JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Uručene Nagrade „Teodor Pavlović” Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo uručena je antropologu Bojanu Jovanoviću, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Nenadu Šaponji za knjigu „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023) 29. septembra u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru svečanog otvaranja manifestacije Dani Teodora Pavlovića.

Učesnici programa

Vlahović, Jovanović, Šaponja

Stojšin, Šljukić, Vlahović, Jovanović, Mickovski, Šaponja

U okviru programa svečanog otvaranja manifestacije usčestvovali su: prof. dr Srđan Šljukić, potpredsednik Matice srpske i člana žirija, Milan Stojšin, pomoćnika predsednika Opštine Novi Bečej, koji je otvorio manifestaciju, Bojan Jovanović, dobitnik Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo, Nenad Šaponja, dobitnik Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu, Simon Grabovac,  prošlogodišnji dobitnik Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, a programu je prisustvovala Valentina Mickovski, članica gradskog veća Kikinde zaduženu za obrazovanje i kulturu. U programu je nastupio i Hor Kulturnog centra Kikinde „Atenditte!” pod dirigentskom palicom prof. dr Biljane Jeremić, a voditelj programa bio je Branislav Ugrinov, urednik RTV-a.


Kulturna manifestacija Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej održava se po dvadeset i četvrti put u Novom Miloševu od 29.9. do 1.10. 2023.

prof. dr Sršan Šljukić

Milan Stojšin

Simon Grabovac

Šljukić, Vlahović, Šaponja

Nenad Šaponja

Šljukić, Vlahović, Jovanović

Bojan Jovanović

Radovan Vlahović

Branislav Ugrinov


Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji Nagrade „Teodor Pavlović”

Žiri u sastavu prof. emeritus dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo pripadne antropologu Bojanu Jovanoviću, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Nenadu Šaponji za knjigu „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023).


U užem izboru našle su se i knjige: „Hodočašće u Sodomu” Jovice Aćina (Službeni glasnik 2022), „Čitač tragova” Marije Šimoković (Univerzitet „MB“, Poslovni i pravni fakultet, 2022) i „Povest Srba na Apeninskom poluostrvu” dr Mile Mihajlović (Arhiv Vojvodine, 2022).

Nagrade će Bojanu Jovanoviću i Nenadu Šaponji biti uručene u petak 29. septembra u 19 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru svečanog otvaranja manifestacije Dani Teodora Pavlovića.

Kulturna manifestacija Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej održaće se po dvadeset i četvrti put u Novom Miloševu od 29.9. do 1.10. 2023.

Program manifestacije možete videti ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2023/09/24-dani-teodora-pavlovica-program.html 


NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA ŽIVOTNO DELO

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se antropologu Bojanu Jovanoviću na predlog Izdavačke kuće Pravoslavna reč iz Novog Sada.

O dobitniku

Bojan Jovanović je srpski antropolog i naučni savetnik, a pored toga i književnik i sineasta.

Rođen je 18. februara 1950. godine u Nišu. U rodnom gradu je završio osnovnu školu, gimnaziju i Tehnički fakultet. Na grupi za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1975. godine, magistrirao 1981. godine sa tezom Uloga i značaj animizma u srpskoj narodnoj religiji i doktorirao 1988. godine sa tezom Magija u obredima prelaza u Srba. Tokom redovnih i postdiplomskih studija, na osnovu visokog proseka ocena, bio je stipendista Univerziteta u Beogradu. U statusu slobodnog umetnika — književnika bio je do 1984. godine kada se zaposlio na mestu urednika naučnog programa Doma kulture „Studentski grad“ u Novom Beogradu gde je radio do prelaska u Balkanološki institut SANU 16. decembra 1993. godine.

Na osnovu objavljenih radova izabran je 1991. godine za naučnog saradnika, 1997. godine za višeg naučnog saradnika, a 2001. godine dobio je i zvanje naučnog savetnika. U Balkanološkom institutu je bio angažovan na projektima Narodna kultura Srba u slovensko—balkanskom kontekstu i Srpska narodna kultura između Istoka i Zapada.

