JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“ 2021.

 

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar

u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI

raspisuju

 

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

za dela humorističko-satiričnog žanra

(proza, poezija, aforizmi)

 

 

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana.

 

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

 

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2021. godine. Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2021“.

 

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 25. juna 2021. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

Franjo Frančič: „Ne : (izbor 1986-2019)”

 


Edicija: PREVODI
368 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-499-1

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Prevodi sa slovenačkog na srpski: 
Predrag Crnković, Ana Ristović i Franjo Frančič

Prevod je objavljen uz podršku 
Javne agencije za knjigu Republike Slovenije.

U proznim i poetskim zapisima iz prizemlja Franje Frančiča riječ je o ljudima s ruba i dna, o onima kojima život i sudbina nisu bili naklonjeni, koji, često, tonući u alkohol, pokušavaju, najčešće zalud, pobjeći i od drugih i od sebe, od zla koje im je učinjeno i koje su sami učinili. Autobiografskom proživljenošću ili uživljenošću u nesreću, pa i tragediju drugog, Frančič predočava borbu za opstanak uskraćene jedinke, koja agresivno odgovara na agresivnost socijalnog okruženja. Antijunak njegove proze je životni marginalac koji se, nerijetko, u potrazi za identitetom, vraća u djetinjstvo i u uništeno obiteljsko gnijezdo, a svoj preostali integritet brani društvenom kritičnošću, čak i kada nastavlja tonuti u živo blato svakodnevice. Svakovrsna delikventnost i brutalnost, samosvrhovita, gruba spolnost i bezosjećajnost, kao vidovi ispoljavanja čovjekove animalnosti, ujedno su posljedica i uzrok surovosti i nasilja. Ali i prisutan nihilizam i osjetna amoralnost ne samo da ne mogu skriti, nego, srazmjerno potiskivanju, otkrivaju želju za istinskom ljubavlju i nekom višom etičnošću. Pitanje čiste istine je najčešće pitanje koje, sučeljeni s nečistim svijetom i složenom ljudskom prirodom, sebi postavljaju i autor i njegovi likovi. Pitanje je, dakako, upućeno sfingi života i, kako literaturi i priliči, ostaje bez konačnog odgovora, ali, ujedno otkriva zagonetnost života od rođenja do smrti. Za razliku od ranijeg često prisutnog osjećanja mladalačke moći, kasnije, u njegovim jezički smirenijim, a stilski katkada dotjeranijim, ispovjednim verističkim tekstovima preovladava svijest o prolaznosti, zaokupljenost starošću i smrću. Jer se sve u čovjekovom životu, ispunjenom samoćom, strahom, nasiljem i smrću, iskazuje privremenim. A upravo u toj privremenosti, kako Frančič sam kaže: „Svako poznaje samo sopstveni krug pakla”.

Josip Osti

Jovan Veljin Mokrinski: „Mićko Mokrinićko”

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU
256str, tvrdi povez, 21 x 12 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-497-7

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Ilustracije
Spasoje Kulauzov


Mokrin je, nema sumnje, pesnički Olimp, jer se udostojio tih visina, te mu se pesnici ne samo obraćaju i posećuju ga, nego se ovde umetnici i rađaju.

Dobrivoj Vujin

Dok lagano okrećemo stranice ove zbirke, nećemo moći da se ne zapitamo – Svete, ima li šta lepše no biti dete? I dobićemo precizan odgo­vor: apsolutno ne. Stoga: ponudimo deci stihove ovenčane ljubavlju i pružimo im kvalitetan sadr­žaj posredstvom zbirke koja je pred nama. Deca će nam biti zahvalna jer ćemo im pružiti primer i smernice za odrastanje u čestite ljude – a zar to nije naš najveći uspeh i najvažnija dužnost koju imamo?

Msr Milana Poučki

 

Senki Vlahović godišnja nagrada ULUPUDS-a

Senka Vlahović jedan je od dobitnika godišnje nagrade ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) iz Beograda za stvaralaštvo u 2017. godini.



Nagrada se dodeljuje na osnovu predloga Slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS-a, čiji je Senka Vlahović član od 2014. godine, i odluke Umetničkog saveta ULUPUDS-a.

