Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta : sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane”

 

Edicija: SOCIOLOGIJA

176 str, broš. povez, 17 x 24 cm, 2023. god.

ISBN-978-86-6029-629-2 (Banatski kulturni centar)

ISBN 978-86-6065-807-6 (Filozofski fakultet)

Cena: 2000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Izdavači

BANATSKI KULTURNI CENTAR

i

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET NOVI SAD

Za izdavače

Radovan Vlahović

prof. dr Ivana Živančević Sekeruš

Urednik

Radovan Vlahović

Recenzenti

Prof. dr Ranka Perić Romić,

Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Banja Luci

Prof. dr Dejan Janković,

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Prof. dr Snežana Stojšin,

Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Naučna monografija „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane” predstavlja bogati naučni, prije svega sociološki doprinos Sociologiji sela koji se ogleda, ne samo u pogledu značaja istražene teme, nego i u vrlo vještom, nadahnutom i stručnom pristupu zadatoj temi koja može imati nemjerljiv doprinos u kreiranju budućih strateških dokumenata razvoja malih proizvođača hrane, kao i načina njihovog pozicioniranja u lokalnim i globalnim tržišnim odnosima.

Prof. dr Ranka Perić Romić

Imajući u vidu rukopis u celini, smatram da on u potpunosti predstavlja pravi primer jedne sociološke analize veoma aktuelne problematike, kako globalno, tako i nacionalno – na nivou srpskog društva. Zašto pravi primer? Zato što sociološki koncizno, pronicljivo, sa velikom imaginacijom i razumevanjem problema i položaja malih proizvođača daje čitaocu uvid, objašnjenje i podlogu za razumevanje relevantnosti ove tematike, njenih uzroka, posledica, izazova i globalnih i dugoročnih konsekvenci za društvo koje ovoj problematici ne posvećuje dužnu pažnju i strategije agrarne i ruralne politike. Time nas delom autorka upućuje na odgovor na drugo pitanje: zašto je ovo relevantno. Odgovor je krajnje jasan: prehrambeni suverenitet, proizvodnja raznovrsne i kvalitetne hrane, ekološke, socijalne, kulturne, etičke i sve druge funkcije koje ostvaruje poljoprivreda kao delatnost.

Prof. dr Dejan Janković

Monografija ima višestruki značaj, kako za srpsku sociološku zajednicu, tako i za studente i istraživače i naučnike iz drugih bliskih nauka. Predmet istraživanja koji mnogi istraživači nisu prepoznali kao značajan, istražen je kvalitativno i sa svih aspekata. Bogato istraživačko iskustvo autorke bilo je dovoljno za postavljanje početnog istraživačkog pitanja: koje su karakteristike malih proizvođača hrane u Srbiji i kakav je njihov položaj na tržištu? Osnovne karakteristike predmeta istraživanja, odnosno njegova nevidljivost i neistraženost, kao i početna pretpostavka u kojoj se smatra da mali proizvođači hrane u Srbiji imaju nepovoljan i neravnopravan tretman na tržištu na kome dominiraju prehrambene industrijske korporacije, uslovili su korišćenje više metoda za prikupljanje i obradu podataka, što je doprinelo njihovom kvalitetu.

Prof. dr Snežana Stojšin

„Aleksandrovački letopis: Knjiga 3.”

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA

124 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-628-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo
i
UDRUŽENJE RATNIH DOBROVOLJACA 1912–1918,
NJIHOVIH POTOMAKA I POŠTOVALACA, Aleksandrovo

Za izdavače
Radovan Vlahović
Dara Kovačević

Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Micić

Uredništvo
Dr Milan Micić
Miodrag Cvetić
Vladislava Ignjatov

Recenzenti
Dr Predrag Vajagić
Mr Pavle Orbović

Aleksandrovački letopis. Knjiga 3. nastavak je naučno-istraživačkog poduhvata koji je počeo 2021. godine prvom knjigom Aleksandrovačkog letopisa koji je okupio više naučnika različitog naučnog profila, odnosno imao je multidisciplinarni karakter.

