JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2022

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Aleksandar M. Arsenijević i njegova zbirka kratkih priča Fosforescencije“. 

Aleksandar M. Arsenijević

Pored Aleksandara Arsenijevića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Violete Bjelogrlić („Login i Az), Jasmine Malešević („Nestašna Markiza: pikarski roman),  Ljiljane Fijat („Željna hladnog vazduha)  i Tihomira Stevanović („Trgovci solju: novela). Na konkurs je pristigao 31 rukopis iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Bogdan Ćiplić

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr. 

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

 

Iz obrazloženja žirija

   Na tromeđi eseja, poezije i proze, u kratkim formama, isečcima iz života, u istrgnutim sekvencama, neobičnom jezičkom aparaturom, Aleksandar M. Arsenijević u zbirci kratkih priča pod naslovom Fosforescencije sabira rasparčanu intimnu ispovest, kao svetleće tačke u mraku. Ne tražeći od njih da izgrade celinu, autor ove isečke pušta da se međusobno traže i dozivaju, sklapajući u svesti čitaoca jedan koherentan svet upravo zahvaljujući nepretencioznosti književnog postupka (rekli bismo i zahvaljujući nepretencioznosti autora). 

Fosforescencije Aleksandra M. Arsenijevića svedoče o vanvremenosti trenutka, o jednostavnosti i savršenstvu. Pomerenom perspektivom, jednostavnom izmenom rakursa, pisac uspeva da antropocentričnost sveta nadigra humanizmom, stavljajući u prvi plan neživu prirodu, iza koje se tek onda pomalja čovek, neznačajan i tako obožen.

Minimalistički način pripovedanja, kratki opisi, efektni, proizvod su superiorne pripovedačke percepcije koja mnoštvo uvida sažima u efektne slike, naizgled efemerne.

Apokaliptičkim događanjima Arsenijevićev junak se suprotstavlja sopstvenom željenom autsajderskom pozicijom. Metaforička ili kitnjasta svedenost Arsenijevićevog izraza omogućava čitaocu da usred banalnosti ugleda, ili tačnije, oseti lepotu – lepotu čoveka, lepotu sveta, lepotu pripovedanja. Složenicama, koje evociraju drevnu Heladu, mediteran, neologizmima i arhaičnim oblicima reči povezujući nas sa antikom u kojoj, kako je rekao Hans Georg Gadamer, čitajući Helderlina, svako sa smislom i dušom pripada svetu, u već postojeće oblike reči dolivajući novu snagu i nove dimenzije (poput reči večnutak), vraća nas pisac sa puteva na koje smo zalutali, nazad, ka sebi, ka Čoveku, ka Studenici. Smrtnik tu ne samo što se seća besmrtnosti, nego ona postaje osnovni element u njegovom smrtnom biću. 

Msr Nenad Stanojević, član žirija

 

Biografija dobitnika nagrade 

Rodio se 1966. u Beogradu, gde se školovao, živi i radi.

Književnik i prevo­dilac, autor knjiga: „Mišljenje ljubavi“ (Valjevo, 1991); „Kralj Vladislav“ (Beograd 2016); „Kralj Dragutin“ (Beograd, 2016); „Sunčanost, smrtnost” (Beograd, 2020); „Vrtovi” (Svrljig, 2020); „Pohvale svemu” (Niš, 2021).

Prve književne radove objavio u „Knji­ževnoj reči“ 1987. go­­­­dine.