U zapisniku sa sastanka sekcije, kao obrazloženje predloga za nagradu, navedeno je: „Senka Vlahović je tokom 2017. godine objavila 3 knjige (dve stručne knjige u oblasti ilustracije i jedne umetničke), bila je član više žirija, organizator je i direktor BookiLL festivala, objavila je više tekstova i radova, a ima i brojne druge stručne i umetničke aktivnosti.” 

foto: Miloš Vojnović

Više o radu Senke Vlahović možete pročitati ovde:
http://senkavlahovic.blogspot.com/2014/04/biografija.html

Vlasta Mladenović: „Pesme za prekosutra”

Edicija: POEZIJA
80 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-491-5

Cena: 400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Bez suvišnih reči Vlasta Mladenović portretiše svoje lirsko biće kao suptilno ali angažovano, senzibilno ali glasno, leporeko ali ne i gizdavo, biće koje traga za mestom poezije u oholom svetu, u tehnokratiji i dominaciji jednokratnih vrednosti od kojih nastoji pobeći. Prirodno, ono što jedino ostaje i njemu i poeziji, kao i onim piscima koji ne žive za trenutne slave, laskanja i nagrade, jeste snažna uzajamna sraslost, kao vid duhovnog bratstva, zajedništva, zavičaja.

Dragana V. Todoreskov


Već je naglašeno kako je Vlasta Mladenović pesnik kontinuiteta. Da svaka sledeća zbirka obogaćuje njegovu poetiku. Tako će biti i ostati. Jer Vlastina pesnička energija uvek je sveža. I generiše samu sebe.

Đorđe Kuburić

Konkurs za objavljivanje prvih knjiga mladih autora 2021.

Konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora iz Kikinde, Srbije i dijaspore 2021.

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritorije Grada Kikinde, na autore iz Srbije i na autore iz dijaspore. 

Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr) od kojih će žiri, odabrati tri rukopisa za obajvljivanje u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore. 

Žiri radi u sastavu: Milena Živkov, predsednica žirija (prof. srpskog jezika i književnosti, članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu i jedna od pobednica ovog konkursa 2019. godine), Senka Mudrinić (organizatorka programa Kulturnog centra Kikinda i jedna od pobednica ovog konkursa 2014. godine) i Radovan Vlahović (književnik i direktor BKC-a). 

Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com 

Konkurs je otvoren od 17. 03. 2021. do 01. 6. 2021. godine. 

Rezultati konkursa biće objavljeni 01. 07. 2021. godine, a knjige će biti objavljene do kraja oktobra 2021. godine (i pojaviti se na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ukoliko prilike dozvole da sajam bude održan). 

Ovaj konkurs BKC tradicionalno raspisuje uz podršku Grada Kikinde više od deset godina. 

Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na e-mail:
banatskikulturnicentar@gmail.com ili na telefon 063/644-369. 

Jovan Zafirović: „Dragi dnevniče”

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU
80str, broš. povez, 13x21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-496-0

Cena: 400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Jovan Zafirović je pesnik za decu koji se nalazi na Zmajjovinom putu, ali ne kao arhaični zvuk iz prošlosti, već kao lirski glas iz devetnaestog veka koji odjekuje u dvadeset i prvom kao eho poetičkog nasleđa kojim se odlikuje pesnički diskurs za decu. U ovoj zbirci nailazimo na niz lepih pesama u kojima postoji jasno određena poruka koja saopštava lirskim diskursom lako i nenametljivo.

Prof. dr Predrag Jašović

Osmomartovska akcija - Radovan Vlahović: Tri romana o „Bapi”


Početak banatske epopeje, u tri romana Radovana Vlahovića:

„Bapa” (knjiga prva)
„1934.” (knjiga druga)
„Mučeniciˮ (knjiga treća)

Akcijska cena povodom 8. marta je 1500 dinara za sve tri knjige + troškovi dostave.
Akcija traje od 5. do 9 marta.

Poručivanje putem online knjižare:

Svim ovim romanima, kao jednom celinom, obuhvaćena je najpre prva polovina dvadesetog veka, sa evokacijom stravičnih događanja  tokom Velikog rata i prvih desetak godina iza njega, potom život iza ćesara, u vreme stabilizovanja nove države i privikavanje na „nove adete“ (sadržaj prve knjige „Bapa“), zbivanja do sredine tridesetih, kada se događa atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića (drugi u nizu, roman „1934“), a trećim romanom „Mučenici“ nastavlja se život paora-salašara Branka i svih njegovih iz velike porodice Pavlovih, među kojim je svako u ponečem i „na svoju ruku“, sve do zbivanja marta 1941. godine, kada je već sasvim izvesno pristizanje novog ljudskog sunovrata. Svim tim ratnim plamenom biće zahvaćeno i to malešno pleme banatskih Srba duboko ukorenjenih, posle mnogih nevolja, koje su ih ništile, ipak, opstalih na panonskom tlu, na tako malenom prostoru kao što je Kikinda i okolna mesta, u tom tek deliću i jugoslovenskog, ali i evropskog pakla. Opstalih i po svemu što predstavlja potpuni identitet jednog naroda (jezik, vera, tradicija...) jasno prepoznatljivih u mnoštvu drugih. (David Kecman)

