JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Promocije izabranih dela Bogdana Čiplića u Zrenjaninu i Novom Sadu

Promocija Izabranih dela Bogdana Čiplića održana je 10. maja u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin u Zrenjaninu i 11. maja u Kulturnom centru Vojovodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu. Izdavači 1. kola u 6 knjiga Bogdana Šiplića su Banatski kulturni centar i Kulturni centar Vojovodine „Miloš Crnjanski“.

Promocija Izabranih dela Bogdana Čiplića u Zrenjaninu

Učesnici:  Mirko Sebić, urednik izdavačke delatnosti Kulturnog centra Vojovodine „Miloš Crnjanski“, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Milana Poučki, Viktor Škorić i Nenad Stanojević, pisci predgovora za dela o Bogdanu Čipliću i interpretatori njegovog stvaralaštva, a koordinator programa je Slobodanka Važić Murray. Prisutne je pozdravio Milan Bjelogrlić, direktor Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.

Zrenjaninski gimnazijalci.

Snimak programa u Zrenjaninu

Promocija izabranih dela Bogdana Čiplića u Novom Sadu

Učesnici: dr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojovodine „Miloš Crnjanski“, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i priređivači dela Bogdana Čiplića: Nenad Stanojević, Milana Poučki i Viktor Škorić. Urednik programa je dr Valentina Čizmar, a moderator Branka Marković.

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“ 2022

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar
u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

 

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana.

 

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

 

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2022. godine. Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2022“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 24. juna 2022. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru. 

Promocija knjige „Mokrinski rodoslovi II“ Radovana Šoklovačkog u Mokrinu

Knjiga „Mokrinski rodoslovi II“ Radovana Šoklovačkog (izdavači: Arhiv Vojvodine i Banatski kulturni centar) predstavljena je u Domu kulture u Mokrinu 22. 4. 2022. godine.

O knjizi govorili: izdavači Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, i Radovan Vlahović, direktor BKC-a, Jovan Veljin, Miloš Despotov i autor. Moderator: Darinka Maljugić.

Nebojša Kuzmanović

Radovan Vlahović

Miloš Despotov

Radovan Šoklovački

Više o knjizi „Mokrinski rodoslovi II“ :

Poseta direktora Arhiva Vojvodine Nebojše Kuzmanovića BKC-u.

Poklon knjige Arhiva Vojvodine BKC-u.

Predstavljanje izdavaštva BKC-a u Zrenjaninu

Predstavljanje izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra i promocija knjige „Sve je u glavi“ Radovana Vlahovića, koja je ponela Nagradu „Karolj Sirmai“ za 2021. godinu, održana je u Čitaonici Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ u Zrenjaninu 15. aprila 2022. godine.


O izdvaštvu BKC-a govorili su: Radovan Vlahović, osnivač i direktor, i Senka Vlahović, umetnički direktor. 

O nagrađenoj knjizi „Sve je u glavi“ govorili su autor Radovan Vlahović i književni kritičar Zoran Slavić. Odlomke iz knjige govorila je Senka Vlahović. 

U muzičkom delu programu učestvovali su: Nikola Brakus, vokalni solista i Ivica Petrov, violina. Moderator večeri: Jasmina Tutorov, istoričarka umetnosti.

Organizatori programa: Udruženje „Bagljaškult” i Mesna zajednica „Veljko Vlahović” Zrenjanin.

Jasmina Tutorov

Radovan Vlahović

Zoran Slavić

Senka Vlahović

Više o knjizi Sve je u glavi:

Predstavljanje knjige „Avangardna poezija Rastka Petrovića“ Andree Beate Bicok u Čoki

Predstavljanje knjige „Avangardna poezija Rastka Petrovića“ Andree Beate Bicok u izdanju BKC-a održano je 8. aprila 2020. godine u Biblioteci u Čoki.

Govorili su: izdavač Radovan Vlahović, recenzent Jelena Milošev i autorka. Moderator: Dijana Jolić.

Andrea Beata Bicok

Radovan Vlahović

Jelena Milošev

Stana Đember, predsednica Opština Čoka, koja je pomogla štampanje knjige.


Više o knjizi:

U Zrenjaninu veče posvećeno izdavačkoj delatnosti Banatskog kulturnog centra

Predstavljanje izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra i promocija knjige „Sve je u glavi“ Radovana Vlahovića, koja je ponela Nagradu „Karolj Sirmai“ za 2021. godinu, održaće se u Čitaonici Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ u Zrenjaninu 15. aprila 2022. u 19h. 


