Edicija PROZA
Kada se posmatra ceo kolonizacioni prostor na kojem je Kraljevina
Jugoslavija u periodu 1921‒1941. godine organizovala kolonizaciju srpskih ratnih dobrovoljaca iz svojih
dinarskih krajeva i srpskih optanata iz Mađarske, a to je područje između Virovitice
i Vršca, ka jugoslovensko-mađarskoj i jugoslovensko-rumunskoj granici (Banat, Bačka,
Baranja, Srem, Slavonija), među oko 200 formiranih kolonističkih naselja kolonija
Vojvoda Stepa je prostor najzahtevnijeg i najizazovnijeg
istraživanja.
„Grdna mešavina naroda iz svih naših krajeva”, tako je okarakterisao
Vojvoda Stepu prvi stepčanski sveštenik Radiša Berbakov odlazeći iz naselja u drugoj
polovini 30-ih godina 20. veka.
Geografija starog zavičaja u Vojvoda Stepi je izuzetno složena: Lika (Korenica, Otočac, Gospić, Gračac), Dalmacija (Knin, Benkovac), Bosna (Bosanska Krupa, Ključ, Kupres, Rudo), Kordun (Slunj), Banija (Glina, Dvor na Uni), Hercegovina (Ljubinje, Popovo polje, Bileća), Boka Kotorska (Budva ‒ Brajići, Paštrovići, Maine, Kotor), Crna Gora (Nikšić, Danilovgrad, Podgorica), Mađarska (Batanja u Pomorišju), Banat (Melenci, Kumane, Dragutinovo), rumunski Banat (Čenej, Nemet, Varjaš, Saravola) činila je istoriju nastanka ovog naselja izuzetno dramatičnom.
Sto godina od početka naseljavanja i osnivanja ove značajne
kolonije u Banatu stvorila se potreba da se više kaže o istorijatu njenog naseljavanja.
Ako je vreme surovi gospodar koji generiše zaborav, pisanje istorije je pokušaj
da se vrate pojave, događaji i ljudi i da se jedan mikroprostor (Vojvoda Stepa)
predstavi u totalitetu svoje prošle životne stvarnosti.
Zbornik radova Stepčanske sveske (knjiga 1) predstavlja bogato istoriografsko štivo upućeno pre svega potomcima ljudi koji su naselili ovo selo, ali i svim ljubiteljima istorije koji na mikroplanu mogu da sagledaju svu dramatiku jugoslovenskog kolonizacionog procesa između dva svetska rata.
(iz Predgovora)
dr Milan Micić
glavni i odgovorni urednik
Generalni sekretar Matice srpske
Edicija OGLEDI
544 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-603-2
Cena: 1200 din
dr Natalija Ludoški
Edicija ROMAN
Prvo izdanje romana Bapa objavljeno je 2016. godine. Roman se našao u užem izboru za tri nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada Zlatni suncokret, Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma i Knjiga godine Društva književnika Vojvodine. Do sada je preveden na mađarski, slovački, rumunski i makedonski jezik. Urednik romana Simon Grabovac priredio je knjigu Kritičari o „Bapi” u kojoj su sabrani književno-kritički tekstovi brojnih autora koji su pisali o romanu. Roman Bapa je početak banatske epopeje Radovana Vlahovića koja je do sada dobila još dva nastavka: romane 1934. i Mučenici. Nastaviće se...
***
Branko nije bio plašljiv, ali je voleo red i poredak, i kad se jedanput u’vatijo jednog puta, i kad je vidijo da se tim putom dobro ide i da se napreduje, onda ga nije menjo. Takav je bio u svemu: i kad je orao, znao je da jedne godine ore na stuk, a druge godine na is. Znao je da je jutro uvek pametnije od večeri. Da se države menjaju, a da narod ostaje.
Edicija ZAVIČAJ
Edicija POEZIJA
Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, književna manifestacija Pesnička republika po šesti put je održana 21. avgusta 2021. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. U okviru manifestacije dodeljena je Gramata Pesničke republike i održan tradicionalni pesnički maraton.
Na osnovu konkursa za Gramatu Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka a nije bila nagrađena – proglašen je dobitnik Gojko Đogo za knjigu Vunena vremena (Prosveta, Beograd 1981).
Na otvoreni poziv organizatora, za učešće na pesničkom maratonu, prijavljivali su se pesnici-državljani Pesničke republike, kao i oni koji su to želeli da postanu. Pesme učesnika maratona objavljene su u ovom zborniku.
Pesnička republika osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – Grada u fokusu – uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...
U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga, u vremena buduća, povedu pesnici.