Mirko Čavić: „Dragomir mi kazo”

Edicija: ZAVIČAJ
128 str, broš. povez, ilustr,  13x21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-494-6

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Nedavno, kada sam na društvenim mrežama po­čeo da pratim njegove zapise o Dragomiru sinula mi je ideja da bi trebalo da ti tekstovi dobiju i svo­ju papirnatu verziju, pa sam predložio uredniku „Ki­kindskih” Željku Bodrožiću da ih objavi u svojim novinama u vidu kolumne. Uskoro su ti dragoceni Mićini tekstovi postali veoma čitani. Popularnost tih tekstova na društvenim mrežama i u „Kikindskim” rezultirala je prvom knjigom Kaže mi Dragomir, koja je već stekla kultni status u ovom našem banatskom delu sveta, ali se s uspehom širi i diljem dunjaluka. Uzgred, Dragomira, Mićinog književnog junaka i kompanjona iz birtije, upoznao sam pre mnogo go­dina u mokrinskoj biblioteci. Upoznao nas je knji­žničar Đura Đukanov. Tada mi je Đura otkrio ve­liku istinu: da mi pisci ne možemo ni u ludilu da iz­mislimo tako egzotične likove kakvi su stvarni lju­di poput Dragomira, koji je i pre Mićinih zapisa, eto u Đurinim očima već bio viđen kao književni junak par excellence. Dragomir iz Mićinih kolumni ipak, da se razumemo, nije čovek od krvi i mesa, jer literarni junaci to ne mogu da budu sve i da hoće. To se mora imati u vidu kada se čitaju Mićini tekstovi. Ono što Dragomir priča ne postaje literatura sve dok te usmene priče Mića ne uobliči u tekst. Kada mi je svojevremeno pričao kojim se narativnim po­stupcima i pripovednim strategijama koristi, Mića mi je to ovako plastično objasnio: „To ti je kao kad se kiti buklija: imaš karuce, buklijaše, svirce, konje, pa ih sve uparadiš i ulickaš.” Da nije tako, svaka bi buklija mogla i na prostom špediteru da se voza, ali to ne bi bilo to! Buklija je buklija, kao što je priča – priča samo kad je napravljena pošteno i valjano. Dakle, bez te Mićine buklijske obrade u kojoj nema kalkulisa­nja i prenemaganja ne bi bilo duhovitih i iskričavih priča o Dragomiru. 

Knjige Kaže mi Dragomir i Dragomir mi kazo Mirka Miće Čavića su poput memorijskih crnih kutija koje čuvaju autentičan mokrinski govor i svakidašnje Dragomirove zgode koje će, sva je prilika, postati legendarne i ući u korpus mokrinskih mitova. Ove etnofikcijske publicističke tekstove, u kojima se prepliću dokumentarističko autentično kazivanje i fikcijski svet literature, trebalo bi uvrstiti u čitanke upravo zbog velikih Mićinih zasluga za očuvanje jedne endemične kulture koju, zbog svih budućih naraštaja, treba zaštiti od zaborava.

Srđan V. Tešin
 

Sanja Obradović: „Isusovka”

 

Edicija PROZA

208 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-­86-­6029-­495-3

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com

Zamišljenost i zapitanost Sanje Obradović na meti je stalnih udara realnog i čudesnog koji ispu­njavaju vrt u kojem egzistira – i kao pisac i kao čovek. Naime, ova talentovana autorka Isusovke kroz svoju knjigu – čije je žanrovsko određenje nezavidno i gotovo nemoguće potpuno precizno odrediti – u izvesnom bunilu, ali i prolazeći putanju od podsvesti preko svesti do nadsvesti, nekada manje a nekada više, osvešćuje slojeve kolektivnih arhetipova koji su duboko utisnuti u svakog pojedinca, a koji podstaknuti ličnim iskustvom i doživljajem izranjaju na površinu naše ličnosti.

Jasno je: onaj ko ne želi ili ne može da sruši okove stvarnosti moći će samo da puzi po utabanim stazama književnosti i (nad)realnosti, a onaj ko je spreman da laganim koracima ide ka oslobađanju svog uma u jednom trenutku će osetiti da se igra i lebdi negde između snova i realnosti, negde u prostori­ma postmodernizma, avangarde, eksperimenta... Onaj ko je spreman da u sveopštoj centrifugi meditira oslu­šnuće zvukove (nad)realnog...
 
