JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Jasmina Malešević: „Isusove sandale”

Edicija: PROZA
104 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-540-0

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Rukopis Isusove sandale Jasmine Malešević našao se u najužem izboru za Nagradu Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku u 2021. godini.



Odvedi ljubav na smrtonosno mesto i ona će preživeti. Okuj sjajem njene korake, rukom iskusnog ratnika.

* * *

Stopama najvećih – Isusa, književnih velikana, uzora i klasika, Jasmina Malešević uspinje se na presto književne scene današnjice, spajajući tradicionalno, klasično i neprolazno sa savremenim, aktuelnim i modernim, te dovodeći u vezu znanja i teorije koje su kontrastne ili suštinski različite polazišne osnove, a sve zbog toga – sigurni smo – što se otrgla pukim iluzijama snoviđenja i, poput junaka koje srećemo u književnim delima koje smo pomenuli, odlučila da se otisne u realnost, da živi i upija sokove, mirise i ukuse ne uvek zavidne egzistencije, a potom da iskustva, emocije i misli posredstvom pera zapečati u večnost. 

Msr Milana Poučki

Marinko Arsić Ivkov: „Traktat o gastronomiji: S posebnim osvrtom na bačku, bećarsku i banatsku kujnu”

 

340 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-538-7

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
www.bkcknjige.rs

Edicija
BANAT

Knjiga 9.

Uređuju
Milorad Grujić
Milivoj Nenin
Radovan Vlahović


Promeno sveta, šta je češće, običnije od tebe... pevao je Jovan Sterija Popović. Ovo je knjiga o promeni sveta. Kako se menja gastronomija, tako se menja i svet. Da biste prikazali tu promenu morate poznavati stari svet. Jeste ovde glavna nit knjige hrana. Ali, tu hranu neko jede; ta hrana se priprema; jede se na određenim mestima; ima svoje sastojke; ta hrana putuje... A sve bi to da obuhvati Marinko Arsić Ivkov. Naravno, da bi napravio paprikaš, mora „oteti” papriku od Mađara, nešto drugo „otima” od Turaka... Zapravo, ono o čemu se piše u ovoj knjizi nadilazi ono što običan čitalac zna... Ovde se ide toliko daleko da se prate i eksperimenti sa namazanim komadom hleba – zna se da uvek pada na namazanu stranu. Badava im eksperimenti. Debeli i besni, najeli se, pa eksperimentišu. Neka neko gladan od njih pusti hleb...

U ovoj knjizi dijete se drže posle večere!

Ko misli da u literaturi više nema iznenađenja – neka uzme ovu knjigu u ruke!

Gastronomija je i pogled na svet! Ne znam kako izgleda grb Bačke. (Znam da je Banat prepun lavova, pa se jedan našao i u grbu Banata.) Ali, kada nam pisac predloži za grb Bačke – odžak iz kojeg se vije dim – onda znamo da je pred nama jedan stari svet u kojem se komad hleba ne naplaćuje, a lubenice se jedu u avgustu!

Sa zadovoljstvom i radošću predlažem ovaj rukopis za štampu! 

Milivoj NENIN

 

Ništa novo — Marinko Arsić Ivkov (Stapar, 1950) napisao je nešto — sasvim novo i originalno.

Tek, moralo je proći još skoro dve hiljade godina da bi sve posebne kuhinje postale internacionalne, za koje Marinko Arsić Ivkov ne mari mnogo, nego se posvećuje kuhinji ovog podneblja, srpskog, a posebno bačkog, koju najbolje i poznaje. A još i banatskog, koji jednako dobro zna, kao i bećarskog, i s jedne i druge strane Tise.

Marinko Arsić Ivkov je napisao lepu knjigu, za uživanje u čitanju, ali i za razmišljanje. Gde će se zaustaviti pogubna globalizacija i „novi svetski poredak“ (već koji po redu?). Tamo gde će pobediti dobro nasuvo svaku konzervu, gde će kolači s makom zaustaviti svaku tortu iz belog sveta, i gde će biti važniji neprskani paradajz i paprika u bašti nego bilo šta iz savremenih plastenika u kojima hemija zamenjuje Sunce.

O svemu je vodio računa ovaj od najboljih srpskih pisaca našeg vremena. Od opšteg pogleda na temu do sitnica koje nas uveseljavaju, nasmejavaju i produhovljuju, iako je reč samo o jednoj tako „banalnoj“ stvari kao što je ishrana.

Preporučujem za čitanje, kao što nijednu do sada nisam preporučio.

