Miodrag Topić: „Mio fratello”

 

Edicija: PROZA

178 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.

ISBN 978-86-6029-583-7

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Anonimni zapisivač redova koji su pred nama, zaključićemo, stavio je fokus na sebe i svoj (unutrašnji) svet, te beleži ono što intrigira njegovu pažnju i što doprinosi tome da se ostvari kao pisac. Zapisivajući obične, svakodnevne i sasvim realne stvari, glavni junak ovoga dnevnika nam pak u jezgrovitim, gotovo takstativno navedenim rečenicama i novinarski preciznim izveštavanjem na papir „prosipa” sliku stanara devetog sprata u Kingston ulici, ali i onih koji su u kontaktu sa njima a po nečemu su značajni za tok priče. Kratke rečenice i sveden stil lišen metafora, epiteta i aluzija pak nije monoton, već se pred čitaočevim očima stvaraju slike i vešto se dočarava atmosfera u kojoj se junak nalazi – teskt nije opterećen suvišnim detaljima, no daje potpuno jasnu viziju svih ključnih momenata, situacija i osećanja na kojima pripovedač insistira. To takođe odgovora autorovoj ideji da su čak i imena likova nebitna – naime, posredstvom razmišljanja junaka, saznajemo da on smatra da akcenat treba staviti na karaktere: emocije, harizmu i osobine, jer je to ono što čoveka odlikuje, izdvaja od ostalih i po čemu ga na kraju krajeva i pamtimo. Dakle, nećemo pogrešiti ukoliko učitamo poetiku Miodraga Topića analizirajući tumačenja, doživljaj i viđenje nastanka umetničkog dela iz ugla glavog junaka knjige Mio fratello.

Iznenaditi publiku svakodnevnim, običnim i poznatim težnja je koju je Andrić u procesu stvaranja poezije postavio kao imperativnu. Kada je pak reč o prozi, to jest o ovom konkretnom delu, sasvim sigurno možemo da tvrdimo da nas je na nekoliko mesta i realni i fiktivni autor ovog dnevnika iznenadio idejama i načinima na koje ih je gradio i predstavljao, te ono što možemo zaključiti – imajući u vidu da je pred sebe postavio zadatak: biti svoj, autentičan, originalan, drugačiji, prepoznatljiv i neuobičajen – jeste da je junak skrivenog identiteta, u nameri da se na književnoj sceni predstavi kao pisac nesvakidašnjih knjiga, uspešno ostvario svoju viziju, stoga verujemo da će čitalačka publika imati želju da ga upozna, što će opet probuditi znatiželju za podrobnijim upoznavanjem života i stvaralaštva samog idejnog tvorca ovako intrigantnog literarnog lika koji je anonimni tvorac unikatnog književnog dela.

Msr Milana Poučki

Svetlana Savić: „Šljakeraj”

 

Edicija: PRVA KNJIGA / POEZIJA

88 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god. 

ISBN 978-86-6029-585-1

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Prva zbirka poezije Svetlane Savić pod naslovom Šljakeraj pisana je u modernom stilu, puna motiva iz svakodnevnog života. Zbirka je podeljena u četiri ciklusa – „Šljakerske”, „Po zlomtonu”, „Smrt dolazi najavljena” i „Primorski gradovi”. U prvom ciklusu naglasak je, kao što možemo i da vidimo iz naslova, na ljudima koji pripadaju radničkoj klasi. Pesnikinja tako opisuje život koji je postao alternativan. Potrošačko društvo dovelo je do „ispijanja ličnosti”, do postepenog oduzimanja identiteta. Lirski subjekat se doslovno bori za opstanak – kako fizički, tako i duhovni. Tržište postaje i svakodnevni život. Trguje se ljubavnicima, snovima, ličnostima... Materijalizacija i hiperprodukcija dovodi do propasti, a radnička klasa postaje obična i obezvređena („Besparica”). Pesnikinja je pesme posvetila prodavačicama, gastarbajterima, stanodavcima i second hand prodavnicama i svi oni predstavljaju male marionete velikog tržišta. Jedinu nadu lirski subjekat vidi u pisanju poezije, kao nekoj vrsti inata koji će održati ono duhovno koje ne bi trebalo da ima cenu („Poeziju će pisati”). 

Iako se čini da ova zbirka poezije ne nudi nadu da će sutra biti bolje, poslednji ciklus, ipak, dokazuje drugačije. U samo tri pesme Svetlana Savić svoju dušu doslovno ostavlja u „Primorskim gradovima”, u kojima voda odnosi težinu, grehove, suze, a daje nadu da će se opet zaplivati Jadranom, kao nekad. Ova izuzetna zbirka poezije upućena je svima nama koji smo deo Balkana, nama koji ćemo moći da uzviknemo, ako se dobro promisli i ako se radnička klasa ispoštuje kao nekada – hej Sloveni, još ste živi!

Gorica Radmilović