Javni nastupi i tekstovi u svim važnijim listovima i časopisima obeležavaju njegovo višedecenijsko prisustvo u našoj kulturi. Učestvovao je u brojnim razgovorima povodom knjiga, tematskih tribina i održao više predavanja u našim najznačajnijim institucijama, a kritičke tekstove, komentare i kolumne objavljivao je u najuglednijim domaćim listovima i nedeljnicima: Politici i Ninu. Izbor iz velikog broja njegovih intervjua objavljen je u knjizi Mehuri zapenušanih godina (izabrala i priredila Anđelka Cvijić). Osim naučne, Jovanović se bavi i književnom i filmskom aktivnošću, objavivši dvanaest zbirki poezije i snimivši preko četrdeset alternativnih filmova.

Učestvovao je i imao zapažena izlaganja na nacionalnim i međunarodnim naučnim simpozijumima, a i sam je organizovao više naučnih skupova. Pokrenuo je i uređivao edicije „Otkrivanja“, „Treći milenijum“, „Duša i kultura“ i „Slovenska riznica“. Bio je član redakcija  Književnog lista i časopisa Gradina, Kultura i Istočnik. Redaktor je Srpske enciklopedije za oblast etnologije i antropologije, koju izdaje Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i Zavod za udžbenike.

Odabrane objavljene knjige: Srpska knjiga mrtvih; Magija srpskih obreda; Tajna lapota — tradicionalni i naučni mit o ubijanju starih; Duh paganskog nasleđa; Karakter kao sudbina; Klopka za dušu, Anahronike I; Govor pećinskih senki, Anahronike II; Bliskost dalekog, Anahronike III; Sudbina i magija; Prkos i inat; Rečnik javašluka; Ljubav i opraštanje; Čitanje proročanstva (sa M. Demićem); Igranje s ništavilom; Okolni put;  Pamćenje i samozaborav; Svetovi antropološke imaginacije; Antropologija zla; Tajni interes: pesničko i antropološko iskustvo; Onirički kod: uvod u antropologiju snova; Kraj ambisa; Putovanje zaboravljenim brodom; Skriveni čovek; Negovana divljina; Agresija i kultura; Novo varvarstvo; Manconijevo zaveštanje; Mitska aura smrti. Objavio je i više priređenih knjiga, brojne radove u časopisima i tematskim zbornicima, predgovore i pogovore više značajnih knjiga i brojne odrednice u enciklopedijama.

Iz obrazloženja predloga za nagradu

Bojan Jovanović je autor značajnog i obimnog naučnog opusa posvećenog etnološkom i antropološkom istraživanju naše tradicionalne i savremene kulture. Dvadeset i osam autorskih, dvanaest priređenih knjiga i preko dvesta radova objavljenih u periodici, zbornicima i posebnim izdanjima, kao i brojni tekstovi, prikazi, osvrti i komentari u dnevnim i nedeljnim listovima, plod su njegovog višegodišnjeg rada koji karakteriše kritički odnos prema dotadašnjem nasleđu i težnja da se što celovitije sagledaju razmatrani fenomeni. U odnosu na prethodne istraživače, njegovo delo odlikuju rezultati ostvareni dubinskim analizama kulturnih slojeva i nastojanje da se komplementarnim znanjem osvetle bitne pojave u srpskoj tradicionalnoj i savremenoj kulturi.

...može se zaključiti da Bojan Jovanović spada u naše najplodnije i najznačajnije tumače srpskog nasleđa, i po našem sudu, on je naš najistaknutiji antropolog ovog vremena. Njegove radove karakteriše širok tematski raspon i znanja iz interdisciplinarnog istraživačkog polja u kojem se ukrštaju antropologija, psihologija, sociologija, istorija i književnost. Rezultati njegovih proučavanja ugrađeni su u pristupe savremenih antopoloških i etnoloških razmatranja o čemu svedoči citiranost njegovih tekstova u naučnim radovima. Njegove knjige kao i brojni ogledi, studije i članci obeležili su domaću savremenu etnologiju i antropologiju i doprineli boljem razumevanju naše tradicije i savremenih kulturnih pojava.