Predmet istraživanja bilo je Aleksandrovo, najveće kolonističko naselje u Kraljevini Jugoslaviji od oko dve stotine kolonističkih naselja osnovanih u Slavoniji, Sremu, Baranji i Banatu između dva svetska rata. Kao takvo, u svom stogodišnjem istorijskom razvitku, Aleksandrovo je odražavalo karakteristične istorijske procese vezane za tokove međuratne kolonizacije, ali i ratnog i poratnog razvitka naselja formiranih u tom vremenu, baš kao i brojne specifičnosti koje su bile rezultat komponovanja njegove naseljeničke strukture u prvim decenijama kolonizacije.

Aleksandrovački letopis u svoje tri knjige dopunio je naučna saznanja o stogodišnjoj istoriji Aleksandrova, a u njemu je objavljeno ukupno šesnaest radova iz oblasti istorije, istorije arhitekture, istorije umetnosti, etnologije i istorije sporta. Aleksandrovački letopis na taj način svojim izlaženjem podstiče dalje istraživanje ovog značajnog i velikog kolonističkog naselja, jer daleko od toga da su sve teme iz njegove istorije i kulture iscrpljene.

dr Milan Micić, 

istoričar i književnik, Generalni sekretar Matice srpske

Ivo Munćan: „Stare priče iz ravnog Banata”

 

Edicija: POEZIJA

108 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-627-8

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Radovan Vlahović: „Bapa” (prevod na francuski Tamara Balaž)

212 str, broš. povez, 12x19 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-624-7

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Traduit du serbe par Tamara Balaž

Rédacteur

Simon Grabovac

Critiques

prof. Dr Nikola Strajnić

prof. Dr Miomir Milinković

Branko n’était pas peureux, mais il aimait l’ordre, et et une fois qu’il s’en tenait à un chemin, et qu’il voyait que c’était un bon chemin et qu’on progressait, alors il ne le changeait pas. Il était comme ça en tout : même quand il labourait, il savait qu’une année il labourait d’une mannière, et l’année d’après de l’autre. Il savait que le matin est toujours plus malin que le soir. Que les pays changent, mais les gens restent.

(extrait du roman)

La première édition du roman Bapa a été publiée en 2016. Le roman a été sélectionné comme un des finalistes pour trois prix en 2017 : le Tournesol d’or de Vital, le Prix Laza Kostić de la Foire de Novi Sad et le Livre de l’année de la Société des écrivains de Voïvodine. Jusqu’à présent, il a été traduit en hongrois, slovaque, roumain et macédonien. Le rédacteur du roman, Simon Grabovac, a édité le livre Critiques de “Bapa”, qui rassemble des textes littéraires et critiques de nombreux auteurs ayant écrit sur le roman. Le roman Bapa est le début de l’épopée du Banat de Radovan Vlahović, qui a jusqu’à présent eu deux suites : les romans 1934 et Martyrs. À suivre...

Predrag Jašović: „La vie de Nulhome de Nulleplace” („Žitije Nikovića iz Ništića”, prevod na francuski Tanja Pajić)

64 str, broš. povez, 13x21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-626-1

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Collection

TRADUCTIONS

Redacteur

Radovan Vlahovich

Critiques

Gordana Maletich

Traduction

Mr Tanja Pajich

Radovan Vlahović: „Mučenici” – „Bapa”, knjiga treća (drugo izdanje)

 

236 str, broš. povez, 12x19 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-619-3

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Edicija

ROMAN

Urednik

Simon Grabovac

Smestivši radnju svog romana u, uslovno rečeno, tri vremenske lente, Vlahović je oblikovao siže svoga romana tako da se naracija premešta unazad, u 1934. godinu kao najraniju tačku u pripovedanju, pa sve do 22. marta 1941. godine. Dakle, treći tom romana Bapa zatvoren je u periodu intenzivnih istorijskih događaja međuratnog perioda. Ako su prva dva romana ove epopeje negovala sećanje na rat i događaje iz (Velikog) rata, onda ova knjiga naslućuje onaj koji će se zbiti i čiji će odjeci verovatno biti opisani u narednom tomu. Važno je istaći da za ovaj roman okvir od sedam godina omogućava piscu da svoje likove dinamički oblikuje, ne samo u okviru jedne knjige, nego i u okviru čitave epopeje. To su likovi poznati iz ranijih knjiga (Bapa, Marinko, Danica) i u čijim pojavama vidimo kontinuitet, ali i poneki epizodni likovi ili neki koji će tek dobiti veću ulogu u kasnijim delovima. Naposletku, Vlahović postepeno razvija i porodični roman u okviru svoje priče o Bapi i njegovim potomcima.