Laureat književnih nagrada: Slapovi Vučjanke, s. n. (Vučje 2022), Milutin Usko­ković, za najbolju ne­ob­jav­ljenu savre­­menu pripovetku na srpskom jeziku (Užice, 2021, 2016); Andra Gavrilović, za pripovetku (Svilajnac, 2021), Kra­tka priča Pi­rota (Pi­rot, 2021, 2018), Hadži Dragan, za poeziju (Požega, 2020), Sto­jan Stepanović, za poe­ziju (Loz­nica, 2020); Iz­među dva sveta Ud­ru­­ženja knji­ževnika „Branko Milj­ko­vić”, za poeziju (Niš, 2020); Gor­­dana To­dorović, za neobjavljenu knjigu poezije (Svr­ljig, 2019); Di­sovo zla­­ćano pero, za poeziju (Ba­čka Palanka,2019); Vi­­­­dov­danski cvet, za poeziju (Po­ža­revac, 2019); Vu­kovi lastari, za poeziju (Lo­znica, 2018); Akt, za naj­kraću priču (Va­­ljevo, 2018); Laza La­za­rević, za naj­­­bolju ne­o­bja­vljenu sa­vremenu srp­sku pri­pove­tku (Ša­bac, 2017); Vukašin Co­nić, za kra­tku priču (Les­ko­vac, 2017); Miša Cvetanović, za priču (Brestovac, 2017); Svetosavska nagrada, za kratku priču; poeziju (Knja­­­že­vac 2017, 2014); Du­či­ćeva lira, za poeziju (Doboj, 2016); Pe­sni­čko proleće, za poeziju (Be­o­grad, 2016); Miodrag Borisavljević, za kra­tku priču (Apa­tin, 2015); Belo pero, za priču (Ži­­tište, 2015); Lju­bo­stinj­ska ro­­zeta, za poeziju (Trste­nik, 2015); Zlatna po­velja Me­đunarodnog fe­­stivala poezije, za poeziju (Subo­tica, 2015); Soko, za kratku priču (Višegrad, 2015); Alma, za naj­kraću priču (Beograd, 2014);  Edicija br. 1, za prvu knjigu po­ezije (Va­­ljevo, 1991).

Zastupljen u više antologija i u mnogobrojnim zbor­­­­nicima savremene srpske poezije i proze. Poeziju, prozu, eseje objavljuje u periodici i zbor­­­­­­­nicima.

Prevodilac (sa ruskog i engleskog) sedamdesetak knjiga i autor-priređivač stotinak zbor­nika i mo­no­graf­­skih iz­­­­­danja na antropo­loške, eti­­čke i es­tetičke teme.

Radovi su mu prevođeni na ruski, fran­cuski i en­gle­ski jezik.

Član Udruženja književnika Srbije.  

Rezultati konkursa Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra za objavljivanje prvih knjiga mladih autora za 2022. godinu

 Saopštenje žirija

Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar. Ovogodišnji konkurs bio je otvoren od 16. juna do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova… Od velikog broja pristiglih rukopisa, žiri je imao težak zadatak da izabere i nagradi svega tri rada, što je zahtevalo više čitalačkih krugova i detaljnu analizu rukopisa koji su pristigli na konkurs.

 

Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Nakon posvećenog čitanja, članovi žirija doneli su jednoglasnu odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade sledeće autore:

 

Svetlana Savić – Šljakeraj (poezija)

Svetlana Savić rođena je 18. oktobra 1993. godine u Noćaju. Živela je u Novom Sadu, duže boravila u Parizu i Umagu. Diplomirala je i masterirala na Odseku za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Godine 2016. dobila je Treću Brankovu nagradu Matice srpske za seminarski rad. Poeziju i kritiku objavljivala je u časopisu Polja, dnevnim novinama Danas, časopisu književnog programa Crne kuće – Beleške, kao i na internet portalima. Tri puta je bila zastupljena u zborniku Rukopisi. Od 2019. godine vodi književni program Autor nije prisutan u Omladinskom centru CK13.

Dunja Brkin Trifunović – Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta (naučni rad)

Dunja Brkin Trifunović diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost i jezik. Odbranila je master rad na Visokoj školi socijalnog rada – Odsek Logopedija, 2021. godine. Zaposlena je u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović u Kikindi kao urednik kulturnog programa. Radi na poslovima planiranja, organizacije i  promocije kulturnih događaja za decu i odrasle korisnike. Učesnik je brojnih konferencija i stručnih skupova, a kao najznačajnije izdvaja učešće na IFLA Satellite Conference, na kojoj je predstavila rad po nazivom „Nova paradigma čitanja, kao i izlaganje na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Milivoj Z. PopovBezbojni plamen (proza)

Milivoj Popov rođen je 24. septembra 2001. godine u Senti. Završio je Srpsku gimnaziju Nikola Tesla, a trenutno je student na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tečno govori engleski jezik, a u slobodno vreme piše i čita knjige različite tematike, počevši od istorije pa sve do naučne fantastike. Bezbojni plamen je njegov prvi prozni rukopis koji je zamislio da objavi kao knjigu.

 

       Izdvajajući navedene autore i naslove, članovi žirija istakli su da su nagrađeni rukopisi  inovativni i čitalački uzbudljivi, te da su se izdvojili svojom sadržinom već nakon prvog čitanja. Reč je o knjigama koje su žanrovski i tematski potpuno različite (poezija, proza i naučni rad), ali svaka od njih na autentičan način pokazuje kako se mladi autori uklapaju i kako vide sebe u onome što danas nazivamo savremena književnost. Njihove knjige – treba napomenuti i to – nastale su kao odgovor/reakcija na različite društvene teme/pojave, a kao takve itekako zaslužuju pažnju čitalačke publike i izdavača. Nagrada na konkursu Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra – uvereni smo – omogućiće im da tu pažnju i zavrede…

Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra do kraja 2022. godine.

Radovan Vlahović: „TRIPTIH O NOVOZENITISTIMA”

 

Edicija
ROMAN

Radovan Vlahović
Urednik
Simon Grabovac


Cena kompleta: 2200 din  

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović: „Noćni razgovori sa sestrom”

Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine

140 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-545-5
Cena: 600 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:



174 str, broš. povez, ilustr. u boji, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-571-4
Cena: 800 din

204 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-570-7
Cena: 800 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović: „Gospodin Snevalo”


Edicija: ROMAN
204 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-570-7

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Gospodin Snevalo

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
Svetlana Savić
Nina V. Stokić
Mladen Đuričić


U romanu je nesumnjiv i evidentan ukrštaj stvarnosnog i fantastičnog, jave i sna. Bogat metaforama i alegorijama, roman nam pruža različite perspektive, njegov junak se, sho­dno poetici sna javlja u najrazličitijim obličjima i kao nosilac najrazličitijih zanimanja (knjigovođa, umetnik, režiser, radnik u fabrici građevinskih materijala, upravnik mlina...) u svojevrsnom prelasku iz jedne stvarnosti u drugu. Upravo fantastični elementi čine roman Radovana Vlahovića korespondirajućem prozi Zorana Živkovića, dok ga društveno-politička satira čini bliskim Orvelu.

Svetlana Savić

Pred nama je roman u kome o Snevalu saznajemo u trećem licu, budući da pripovedač jeste „prepisivač i beležnik“ njegovog dnevnika snova (pisama). Vlahović se stoga odlučuje na jednu postmodernu igru, te se figura priređivača, smenjuje se proznim celinama, neretko u epistolarnoj formi, u kojima nam se Snevalo obraća u prvom licu. Beležnik snova, naime, u snu može videti šta se dešava gospodinu Snevalu, te se u takvoj suptilnoj naznaci oseća odjek Pavićevog Hazarskog rečnika, tačnije, Brankovića i Samuela Koena, pri čemu san jednog jeste java drugog. Stapanje različitih vremenskih slojeva, prostora i junaka uobličeno je kroz estetiku sna.

Nina V. Stokić

Kada se izdvojeni delovi Vlahovićevog troknjižja međusobno uporede, stiče se utisak da je, u ovom poslednjem, pisac dosegao najbolje stvaralačke trenutke. To svakako ne znači da prve dve knjige zaostaju po kvalitetu, ali se čini da je njihova funkcija bila u tome da nam pojasne poetičke iskorake Radovana Vlahovića i prokrče put do ove poslednje, sa kojom se uspostavlja neka vrsta ravnoteže i u kojoj priča dobija svoj smisao. Otkrivajući nam šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu, Vlahović je uspeo da zaokruži svoje troknjižje na najbolji način, tako što izvodi na scenu jednog sasvim neobičnog književnog junaka koji je odsanjao sve ono što je pisac/prepisivač/beležnik objedinio u koricama inovativne i čitalački uzbudljive knjige.