Zoran Gutović,
direktor i glavni i odgovorni urednik
izdavačke kuće Pravoslavna reč

   

NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA NAJBOLJU KNJIGU

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se Nenadu Šaponji za knjigu pesama „Psihologija gravitacije” (Prometej, Novi Sad 2023).

 O dobitniku

Nenad Šaponja (1964, Novi Sad), pesnik, esejista, književni kritičar, čiji su stihovi prepoznatljivi u savremenoj srpskoj poeziji po stilskoj perfekciji, hermetičnosti i oštrim metafizičkim uvidima. U oblasti književne kritike promoviše postmodernu poetiku i ideosinkretički interpretativni pristup književnim delima, koji podrazumeva življenje u književnosti.

Desetak godina je bio kritičar Politike, a 2002. godine osnovao je izdavačku kuću Agora, danas jednog od najistaknutijih srpskih izdavača, sa jedinstvenim mestom u ovom polju, zahvaljujući širokim interesovanjinjma i kvalitetnom izboru.

Knjige poezije: Đokonda (1990), Odrazi varke (1993), Očevidnost (1996), More (1998), Četiri poeme (2000, 2001), Slatka smrt (2012), Postoji li dodir tvoje duše? (2014), Izgledam, dakle nisam (2017), Silazim u tišinu tega bačene kocke (2019).

Knjiga eseja i kritika: Bedeker sumnje (1997), Autobiografija čitanja (1999), Iskustvo pisanja, (2001, 2002).

Knjiga putopisa: A Brisel se da prehodati lako (2018, 2019, 2022).

Poezija Nenada Šaponje je prevođena i na engleski, španski, italijanski, mađarski, francuski, makedonski, poljski, slovački, rumunski, albanski i azerbejdžanski jezik.

Prevedene knjige: Postoji li dodir tvoje duše? - na makedonski; Slatka smrt - na rumunski, španski i slovački; Izgledam, dakle nisam - na slovački, španski i azerbejdžanski; A Brisel se dâ prehodati lako, na engleski, makedonski i arapski jezik.

Sastavio je i nekoliko antologijskih izbora: Antologija savremene novosadske priče (2000), Antologija stare novosadske priče (2003), Prosvetina knjiga krimi priče (2003), Pavle Ugrinov (u ediciji Deset vekova srpske književnosti, 2013), Nova priča Novog Sada (2018), The New Story of Novi Sad (2022).

Nagrađen je „Brankovom nagradom” za knjigu Đokonda, „Prosvetinom nagradom” za knjigu Bedeker sumnje, nagradom „Miroslav Mika Antić“ za knjigu Izgledam, dakle nisam,  nagradom „Moma Dimić“ za knjigu A Brisel se da prehodati lako, nagradom „Milan Bogdanović” za književnu kritiku, i nagradom „Kočićevo pero” za knjigu Psihologija gravitacije.

 

O nagrađenoj knjizi

...ono što od početka svog pesničkog rada preduzima Nenad Šaponja, nazvaću psihonautikom. Plovidbom beskonačnim okeanom duše, pri čemu se putnik može odrediti kao krajnji singularitet: kao Ja, u smislu individualne subjektivne instance. Ako bismo hteli starinski izraz, bila bi to neka vrsta samospoznaje. Saznanje najtežeg predmeta, odgonetanje najveće zagonetke. Nije uzalud na proročištu u Delfima stajao natpis gnothi seauton. Upoznaj sebe samoga. Tek onda možeš pokušati da razumeš svet. Ali pesnik dodaje: „Da bi razumeo svet, / moraš da odeš daleko od sebe. // Da bi razumeo sebe, / moraš da budeš / duboko u svetu.“