Treća knjiga, koliko je u promeni, toliko je i u očuvanju vrednosti ranijih Vlahovićevih knjiga. Nema sumnje da je on jedan od najbolјih poznavalaca narodnih govora sa područja Banata. Ti govori i narečja, koja polako gube bitku sa militantnim standardnim jezikom, u ovom romanu doživlјavaju svoj procvat (kao što je bio slučaj sa ranijim knjigama). I to s punim pravom. Ako možemo da se divimo Sofkinom i Koštaninom jeziku, ako možemo da čitamo narodne pesme po Vukovim zapisima, ako nalazimo razumevanja i lјubavi prema Kočićevim opisima gorštaka sa Zmijanja, ako „Petrijin venacˮ veličamo kao dijamant kosovsko-resavskog dijalekta, zašto onda ne bismo imali i romane koji bi kao malo vode na dlanu čuvali govor Banata? I ne samo kao malo vode na dlanu, jer ni to nije dovolјno – čitave knjige živog, bogatog i slikovitog govora i jezika Banaćana!

Viktor Škorić

Nijedan istorijski proces nije završen. Sve vri pod površinom i čeka svoj momenat da izbije, bez obzira na to što mi često mislimo da je nešto ostalo „iza nas“ i da to što se dešavalo našim precima nema nikakve veze sa nama. Čuje se zahtev iz grla stanovnika megalopolisa: Živeti sad, živeti u trenutku! A prošlost se, kao ponornica, vrati da svet dovede u meru.

Troknjižje o Bapi, Branku Pavlovom, glavnom junaku romana Radovana Vlahovića, zaokruženo je istraživanjem o životu ovog paora, njegove porodice i svih onih sa kojima oni dolaze u kontakt pred početak Drugog svetskog rata. Naslov trećeg romana ovog troknjižja, „Mučeniciˮ, kao da jednako sugeriše da je u pitanju verski praznik, kao i posledice uticaja sile koja se nadnosi nad svima njima kao fatum, čineći od njih mučenike, ali ovog puta ne po svom opredelјenju za Hrista.

Nije slučajna aluzija na pisca „Seobaˮ i „slatko pravoslavlјeˮ, budući da je i on jedan od junaka Vlahovićevog romana „Mučeniciˮ. Crnjanski se pojavlјuje, kao i braća Micić, zenitisti, u prethodnom, drugom romanu o Bapi, između ostalog, da nagoveste duhovnu potku na kojoj se tka život srpskog naroda i da mu daju legitimitet.

Nenad Stanojević

Goran Blagojević: „Šapat razglednica”

 

Edicija: ZAVIČAJ

104 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-617-9

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Izdavači

BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo

i

DOM KULTURE SRBOBRAN, Srbobran

Već u prvim redovima ove poetske knjige, Goran Blagojević – koji iza sebe ima već tri naslova – ostavlja mali autopoetički putokaz gde kaže: „Nije mi teško sročiti rimu / Napravit malu, slatku pesmicu. / Ali јa želim izazvat plimu, / posejat ljubav u vašem srcu“. Pesnik ovom minijaturom, koja funkcioniše i kao lajtmotiv zbirke i kao prološka pesma, crta mapu uz čiju pomoć ćemo se kretati brdima i podnožjima cele knjige. Naime, ovo ne bi trebalo shvatiti kao tematski obrazac, budući da se Blagojević u Šapatu razgledni­ca većinski opredeljuje za motiv (neuzvraćene) ljuba­vi, a manje za pevanje o orfejstvu, stoga bi ovaj uvo­dni katren ipak označavao duh autora zbirke, čiji je cilj da svakom svojom pesmom dotakne čitaoca.