O izdvaštvu BKC-a govoriće: Radovan Vlahović, osnivač i direktor, i Senka Vlahović, umetnički direktor. O nagrađenoj knjizi „Sve je u glavi“ govoriće autor Radovan Vlahović i književni kritičar Zoran Slavić. Odlomke iz knjige govoriće Senka Vlahović. U muzičkom delu programu učestvuju: Nikola Brakus, vokalni solista i Ivica Petrov, violina. 

Organizatori programa:  Udruženje „Bagljaškult” i Mesna zajednica „Veljko Vlahović” Zrenjanin. 

 

IZDAVAŠTVO BANATSKOG KULTURNOG CENTRA – BKC KNJIGE www.bkcknjige.rs

 

BKC KNJIGE ima preko 500 objavljenih naslova u oblasti književnosti, umetnosti i nauke, autore iz preko 20 zemalja sveta, prevode na 12 stranih jezika i brojne nagrade za svoja izdanja, delujući sa lokalnog nivoa na globalni na temeljima tradicije i koncepta istorijskog multikulturalnog Banata.

BKC KNJIGE ima sledeće edicije: BANAT, ISTORIJA, POEZIJA, PROZA, ROMAN, PREVODI, PRVA KNJIGA, BAŠTINA, OGLEDI, PALEJA, STUDIJE, SOCIOLOGIJA….

Izdavačka produkcija BKC-a broji oko 50 novih naslova godišnje. 

Banatski kulturni centar svake godine izlaže i promoviše svoja izdanja na sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu, dok Ministarstvo kulture Republike Srbije redovno izlaže izdanja BKC-a na stranim jezicima na nacionalnom štandu Srbije na sajmovima u inostranstvu (Frankfurt, Lajpcig…)

Izdanja BKC-a se mogu pronaći u knjižarskim lancima Delfi/Laguna, u knjižari u sedištu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu, i poručiti online.

Izdavaštvo Banatskog kulturnog centra pokrenuo je, 2008. godine, osnivač i vlasnik ove privatne institucije, književnik Radovan Vlahović. 

 

O KNJIZI „SVE JE U GLAVI“

 


Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.  

(odlomak iz priče Sve je u glavi)

 

Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (…) 

Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost. Širok je repertoar tema i motiva – od prve ljubavi, „ranih jada“, školovanja, pa do prvog osećanja detinjeg srama i socijalne razlike među decom i ljudima. I pored svega toga, pisac je pokazao izvanredan smisao za humor i komiku, što predstavlja još jednu značajnu dragocenost u sadržaju i strukturi ovih priča za decu i mlade. Bez obzira na povremene tonove nostalgije i melanholije, u pričama, ipak, provejava vedrina duha, optimizam i čovekoljublje, kao etičke i estetičke konstante koje su naglašene i dominantne.

Prof. dr Milutin Đuričković 

Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. Ova zbirka priča, veoma spretno ulančanih u niz koji povezuju glavni junaci, ravnica kao mesto i okvir za radnju i vreme koje može da bude univerzalno, neodređeno, čini da može da se posmatra i kao roman. Tada bi priče bile poglavlja koja u čitaocima bude duboke emocije, izazivaju osećanja, uzbuđenja i napetost. 

Kikinda, Novi Bečej i okolina, to su prostori našeg dečaka, naseljeni dobrim ljudima, likovima oslonjenim na čvrste moralne osnove i dirljivim sećanjima na doživljaje od pre više od pola veka. Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva. 

Prof. dr Slađana Milenković

Senka Vlahović dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a

Senka Vlahović dobitnica je Godišnje nagrade ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) za stvaralaštvo u 2020. godini dodeljene na skupštini ovog udruženja 27. marta u Beogradu. 

Senka Vlahović, 
foto: Anamarija Vartabedijan

Nagrada je dodeljena na osnovu preloga Odbora slikarsko-grafičke sekcije udruženja Umetničkom savetu, u čijem obrazloženju stoji: „Senka Vlahović je tokom 2020. održala samostalnu izložbu ilustracija iz knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij“ u dva izlagačka prostora, galerija „Forma“ (UPIDIV) – Novi Sad i „Singidunum“ (ULUPUDS) – Beograd. Istovremeno je i autor i dizajner te knjige. Autor je projekta i stručnog teksta u katalogu za izložbu „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu“– galerija „Dušan Rol“, Bibiana, Slovačka i „Srećna galerija“, SKC, Beograd, na kojoj je učestvovalo 25 reprezentativnih srpskih ilustratora.“ 

Snežana Pešić Rančić, predsednica Umetničkog saveta, i Senka Vlahović

Skupština ULUPUDS-a

Skupština ULUPUDS-a

Odbori sekcija za Godišnju nagradu predlažu Umetničkom savetu po tri umetnika. Na skupštini su dodeljene Godišnje nagrade za različite sekcije (arhitektura, slikarstvo i grafika, dizajn, fotografija, istorija umetnosti, tekstil, scenografija i kostimografija i dr) za period 2018–2022. Dodeljene su i Velike nagrade ULUPUDS-a kao i Nagrade za životno delo. Neki od dobitnika su Marica Kicušić, Dragana Kuprešanin, Jugoslav Vlahović, Zoja Bojić, David Vartabedijan, Daliborka Đurić, Anamarija Vartabedijan, Tomislav Peternek, Vukica Mikača, Milan Živković, Đorđe Aralica i drugi...

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Osnovala je Festival ilustracije knjige BookILL Fest, bila je učesnica više međunarodnih žirija, simpozijuma i izložbi, dizajnirala je preko 500 objavljenih knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra, gde i radi. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Dobitnica je više nagrada u oblasti ilustracije i dizajna knjige, i teorije ilustracije. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. 

RTV

TV Novi Bečej

Politika, 18.4.2022.

Uručene Nagrade i Plakete „Sima Cucić” i otvorena izložba škole „Bogdan Šuput“

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo uručena je Nedeljku Terziću, a Plakete „Sima Cucić” Srđanu V. Tešinu i Miroslavu Gašparu 18. marta u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Ovom prilikom otvorena je nova izložba radova učenika Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“ iz Novog Sada, koja je ponela Zlatnu medalju za kvalitet vaspitno-obrazovnih institucija na proteklom Sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu.

 
Učesnici programa: Senka Vlahović, Miroslav Gašpar, Radovan Vlahović, Nedeljko Terzić, Đura Radišić, Luka Tešin i Srđan Tešin.

Odluku o nagradama doneo je žiri u sastavu: prof. dr Tihomir Petrović (predsednik), prof. dr Predrag Jašović (potpredsednik) i književnik Radovan Vlahović.

Plaketa „Sima Cucić” dodeljena je Srđanu V. Tešinu  za knjigu „Luka kaže: priče za decu i razmažene roditelje” (Arhipelag, 2020) 

Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971), književnik i priređivač sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča, autor je dvanaest knjiga. Dobitnik je stipendije iz Fonda Borislav Pekić, Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine, nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, Nagrade grada Niša za knjigu godine za decu i mlade. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Član je srpskog PEN centra. Živi u Kikindi. 

O knjizi Luka kaže

Otac i dečak, u 77 duhovitih epizoda, praćenih upečatljivim ilustracijama Lidije Taranović, razgovaraju o sebi i svom svetu, o odrastanju i saznanju, o nevidljivosti i o nedostajanju, o tajnama i otkrićima, o tome zašto se nekada razumeju, a nekada svađaju.

Zašto ljubav ume da boli i kako Lukine reči znaju da budu lekovite?

Zašto šale mogu da budu ozbiljne, a ozbiljne stvari tako smešne?

Zašto su dečaci ponekad nezadovoljni, a roditelji gotovo uvek razmaženi?

„Razgovor Luke i tate je kao brz, bistar planinski potok. Njih dvojica se slažu i ne slažu u stavovima, razmenjuju znanje i iskustvo, igraju se, nadmudruju, ljute, uče jedan od drugog... Jednom rečju, vole se. Ovo je knjiga o porodici koja je bazirana na toleranciji, poštovanju i ljubavi. Divna knjiga o divnim ljudima.“

Jasminka Petrović

„Umetnik ponekad mora da trči za dečjom maštom. Tako je i u živoj, duhovitoj, kratkoj ali ozbiljnim životnim zamkama dupke punoj knjizi Srđana V. Tešina Luka kaže."

Mića Vujičić

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo u oblasti književnosti za decu dodeljena je Nedeljku Terziću. 

Nedeljko Terzić, rođen 12. maja 1949. godine, živi u Sremskoj Mitrovici, autor je knjiga poezije, proze i dramskih tekstova. Poezijom i prozom zastupljen je u više od 80 antologija i značajnijih izbora književnog stvaralaštva kod nas i inostranstvu  i dobitnik je preko 50 nagrada i priznanja za književno stvaralaštvo u Srbiji i inostranstvu. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. 

