Miroslav Gašpar: „Mesečina iznad našeg dvorišta”
Vladan Simić: „Intermezzo sećanja”
Nada Kljajić: „Hajde da se igramo!: Kreaktivna knjiga baš za tebe”
Radovan Šoklovački: „Mokrinski rodoslovi II”
Saizdavač: Arhiv Vojvodine
U obe knjige obrađeno je po 26 prezimena. Mokrin ima nekoliko stotina
različitih prezimena i ovo predstavlja dobar iskorak u težnji da se obrade sva.
Radovan Šoklovački je, istražujući i obrađujući rodoslove, istražio i mokrinske
rodove tih prezimena. Sve je to obradio i istorijski i sociološki i na taj način
dao veliki doprinos proučavanju srpskih porodica Mokrina u poslednje 252 godine,
koliko postoji ovaj Mokrin.
Zlatomir Bokinac: „Farkaždin: Monografija sela 1363–2014. godine”
Živka Torbica: „Banaćanka”
U Banaćanki pesnikinja ispevava svojevrsnu odu zavičaju i prirodi i sudbinsko preplitanje čoveka sa okolinom, utemeljenost života koga nema bez zemlje Hraniteljice, ljubavi čovekove i blagorodnosti Gospodnje. Ona se poistovećuje sa plodnom zemljom i svim njenim blagotvornim osobenostima i atributima.
Živka Torbica nam je u ovim pesmama dočarala i svu raznovrsnost osećajnosti u ljubavi, od zaljubljenosti do razočarenja, od prevrele strasnosti do zagrobne hladnoće, od neutoljive čežnje do ravnodušnog zaborava, od sumnjičavosti i ljubomore do bezgraničnog verovanja, od fizičke zavisnosti do duševne indolentnosti.
Druga knjiga će, po mnogima, za pisce i najvažnija, Živke Torbice, pesme Banaćanka, po mom mišljenju, imati dobar odjek u javnosti i samim tim, pomoći našoj pesnikinji Živki, da nastavi da piše i dalje, ono što joj iskustvo i mašta omogućavaju i onako kako joj Muza poezije došaptava.
Jovan Veljin Mokrinski
Promocija knjiga Radovana Vlahovića u Novom Miloševu
Promocija dve knjige priča Radovana Vlahovića „Sve je u glavi” i „Pun mesec i harmonika” i knjige „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ autorke Milane Poučki održana je 4. septembra 2021. godine u Banatskom kulturnom centru .
„Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.” (prof. dr Milutin Đuričković)
„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.” (prof. dr Slađana Milenković)
O knjizi „Pun mesec i harmonika”
„Neosporno je da je najteže od običnog, svakodnevnog i dobro poznatog napraviti intrigantno, začuđujuće i vredno. Ali, zar nije upravo u tome veličina jednog pisca – da u 'malim' i svima dostupnim stvarima, dešavanjima i ljudima, uvidi naizgled skriveno, te da, ukazujući na isto, čitaocu otvori nove vidike? Radovan Vlahović, pisac i Čovek iz naroda, i ovom zbirkom uspeva upravo na ovom teškom polju. (...) Jednostavnim stilom, razumljivim jezikom, a karakterističnim izrazima i jezičkim formama, Vlahović je na papir prosuo dušu panonskog čoveka, ogolio njegov mentalitet, psihički sklop i fingirao sitnice od kojih je sačinjen njegov život. Odao je počast Čoveku, prijateljima, poznanicima i znalcima. Kroz humoristično-satirični hvalospev podsetio nas je ko smo i odakle potičemo i, bar za trenutak, vratio nas je tradicionalnim vrednostima i duhu prošlih vremena za kojima, ma kakva ona zaista bila, ipak, svi čeznemo.” (Milana Poučki)
O knjizi „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ
Panonsku ti dušu pružam da bi shvatio njenu jedinstvenost, autentičnost i lepotu kojom se uzdiže u nebo i u jednom beskrajnom krugu čini Jedno sa tobom i „tvojom“ avlijom. Upoznajući „moje“ otkrivaš deo slagalice, kroz ključaonicu posmatraš večnost i koračaš poljima humanosti – otvori srce i dozvoli da ti na dlanu pružim dušu panonskog čoveka, a kroz svoj poziv, umetnost i rad omogući i ti meni da rastem razumejući „tvoj“ deo ovih šarenih puzli sa kojima se u ovozemaljskom životu igramo. (Milana Poučki)
Izložba ilustracija za decu na Mamutfestu u Kikindi
Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena је u Narodnom muzeju u Kikindi u okviru programa otvaranja Mamutfesta 18. 9. 2021.
Izložba je do sada bila realizovana u Međunarodnoj ustanovi umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi (koja je značajan međunarodni centar ilustracije sa 50-ogodišnjom tradicijom) u saradnji sa ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj 2019. godine, i u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu 2020. godine, u okviru ciklusa izložbi „Strip i ilustracija”.
Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu.
Izložbu zajednički realizuju Narodni muzej Kikinda i Banatski kulturni centar Novo Miloševo, a biće dostupna za posetioce u periodu od 18. 9. do 16. 10. 2021.
O izložbi
Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”.
Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove.
Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall)
(Izvod iz teksta kataloga)
msr Senka Vlahović, autorka postavke
Katalog izložbe je
moguće pogledati preko linka:
https://online.fliphtml5.com/diaid/hfra/
O autorki
Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu 2015. za delo „Video-ilustracija knjige”, i dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2017. godinu. Bila je dugogodišnji organizator međunarodnog Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma o ilustraciji i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Bavi se i ilustrovanjem i dizajniranjem knjiga i izdavaštvom, radi u Banatskom kulturnom centru, a imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija.