JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“


Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 21. put održati krajem septembra 2020. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.*

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2019. i 2020. godini.

Žiri će raditi u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 10. septembra 2020. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo

Za sve informacije obratiti se na telefon 069/783-155 ili mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

* Manifestacija će se održati u atrijumu Banatskog kulturnog centra, na otvorenom, u skladu sa epidemiološkim merama.


Miroslav Topić: „Piknik sa sirenama”

Edicija: POEZIJA
132 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-469-4

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


Nastavljamo igru, pomeramo šahovske figure, sve dok moj kralj ne podigne na jarbol belu zastavu. O, ne brini, svako ima svoju belu zastavu, teši me u šali. U pitanju je samo izabrati vreme. I izabrao je.

Ostalo je samo pitanje koje je lebdelo nad njim:

Kako da uđem oče
U pustu spaljenu zemlju
Skamenjen
Kako da pređem
Tu strašnu granicu
Ne boj se sine
Veru
Ta bodljikava žica
Biće ti samo vrpca
Kojom je označen cilj
Sunčano je danas.

U Bulevaru je soba puna svetlosti. Novo posađeni platani još nisu dosegli do prozora na drugom spratu.
Sunčani zraci padaju na Puškinovu bradu. Neka sena je za stolom.

Iznad nje rojevi reči, onih, koje je toliko razdvajao na slogove, ispitivao korene i rodoslov, merio im zvučnot, slušao akcenat premeravao dužinu, upoređivao lepotu.
One sada,
za njihovog Alhemičara Reči,
od MIROSLAVA, složiše:
MIR I SLAVA.

Miodrag Topić

Goran Blagojević: „Zemo”

Edicija: ZAVIČAJ
300 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-476-2

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


– Ideš li ikako tamo, u to svoje mjesto? Kome je pripalo u toj podjeli posle rata? Kad te toliko muči nostalgija, trebalo bi ići češće. 

– Pripalo je federaciji, Muslimanima. Ali nemam ja problem da odem tamo, osim finansijskih i slobodnog vre­mena, jer nisam bio vojnički angažovan, ali već se to dobro sleglo i smirilo. Bio sam samo jednom, na kratko. Baš zato što volim toliko svoj zavičaj, želim da ga pamtim onako starog, lijepog, mirnog i punog sreće i jarana. Ne bih sada da kvarim te mile uspomene novim izgledom prilagođenim sadašnjim sastavom, novim licima, ne­kim drugačijim navikama, mjestima za izlazak i naviknu­­­tom drugarskom ze­zanju bez ljutnje. A ovdje u Vojvodini vo­­­lim Frušku goru, tamburaše, stare okićene fijakere sa sjajnim i silnim čila­šima, riblju čorbu i paprikaš, moćne i velike silose, stari, štrkljasti i nakrivljeni đeram, štrudlu sa makom, ljutu ko­basicu, bučne i vesele seoske slave i vašare, male i isturene čarde pune davnašnjih predmeta jedinstvenog izgleda i domaćih specijaliteta i ovaj interesantni, starinski, otegnu­ti lalinski divan. 

(odlomak)


Roman Gorana Blagojevića „Zemo” pisan je rečima od mirisa, koje damaraju i prlje – rečima nalik svicima pepeljastih krila i stajaćeg mirisa. Onog koji se čuva pod ključem u vojničkom sanduku, a ključarka mu baba ili strina, starica, strpljiva i otrebljena od lične alavosti, naklonjena novim izdancima svoje loze. 

Blagojević zida vreme temeljnim kamenom od svile da ne povredi ni pauka u njemu – da kad škrgutne zid, barut pod rogom ne uzavri i ne probudi se stršljen u kratežu. 

Ma kako ova knjiga bude prihvaćena, spreman sam posvedočiti da do sada nije ovolika ljudskost koričena. Ona treba da bude Čitanka iz koje će novi đaci moći učiti kako se zajednička kuća zida.