Milorad Grujić

 

Celoga života sam sakupljao i čitao kulinarske knjige, kuvare, i čitao, bilo iz radoznalosti, nesanice, ili da zamenim svoje kuhinjsko praktično neznanje knjiškim. Ne znam.

U maju 1995. godine, u TV-emisiji „Promenada“, uveo sam prvi kuhinju u program koji je išao „uživo“. Danas nema televizije koja izostavlja kuvanje. Što je manje dobre hrane i narod sve siromašniji, sve je više takvih prikaza.

Nisam ni sanjao da će me dopasti zadovoljstvo i čast da recenziram jednu od najlepših knjiga o kulinarstvu koja je kod nas, Srba, napisana. Od svega što sam pročitao i saznao, a to su češće strani kuvari nego srpski, ova me je posebno razgalila. Knjiga Marinka Arsića Ivkova Traktat o gastronomiji je nešto što bih voleo da sam ja napisao. Čovek uvek traga za knjigom koju bi sam napisao i koja bi mu najviše bila po volji. Na žalost, to se veoma retko događa. Ali, evo, dogodilo se.

Sve u svemu, ova duhovita i pametna knjiga osvežila je moja sećanja na kuvare i kulinarske knjige koje sam kroz život sakupljao i čitao. Prevazišla ih je sve.

Milorad Crnjanin

Đorđe Pisarev: „Kopipejst ili život?”

 

Edicija: ESEJ
164 str, broš. povez, 3 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-536-3

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca. 

Autor 

Šta znači reč kopipejst u kontekstu naslova ove knji­ge? Đorđe Pisarev tim terminom imenuje on vrstu li­terature/života koja je bliska mimetičkom, odnosno realističkom konceptu književnosti, a koja, uzimajući od stvarnosti previše, postaje banalno kopiranje sveta koji je čoveka sveo na potrošačku životinju. Živeti u takvom sve­tu, u kojem je čoveku dato sve osim pravog života, rekli bismo, gore je od smrti.

U knjizi Kopipejst ili život? pored tekstova o domaćim autorima poput Pavića, Basare, Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despoto­va, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje, tu su tekstovi i o stranim autorima (nikako stranim našim čitaocima), poput: Barta, Gejmena, Tolki­na, Handkea, Le Klezia itd. Takođe, u knjizi se nalaze i tekstovi čiji naslovi sami po sebi mogu da signaliziraju čitaocu koje su književne preokupacije Đorđa Pisareva kao kompetentnog čitaoca i kao pisca: „Kako da pisac isprati ritam života”, „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Ka­da bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputst­vo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina” itd.

Pitanje koje Đorđe Pisarev postavlja u tekstu „Šta sanja čitalac 21. veka”, nalazi se skriveno (najčešće) i u drugim tekstovima, povodom ili o drugim piscima i knjigama. Borislav Pekić, koga takođe pominje i Pisarev u ovoj knjizi, kaže: Istina je polimorfna, ali nije pluralistička. Oko toga šta je to Istina ne možemo se raspravljati, pod uslovom da otkrijemo šta je istina. Đorđe Pisarev, čitalac i pisac, traga za Istinom, na granici između čudesnog i razumnog. 

Nenad Stanojević

Viktor Škorić: „Melanholični otpor forme”

 

Edicija: ESEJ
212 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-537-0

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Knjiga kritika i eseja književnog kritičara i istraživača Viktora Škorića „Melanholični otpor forme” prijatna je pojava i svojevrsno osveženje u sa­vremenoj književnoj kritici: ona okuplja tekstove koji su nastali, sasvim izvesno, ne nekakvim akademskim ili poučitelnim povodima, niti bi se, uopšte uzev, moglo reći da je motivacija za njihov nastanak došla od spolja, već su rezultat čiste inspiracije, nadahnu­tog samostalnog čitanja i istraživanja. Autor pokazuje autentično bezinteresno zanimanje za određene knji­ževne, kulturno-istorijske, pa i filmske fenomene, prilazeći im iz različitih perspektiva: problemske, komparativne, interdisciplinarne, pokazujući da je ubedljivo tumačenje moguće i kada ne poseduje preci­zan i unapred strogo osmišljen metodološki ili te­orijski okvir. 

