JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Germain Droogenbroodt: „The ephemeral flower of time” / Germein Drogenbrot: „Nežni cvet vremena”

 

172 str, broš. povez, ilustr, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-521-9

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Edition
TRA NSLATIONS

Edicija
PREVODI
*
Editor
Radovan Vlahović

Urednik
Radovan Vlahović
*
Translated from English
S. Pixiades

Sa engleskog prevela
S. Piksijades
*
Illustrations
Satish Gupta

Ilustracije
Satiš Gupta

Ivan Simić: „Istorija železnice u Kikindi : 1857-2021.”

Edicija: ISTORIJA
160 str, broš. povez, ilustr, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-519-6

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Jelena Milošev: „Svetlost bačena u oči”

Edicija: POEZIJA
64 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-520-2

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Kroz svih pet ciklusa zbirke sagledavamo jedno ne baš lako putovanje kroz predele, fenomene današnjice, lične i univerzalne preokupacije i iskustva, kroz sasvim intimne krajolike i čoveku svojstvene zapitanosti, da bi se na kraju sve vratilo na temu samih reči i njihove upotrebe u stvaralaštvu. Poslednji, autopoetski i autoreferencijalni ciklus na pijadestal, kao mnogo puta do sada kod Jelene Milošev, postavlja pesništvo i njegove moći da sve obuhvati, sagleda, prevrednuje, katarzično opeva i tako prečišćeno i svetlo vrati nazad, kako samom lirskom subjekt, tako i svakome ko u dodir sa ovom poezijom dođe. „Poeziji ne treba ništa“ svedoči nam upravo o tome da je u prirodi pevanja neuništivost i uteha, da je ono polje kojim se uvek može preći i usput dosegnuti neka nova dimezija koja će dati nova obzorja svetu i postojanju. A veća uteha od te da ništa nije nepremostivo i nezalečivo čoveku i ne treba.

Andrea Beata Bicok

Otvorena izložba Senke Vlahović u SKC-u u Beogradu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 14. oktobra u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a trajaće do do 30. oktobra 2021. godine.



Knjiga „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi.


O knjizi i izložbi

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)


O autorki

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.

Politika, 15. 10. 2021.

 

 

 

 

 

  



Više fotografija možete videti ovde:

Senka Vlahović: „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”

Edicija: (VIZUELNI) TEKST
100 str, broš. povez, 17 x 24 cm, ilustr. u boji, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-522-6

Tekst, ilustracije, dizajn:
Senka Vlahović

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Ako zaista postoji žensko pismo i ako njime progovara Senka Vlahović, onda je ono njoj bilo nedovoljno da bi izrazila svoju kako sama kaže „prenadraženost čula”. Stoga je logično da kao vrsan ilustrator uvodi i ono u čemu je jednako dobra, žensku sliku. I tako dolazimo do onoga što čini nukleus njenog stvaralaštva, što bi zapravo moglo da se nazove svojevrsnom poetskom  jednačinom, u kojoj je „red slika i red pesama… ljubav čista”. 

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista. 

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”. 

Utisak je da su Senkine reči lagodne, a ilustracije lagane. Kao takve, prijanjaju za naša čula, stvarajući u nama sopstvene potrebe za ekspresijom. Kakvom god. No, i pored lakoće sa kojom stvara i prenosi zagledanost u svoju unutrašnju sazdanost, znamo da je najteže sebe razumeti. Otuda toliko introspekcija u radu Senke Vlahović; ljubav prema sebi, ali i oštrina i budnost prema svom biću. Nije pravdanje kada kaže „ako preživim samu sebe”, već odgovoran pristup i ozbiljan naum. Kao što je, uprkos toj nesumnjivo ženskoj poetici, Senka Vlahović nam predstavila jedan ozbiljan rad. Bilo da ga posmatramo kao knjigu, bilo kao izložbu, bilo da je u pitanju „red slika i(li) red pesama… ljubav je čista…”.

 

Olivera Skokoistoričarka umetnosti

(iz recenzije knjige)

ANTOLOGIJA BUDUĆIH SNOVA – izložba ilustracija Senke Vlahović u Beogradu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, biće otvorena u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu u periodu od 14. do 30. oktobra 2021. godine.


Zbog epidemiološke situacije, izložba neće imati svečanu ceremoniju otvaranja, a biće otvorena za posetioce od 14. oktobra od 11.00 časova  (radno vreme galerije: ponedeljak-petak: 11.00-18.00 / subota: 11.00-15.00) 

Knjiga Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi. 

 



O knjizi i izložbi 

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista. 

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”. 

Olivera Skokoistoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)
 



O autorki 

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. 


Održani 22. Dani Teodora Pavlovića

Dani Teodora Pavlovića održani su po dvadeset i drugi put od 25. septembra do 1. oktobra 2021. godine u Novom Miloševu. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.


PREGLED ODRŽANIH PROGRAMA

Promocija tri romana o Bapi Radovana Vlahovića u Novom Miloševu
25. 9. 2021.
Više o promociji


Izložba radova učenika Škole za dizajn „Bogdan Šuput”
29. 9. 2021.
Više o izložbi:


Uručenje Nagrada „Teodor Pavlović” Franji Petrinoviću i Selimiru Raduloviću
1. 10. 2021.
Više o uručenju:



Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Uručene Nagrade „Teodor Pavlović” Franji Petrinoviću i Selimiru Raduloviću

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Franji Petrinoviću (za knjigu „Konačni izveštaji o ravnoteži”, Akademska knjiga, Novi Sad 2020) i Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo Selimiru Raduloviću uručene su 1. oktobra u Banatskom kulturnom centru.


Odluku o nagradama je doneo žiri u sastavu prof. dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i književnik Radovan Vlahović.


Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija je održana po dvadeset i drugi put u Novom Miloševu od 25. septembra do 1. oktobra 2021.

U programu svečane dodele nagrada učestvovali su: prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija, prof. dr Zoran Đerić, upravnik SNP-a, u ime predlagača za nagradu, laureati Franja Petrinović i Selimir Radulović, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, solistkinja Milica Dosković, članica Opere SNP-a, i Voditelj Branislav Ugrinov, urednik RTV-a.

 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 

  


Više o nagradama:

Više fotografija možete videti ovde:
RTV prilog


Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.