Imajući u vidu, dakle, da je poezija Nenada Šaponje po svom sadržaju psihonautika, kao i retku doslednost koju on pokazuje u oblikovanju svoga glasa, usuđujem se da kažem da je ta poezija, ujedno, još nešto. Nešto drugo, a ne samo poezija; možda je ona čak i pre to drugo, možda je poezija samo medij kojim nam pesnik saopštava detalje o svom putovanju dušom, često metaforično izjednačenom sa plovidbom, koja zna i za mirno more i utočište u nekoj sigurnoj luci, ali isto tako poznaje i oluje, opasne skrivene hridi, pa i stradanje, potonuće: „Plovismo kroz druge koji jesu. / Tonusmo kroz druge koji nisu.“ Svejedno je, hoćemo li to drugo što izražava Šaponjin stih nazvati filosofijom ili dubinskom psihologijom, ono se tiče pitanja subjektivnosti, duše, čistoga Ja, i njegovog potvrđivanja.

Umesto nekog naivnog lirskog uzleta, koje gura u prvi plan subjektivnost u njenom suočavanju sa svetom, bez stvarne refleksije, kod Šaponje, od samih početaka, glas njegove pesme uračunava i sopstvenu poziciju, a sa tim refleksivnim odnosom se rađa i sumnja; ona je lekovita, ona razvejava iluzije u koje smo umotani. Na prvom mestu, u poemama ovog pesnika čitamo tragove nastojanja da se pouzdano uspostavi pozicija čistoga Ja, i da se ono potvrdi i potom odredi prema nekom mogućem Ti. Zato je njegov govor izrazito dijalogičan.

 Međutim, već u prvoj celini pesnikove nove knjige sa neobičnim naslovom Psihologija gravitacije, taj osnovni dijaloški odnos se shvata kao narušen, kao „zabuna između tebe i mene“. Uzrok te zabune je, čini se, u tome što kroz život prolazimo vođeni bacanjem kocke, dakle slučajno; i kao da to nije dovoljno, pesnik nam dalje sugeriše, ova igra je nameštena, kocka u sebi nosi teg, koji će poremetiti ravnotežu slučaja. No, pretpostavka da je životna igra nameštena, i da uopšte postoji kocka sa tegom, ujedno implikuje realnost socijalnog konteksta u kome jedino može da se pojavi takav odnos, „usred dodira duša“, kako kaže pesnik, „stalno bejasmo na raskršćima“.

Saša Radojčić

  

 Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

24. DANI TEODORA PAVLOVIĆA – Program

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 24. put održati od 29. septembra do 1. oktobra 2023. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.



24. DANI TEODORA PAVLOVIĆA
Banatski kulturni centar Novo Miloševo
29. 9 – 1. 10. 2023.

Program

Petak 29. 9, 19 časova
SVEČANO OTVARANJE MANIFESTACIJE I DODELA NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ”
Muzička tačka, Hor Kulturnog centra Kikinda „Attendite”
Voditelj, Branislav Ugrinov
Pozdravni govori
Pozdravna reč potpredsednika Matice srpske prof. dr Srđana Šljukića
Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju
Muzička tačka, Hor Kulturnog centra Kikinda „Attendite”
Dodela Nagrada
Obrazloženje za nagradu, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija
Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Nenadu Šaponji
Beseda Nenada Šaponje, laureata za najbolju knjigu
Obrazloženje za nagradu, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija
Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo Bojanu Jovanoviću
Beseda Bojana Jovanovića, laureata za životno delo
Muzička tačka, Hor Kulturnog centra Kikinda „Attendite”
Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića  

(Više o Nagradama možete videti ovde: https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2023/09/bojanu-jovanovicu-i-nenadu-saponji.html)

Subota 30. 9, 19 časova
Otvaranje izložbe slika Ljubomira Bate Kojića, izložbu otvara Lazar Marković
Pesnički trenutak – gošća Jelena Gavrilović

Rok koncert omladinske grupe „Fenix”  

Nedelja 1. 10, 19 časova
Koncert Hora Jevrejske opštine Novi Sad „Hašira”
Projekcija filma „Čekajući Handkea”, o filmu govori Goran Radovanović, scenarista i reditelj

Rezultati konkursa Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 35 godina starosti

Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa.