Slobodan Ristović, književnik


Maja Belegišanin: „Svetlo prepoznavanje: (prikazi, eseji)”


Edicija: KRITIKA
240 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-477-9

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155




Tumač književnoumetničkog teksta uzima lupu i poput de­tektiva traga za formalnom arhitektonikom i du­binskom semiotikom stvaraoca kako bi ih osvetlio i iz svog ugla razjasnio čitalačkoj publici. Nalik lučonoši koji tamu nerazumevanja ili površinskog odnosa prema složenosti savremenog autorskog pisma rasvetljava ili arheologu koji iskopava dragocenost književne tra­di­cije, Maja Belegišanin nas svojim esejističkim i knji­ževnokritičkim izrazom podse­ća da je radost čitanja upravo radost prepoznavanja, ozarenje i sozercanje.

Nataša Kljajić

Kritičarski rad Maje Belegišanin odlikuje se po veoma brižljivom čitanju rukopisa o kome pisac na­me­rava da iznese svoj sud. Maja Belegišanin vrlo stu­­diozno pristupa analizi pojedinih pesama, odlo­maka, celina. Njen osnovni čitalački poriv je u to­me da pronikne u piščevu poeti­ku, da odredi pesni­ko­ve osnovne ili opsesivne teme, da ih osvetli iz perspektiva različitih ciklusa i lirskih strategija, odnosno njihovih variranja unutar pesničkih zbirki.

Dr Boris Lazić

Rezultati konkursa za nagradu „Stevan Sremac” 2020.

Žiri za dodelu Književne nagrade „Stevan Sremac”, za najbolja humoristično-satirična ostvarenja, doneo je odluku da nagradi Draginju Ramadanski, Aleksandru Jovanović i Marjana Angjelovskog.

Draginja Ramadanski 

Nagrada se, na osnovu konkursa, više od decenije, dodeljuje u okviru manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” u Elemiru. Nagradu dodeljuje Mesna zajednica Elemir u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom.

Žiri: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.


Saopštenje žirija

Žiri nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru“, koji su činili Uglješa Šajtinac, Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, doneo je jednoglasnu odluku da prvu nagradu dodeli književnici iz Sente Draginji Ramadanski za venac priča „Smokvin petolisnik“, drugu nagradu osvojila je pesnikinja iz Vranja Aleksandra Jovanović za ciklus pesama, dok je treća nagrada pripala autoru iz Skoplja Marjanu Angjelovskom za izbor aforizama.

Nagrađeni rad Draginje Ramadanski suštinski zadovoljava sve propozicije konkursa; u pitanju je venac humorističko-satiričnih proznih minijatura visokog stila, umešno zanatski napisanih i koherentnih, čiji estetski domet primetno odskače od svih ostalih priča koje su bile u konkurenciji za nagradu „Stevan Sremac – Bal u Elemiru“, od kojih bismo, kao uspeliju, izdvojili priču Milene Živkov. Posebnu pohvalu zaslužuju i poetski radovi Jelene Marinkov, kao  i aforističarski radovi  Živka Đuze i Nenada Perića.

Nagrade će laureatima biti uručene u skladu s epidemiološkim merama. 

Uglješa Šajtinac, predsednik žirija
Jelena Blanuša, članica žirija
Srđan V. Tešin, član žirija


U Elemiru, 25. avgusta 2020.

Otvorena izložba „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović u Beogradu

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, otvorena je 30. jula za posetioce u Galeriji Singidunum u Beogradu (Kneza Mihaila 40), a trajaće do 7. avgusta 2020. godine.

Senka Vlahović i Lidija Cvetić Vučković.

Radno vreme galerije je: pon–pet: 10.00–20.00 / sub: 10.00–17.00.


Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. 

Marija Jeftimijević Mihajlović, Senka Vlahović i Lidija Cvetić Vučković.

 

 

 


O knjizi i ilustracijama

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija


Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,
književna kritičarka


O autorki

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, kod prof. Sibile Petenji Arbutine, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige, kod prof. Doru Bosioka. Master studije Kreiranje imidža u umetnosti i medijima završila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kod prof. dr Dejane Prnjat. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn). Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za delo Video-ilustracija knjige. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija i učesnik simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi. Članica je žirija za Nagradu Zaharije Orfelin Novosadskog sajma. Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Politika 30.7.2020.

Politika 31.7.2020.

TV Novi Bečej, 5. 8. 2020.

RTS, Jutarnji program, 6. 8. 2020.