(iz recenzije)
Msr Milana Poučki

Tijana Rapaić: „Zvono otvara vrata”

 

Edicija PROZA

 116 str, broš. povez, 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-­86-­6029-­493-9

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com


Ovo je roman koji se čita u dahu, nekoliko puta, koji osvaja svojom toplinom, neposrednošću i iskrenošću. Roman o empatiji, altruizmu, plemenitosti, davno zaboravljenim vrednostima svakako neuobičajenim za ovaj vek. Autorka je navikla da ne osuđuje, da veruje i da se neprestano nada da je dobro u ljudima jače i da će uvek na kraju pobediti. Postavlja pred nas pitanja o smislu života, prikazujući potresne i dirljive scene ljudi ostavljenih od svoje dece i porodica tamo gde se provode poslednji dani, da bi nas sam kraj romana neočekivano demantovao i iznenadio trijumfom tako posebne ljubavi. 

Tijana Rapaić će ovim romanom dospeti do srca čitalaca i, želim da verujem, probuditi dobro u svakom od nas.

Nataša Bundalo Mikić


Mladi pesnik poklonio paketiće deci na Kosovu i Metohiji

Jovan Zafirović, mladi pesnik iz Donjeg Korminjana i autor Banatskog kulturnog centra, organizovao je himantiranu akciju i od prodaje svojih knjiga obezbedio paketiće za decu na Kosovu i Metohiji.

Jovan Zafirović je krajem prošle godine pokrenuo humanitarnu akciju na društvenim mrežama i ponudio svim zainteresovanim da kupovinom njegove knjige priča „Šta ćeš da budeš kad porasteš” (BKC, 2020) pomognu akciju kupovine paketića. Kako je akciju uspešno sproveo i obezbedio paketiće, Zafirović je 20. 01. 2021. posetio Predškolsku ustanovu „Pčelica Maja” Kosovska Kamenica – Veliko Ropotovo i tom prilikom je podelio 180 paketića svim mališanima iz Kosovsko-Kameničke opštine

Direktor ustanove Srđan Ristić uručio je Zafiroviću zahvalnicu za njegov humani rad i poželeo mu puno uspeha u daljem književnom radu.

Zafirović je ovim povodom izjavio: „Sto osamdeset paketića za sve mališane i sto osamdeset jedan osmeh (sto osamdeset prvi moj) koji je iznudila zamisao sprovedena, uz Božiju pomoć, i pomoć svih humanih ljudi koji su se odazvali humanitarnoj akciji, kojima se ovim putem zahvaljujem, u delo. Bilo mi je zadovoljstvo posetiti Predškolsku ustanovu „Pčelica Maja”. Sresti se sa vaspitačima koji su bili i moji vaspitači, pre sad više od decenije. Obilazak učionica, u kojima sam i sam boravio, podsetile su me na svu radost dečiju, koju sam osetio, i koja mi se na trenutak vratila ukazavši mi na njenu vrednost, neprocenjivu vrednost koju nosi detinjstvo.”

Jovan Zafirović, iz Donjeg Korminjana, rođen je 1997. godine u Gnjilanu. Trenutno živi i radi u Beogradu. Autor je zbirke pesama „Trn božura” i knjige priča „Šta ćeš dabudeš kad porasteš”. Njegova treća knjiga pesama namenjena deci i mladima je u pripremi.

O knjizi „Šta ćešdabudeš kad porasteš” koja je bila povod za humanitarnu akciju, književnica Milica Jeftimijević Lilić u recenziji kaže: „Ova knjiga će nas na mah rastužiti a povremeno nasmejati i oraspoložiti, a na pitanje iz naslova ćete lako sklopiti odgovor: biću čovek! Ideal vredan truda i čitanja knjige.”

Radovan Vlahović: „Evo čoveka“

 

304 str, broš. povez, 12x19 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-490-8