Članovi žirija doneli su odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade sledeće autore:

  •      Nina Katana – „Beznađe“
  •      Uroš Pavlov – „Nebo su razgažene cipele“
  •     Milivoj Bajšanski – „Sve junаke po imenu znadem: Atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“.

Jubilarni, 15. konkurs bio je otvoren od 1. maja do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova. Na konkurs je pristigao veliki broj rukopisa, a tročlani žiri je imao zadatak da izabere i nagradi tri rukopisa. To je zahtevalo više čitalačkih krugova, detaljnu analizu i razgovore o knjigama koje su pristigle na konkurs.

Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar; msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka; i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Oni su u svom saopštenju istakli da nagrađene knjige pripadaju različitim književnim žanrovima, ali da svaka od njih na originalan način obrađuje temu kojom se autori bave…

Zbirka kratkih priča, simbolično naslovljena rečju Beznađe, već na prvo čitanje izdvojila se među proznim rukopisima. Nina Katana je u njoj otrgla od zaborava bolne i emotivne trenutke života, koje – zahvaljujući svojoj spistaljeskoj veštini – uspeva da pretvori u sugestivne kratke priče koje, povezane istim naslovom, čine vrednu i kompaktnu književnu celinu.

S druge strane, Uroš Pavlov ispisuje poeziju koja nastaje kao odgovor na različite društvene (i lične) teme. On nam donosi snažne pesničke slike, karakteristične za poeziju koju ispisuju mladi autori u poslednjoj deceniji, ali istovremeno komunicira i sa tradicijom, pokazujući nam da gradi svoje stihove na bogatom čitalačkom iskustvu.

Nasuprot toj modernosti, stoji treća nagrađena knjiga, u kojoj se Milivoj Bajšanski okrenuo tradiciji, istražujući narodnu književnost i atribuciju junaka u pesmama Tešana Podrugovića.

Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra.

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 24. put održati krajem septembra 2023. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu i u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“:

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad.

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2022. i 2023. godini.

Žiri će raditi u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik.

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 15. septembra 2023. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo.

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ”

Banatski kulturni centar po treći put raspisuje konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.

Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). Dela: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i dr.

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com 

Konkurs je otvoren od 12. 8. 2023. do 30. 8. 2023. godine.

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Rezultati konkursa biće objavljeni do 30. 9. 2023. godine.

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2023. godine.

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

Milutin Trbić: „Priče i pesme”


Edicija BAŠTINA
176 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-604-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Od poslednje decenije 19. veka do početka 20. veka prota Milutin Trbić štampao je svoje proz­ne i poetske priloge u najznačajnijim srpskim časopisima onoga doba, počev od „Javora”, preko „Srbobrana” i „Srpskog zabavnika” iz Zagreba.

(...)

Sentimentalnost proznog i poetskog izraza prote Milutina Trbića crpi svoju snagu sa dva izvora. Jedan izvor predstavlja verziranost u literaturi takvog, sentimentalnog štimunga, a drugi je posledica sentimentalnosti misli sa­mog autora, koja opet ima dvostruki karakter. Sa jedne strane, po sili svog svešteničkog poziva i duhovne orijentacije, vere i nade, a sa druge strane pritisnut stvarnošću koja se svesrdno trudila da onemogući veru i nadu, prota je kroz književno stvaranje pokušavao da nađe odgovor na pitanja nastala u razlici potencijala ta dva op­rečna (ili možda ne?) osećanja. U takvoj razlici potencijala, njegov izraz dobijao je dominantan sentimentalni tonalitet.

Kad govorimo o uticaju literature, mislimo tu pre svega na uticaje nemačkih predromantiča­ra i romantičara, uticaje narodne epske i lirske književnosti, a zatim i uticaj srpske realistič­ke pripovetke. Specifičan odnos prema prirodi, dominantan motiv utopljene devojke, ili mladog ljubavnog para, folklorna fantastika, stihovi iz narodne epike i lirike koji najčešće obuhva­taju misaoni svet pesnika Milutina Trbića itd, sve su to elementi koji ukazuju na vrstu literatu­re koja je bila njegova lektira.

