Dr Milan Micić
„Školstvo u novim naseljima Banata (1920-1941)"
.jpg)
Istraživanje dr Milana Micića zasnovano je na relevantnim istorijskim izvorima i literaturi. Rezultati istraživanja saopšteni su sažeto i jezgrovito. Publikovanje ovog rukopisa predstavljalo bi značajan doprinos razumevanju društvene, privredne i kulturne istorije Banata u razdoblju između dva svetska rata.
Prof. dr Biljana Šimunović-Bešlin
Rad kolege Micića rezultat je istraživanja i proučavanja teme «nedirnute» u dosadašnjoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. Iako se istorija školstva u novim naseljima u Banatu između dva svetska rata već pojavljivala u postojećim istoriografskim radovima o agrarnoj reformi i kolonizaciji, sam ovaj problem ostao je neistražen. Uočavajući taj nedostatak, kolega Micić je naglasio kako je ova tema unutar sebe uključivala i prelamala «mnoštvo pitanja koja su se postavljala pred novoosnovane kolektivitete bez jasno izgrađenog lokalnog identiteta, sa velikim brojem unutrašnjih protivurečnosti, sa izraženim napetostima novoformiranih zajednica usmerenih unutar sebe, ka svojim susedima i ka vlastima; sa naseljeničkim grupama u novim naseljima koje nisu bile ništa drugo nego zbir diskontinuiteta stvorenih procesom kolonizacije i napuštanjem pređašnjeg načina života» (str.5). Shvaćena tako široko, ova je tema istraživana kao deo šireg problema – razvoja novih naselja i kolonija u Banatu u periodu između dva svetska rata.
Dr Mira Radojević
Ljubica Verbič
„Priče iz limene kutije"
ilustracija: Senka Vlahovic Filipov
Detinjstvo je neponovljivo u svom kratkom trajanju, ali to sam saznala tek sada kada sam odrasla i listajući po uspomenama počela da razmišljam o prošlosti.
„Priče iz limene kutije“ su priče o deci, a i za decu. Nastale su u jednom dahu, iz samog života, pravo iz moje duše. Priče su bezazlene, ali nisu naivne. Bolne su i nežne, ali nisu sentimentalne. Takve su kakav je i život, nekad veseo, a nekad tužan.
Ljubica Verbič
…dok čitam „Priče iz limene kutije“ Ljubice Verbič, vidim da su one energetski snažne i da hipnotički zrače. Mnogi su imali slične doživljaje, ali ih malo ko može tako maestralno preneti na papir i podeliti sa drugima taj svoj doživljaj kao naša autorka. Ona zaista, kao Šeherezada, vodi čitaoca iz avanture u avanturu i duboko, najjednostavnijim rečima, ponire u psihu deteta otvarajući pri tom kao čarobnjak pripovedanja, sloj po sloj, kako kod svojih junaka i sebe, tako i kod nas čitalaca ona arhetipska sećanja koja se u naletima svakodnevnih poslova i briga često zaboravljaju.
Radovan Vlahović
„Sija knjiga majke Angeline“
Zbornika radova br. 2.
Izdanje Banatskog kulturnog centra i Kulturno prosvetne zajednice Opštine Sečanj
Elektronsko izdanje na CD-u
U zborniku su objavljene sve pesme pristigle na konkurs 2012. godine.
Aleksandar Pavić
„Strašilo u snegu"
haiku poezija
Mr Oliver Fojkar i Dušan Čekić
„Moj prijatelj štiglić"
dokumentarni film
Olivera Stanisavljev
„Pariz u doba lišća koje pada"
ilustrovala Silvija Vlahović
Knjigu Olivere Stanisavljev „Pariz u doba lišća koje pada“ čine iskrene emotivne ispovesti dnevničkog karaktera, jedna vrsta poetskih beležaka pisanih i u prozi, i u stihu, koje odlikuje prisna komunikativnost i, stiče se utisak, beskrajna otvorenost prema konzumentima, čitaocima knjige. Njen stil karakteriše „emotivno žensko pismo“. Centralni tematski motiv ove knjige čini ljubav muškarca i žene, prikazana kroz unutrašnja previranja i traganja žene koja čeka ostvarenje željenog sna savršene ljubavi, kao cilja svoga života.
Ispovesti pisane „iz duše“, čini se bez zadrške i licemerja, pisane su kao pesme i kao prozni segmenti, pesme u prozi koje možemo nazvati prozaidama, po najnovijim tumačenjima nauke o književnosti. U takvoj mešavini književnih rodova i književnih vrsta sama forma po sebi nije primarna. Forma proizilazi iz same sadržine i samo je njen ram, ili okvir. Sadržaj tako gradi formu. Same prozaide karakterišu pesničke slike i česta upotreba čak i rime i drugih stilskih figura pa se one približavaju pesmama. Kao i u pesmama, u prozaidama postoji težnja, ne samo za iskazivanjem značenja, nego i težnja za zvučanjem književnog teksta, insistiranje na melodijskom zvučanju koje ponese autorku da niže pesničke slike koje imaju svoju muzičku liniju koja je „nosi“ i ima pesama u ovoj zbirci koje bi se mogle sjediniti s muzikom, može se na te tekstove lako komponovati muzika. Autorka ume uspešno da gradi metafore, poređenja, epitete, personifikacije, kontrast, kao stilsku figuru. Najbolja u kraćim pesmama, kao što je pesma „Godine“ i „Izlaz“ u kojoj se stihovi završavaju proznim zaključkom „Milost za izgovorene rečenice i tiho življenje do jasnog poimanja vrednosti moga bića i moga uma, paralelnih koloseka za odlazeće vozove“.
Izvod iz recenzije Marije Tanackov
Milenko Radnović
„Sve moje ljubavi"
Ova knjiga je sublimacija svih emotivnih treptaja koji su se reflektovali kao ljubav tokom poslednjih šezdesetak godina od kad ih je pesnik počeo prepoznavati u sebi kao melodiju i prelepu pesmu koju je tokom čitavog svog života ispisivao.
Milenkove pesme mi govore da je on kao čovek uspeo da se oslobodi mržnje, zavisti, pakosti, uspeo je da kroz čitav život hrani i neguje u sebi dobrotu, iskrenost i čistotu kao imperative i moralne kodekse koji su držali uspravnom i ponosnom pred ljudima i pred Bogom čitavu njegovu ličnost.
Ovo me podseća na onu priču kad je jedan čovek video da u sebi ima i dobrog i zlog vuka i kad je pitao jednog mudraca, videvši da se oni u njegovom biću kroz čitav život bore, koji će od ta dva vuka da pobedi, a mudrac mu odgovori: Onaj kojeg više hraniš. Iz knjige pesama Sve moje ljubavi vidimo da je pesnik Milenko Radnović kroz čitav život hranio i negovao u sebi onog dobrog vuka.
Izvod iz recenzije
Milka Tomić
„Novi dan"
Desanka Crnjanski
„Bašta radosti"
Ovo je poezija puna ljubavi, veselja, pozitivne energije, lepih i pitomih slika iz zavičaja i sa raznih strana sveta, takođe, je ovo poezija koja sublimiše razna životna iskusta i kroz stihove ih nudi čitaocu u ovom i u vremenu budućem. Bez sumnje, Desanka je narodni pesnik koji zavređuje vašu i našu pažnju, ona je svedok vremena koje je prohujalo i inspirator sociološkog i etnološkog pamćenja svog zavičaja, svoje porodice i prijatelja.
izvod iz recenzije Radovana Vlahovića
