Intrigantan i neodoljiv u vreme velike zaraze, naš pisac postaje junak koji sve oko sebe i probražava, poetizuje, i romantizira, i pojunačuje u formalno razbarušenu, a ipak skladnu, epsku naraciju o bližnjima, ljudima, životinjama, pticama, oblacima, o svetu metafizičkom i astralnom, a sve sa jednom jedinom željom da kroz igru reenergetizuje crkotinu od smisla koji je u vreme velikog utamničenja prestao da važi na načina kako smo ga nekada poznavali.
Miodrag Topić je stari pisac novog trećemilenujumskog post-koronarnog vremena, a knjige „Godina papagaja” koja je pred tobom, poštovani čitaoče, zajedno sa knjigom o „Psu koji je hvatao zjale”, su jedni od mogućih pasoša za vremena buduća koje je sebi i svojim junacima ispisao autor.