Katarina Pantović

 

Potraga za formom čitanja, Škorića vodi ka is­traživanju Pavićevih, Kortasarovih, Koenovih, Ki­šovih (kome posvećuje najviše pažnje) i Pekićevih dela. Škorić u svojim esejima minuciozno prilazi „Problemu Večite Forme”, istražuje „neprekidnu potrebu za promenom forme kojom se sadržaj književ­nosti podmlađuje i osvežava”, otkriva „eksperimente u formi i formalne inovacije”, kišovski zaključuje da „forma jeste sadržaj”, pronalazi znakovitost iz­među „forme i čovečnosti”, „forme i ljudske sadrži­ne”, „forme mitske svesti i redukcionizma” i dr. Zbog toga što je problem forme centralni pojam ove knjige ona i jeste naslovljena „Melanholični otpor forme”. Kakav je to otpor formi koji definišu melanholija, odnosno, bezvoljnost? Forma je dominanta. Forma je sve: „I forma je opet pobedila! Uprkos simbiotičkom shvatanju egzistencijalista, reći ću: forma nema esencijalni značaj za književno delo – ona je sušta egzistencija.” 

Srđan V. Tešin

Uručena Književna nagrada „Karolj Sirmai” Radovanu Vlahoviću

Književna nagrada „Karolj Sirmai” za 2021. godinu uručena je Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2020) 16. decembra 2021. u Kulturnom centru u Temerinu. Žiri u sastavu Franja Petrinović, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Miroslav Aleksić i Đeze Bordoš ocenio je da se radi o autentičnoj prozi „utemeljenoj na najboljim tradicijama vojvođanskih pripovedača o selu i zavičaju”.


Nagrada se sastoji od diplome, zlatnika i novčanog iznosa. Na svečanom uručenju nagrade o knjizi je govorio predsednik žirija Franja Petrinović. Prisutni su pored pozdravnih reči organizatora i zahvalnice dobitnika mogli čuti i odlomak iz nagrađene knjige, kao i odlomak i Vlahovićevog romana „Bapa” u prevodu na mađarski jezik.





Književna nagrada „Karolj Sirmai” ustanovljena je 1975. godine, a dodeljuje se u Vrbasu i Temerinu za dela napisana na srpskom i mađarskom jeziku. Od tada su nagrađeni: Németh István, Aleksandar Tišma, Brasnyó István, Milica Mićić-Dimovska, Dudás Károly, Petko Vojnić Purčar, Juhász Erzsébet, Boško Petrović, Herceg János, Milorad Grujić, Tolnai Ottó i drugi.

O dobitniku nagrade

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 500 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.

Više o knjizi: „Sve je u glavi”

Nagrada „Karolj Sirmai” Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi”

Književna nagrada „Karolj Sirmai” za 2021 . godinu pripala je Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2020). Žiri u sastavu Franja Petrinović, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Miroslav Aleksić i Đeze Bordoš ocenio je da se radi o autentičnoj prozi „utemeljenoj na najboljim tradicijama vojvođanskih pripovedača o selu i zavičaju”. 

Književna nagrada „Karolj Sirmai” ustanovljena je 1975. godine, a dodeljuje se u Vrbasu i Temerinu za dela napisana na srpskom i mađarskom jeziku. Od tada su nagrađeni: Németh István, Aleksandar Tišma, Brasnyó István, Milica Mićić-Dimovska, Dudás Károly, Petko Vojnić Purčar, Juhász Erzsébet, Boško Petrović, Herceg János, Milorad Grujić, Tolnai Ottó i drugi.

 

O knjizi

 

BKC KNJIGE: Radovan Vlahović, „Sve je u glavi” 

https://bkcknjige.rs/prodavnica/proza/radovan-vlahovic-sve-je-u-glavi/


„Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.” – odlomak iz naslovne priče „Sve je u glavi”.

 

Urednik nagrađene knjige „Sve je u glavi” je Simon Grabovac, a recenzenti su prof. dr Slađana Milenković, prof. dr Milutin Đuričković.

 

O knjizi „Sve je u glavi” prof. dr Milutin Đuričković, između ostalog, zapisao je: „Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.”

 

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović.”, a beleži prof. dr Slađana Milenković o knjizi „Sve je u glavi”. Ona dalje kaže: „Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.”

 

O knjizi „Sve je u glavi” Jelena Đorđević kažće: „Govoreći jednostavno, rečnikom Banata, odnosno rečnikom običnih ljudi, slike postaju stvarne, a pripovetka ostavlja duboki, neizbrisiv trag u svesti čitalaca. Trudeći se da u svakoj pripoveci ostane veran svom zavičaju, pisac zadržava sve one pojedinosti koje odražavaju pravi i izvorni govor Banaćana i to ne na podrugljiv nego na zanosno lep način i sa velikim poštovanjem prema porodici, okruženju i zavičaju.”

 

O autoru

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 500 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.