JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Savi Damjanovu i Savi Stepanovu Nagrade „Teodor Pavlović”



Žiri u sastavu prof. dr Zoran Đerić (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu pripadne prof. dr Savi Damjanovu za knjigu Also sprach Damjanov (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin, 2019), a Nagradа „Teodor Pavlović” za životno delo likovnom kritičaru Savi Stepanovu.
Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati po dvadeseti put od 25. septembra do 11. oktobra 2019. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu. Nagrade će Savi Damjanovu i Savi Stepanovu biti uručene u sredu 25. septembra u 14 časova u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu u okviru programa otvaranja manifestacije.

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu
Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se prof. dr Savi Damjanovu za knjigu Also sprach Damjanov (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin, 2019).

Sava Damjanov (Novi Sad, 29. septembar 1956) je pisac, književni istoričar, esejista i univerzitetski profesor. Trenutno predaje na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i diplomirao (1980. godine, grupa za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik), magistrirao (1986) i doktorirao (1996) pod mentorstvom akademika Milorada Pavića. Kao prozaistu, književna kritika ga smatra jednim od vodećih predstavnika srpskog postmodernizma. Njegovi tekstovi prevođeni su na engleski, francuski, nemački, ruski, poljski, češki, mađarski, slovački, rusinski, ukrajinski, bugarski, slovenački i makedonski jezik. Zastupljen je u antologijama savremene srpske proze. U zimskom semestru 2001/2002. predavao je na katedri za slavistiku Univerziteta u Tibingenu (Nemačka). Držao je predavanja i na Univerzitetima u Regensburgu, Frajburgu, Berlinu, Haleu, Triru, Getingenu, Bonu, Torinu, Veneciji, Krakovu, Vroclavu, Varšavi, Gdanjsku, Lođu, Opolu, Sosnovjecu, Velikom Trnovu, Ljubljani, Skoplju, Budimpešti, Kijevu i Lavovu. Sarađuje na doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu, Nišu, Nikšiću, Zagrebu i Lisabonu. Učesnik je mnogih međunarodnih književnih i naučnih simpozijuma u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više značajnih nagrada. Autor je preko trideset knjiga: romana, knjiga priča, antologija, knjiga eseja i kritika, i naučnih studija. „Službeni glasnik” mu 2011/12. objavljuje izabrane književnoistorijske i književnokritičke radove u 5 knjiga pod nazivom „Damjanov: srpska književnost iskosa”. Živi i radi u Novom Sadu.
O knjizi
Knjiga Also sprach Damjanov sadrži 33 intervjua, koje je tokom 33 godine vodio Sava Damjanov sa novinarima, urednicima kulturnih i književnih glasila, vrlo često i piscima. U njoj su, kroz razgovor, objedinjene sve dimenzije proze Save Damjanova. Pored „diskursa mistifikacija”, pored ljubavnog razgovora, prisutan je i „diskurs vesele književnosti”. Also sprach Damjanov  je, dakle, knjiga dijaloga. Ona je više od obične konverzacije, od izmene replika, potiče od veštine postavljanja pitanja i vođenja (usmeravanja) toka razgovora, ali je uvek i pokušaj da se iz njih izvuče neka esencija, estetska pre svega, bilo da je teorijske ili praktične prirode. Zato je važno pomenuti i neke od sagovornika Save Damjanova: Nenad Šaponja, Đorđe Pisarev, Franja Petrinović, Katarina Brajović, Radmila Gikić, Marija Midžović, Enes Halilović… (Iz obrazloženja žirija, Zoran Đerić)

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo
Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se Savi Stepanovu na predlog Novosadskog sajma i Galerije „Bel Art” iz Novog Sada.
Sava Stepanov, likovni kritičar, rođen je u Padeju (Banat) 1951. godine. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je u Novom Sadu u Galeriji Matice srpske (1973–1979),  Foto galeriji (1979–1993), Centru za vizuelnu kulturu „Zlatno oko” (1993–2010) i u Zavodu za kuluturu Vojvodine (2010–2014). Bio je honorarni urednik Likovnog salona Tribine mladih u Novom Sadu (1977–1981). Urednik je u „Enciklopediji Vojvodine” (redakcija za likovnu umetnost i ilustrativnu građu) VANU, te u „Leksikonu umetnika Vojvodine”. Priredio niz autorskih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bio je osnivač i art direktor brojnih međunarodnih manifestacija u Novom Sadu. Priredio je veći broj autorskih izložbi jugoslovenske i srpske umetnosti u inostranstvu (Pariz, Ženeva, Norič, Trst, Dortmund, Moskva, Budimpešta, Miškolc, Segedin, Prag, Medzilaborce, Beč, Vašington, Toronto, Tokio itd). Objavljivao je tekstove u brojnim katalozima, časopisima i zbornicima. Pisao je scenarije za televizijske emisije i dokumentarne filmove o likovnoj umetnosti i fotografiji. Učestvovao je na brojnim simpozijumima u Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Nemačkoj... Objavio je 10-ak knjiga i preko 20 monografija o domaćim i stranim umetnicima. Dobitnik je brojnih nagrada za tekstove, knjige, autorske izložbe i celokupni rad. Tokom 2019. godine poklonio je svoju kolekciju umetničkih dela Galeriji Matice srpske i time postao jedan o njenih značajnih darodavaca. Tim povodom je štampana knjiga „Poklon zbirka Save Stepanova” (autori Danilo Vuksanović, Miroslava Žarkov, Galerija Matice srpske, Novi Sad, 2019). Živi i radi u Novom Sadu.