(...)

U ličnostima poput Milutina Trbića može­mo iščitati sve one zahteve dana, sve one tra­gične poteze istorije na pojedincu, a u njegovom književnom stvaralaštvu sve one onemoguće­nosti malog čoveka (iako brojniji od onih koji njime upravljaju) i, što je ovde najvažnije istaći, možemo iz ovih priča i pesama da iščitamo sve ono što je kao pojedinac prota Milutin Trbić mogao da pruži svetu, autentično njegovo, indi­vidualno, božansko i ljudsko. Nesavršenosti, podbačaji, stilske omaške, sve to nije uspelo da prekrije one autentične bisere koji nam, jer tako želimo da posmatramo svet, otkrivaju gde da tra­žimo čoveka.

Nenad Stanojević

„Bogdan Kalabić – Čovek amaterizma”

 

Edicija ZAVIČAJ

204 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-616-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

U svakoj sredini kulturni život zavisi ne samo od finansijskih uslova i postojanja kulturnih institucija već i od pojedinaca, njihovog predanog rada, organizacionih sposobnosti, upornosti i bogatstva ideja. Takve ličnosti ne samo da daju značajan doprinos kulturnom prosperitetu svoje sredine već i okupljaju na svom programu rada i druge ljude, umetnike, kulturne pregaoce.

Među takve kulturne radnike spada i Bogdan Kalabić u Novim Kozarcima kraj Kikinde. Odnos prema kulturi on je formirao još u svojoj mladosti i na toj osnovi deluje više decenija. Bitna karakteristika Kalabićevog kulturnog aktivizma je entuzijazam koji on unosi u svoj rad, ali i prenosi na svoje saradnike.

Bogdan Kalabić je mnoge godine svoga života posvetio unapređenju kulturnog nivoa života građana Novih Kozaraca i kikindske komune, a da ga za taj dugi period nikada nije napustila vera u ispravnost te vrste delatnosti, te je ostvario visoke rezultate i stekao ugled izuzetnog kulturnog radnika.

17. 2. 2007, Beograd
Đoko Stojičić

Nada Kljajić: „Izazvana”

Edicija POEZIJA

160 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-615-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Pesnička zbirka pod naslovom Izazvana, autorke Nade Kljajić, sva je u znaku ispitivanja kontradikcija koje čine čovekov svet. Borba je bespoštedna/ iz dana u dan, kako kaže jedan stih. U pitanju je borba između dobra i zla, koja se, kao i uvek, vodi u centru sveta – u čovekovoj duši.

Sa jedne strane: Propaganda se sa zlom/ uortačila./ Obmanjuje i nevinost stavlja/ na muke. Sa druge strane, nalazi se suštinska potreba za nežnošću, za mirom i ljubavlju: Sunce./ Od sunca trag./ I dodir blag./ Po licu./ Vetar... 

Iako pesnička zbirka Izazvana započinje sumornom slikom u prvoj pesmi, ispod te pesimističke slike sveta, naknadnim uvidom u pročitano, vidi se Nada, i doslovno i metaforički. 

Nenad Stanojević

Sanja Obradović: „Romela”

Edicija PROZA
80 str, broš. povez, ilustr. u boji,  24 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-614-8­

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Ilustracije
Sanja Obradović

I dok se ostali tumači stvaralaštva Sanje Obradović budu bavili analizom i otkrivanjem skrivenog, ali ipak naznačenog u njenom delu, naše razmišljanje i očekivanje ići će u ovom pravcu: da li će naredna knjiga pomenute autorke iznova pomeriti granice, otisnuti se u još više duhovne sfere, vratiti se u nagonske aspekte ili će strožom formom, sve jasnijim jezičkim izrazom i mnogo prisutnijim uplivom racionalnog, svesnog i logičkog Obradovićka prići klasičnim formama književnosti? Jedno je sigurno: sinkretizam umetnosti i neizostavni performans bile su i ostaće ključna poetička nijansa Sanje Obradović, autorke čiji je hod po bolu putanja ka književnim stazama, domu njene umetničke duše. 

