Dušan Radak: „Oduvek sam voleo vodu: Traktat o radosti”

Edicija POEZIJA

96 str, 20 cm, 2017. god.

ISBN 978­-86­-6029-­351-­2

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Dosadašnja književna kritika se (uz neke izuzetke), prilično dosledno osvrtala na humornu, ironijsku karakteristiku ove poezije, naglašavajući apsurdne neverovatne situacije u koje pesnik okuplja svoje junake iz različitih vremenskih epoha na jedno mesto, i to oko nekog „nemogućeg” događaja, usput ironišući i likove, i radnju, te, na taj način, dovodeći i percepciju svega što nam se u životu dešava u pitanje. S obzirom na to da su neki njegovi likovi stvarni (uglavnom umetnici ili mitska bića iz različitih istorijskih perioda), to ironija i apsurd još više dobijaju na snazi, bilo da je u pitanju ljubav, običan, svakodnevni ili pak, istorijski kontekst. Taj ironijski aspekt, kao da i piscu i čitaocu omogućava izvestan otklon od „viška emocija”, odnosno, kao da taj postupak korišćenja „muški” škrtih reči bez ikakvih „ukrasa” spasava i pisca i čitaoca od zamki patetike.

Dužni smo pomenuti još jedan postupak koji je kod Dušana Radaka bio prisutan naročito u prethodnoj stvaralačkoj fazi, a koji je pesnik nazvao radakologija (po sebi), a koji je u novijoj srpskoj poeziji, kao postupak, malo zastupljen. No, to u svetskoj književnosti nije nepoznato, ni u poeziji, a ni u prozi, te tako imamo antologijske pisce koji, bilo u pričama, bilo u pesmama polemišu sa više ličnosti u sebi, i to tako što svoje sopstveno „ja” čak smeštaju u različite vremenske zone, a naročito situacije, sudarajući se sa samim sobom. 

Ono što ovu knjigu čini drugačijom od ostalih jesu nove teme, a donekle i novi postupak u njihovom pevanju, tj. nešto malo teže, čemernije, melanholično, pa i setnije toniranje naročito u naslovnoj pesmi „Traktat o radosti”, a onda i u sledećim pesmama iz tog opusa, što ovu zbirku čini više nego izuzetnom.

Iz Predgovora
Radovan Vlahović, urednik

Maja Kiš: „Natenane: Skice za portrete običnih dana”

Edicija ZAVIČAJ

168 str, broš. povez, 20 cm, ilustr, 2017. godina

ISBN 978­-86-­6029­-350­-5

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Kratke priče pod naslovom „Natenane: Skice za portrete običnih dana” autorke Marijane Kiš jedan je kroki omaž životu i svetu u svim njegovim blagodatima i počastima. Da ne bi slike i boje, mirisi i ljudi zauvek nestali iz njene okoline, autorka ih je oživela na sebi svojstven način, i dala rečit pečat. 

Ono što se oseća čitajući kratke priče Marijane Kiš su tipični bolovi duše koja čvrsto nosi svoje balkansko breme tradicije, a to je ono što vas nagoni da se njene kratke priče još jednom pročitaju kako se ne bi izgubili u ovoj čudesnoj šumi zvanoj život.

Izvod iz recenzije

Snežana Vukadinović

Knjiga kratkih priča „Natenane“ je pisana lako, lepršavo, sa mirisom Vojvodine, začinima etno­ idioma i didaskalijama kojim autorka, u prisećanju svog pripovedačkog subjekta, uvek izvlači po neku konstataciju, mudrost, ili pak istinu kojom poentira u svom pripovedanju.

U knjizi „Natenane: Skice za portrete običnih dana” Maja Kiš nas uči da se smejemo malo sebi, malo drugima, i pričajući, ona veoma vešto preobražava svoje teme iz gorkih u slatke, iz suvih u vlažne, iz ružnih u lepe. Ta pripovedačka moć transformacije pripovednog subjekta je deo svečovečnog karaktera i same autorke, a to je jedan od prvih preduslova za dobru prozu.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Violeta Grujičić: „Rečima”

Edicija ZAVIČAJ

136 str, 20 cm, broš. povez, ilustr, 2017. god.

