Mr Zoltan Čemere: „Banatska Topola/ Töröktopolya“

Banatski kulturni centar, 2014.

280 strana, tvrdi povez, 17x24 cm

jezik: uporedo srpski i mađarski

Knjiga predstavlja vredan prilog u izučavanju prošlosti Banatske Topole od praistorije ovog kraja do savermenih vremena. Po sredi je, zapravo, prva originalna autorska monografija ovog banatskog naselja. Autor svoj diskurs bazira na osnovu arhivskih  i publikovanih istorijskih izvora i relevantne istoriografske literature, a njegovo izlaganje je praćeno adekvatnim naučnim aparatom što rukopisu daje referencu metodološki utemeljenog istoriografskog naučnog pristupa u sagledavanju istorijskih procesa i događaja iz istorije Banatske Topole i njene okoline.

Delo je podeljeno na više hronoloških celina u kojima se problematika mahom izlaže hronološki progresivnom metodom. U tom nizu istakli bi smo naslove poglavlja: Najstariji tragovi, Nastanak i razvoj naselja u 18 i 19 veku, Demografski i statistički podaci, Međuratni period, Selo u vreme okupacije, Posleratno razdoblje, dok je poslednje poglavlje rukopisa, koje želimo posebno da istaknemo, posvećeno kulturi, crkvenom i školskom životu naselja.

Kvalitet knjige potvrđuje metodološka okolnost da njegov autor faktografske činjenice zasniva na relevantnim izvorima pri čemu, one odabrane i najvažnije izvore iz bogate prošlosti Topole daje na uvid čitaocu i na taj način ih je sačuvao od zuba vremena. U ovom radu su takođe korišćeni i rezultati arheologije i statistički, odnosno demografski pregledi stanovništa naselja u novom veku.

prof. dr Đura Hardi

A bemutatásra kerülő könyv jelentős adalékként szolgál Töröktopolya múltjának kutatásában. Tulajdonképpen, ez az első eredeti szerzői monográfia erről a bánsági faluról. A szerző diszkurzusát a levéltári törzsanyagra, a már megjelentetett forrásgyűjteményekre és a releváns történelmi publikációkra alapozza. A szöveg megfelelő tudományos aparátussal van ellátva, amely részlet egy metodológiailag jól megalapozott munkáról vall, amely tudományos módon közelíti meg Töröktopolyának és környékének történelmi eseményeit és folyamatait. 

A mű több kronológiai részre tagolódik, melyekben az események jószerivel időrendi sorrendben vannak bemutatva. Ebből a sorból kiemelnénk az egyes fejezetek címeit: A legősibb nyomok; A falu keletkezése és fejlődése a 18-19. században; Demográfiai és statisztikai adatok; A két világháború közötti időszak; Falunk a megszállás idejében; A háború utáni időszak; s külön kiemelnénk a könyv utolsó fejezetét, amely a kultúrának, az egyházi és az iskolai életnek van szentelve.

A könyv magas színvonaláról vall az a körülmény is, hogy a szerző adatait releváns forrásokra alapozza, miközben az olvasónak betekintést is nyújt a legfontosabb fennmaradt források szövegébe, megőrizve ilyen módon ezeket az utókórnak is. A műben ezmellett a régészeti, a statisztikai és a demográfiai adatok is helyet kaptak.

részlet prof. Dr. Hardi Đura, recenziójából

Održane književne večeri Radovana Vlahovića u Sloveniji i Hrvatskoj

Serija od osam književnih večeri Radovana Vlahovića održana je u Sloveniji i Hrvatskoj u novembru i decembru 2014 godine.

U Osrednjoj knjižnici Srečka Vilharja u Kopru, u Pokrajinskoj knjižnici u Murskoj Soboti, u „Kulturnici” u Velenju i Literarnoj hiši u Mariboru u Sloveniji, predstavljene su dve Vlahovićeve knjige koje su, u prevodu Gabrijele Bešlin na slovenački jezik, objavljene ove godine u izdanju Banatskog kulturnog centra. U pitanju su knjige: Nenajavljeno kot smrt (prevod knjige Nenajavljeno kao smrt) i knjiga Ljubezenske in OK zgodbe (prevod knjige Ljubavne i OK priče).

U Hrvatskoj, Radovan Vlahović gostovao je u istarskom Srpskom kulturnom centru u Puli, u organizaciji Hrvatskog književnog društva gostovao je u Knjižnici „Tin Ujević” Zagrebu i u SKD Prosvjeta - Pododbor Rijeka u Rijeci, a u organizaciji Varaždinskog književnog društva gostovao je u Rock art kafeu u Varaždinu.

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej), prozni pisac, pesnik, esejista, objavio je do sada 28 knjiga. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. 

Milan Micić: „Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)”

Banatski kulturni centar, Izdavaštvo RTS-a, 2014.

260 strana, tvrdi povez, 14x21 cm
Cena: 990 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com

Knjiga predstavlja sublimiranu istoriju srpskog dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetskom ratu prilagođenu ne samo potrebama stručne javnosti, već i šire čitalačke publike. Kolega dr Milan Micić je stručnoj javnosti poznat kao pouzdan, precizan i temeljan istraživač širokog kruga pitanja vezanih za istoriju dobrovoljačkog pokreta, društvenog značaja ratnih dobrovoljaca u jugoslovenskoj kraljevini i posebno problematike njihovog naseljavanja na prostoru Banata po završetku Prvog svetskog rata...

Opšte uzevši, autorovim pristupom samoj temi, načinom istraživanja i sagledavanja složene problematike dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetskom ratu, preciznim jezikom i dopadljivim stilom, kolega Micić je više nego uspešno u totalitetu prikazao i pokazao kako je izgledalo dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu i koliki je doprinos ratnih dobrovoljaca trijumfu Srpske vojske u do tada najvećem oružanom sukobu u ljudskoj istoriji.

dr Aleksandar Životić

Rukopis je celovita studija srpskog dobrovoljačkog pokreta u Prvom svetskom ratu čiji je istorijat do sada pretežno bio predmet bavljenja entuzijasta. Takođe, ova studija je prevazišla regionalnu i tematsku rascepkanost koja je do sada bila karakteristična za istorijat dobrovoljačkog pokreta. Naučnom interpretacijom činjenica autor se uzdigao iznad svečarskog i panagiričnog tona kojim su pojedini radovi na ovu temu bili obojeni. On je predstavio događaje koji prikazuju uspone i padove u razvoju dobrovoljačkog pokreta tokom rata, razlike u motivima i očekivanjima kako samih dobrovoljaca tako i srpskog vojnog i političkog vrha, Jugoslovenskog odbora ali i srpskih ratnih saveznika. Predstavljene su promene u zvaničnoj politici srpske vlade prema dobrovoljačkom pokretu koji je viđen ne samo kao resurs za popunu srpskih gubitaka već i kao važno političko oruđe u procesu ujedinjenja.

dr Dmitar Tasić

Predavanje dr Milana Micića u Matici srpskoj

3. decembra 2014. godine u svečanoj sali Matice srpske

Dr Milan Micić

autor knjige „Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)”
objavljene u izdanje BKC-a i Izdavaštva RTS-a

održao je predavanje na temu 

DOBROVOLJCI SRPSKE VOJSKE U PRVOM SVETSKOM RATU 

u okviru serije programa koje Matica srpska organizuje povodom obeležavanja 

godišnjice Prvog svetskog rata

Pozdravnu reč održao je doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske.

Dr Milan Micić.

Doc. dr Đorđe Đurić, generalni sekretar Matice srpske. 

Dr Branko Bešlin, potpredsednik Matice srpske.

Tema o učešću srpskih dobrovoljaca u Prvom svetskom ratu neposredno bi dotakla jednu od najvažnijih tema u istoriji srpskog naroda u Prvom svetskom ratu sa područja današnje Vojvodine. Trećinu srpskih dobrovoljaca u Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji koja se borila u Dobrudži, činili su borci sa ovih prostora, kao i trećinu dobrovoljaca na Solunskom frontu, a tokom kolonizacije između dva svetska rata na prostoru Banata, Bačke i Srema doseljen je u svoja nova naselja veliki broj dobrovoljaca srpske vojske iz Bosne, Hercegovine, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Crnogorskog primorja.

Književno veče Radovana Vlahovića u Mariboru

27. 11. 2014. u Literarnoj hiši u Mariboru u Sloveniji, održana je promocija dve knjige Radovana Vlahovića koje su, u prevodu Gabrijele Bešlin na slovenački jezik, objavljene ove godine u izdanju Banatskog kulturnog centra. U pitanju su knjige: "Nenajavljeno kot smrt" (prevod knjige "Nenajavljeno kao smrt") i knjiga "Ljubezenske in OK zgodbe" (prevod knjige "Ljubavne i OK priče").

Govorili su Radovan Vlahović i Marjan Pungartnik, predsednik Literarne hiše Maribor.

Ovo je poslednja u nizu od osam promocija Radovana Vlahovića u održanih Hrvatskoj i Sloveniji u prethodne tri nedelje, i to u Kopru, Puli, Rijeci, Murskoj Soboti, Varaždinu i Zagrebu.

Više o knjizi „Nenajavljeno kot smrt”:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/11/banatski-kulturni-centar-2014.html

Više o knjizi „Ljubezenske in OK zgodbe“:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/06/radovan-vlahovic-ljubezenske-in-ok.html

Književno veče Radovana Vlahovića u Zagrebu

28. 11. 2014. u Zagrebu u Knjižnici „Tin Ujević” održano je autorsko književno veče Radovana Vlahovića.

Govorili su: Radovan Vlahović, Valerio Orlić, Fikret Cacan i Ljiljana Bedeniković

Organizator: Hrvatsko književno društvo - Ogranak Zagreb.

Ovo je jedna u nizu od osam promocija Radovana Vlahovića u Hrvatskoj i Sloveniji: u Kopru, Puli, Rijeci, Murskoj Soboti i Velenju, Zagrebu i Mariboru.

Prijem u Ambasadi Republike Srbije u Hrvatskoj.