Msr Milana Poučki

Grujica Rođenkov: „Na putu bez traga”

 

Edicija ZAVIČAJ

132 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-­86-­6029-­610-­0

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Nakon pesničkih knjiga Vetrovi roglja mog (2013) i Detinjstvo prašnjavog druma (2019), Grujica Rođenkov se na istom poetičkom talasu javlja i sa novom zbirkom pesama – Na putu bez traga, u okviru koje integriše nekoliko opsesivnih tema iz svog poetskog pištolja. Knjigu otvara pesma Da nazdravim, koju bismo mogli nazvati prološkom, ali i autopoetičkom, budući da u sebi sadrži sve ono što će Rođenkov suptilno glosirati u nastavku zbirke. Na primer, već u toj prvoj pesmi možemo uočiti tematsko­motivski lanac koji će se iznova javljati i u narednim naslovima, ali i upečatljive stilske osobenosti njegove poetike, među kojima su česta ponavljanja i nabrajanja, ali i gotovo neizostavna rima. Rođenkovljev Put bez traga miriše na štrudlu i gibanicu (Pitali me); na staru kuću (Vratiću se); on čezne „za danima prošlim / kojih nema više / gde je sreća / umela da diše“ (Ako nekog ima); za starim ljubavima i šetnjama „kroz proleće„ (Gde si); za hladnim i blatnjavim banatskim ulicama (Kišni Banat); ljudima i krevetom „što na slamu i ljuštiku / sav miriše“ (Nema više). poezija Grujice Rođenkova bi se simbolički mogla ovaplotiti kao fotografija, žuta od vremešnosti ili napuštena kuća u kojoj je pre mnogo godina živela porodica. u oba slučaja, imamo svedočanstva određenih životnih epoha, ali i nešto što je izgubilo prvobitnu vitalnost, čak praktičnost. Međutim, dotrajalost tih predmeta upravo im daje posebnu važnost, što se da uočiti i na primerima iz zbirke Na putu bez traga, gde pesnik uglavnom peva za iščilelim vremenima i njhihovim obeležjima. Tako bi se poezija Rođenkova mogla okarakterisati kao poezija evokacije, jer pesnik koristi sećanje da prizove minuli događaj i oživi ga, ukrasi i posadi u lirsko okruženje.

Poetska knjiga Na putu bez traga, svojim sadržajem daje utisak skorelog blata, koje čeka kišu da bi opet zamirisalo i postalo tle na kome će tragovi ponovo biti vidljivi.

Milan Tica

Održan „Bal u Elemiru”

„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” održani su po osamnaesti put 1. jula 2023. godine u Elemiru kada su uručene Nagrade „Stevan Sremac” laureatima Pop D. Đurđevu, Bojani Dončetović i Urošu Pavlovu i predstavljen pesnički portret Nenada Šaponje.


Konkurs za Nagradu „Stevan Sremac“ za dela humorističko-satiričnog žanra (proza, poezija, aforizmi) je realizovan u saradnji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra. Žiri je radio u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša. 
Više o odluci žirija možete videti ovde: 

Milan Poučki, predsednik MZ Elemir, Uglješa Šajtinac, predsednik žirija, dobitnici: Uroš Pavlov, Pop D. Đurđev, Bojana Dončetović i član žirija Srđan Tešin

Učesnici i publika

Šajtinac, Dončetović, Đurđev, Pavlov, Tešin i Poučki

Na književnoj večeri – portret pesnika Nenada Šaponje učestvovali su autor, književnici dr Zoran Đerić i Radovan Vlahović i prvakinja Drame SNP-a Sonja Damjanović. 
Milan Poučki, Zoran Đerić, Nenad Šaponja i Sonja Damjanović

Učesnici i publika

Radovan Vlahović, Nenad Šaponja, Sonja Damjanović, Zoran Đerić, Zoran Subotički
Пријавите се на: Постови (Atom)