ISBN 978-86-6029-295-9

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

U ovoj knjizi se može naći jedan predivan kolorit življenja, pevanja, mišljenja, ali i male didaktičnosti koja je deo profesionalnog osećanja da se ljudi nečemu, kroz igru jezikom, rečima i pesmom, mogu podučiti na putu svog moralnog usavršavanja. Violeta ima književnu svest, i njena iskošena rima, poigravanje jezikom i formom pesme, čine da se ona jednim delom približava poetskoj liniji koju su svojevremeno afirmisali naši pesnici neoavangarde s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

Nova zbirka naše pesnikinje jeste svojevrsna angažovana književnost ispisana na hrestomatiji psiholoških portreta njenih savremenika. Ovde su sve antivrline čoveka našeg doba stavljene na podsmeh čitaocu. Na žaljenje i podsmeh kojima je zapravo osnovni cilj davanje istine na uvid: od sujete, do neprepoznavanja svih oblika duhovne nezrelosti kao rasadnika antivrlina. Poetesa je vernik, a antivernici i sujetomani su predmet obrade i ciljna grupa kojoj se direktno obraća. Ona ne insistira da čovek mora neminovno da bude vernik, ali ima svest da samo istinski verujući čovek može da izbegne zamke sebeljublja i pohlepe, kojom ostvaruje prestiž. 

Izvod iz recenzije

Mr Divna Bijelić Bribirska

Pesma nije od svog tvorca otrgnuti entitet, iako ima svoj sopstveni život, ona najbolje može da se razume kada spoznamo dušu osobe koja ju je izvajala. Violetina je široka baš kao i njena vojvođanska ravnica, plodna, širokih interesovanja i krotka. ali ne i naivna. Ona razume život, odnose među ljudima, ume da prašta, ali kad zatreba bez oklevanja će izraziti bunt.

Izvod iz recenzije

Goran Janjić

Možda i najbitnija odlika Violetinih pesama je to što one nisu sterilne, ravnodušne i same sebi dovoljne. Ona u njima i njima oslikava svoje poglede na život i svet oko sebe, i to iskreno i bez rezerve. Po prirodi mlada duhom, vesela i puna životnog oduševljenja, autorka te odlike prenosi i na ono što piše, i to je po meni i najveći kvalitet ove zbirke.

Izvod iz recenzije

Milen V. Šelmić

Vesna Mijin: „Olistavanje tišine”

Edicija ZAVIČAJ

56 str, 20 cm, broš. povez, ilustr, 2017. god.

ISBN 978-86-6029-353-6

Cena: 400 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

„Olistavanje tišine” je knjiga pesama Vesne Mijin koja nam se nudi kao dobro izbrušeni dijamant pesnikinjine duše, dakle, pesme su očišćene od pretrane deskripcije, svedene su moćne značenjske reči koje nose sudbinsku težinu i koje čitaoca hipnotički uvode u beskrajna i nadnaravna prostranstva vlastite iracionalnosti iz koje se uvek izlazi sa katarzičnim heruvimskim pojem naše lične potrebe za oslobođenjem i vaznesenjem u nebesa, gde se Gospod smeši blago rodeljski našem duhovnom samoisceljenju.

Stvarati poeziju za Vesnu Mijin znači putovati duhovnim prostorima, preobražavati se i transformisati kroz različite oblike pojavnosti, osećati šta je dodir majčine ruke, miris zemlje, lepota zavičaja, ali i imati svest za nacionalni identitet, za one koji su nas kroz svoje promišljanje života i sveta proveli i podučili, oni koje smo čitali, koji su nam dali šansu da svojim stvaralaštvom, izrastajući iz jedne tradicije, tražimo svoje mesto pod suncem u nekoj novoj tradiciji, u našem vremenu i sa našim savremenicima.

Izvod iz recenzije

Radovan Vlahović

„Dózsa György – Đerđ Doža 1514–2014.” (zbornik radova)

Edicija ISTORIJA

208 str, broš. povez, 24 cm, 2017. god.

ISBN 978-86-6029-348-2

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Jedna posve nesvakidašnja godišnjica iz ranije istorije ovih krajeva protekla je u leto 2014. godine gotovo nezapaženo i bez neke velike pompe. Navedene godine navršilo se ravno 500 godina kako je podno zidina grada Temišvara, na obalama Begeja ugušen najveći antifeudalni pokret u srednjovekovnoj istoriji ovih prostora. Dožin seljački ustanak ili seljački rat, kako je ovaj istorijski događaj ostao zabeležen u istoriografiji, ponikao je u proleće 1514. godine iz prethodno najavljenog, pa naknadno otkazanog krstaškog pohoda uperenog protiv Turske države, zahvativši centralne i istočne delove tadašnje Ugarske, odnosno teritorije današnje Mađarske, Rumunije i Srbije. Iako je sam ustanak trajao samo dva i po meseca, priča o njegovom vođi, Đerđu Doži, kao istaknutom ratniku ranijih ugarsko-turskih pograničnih borbi, a posebno epizoda o njegovom nemilosrdnom pogubljenju podno Temišvara, urezali su se duboko ne samo u mađarsku narodnu tradiciju, već i u tradiciju svih naroda koji su u to vreme živeli u Karpatskom basenu.