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 063/644-369

Edicija
ROMAN

Urednik
Simon Grabovac


Roman Evo čoveka Radovana Vlahovića jedan je u nizu autorovih savremenih istraživanja srpske i vojvođanske avangardne i neoavangardne ume­tno­sti, što je već u niskom startu osobenost roma­na koja će zainteresovati čitaoce radoznale svesti i alternativnog ukusa. Evo čoveka je literarni hibrid koji harmonično uklapa nekoliko žanrovskih okvi­ra i tematskih polja. U središtu Vlahovićevog ro­ma­na nalazi se, još jednom, iskustvo avangardisti­čkog zenitizma i neoavangardnog „Novog zeniti­zma“, čije se poetičke postavke, ideologije i učesnici os­li­kavaju kroz uspomene i perspektivu likova Jo­si­­pa Micića, fantomskog dvojnika, ili bolje reći obr­nu­te slike u ogledalu zenitiste Ljubomira Mici­­ća, i avan­gardnog slikara Marija, razapetog izme­­­­đu že­lje za uspehom u pariskim umetničkim kru­go­­­vima i emotivnoj nemogućnosti da raskrsti sa svo­­­­jim konzervativnim banatskim zavičajem. Vla­­ho­vićeva postmoderna, fragmentarna obrada Künstler­­romana može se čitati kao neka vrste kreati­vne sinegdohe vojvođanskih neoavangard­nih gru­pa i scena koje su se, poput mnogih sličnih po­java u posleratnoj Evropi, gotovo u podjednakoj me­ri razvijale u urbanim centrima i ruralnim pre­­­delima. U romanu se stoga nailazi i na prozna raz­­matranja neoavangardnih pojava poput kon­cep­tualističkog eksperimenta, performansa, radi­kal­­nog nihilizma, anarhije i protivdruštvenog delo­vanja u tradicionalističkoj sredini i strogom, gotovo totalitarističkom društvenom uređenju.

Evo čoveka je složeno delo, koje se pritom pitko čita. To je „roman o umetniku“ sa tematski svežom postavkom vojvođanske neoavangarde; po­tom, tradicinalni porodični roman; pa i savremeni emigrantski roman; na kraju, ovo delo obogaćeno je vešto upletenim memoarskim elementima samog autora: u lucidnom činu, lik samog Radovana Vla­hovića pojavljuje se kao sporedni junak u romanu. Evo čoveka je intrigantan omaž jednoj kulturi, vre­menu, umetnosti i idejama.

Miloš Jocić


Radovan Vlahović u ovom romanu čita­o­cima predočava nasleđe „energetike stvaralačkog zenitizma“ (Marija Tanackov) koje još uvek, mo­žda, opstaje na nivou ideje, ali i kao nasleđe za buduće generacije, i to iznoseći sopstvenu i po­sve intimnu književnu kartografiju „Novog ze­nita“, ali i autentičnu psihogeografiju Banata i nje­govu kontekstualizaciju (u doživljaju glavnog prota­go­niste) u okvirima evropske civilizacije i ume­tnosti. Lepi Mario, u potrazi za sopstvenim identi­tetom, u Banatu vidi sve ono od čega želi da pobegne tragajući za svojim „mestom pod suncem“ van na­ci­onalnog, u Francuskoj i Parizu koji je „la­bo­ra­­torijum avangarde“, i u njegovim očima, Banat osli­kava nerazumevanje i tupost za suštinu i sna­gu ume­tnosti. Mučen savešću zbog kolekti­vnog sa­mo­ubistva novozenitista (otelotvorenoj u liku Lea, dvojnika iz ogledala), on prolazi kroz niz me­­ta­morfoza, kako bi na bolan način, ipak došao do suštine... – one ničeovske sušine: Kako čovek postaje ono što jeste (dodali bismo i kako umetnik postaje ono što jeste!).

I kao što Ničeovo delo pisano u predsmr­tnim danima, kao svojevrsni testament, dobija obrise „izvesnog vidovitog predosećanja, svojstve­nog ljudima intenzivne duše i usamljenosti“, ta­ko je i junak Vlahovićevog romana kao „vidovito predosećanje“ doživljavao one epizode koje su n­a­­javljivale njegovu  fizičku i „simboličku“ smrt, ogo­l­jevajući do najsitnijih detalja umetnikovu du­šu i ljudsku usamljenost pred silinom današnje ci­vi­lizacije. Ovo je, dakle, kako povest o umetniku i iskušenjima umetničkog podviga (o bolu i lepo­ti stvaranja), jednako povest i o mogućoj sudbini materijalističke civilizacije.

Snežana Savkić




„Pesnička republika: Zbornik radova IV“

Edicija POEZIJA

 88 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­488-5

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com


Književna manifestacija Pesnička republika po četvrti put je održana 23. novembra 2019. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. U okviru manifestacije održan je pesnički maraton i dodeljena je Gramata Pesničke republike Dragoslavu Mihailoviću za knjigu Kad su cvetale tikve.

Na otvoreni poziv organizatora, za učešće na pesni­čkom maratonu, prijavilo se oko pedeset pesnika, državljana Pesničke republike, kao i onih koji su to želeli da postanu. Pesme učesnika maratona objavljene su u ovom zborniku.

Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – Grada u fokusu – uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav... 

U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga, u vremena buduća, povedu pesnici.