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.


20. DANI TEODORA PAVLOVIĆA – PROGRAM



Dani Teodora Pavlovića održaće se po dvadeseti put od 25. septembra do 11. oktobra 2019. godine u Novom Sadu i u Novom Miloševu. Dane Teodora Pavlovića organizujBanatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom OpštinNovi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.
Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac  jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

PROGRAM

sreda, 25. 9, 2019, 14 časova, Svečana sala Matice srpske, Novi Sad
otvaranje manifestacije i dodela Nagrada „Teodor Pavlović”

PROGRAM OTVARANJA:
Pozdravni govori
Muzička tačka: Maja Andrić (sopran), solistkinja Opere SNP-a uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića
Miodrag Petrović, voditelj, prvak Drame SNP-a
Pozdravna reč predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića
Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju
Predstavljanje troknjižja „Srbi u Banatu” u izdanju BKC-a
Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade – pokrovitelja troknjižja
dr Petar V. Krestić, predsednik uređivačkog odbora troknjižja
prof. dr Srđan Šljukić, član uređivačkog odbora troknjižja
dr Milan Micić, član uređivačkog odbora troknjižja
Muzička tačka: Maja Andrić (sopran), solistkinja Opere SNP-a uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića
Dodela Nagrada
Obrazloženje žirija: prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta
Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu prof. dr Savi Damjanovu
Beseda laureata prof. dr Save Damjanova
Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo Savi Stepanovu
Beseda laureata Save Stepanova
Muzička tačka: Maja Andrić (sopran), solistkinja Opere SNP-a uz pratnju korepetitora Strahinje Đokića
Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića

četvrtak, 26. 09. 2019, 19 časova, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
- književno veče: predstavljanje izdavaštva „Službenog glasnika” iz Beograda, govore urednik Petar Arbutina i Radovan Vlahović
- otvaranje izložbe „I ovo je Srbija” mr Zorana Cvetkovića u saradnji sa Odborom za selo SANU iz Beograda

subota, 28. 09. 2019, 19 časova, „Žitni magacin” Muzeja „Kotarka”, Novo Miloševo
muzičko-poetski program „Kao da sam te sanjao” u izvođenju glumaca Vladana Savića i Kristine Savić
- otvaranje izložbe akvarela „Nostalgični futurizam” Vere Nedin, gost izložbe Nada Ćurčić

petak, 11. 10. 2019, 10 časovaOŠ „Dr Đorđe Joanović”, Novo Miloševo
- pozorišna predstava „Tri praseta”, Dečje pozorište „Lane” Kikinda 

Slobodan Đekić: „Novi drug”

Edicija 
KNJIŽEVNOST ZA DECU

72 str, broš. povez, ilustr. 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-423-6

Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Pevati deci, za Slobodana Đekića, je povraćaj u detinjstvo gde je sve puno slika, događaja, doživljaja, u stalan ritam i rimu koja je melodična da se prosto može komponovati i pevati uz pratnju nekog instrumenta. Slobodanove pesme deci otvaraju svet tradicije i alegorično govore o večnim temama, raspaljuju dečiju maštu na način koji je primeren njihovom uzrastu. Pesnici za decu su velika deca koja svojim drugarima pesmom nude poziv za igru, druženje i saborovanje. Pesme Slododana Đekića su potkrepljene ilustracijama Milorada Rankova i nesebično se nude ne samo za čitanje već i za učenje napamet. Na jednom mestu pesnik nam kaže:

Uča najavi
dragog gosta.
Stigao pesnik
i drug nam posta!

Radovan Vlahović, književnik

Milorad Grujić: „Bog Vadraca i Madžara”

280 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-427-4

Cena: 1500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Edicija 
BANAT

Uređuju
Milivoj Nenin
Radovan Vlahović


A da se velika priča može realizovati na nov način, Grujić suvereno demonstrira i novim rukopisom Bog Vadraca i Madžara. Povest o nesrećnom mladoženji Branku Grujiću, koji mladalački neuspeh i frojdovsku frustraciju doživljava i pokušava da racionalizuje uoči i tokom burne 1848, povod je da se afirmiše novi istorijski roman. Sva ključna pitanja istorije, filozofije, odnosa dva naroda tokom vekova, verski i ostali fanatizmi i tragizmi, dati su na moderan način, iz pozicije osvešćenog naratora koji umno sagledava, ali ne presuđuje niti docira.

Milan Živanović

Junak romana nije ni paor ni intelektualac, ali jeste i jedno i drugo po umenjima i razmišljanjima, po preduzimljivosti i snalažljivosti, po moći trpljenja nezaodenutog u filozofska razglabanja svih nedaća koje se ne mogu izbeći. Podnosi ih bez suza i ne postavlja pitanja smisla postojanja. Autor mu nije podario definisani karakter, završen i nedeljiv. On nije ni zbir svojih dela i rezultata svoga izbora, kako bi definisali egzistencijalisti. Njemu je sudbina zadana, ipak je determinisan prilikama, pa se, kao i Odisej, s njom hrve i preganja, bez roptanja, ali se i ne predaje.

Dušan Panković

Posebno zadovoljstvo mi je pružila lepota pripovedanja, koja vlada romanom. Grujić je uspeo da stvori svoj stil pripovedanja, osoben i prepoznatljiv, što malo kom piscu polazi za rukom. Čovek naprosto voli da sluša (čita) takve pripovedače, koji umeju zagonetno i lepo da pripovedaju svoje dogodovštine. Imam utisak da se ovaj pisac „diže” iznad događaja, prilazi im racionalno, pa stoga u njegovom pripovedanju ima više komedije nego tragedije, iako se radi o kataklizmi. Ipak je ovaj „Lala” šeret čak i kad se upinje da bude preozbiljan!

Ivan Ivanović

Maria Silađi: „Seoski trgovi u Banatu : transformacija javnih prostora banatskih sela u Vojvodini od XVIII do XXI veka”

536 str, broš. povez, ilustr, 24 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-418-2
Cena: 2000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Edicija 
Istorija

Recenzenti
dr Nadja Kurtović Folić
dr Ferenc Nemet
dr Vikorija Aladžić
dr Anica Draganić
dr Mirjana Sladić

Istraživanje je fokusirano na ispitivanje uloge centara sela u seoskoj zajednici, razvoj i transformaciju seoskih javnih prostora na području Banata u savremenim granicama Vojvodine, kao i međuzavisnosti tih transformacija centara sela i raznih uticajnih faktora, pre svega društvenih, političkih, kulturoloških, religijskih i ekonomskih. Analiza obuhvata vreme od XVIII do XXI veka, unutar kojeg su definisana četiri perioda u kojima se razmatra transformacija prostora po utvrđenim tematskim pitanjima: mesto u seoskoj strukturi, oblik, način ulivanja ulica, funkcija slobodnog prostora, arhitektonski okvir i mobilijar javnih prostora sela. Glavni cilj istraživanja je utvrđivanje odlika i vrednosti javnih prostora sela i ukazivanje na međuzavisnost društveno političkih, ekonomskih, kulturoloških i drugih okolnosti, odnosno trenutne vladajuće ideologije sa jedne strane, i transformacije prostora sa druge strane. Rezultati istraživanja su pokazali da su ova mesta oduvek bila od presudnog značaja u životu seoske zajednice i da bi njihovo ponovno oživljavanje podiglo kvalitet života u ruralnim naseljima. Na osnovu ovih istraživanja u daljem radu su utvrđeni tipovi javnih prostora po unapred definisanim kriterijumima. Ove analize ukazuju na neke zakonitosti koje su prouzrokovale transformacije seoskih trgova u odnosu na njihov oblik, arhitektonski okvir, a i korišćenje od strane seoske zajednice. Na osnovu prethodih razmatranja, takođe se definiše strategija obnove i korišćenja njihovih potencijala. Rezultati istraživanja označavaju doprinos rada u oblasti istorije arhitekture i rurizma Banata, kroz sistematizaciju javnih prostora i utvrđivanju nekih zakonitosti njihovih transformacija. Rezultati analize istovremeno predstavljaju polazišta budućih analiza kandidata i svih ostalih autora koji će se baviti analizom javnih prostora s obzirom na to, da se brojni izvori i podaci ovde po prvi put objavljuju.

ključne reči: seoska naselja, rurizam, javni prostori, seoski trg, transformacija, Banat
naučna oblast: arhitektura i urbanizam
uža naučna oblast: istorija, nasleđe i zaštita

Zoran Tornjanski: „Podeljeno srce i prava vera”

200 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-422-9

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Šta posle života? Nameće nam se pitanje nakon čitanja ovog romana Zorana Tornjanskog. Da li nam je budućnost bez Boga toliko onespokojavajuće surova? Ima li nade za današnjeg čoveka? Zoran Tornjanski nam ne nudi gotove odgovore, ali nas podstiče da se zamislimo i razmislimo da li je pravac u kome se razvija današnje čovečanstvo pravi put i ima li u ovom sveopštem haosu šanse za spasenjem pred nadolazećim apokaliptičkim stihijama. Vera u Boga spašava i vodi u kraljevstvo nebesko, poruka je ove prve priče Zorana Tornjanskog. 

Religiozna fantastika, negativna utopija, ljubavna priča, kafkijanski zapleti i nadrealna putešestvija su sinonimi za ovu knjigu koja na filmski način, sa puno obrta čini da knjigu čitamo sa radoznalom upitanošću šta se dešava dalje...

Radovan Vlahović, književnik