Grupa istoričara iz Srbije i Mađarske okupila se u jesen 2014. godine, održavši dvodnevni naučni skup u Kikindi i Makou, na kojem su prezentovani radovi koji su tretirali sam Dožin ustanak, kao i ostale pokrete potlačenih masa iz okruženja, a koji su predstavljeni u svetlu rezultata najnovijih istraživanja. Tri godine kasnije, istrajnim radom nekolicine autora nastao je ovaj tematski zbornik o Dožinom ustanku sa paralelnim srpsko-mađarskim tekstom, sa radovima autora iz Budimpešte, Segedina, Subotice, Novog Sada, Beograda, Kikinde i drugih mesta. To je jedina publikacija koja se u vojvođanskim okvirim pojavila povodom ove važne godišnjice i jedna od retkih izdanja koja su štampana u čitavom okruženju. Namera organizatora je ostvarena. Ovim tematskim zbornikom dostojno je obeležena ova svakako važna godišnjica iz naše ranije istorije.

Zoltan Čemere

      

2014 nyarán egy nem mindennapi jubileum múlt el szinte észrevétlenül, minden pompa nélkül. A megnevezett évben volt pontosan 500 éve annak, hogy Temesvár alatt, a Bega partjain elbukott középkori történelmünk legnagyobb antifeudális mozgalma. A Dózsa parasztháborújaként ismert történelmi esemény 1514 tavaszán, a korábban meghirdetett, majd utólag lemondott törökellenes keresztes hadjárat folytatásaként a középkori Magyarország központi és keleti területeire terjedt ki, vagyis ezen események a mai Magyarország, Románia és Szerbia területein zajlottak. Annak ellenére hogy a felkelés csak két és fél hónapig tartott, a korábbi határmenti magyar-török háborúkban kitünt felkelővezérről, Dózsáról fennmaradt mesék, különösen temesvári kegyetlen kivégzésének epizódja, nem csak a magyarok, de más itt élő népek hagyományában is mély nyomot hagytak. 

A szerbiai és magyarországi történészek egy csoportja 2014 őszén kétnapos tudományos értekezletet tartott Nagykikindán és Makón, melyen a Dózsa féle parasztháborúról és az elnyomottak többi környékbeli felkeléseiról szóló tanulmányok hangzottak el, mégpedig a legújabb kutatási eredmények jegyében. Három évvel később, néhány szerző kitartó munkájának eredményeként, megjelent a jelen kötet, párhuzamos magyar-szerb szöveggel, budapesti, szegedi, szabadkai, újvidéki, belgrádi, nagykikindai és más helységekből származó kutatók tanulmányaival. Vajdasági keretekben ez volt az egyetlen publikáció, amely a jubileumra megjelent, s az egész térségben is csak egy volt a néhány közül. A szervezők szándéka így megvalósult. Ezzel a tematikus kötettel méltó módón emlékezhettünk meg korábbi múltunk e jeles évfordulójáról.

Csömöre Zoltán

Predstavljena dva romana Radovana Vlahovića u Vrbasu

Promocija dva romana Radovana Vlahovića „Bapa” i „1934.” (nastavak romana „Bapa”, knjiga druga), u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 18. januara 2018. godine u Narodnoj biblioteci „Danilo Kiš” u Vrbasu.

O romanima su govoriti: urednik Simon Grabovac, recenzent Franja Petrinović, književni kritičar Marija Tanackov, i autor. Moderator: Branislav Zubović.

Roman „Bapa”, objavljen 2016. godine, našao se u tri najuža izbora za nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada „Zlatni suncokret”, Nagrada „Laza Kostić” Novosadskog sajma i „Knjiga godine” Društva književnika Vojvodine.

O prvoj knjizi „Bapa” su pisali i govorili prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Miomir Milinković, prof. dr Spasoje Grahovac, dr Dragana V. Todoreskov, prof. dr Tihomir Petrović, Milutin Ž. Pavlov, Simon Grabovac, Marija Tanackov, Gordana Maletić, mr Snežana Aleksić Stanojlović, Danica Vujkov i drugi.

Urednik obe knjige je Simon Grabovac. Recenzenti prvog romana su: prof. dr Nikola Strajnić i prof. dr Miomir Milinković, a recenzenti drugog romana su prof. dr Gojko Tešić i Franja Petrinović.

Roman „1934.” (nastavak romana „Bapa”, knjiga druga) izašao je iz štampe krajem 2017, a do sada su održane promocije u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu i u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.

U pripremi je objavljivanje prevoda romana „Bapa” na slovački jezik.

 

 

Više o romanu „Bapa”:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/radovan-vlahovic-bapa.html

Više o romanu „1934.”:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/11/radovan-vlahovic-1934-nastavak-romana.html