Mladen Đuričić

Radovan Vlahović: „Dnevnik virtuelnog zavodnika”

Edicija: ROMAN
174 str, broš. povez, ilustr. u boji, 12 x 19 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-571-4

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Radovan Vlahović
Dnevnik virtuelnog zavodnika

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
Nina V. Stokić
Mladen Đuričić
Vladimir Petrović

Kaligrafske ilustracije
Julijana Milutinović


Čini se da u ovom romanu brojni likovi jesu put ka konačnom pronalasku mogućnosti da se dvoje pronađu. „Vanuumna melodija“ koju osluškuju i „čitanje muzike ćutanja“ kao da upućuju na neki viši smisao ove nesvakidašnje korespondencije. Čini se da je virtuelna stvarnost, „omama ovostranog i onostranog“ samo jedna od stanica na putu do pronalaska. Ne smemo prevideti i veze koje se ostvaruju sa romanom Gospodin Snevalo, kome kao da pripadaju neke od stranica Dnevnika virtuelnog zavodnika. Dakle, pred čitaocima je jedna prozna zagonetka, a nesumnjivo ih čeka zadovoljstvo rešavanja. Konačni ishod nadstvarne plovidbe u peru je hvale vrednog Radovana Vlahovića.

Nina V. Stokić


Na samom kraju, treba se još jednom osvrnuti na žanrovsku odrednicu sa kojom se Vlahović vešto poigrava, a koja je direktno povezana sa sadržinom njegove proze. Dnevnik virtuelnog zavodnika zapravo bi se mogao definisati kao „snovnik“, budući da svojom formom ne odgovara dnevničkim beleškama i da se pretežno „događa“ u snovima. O tome au­tor govori vrlo direktno, kada npr. u zapisu pod naslovom „Zbrka“ eksplicitno napiše: „... od našeg poslednjeg susreta u snu, ostao sam trudan i sve mi se izmešalo...“. Takvi su momenti značajni za nas, jer još od prve knjige pokušavamo da razaberemo gde se to začela Vlahovićeva priča. To nam, uostalom, znatno pojašnjava i treću knjigu, u kojoj će se – konačno – pojaviti neka vrsta književnog junaka, i koja će nam otkriti šta sanja i šta se u snu događa gospodinu Snevalu.

Mladen Đuričić


Kao poseban dodatak, na samom kraju dela, donose se izvrsne ilustracije Julijane Milutinović inspirisane tekstovima iz ove knjige. Vešto koristeći citate autora knjige, Julijana Milutinović stvara koloritno snažne ilustracije na kojima se kaligrafski ispisani tekstovi sjedinjuju sa floralnim motivima i likovnim predstavljanjem delova ljudskog tela, tako još više poetizujući Vlahovićevo neprestano „lelujanje“ između metafizički uzvišenog i putenog.

Sledeći Kjerkegora – od koga i „uzima“ na­ziv dela, istovremeno ga „dopunjujući“ – Radovan Vlahović odlično shvata njegovu misao iz Dnevnika zavodnika: „Ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju […]”. Tako Vlahović neprestano slika lepotu koja mu je nadohvat ruke, ali i u isto vreme udaljena.

Radovan Vlahović nenadmašno povezuje ljubav sa ironijom, u isto vreme ne potirući je, naprotiv, samo je čineći drugačijom, bogatijom i značenjski drugačije obojenom, možda je najbolje reći oslonjenom na Erosov opozit Tanatos. Najbolje to vidimo u odeljku „Samo se ti osloni“: „Samo se ti na mene osloni, draga moja. Miluj i hrani psa dok nas ne izujeda, a posle će nam đavo biti kriv.“

Vladimir Petrović

Pisarev među prvih 5 za najbolju nefikcijsku knjigu

Knjiga „Kopipejst ili život?“ Đorđa Pisareva u izdanju Banatskog kulturnog centra našla se u širem izboru od prvih 5 knjiga na konkursu za nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljenu prvi put u Republici Srbiji u 2021. godini.


Žiri radi u sastavu: dr Vladimir Gvozden, dr Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović.

Pored Pisarevljeve knjige, u širem izboru su još i: „Knjiga o fotografiji“ Davida Albaharija i Žarka Radakovića (Laguna), „Sve zbog vazduha“ Jovice Aćina, (KOV), „Lutalaštvo“ Mirjane Bobe Stojadinović (M. Stojadinović), i „Ratnici, istraživači i začarane oaze“ Bojane Mojsov (Dosije studio).

Uži krug biće objavljen početkom septembra.

 
 

Više o knjizi „Kopipejst ili život?“ 

 

Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca.

Autor

 


Šta znači reč kopipejst u kontekstu naslova ove knji­ge? Đorđe Pisarev tim terminom imenuje on vrstu li­terature/života koja je bliska mimetičkom, odnosno realističkom konceptu književnosti, a koja, uzimajući od stvarnosti previše, postaje banalno kopiranje sveta koji je čoveka sveo na potrošačku životinju. Živeti u takvom sve­tu, u kojem je čoveku dato sve osim pravog života, rekli bismo, gore je od smrti.

 

U knjizi „Kopipejst ili život?“ pored tekstova o domaćim autorima poput Pavića, Basare, Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despoto­va, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje, tu su tekstovi i o stranim autorima (nikako stranim našim čitaocima), poput: Barta, Gejmena, Tolki­na, Handkea, Le Klezia itd. Takođe, u knjizi se nalaze i tekstovi čiji naslovi sami po sebi mogu da signaliziraju čitaocu koje su književne preokupacije Đorđa Pisareva kao kompetentnog čitaoca i kao pisca: „Kako da pisac isprati ritam života”, „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Ka­da bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputst­vo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina” itd.

 

Pitanje koje Đorđe Pisarev postavlja u tekstu „Šta sanja čitalac 21. veka”, nalazi se skriveno (najčešće) i u drugim tekstovima, povodom ili o drugim piscima i knjigama. Borislav Pekić, koga takođe pominje i Pisarev u ovoj knjizi, kaže: Istina je polimorfna, ali nije pluralistička“. Oko toga šta je to Istina ne možemo se raspravljati, pod uslovom da otkrijemo šta je istina. Đorđe Pisarev, čitalac i pisac, traga za Istinom, na granici između čudesnog i razumnog.

 

Nenad Stanojević 

„Aleksandrovački letopis: Knjiga 2.”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA
180 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-568-4

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo
i
UDRUŽENJE RATNIH DOBROVOLJACA 1912–1918,
NJIHOVIH POTOMAKA I POŠTOVALACA, Aleksandrovo

Za izdavače
Radovan Vlahović
Dara Kovačević

Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Micić

Uredništvo
Dr Milan Micić
Miodrag Cvetić
Vladislava Ignjatov

Recenzenti
Dr Predrag Vajagić
Mr Pavle Orbović


Posle pozitivnog odjeka koje je među Alek­sand­rov­čanima i njihovim prijateljima, kao i u stru­čnoj javnosti, imao Aleksandrovački letopis knj. 1 iz 2021. godine, kao snažan podsticaj nastavljena su istraživanja na temu istorije Aleksandrova, najve­ćeg kolonističkog naselja u Kraljevini Jugoslaviji.

Promocije Aleksandrovačkog letopisa iz 2021. godine tokom 2021/22. godine u Aleksandrovu, Mu­ze­ju Vojvodine u Novom Sadu i Narodnom muzeju u Zrenjaninu učinile su takođe pozitivan signal po­novnom okupljanju istraživača koji bi se bavili temama iz istorije Aleksandrova.

Istoričar umetnosti Dejan Vorgić iz Narodnog muzeja u Zrenjaninu kao svoju temu izabrao je Slikar Vladimir Zelinski i ikone u crkvi Svetog Georgi­ja u Aleksandrovu, osvetljavajući oslikavanje 26 iko­na čiji je autor bio Vladimir Zelinski, izbeglica iz carske Rusije, student ekonomskih nauka na Har­kov­skom univerzitetu, nastanjen u obližnjem Ruskom Selu, koji se bavio slikarstvom.

Istoričar arhitekture dr Maria Silađi sa Fa­kulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (departman za arhitekturu) za temu svog istraživanja uzela je Železničke stanice u Aleksandrovu, prikazujući gradnju i funkciju dve železničke stanice na Janoš majuru (Januševac) i u samom novom naselju.

Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, radio je rad na temu Kuća talpara u Aleksandrovu kao primer graditeljske tradicije ko­lonista doseljenih u Vojvodinu u periodu od 1920. do 1941. godine o kućama brvnarama kolonista iz Like donesenim u novi zavičaj na primeru kuće – brvnare Srdića u Aleksandrovu.

Miodrag Cvetić, pezionisani istoričar, viši kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu, napisao je dva rada: Prela, posedci, posjela ili sjela u Aleksandro­vu 1921–1941. i O roglju, rogljanju i igrankama u Aleksandrovu 1921–1941, opisujući društveni život kolonista u tek osnovanom naselju.

Milan Micić, istoričar, generalni sekretar Ma­tice srpske, kao svoju temu izabrao je rukopis Dra­goljuba Čolića Kolonisti u Velikim Livadama u Ru­kopisnom odeljenju Matice srpske, opisujući strukturu rukopisne građe koju je skupio Dragoljub Čolić sredinom šeste decenije 20. veka i koja se čuva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. 

Iz Predgovora, 
dr Milan Micić, istoričar i književnik 

generalni sekretar Matice srpske 

Perica Markov: „PIS”

 

Edicija: POEZIJA
68 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-566-0

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Da bi postigao svoju nameru da opiše svoj, a onda i sve naše drumove, i raskršća, i sa strane jave i svakodnevnog, i sa strane metafizičkog, autor pribegava upotrebi je­dnosložnih reči, često neočekivanih, arhaičnih. Zato ćemo se malo zadržati na se­mantici Markove poezije. Na prvi po­gled, rekli bismo da je škrta, da je teško iz­re­čena, sa mukom samotnjaka, čoveka svesnog kom­­pleksnosti života, da je intimna. Pa ta­ko on kaže „pesme tišine i prisne ćutnje”. Ali, koliko god da je naš život, samo naš, i naše breme samo naše, u Markovoj poeziji prepoznajemo univerzalnu upitanost: težnje, čežnje, strepnje, jada, radosti svakoga od nas, sa našim ličnim bremenom. Naizmeničnim pisanjem jednosložnih reči, često suprotnog znčenja, ova poezija dobija specifičan ri­tam, koji na trenutke možemo čitati i kao svojevrsnu duhovnu brojalicu, u kojoj se sme­njuju java, san, prozaično i uzvišeno, čovekov duh i telo. I naizgled sve nasuprot jedno drugom da bi se na kraju spojilo u jedno. Pesnik peva o „ludilu zla” nasuprot „jednom snu od vode … od sebe”, opijen letom i njegovim mirisima, peva o blatu, mulju – stvarnom, a i onom čovekovom samotnom, o ptici koja leti u plavetnilo, ali i ptici u čoveku, željnoj da se vine u božanske visine, da se smiri i shvati bol, muke i suštinu života, kako bi gore, na nebu makar dodirnula blaženstvo. 

                                                 Dušan Radak 

Dobrana (Miljanić) Zeković: „Simana”

 

Edicija: PROZA
96 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-569-1

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Simana potpisuje ime i prezime palcem. Nepismena, ona je knjiga za sebe. I kada joj se muž Jakov na perfidan način nerazumno i grubo gubi sa decom iz njenog života, Simana ne gubi miris i boju svoje životne jabuke, već je kotrlja koferom od Like do ravničarskog sokaka, malog mesta u Vojvodini, s nadom da će tu istu jabuku razdeliti na jednake kriške sa decom sraslom u srčanom nervu unutar njene duše. Pred našim očima Simana se kao majka otvara poput ogledala u čijim su obrisima likovno odražena lica njene ćerke i sina.

Simana jeste retko upečatljiva hiperrealistička proza čiji igrokazni motivi ne ostavljaju čitaoca ravnodušnim. Nema tu šta dodati, niti oduzeti, sve je u biti tako  kako i jeste upisano rukom Dobrane Zeković alijas Miljanić, koja se već odavno inventariše rukopisnim imenom i prezimenom. 

Milutin Ž. Pavlov

KONKURS ZA NAGRADU „BOGDAN ČIPLIĆ” 2022

Banatski kulturni centar po drugi put raspisuje konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku. 

Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). 

Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com 

Konkurs je otvoren od 18. 7. 2022. do 15. 8. 2022. godine. 

Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Rezultati konkursa biće objavljeni do 11. 9. 2022. godine. 

Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2022. godine. 

Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.

Mihal Bireš: „Komplikovano lutanje”

Edicija: POEZIJA
64 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-567-7

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Ova poezija u isti mah negira Pesnika, negira postojanje sveta. U ovoj poeziji je sve goli život i goli opstanak. Sve je od krvi i mesa a ponešto je i plastično, npr komarci. Samo poezija nije plastična i ne ide u „rikverc“. Živa je i pulsira kroz čitavo pesnikovo biće. Luta, traži, pita se i negira ali opstaje. Miriše na pašnjake u Kini, zvuči kao Vivaldi u kupatilu...

Uzmite u ruke ovu Poeziju sa velikim P, osetite svaki njen damar, pogledajte njenim očima i videćete svoj ŽIVOT.

Nataša Bundalo Mikić

Perica Markov: „Ognjište”

Edicija: POEZIJA
96 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-564-6

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Perica Markov našao je jezički izraz kojim uspeva da lako i sigurno krstari poetskim i istorijskim prostorom i vremenom i sabira iskustva sveta kroz ono što sve nas ujedinjuje i približava jedne drugima. Ispod raznovrsnih pesničkih slika tinja živa vatra optimizma i životne sile, koju nikakvi spoznajni momenti ne mogu umiriti. To je ono što u ovoj poeziji prija, što dotiče i krepi čitalački duh. I konkretnim pesničkim slikama i simboličkim kompozicijama pesnik nas vraća do onog ognjišta odakle je sve i počelo, do nas samih, oplemenjenih za još jedno duhovno iskustvo.

Andrea Beata Bicok

Ivo Munćan: „Baba Roga i njena sestra: pesme za decu”

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU
52 str, broš. povez, ilustr, 10 x 13 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-563-9

Cena: 300 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

JA VIDIM BABA ROGU

Već tri dana kako mogu
Da gledam u Baba Rogu:
Vidim je kad večera
Na ivici glečera,
I kroz rupu nekog ključa
Kada nesmetano ruča,
Kad se zvono jutra čuje –
Gledam je dok doručkuje!

Već tri dana kako mogu
Da gledam u Baba Rogu:
Znam da voli da se krije
Baš na rubu provalije,
Čujem kako glasno zeva
Kad joj – gladnoj – krče creva
I kad kao vetar s gore
Zatalasa celo more!

Već tri dana kako mogu
Da gledam u Baba Rogu:
Ona uvek na put krene
Iz pećine napuštene,
Za njom nebo stalno svetli
Kad na crnoj leti metli,
Kad zagrmi, kad zaseva,
Baba Roga pesmu peva!

Ivo Munćan

Špejtim Sojeva Sole: „Ljubimac”

 

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU
80 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-565-3

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

U izvesnom smislu ovo je knjiga za decu – tako je određuju njena vedrina, lakoća stila i Soletovo pisanje o deci, najpre o svom unuku Davidu, ali i o malim devojčicama iz rodbine; pisanje o njima je nežno, ljupko, empatično, rime su tečne i pitke (strofe uglavnom katreni sa ukrštenom rimom). Melodija uspavanke krasi pesmu o malom Davidu koji se probudio i poljubio svog dedu. Tipična pesma za decu je pesma o psu, „Moj verni prijatelj“, sa interesantnom poentom na kraju, a zanimljiva poenta ili obrt, inače čest postupak u književnosti za decu, odlika je i drugih pesama u ovoj knjizi, onih pesama gde peva o svojim koleginicama, policajkama. No, bez obzira da li peva o deci, pogotovo o devojčicama kao što su Anđelija, Lola i druge pesnikove male drugarice (što je pretežno odlika prvog ciklusa „Ljubimac“), ili peva o svojim odraslim drugaricama (što preovlađuje u drugom ciklusu „Moj drug iz kraja“), ta lakoća jezika i blagost pevanja daju ovoj knjizi čar ostvarenja za decu, kao što joj tu čar daju, uz narativnost, i fine moralne pouke, isticanje ljudskih vrlina i vrednosti u svim pesmama-portretima.

Uz isticanje ljudskih vrlina, u ovoj knjizi slavi se i lepota konkretnog poziva – policijskog. Sole, predani policajac i zaljubljenik u svoj poziv, pretočio je tu ljubav u stihove gde peva i o sebi kao policajcu, ali mnogo više o samoj lepoti ove profesije i o tome kakvu ljudsku satisfakciju ona pruža...

Maja Belegišanin Ivanović