Šapat razglednica nije knjiga čvrste strukture, odnosno nije uvezana ciklusnim principima, čak bi se moglo reći da je koncepcijski polarizovana, budući da su njena polja interesovanja međusobno udaljena (...) Poezija Gorana Blagojevića, stavljena među ko­rice ove nevelike zbirke, odiše nostalgijom, bilo da se radi o staroj ljubavi, zavičaju, majci, dedi, pro­pu­štenim prilikama, pa čak i vremenima boljeg po­li­tičkog delanja. Dakle, to je nit koja povezuje pesme različitih preokupacija i čini da korice koje dele ne budu tesne.

Milan Tica

Goran Blagojević: „Zemo” (drugo izdanje)

Edicija ZAVIČAJ

300 str, broš. povez, 13x21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-612-4

Cena: 1000 din

Izdavači

BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo

i

DOM KULTURE SRBOBRAN, Srbobran

– Ideš li ikako tamo, u to svoje mjesto? Kome je pripalo u toj podjeli posle rata? Kad te toliko muči nostalgija, trebalo bi ići češće. 

– Pripalo je federaciji, Muslimanima. Ali nemam ja problem da odem tamo, osim finansijskih i slobodnog vre­mena, jer nisam bio vojnički angažovan, ali već se to dobro sleglo i smirilo. Bio sam samo jednom, na kratko. Baš zato što volim toliko svoj zavičaj, želim da ga pamtim onako starog, lijepog, mirnog i punog sreće i jarana. Ne bih sada da kvarim te mile uspomene novim izgledom prilagođenim sadašnjim sastavom, novim licima, ne­kim drugačijim navikama, mjestima za izlazak i naviknu­­­tom drugarskom ze­zanju bez ljutnje. A ovdje u Vojvodini vo­­­lim Frušku goru, tamburaše, stare okićene fijakere sa sjajnim i silnim čila­šima, riblju čorbu i paprikaš, moćne i velike silose, stari, štrkljasti i nakrivljeni đeram, štrudlu sa makom, ljutu ko­basicu, bučne i vesele seoske slave i vašare, male i isturene čarde pune davnašnjih predmeta jedinstvenog izgleda i domaćih specijaliteta i ovaj interesantni, starinski, otegnu­ti lalinski divan. 

(odlomak)

Roman Gorana Blagojevića „Zemo” pisan je rečima od mirisa, koje damaraju i prlje – rečima nalik svicima pepeljastih krila i stajaćeg mirisa. Onog koji se čuva pod ključem u vojničkom sanduku, a ključarka mu baba ili strina, starica, strpljiva i otrebljena od lične alavosti, naklonjena novim izdancima svoje loze. 

Blagojević zida vreme temeljnim kamenom od svile da ne povredi ni pauka u njemu – da kad škrgutne zid, barut pod rogom ne uzavri i ne probudi se stršljen u kratežu. 

Ma kako ova knjiga bude prihvaćena, spreman sam posvedočiti da do sada nije ovolika ljudskost koričena. Ona treba da bude Čitanka iz koje će novi đaci moći učiti kako se zajednička kuća zida.

Slobodan Ristović, književnik

Marija Stanković: „Deo mene” (drugo izdanje)

 

Edicija: POEZIJA

96 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-621-6

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Pesnikinja Marija Stanković, koju možemo slobodno nazvati savremenim pesnikom, svojim napisanim stihovima je dokazala kako je zaista potrebno malo da čovek bude samo čovek. U stihovima se Marija brine o osobama koje voli i onima koje ne zna, a koji su prolaznici, jer želi da svi budu srećni i da se raduju malim stvarima. Brigu o drugima predstavlja kao „oluju”, zbog čega se izvinjava pisanom rečju: „Ako i vas prate moje oluje, ovim se putem izvinjavam.” Takođe, kroz stihove „Ima li tu uopšte mene ili ni mene tu više nema” pesnikinja, gledajući kroz prozor, izražava zabrinutost kada nema sveta, jer ona voli ljude i voli život. Marija u pesmi „Kako spasiti ljubav” stihom „Ljubav je spas” nalazi odgovor, a složićemo se da je tako jer jedina pojava koja povezuje, koja umiri dušu toplinom i sprečava stradanje jeste – ljubav među ljudima. Kada neko donosi hladnoću u život, pesnikinja mu se obraća stihom „Mom si proleću zauvek stranac”, jer želi da uvek bude vedra i nasmejana. Moj poseban utisak jesu, u „Zajedničkoj pesmi”, stihovi: „Ali reči ne valja rasipati!/ Podelimo ih ipak na dane/ U još neku pesmu nek stane/ Ovaj naš život/ I ne prestane.” Ovim je pesnikinja rekla mnogo, a ja kažem da treba živeti za svaki naredni dan i tople reči izgovarati u svakom narednom danu.

Špejtim Sojeva Sole

Aleksandra Hajdin: „Jelena Badnjevac Ristić: Žena sa glavnog koloseka“

 

Edicija POSEBNA IZDANJA

156 str, broš. povez, ilustr. u boji, 29 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-618-6

Cena: 2000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

U ovoj priči moje su reči tek tanana oplata za opis nadasve plodonosnog, dostojanstvenog, ove knjige dostojnog života.

Ponosna sam što je baš meni slikarka Jelena Badnjevac Ristić poverila da sačinim zbirku priča o njoj, a opet, poznajući njenu skromnost, dajem sebi slobodu da je predstavim onakvu kakvu je poznaju oni koji je nadasve cene i poštuju.

Ne voli Jelena Badnjevac Ristić hvalospeve, ali ih zaslužuje.

Neka mi zato oprosti, jer reči same po hartiji klize.

Sve što nije ona, bilo bi mi teret.

Time svaka misao o njoj ima možda i dublje značenje.

Život je valjda tako udesio da Jelena Badnjevac Ristić, po svim ljudskim i umetničkim načelima, postane prava verzija apsolutnih vrednosti.

Aleksandra Hajdin

Raša Popov: „Mokrinski čarobnjak (izbor iz intervjua)“, priredila Bojana Popović

 

368 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-622-3

Cena: 1500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Edicija

BANAT

Knjiga 10.

Uređuju

Milorad Grujić

Milivoj Nenin

Radovan Vlahović

Izdavači

BANATSKI KULTURNI CENTAR Novo Miloševo

UDRUŽENJE „RAŠA POPOV” Mokrin

Knjiga Mokrinski čarobnjak predstavlja izbor iz intervjua koje je Raša Popov davao u dužem vremenskom periodu, počev od sada već davne 1986, do smrti 2017. godine. Popov u intervjuima govori o različitim temama, pre svih o svom televizijskom iskustvu i radu na radiju, zatim često priča i o detinjstvu i o Beogradu u koji se preselio kako bi završio studije književnosti, ili o svom stvaralaštvu, ali i o položaju umetnika u tadašnjoj Jugoslaviji i kasnije u Srbiji.

Stiče se utisak da je Popov voleo da priča o svom ličnom, ali i o javnom životu. Osim toga, često je pričao anegdote koje ga nisu uvek predstavljale kao uspešnog i sposobnog čoveka. Da li je na ovaj način želeo da se približi običnom čoveku koji voli njegove knjige ili je prirodno bio skroman, to ne znamo, ali znamo da je uspeo da nam sebe opiše dovoljno da imamo utisak da ga poznajemo. Pored ličnih anegdota, mnoštvo priča i pričica o Beogradu doprinelo je da nam i vreme u kome je živeo i stvarao bude još draže. Takođe, vidimo da Raša Popov ume i da primeti najsitniju pukotinu u društvu, da mu pogled ne skreće sa malog čoveka i da on često govori u njihovo ime. Verovao je u moć smeha i humora te deluje da je upravo humor bio njegov kišobran kojim se štitio od iskvarenog i halapljivog društva.

Bojana Popović