Prvu pesmu za decu objavile su mu „Sremske novine“ 15. marta 1967. a već od 1969, objavljuje poeziju za decu u dečjem dodatku lista Politika. Prvu knjigu za decu „Dajem cara za sladoled“ objavio je 1979. godine. Objavio je do sada 42 knjige za decu i mlade u Srbiji, Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj, Francuskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Turskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj, kao i Republici Srpskoj. Za ova književna dela dobio je i brojne naše i inostrane nagrade. 

O dobitniku

U savremenoj književnosti za decu i mlade ime književnika Nedeljka Terzića je već dugo poznato. Sve ono što je napisao za decu, odgovara prirodi detinjstva, kako temama koje obrađuje, tako i sadržinom i jasnim jezičkim  izrazom, Nedeljko Terzić zna da su deca, i uopšte mladi, zahvalni čitaoci i zato im se obraća s puno poštovanja i uvažavanja. 

Prof. dr Slavoljub Obradović


Plaketa „Sima Cucić” dodeljena je Miroslavu Gašparu za knjigu priča za decu „Mesečina iznad našeg dvorišta“ (BKC, 2021). 

Miroslav Gašpar (1989) studije žurnalistike završio је 2012. godine, a master studije komunikologije 2013. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U slovačkoj redakciji Radija Novi Sad počeo je da radi 2011. godine kao saradnik, a od 2013. godine kao novinar. Sarađuje sa časopisom za decu na slovačkom jeziku „Zornjička”, u kojem je počeo da objavljuje priče za decu. Godine 2018. Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca objavio je njegovu zbirku pripovedaka za decu na slovačkom jeziku „Mesečina iznad našeg dvorišta”.

Iz recenzije

Knjiga „Mesečina iznad našeg dvorišta” autora Miroslava Gašpara sadrži deset pripovedaka za decu i deluje iznenađujuće kompaktno, tematski i stilistički homogeno.

Priče su stvarne, pune života, dosledno ispričane realističkim stilom, autor razume decu i njihov pogled na svet, priča ih razumljivim jezikom i jednostavnim stilom, što je, svakako, pozitivna strana ove proze.

prof. dr Zoroslav Spevak

 

Radovan Vlahović, u ime žirija i organizatora pozdravio je skup i uručio nagrade.

Izložbu je otvorio Đura Radišić, direktor škole „Bogdan Šuput“ iz Novog Sada.

O izložbi je govorio Siniša Štetin, pomoćnik direktora Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“.

Luka Tešin, govorio je odlomke iz nagrađene knjige svoga oca.

Senka Vlahović, moderator programa.

Učesnici programa i publika u Banatskom kulturnom centru.

Gosti sa učenicima O.Š. Dr Đorđe Joanović iz Novog Miloševa.

Radovi učenika škole „Bogdan Šuput“

Radovi učenika škole „Bogdan Šuput“

Iz kataloga izložbe

 

Bogatstvo i atraktivnost ove izložbe ogleda se u delovanju svih smerova: likovni tehničar, tehničar dizajna enterijera, tehničar dizajna tekstila, tehničar dizajna ambalaže i tehničar dizajna grafike. Zastupljenost različitih slikarskih tehnika i grafike prikazuju motive pejzaža i figure u enterijeru, koje svojim malim formatima naglašavaju intimni doživljaj sveta u kome danas živimo. Savremeni izraz podrazumeva uptrebu novih materijala u oblasti industrijskog dizajna i projektovanje prostora koji za cilj ima prilagođavanje potrebama mladog čoveka. Zatim oblikovanje odevnih predmeta koji su tkani i čuvaju tradiciju od zaborava ali i dizajniranje kostimi koji prate novine u tehnologiji izrade materijala. Kod učenika takođe postoji ideja da pojedinim proizvodima osmisle novu, savremeniju ambalažu koja bi privukla širu javnost i opravdala kvalitet samog proizvoda. Takođe svaki brend prati grafički identitet koji u  skladu sa proizvodom ima svoj vizuelni prikaz, stilizovan, kaligrafski, geometrijski, jednom rečju jasan, upečatljiv i estetski skladan. 

Milena Kostić i Branislava Vranić


RTV

TV Novi Bečej

Više fotografija možete videti ovde: