JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

„Aleksandrovački letopis: Knjiga 2.”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA
180 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-568-4

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Izdavači
BANATSKI KULTURNI CENTAR, Novo Miloševo
i
UDRUŽENJE RATNIH DOBROVOLJACA 1912–1918,
NJIHOVIH POTOMAKA I POŠTOVALACA, Aleksandrovo

Za izdavače
Radovan Vlahović
Dara Kovačević

Glavni i odgovorni urednik
Dr Milan Micić

Uredništvo
Dr Milan Micić
Miodrag Cvetić
Vladislava Ignjatov

Recenzenti
Dr Predrag Vajagić
Mr Pavle Orbović


Posle pozitivnog odjeka koje je među Alek­sand­rov­čanima i njihovim prijateljima, kao i u stru­čnoj javnosti, imao Aleksandrovački letopis knj. 1 iz 2021. godine, kao snažan podsticaj nastavljena su istraživanja na temu istorije Aleksandrova, najve­ćeg kolonističkog naselja u Kraljevini Jugoslaviji.

Promocije Aleksandrovačkog letopisa iz 2021. godine tokom 2021/22. godine u Aleksandrovu, Mu­ze­ju Vojvodine u Novom Sadu i Narodnom muzeju u Zrenjaninu učinile su takođe pozitivan signal po­novnom okupljanju istraživača koji bi se bavili temama iz istorije Aleksandrova.

Istoričar umetnosti Dejan Vorgić iz Narodnog muzeja u Zrenjaninu kao svoju temu izabrao je Slikar Vladimir Zelinski i ikone u crkvi Svetog Georgi­ja u Aleksandrovu, osvetljavajući oslikavanje 26 iko­na čiji je autor bio Vladimir Zelinski, izbeglica iz carske Rusije, student ekonomskih nauka na Har­kov­skom univerzitetu, nastanjen u obližnjem Ruskom Selu, koji se bavio slikarstvom.

Istoričar arhitekture dr Maria Silađi sa Fa­kulteta tehničkih nauka u Novom Sadu (departman za arhitekturu) za temu svog istraživanja uzela je Železničke stanice u Aleksandrovu, prikazujući gradnju i funkciju dve železničke stanice na Janoš majuru (Januševac) i u samom novom naselju.

Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, radio je rad na temu Kuća talpara u Aleksandrovu kao primer graditeljske tradicije ko­lonista doseljenih u Vojvodinu u periodu od 1920. do 1941. godine o kućama brvnarama kolonista iz Like donesenim u novi zavičaj na primeru kuće – brvnare Srdića u Aleksandrovu.

Miodrag Cvetić, pezionisani istoričar, viši kustos Narodnog muzeja u Zrenjaninu, napisao je dva rada: Prela, posedci, posjela ili sjela u Aleksandro­vu 1921–1941. i O roglju, rogljanju i igrankama u Aleksandrovu 1921–1941, opisujući društveni život kolonista u tek osnovanom naselju.

Milan Micić, istoričar, generalni sekretar Ma­tice srpske, kao svoju temu izabrao je rukopis Dra­goljuba Čolića Kolonisti u Velikim Livadama u Ru­kopisnom odeljenju Matice srpske, opisujući strukturu rukopisne građe koju je skupio Dragoljub Čolić sredinom šeste decenije 20. veka i koja se čuva u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. 

Iz Predgovora, 
dr Milan Micić, istoričar i književnik 

generalni sekretar Matice srpske 

Perica Markov: „PIS”

 

Edicija: POEZIJA
68 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-566-0

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Da bi postigao svoju nameru da opiše svoj, a onda i sve naše drumove, i raskršća, i sa strane jave i svakodnevnog, i sa strane metafizičkog, autor pribegava upotrebi je­dnosložnih reči, često neočekivanih, arhaičnih. Zato ćemo se malo zadržati na se­mantici Markove poezije. Na prvi po­gled, rekli bismo da je škrta, da je teško iz­re­čena, sa mukom samotnjaka, čoveka svesnog kom­­pleksnosti života, da je intimna. Pa ta­ko on kaže „pesme tišine i prisne ćutnje”. Ali, koliko god da je naš život, samo naš, i naše breme samo naše, u Markovoj poeziji prepoznajemo univerzalnu upitanost: težnje, čežnje, strepnje, jada, radosti svakoga od nas, sa našim ličnim bremenom. Naizmeničnim pisanjem jednosložnih reči, često suprotnog znčenja, ova poezija dobija specifičan ri­tam, koji na trenutke možemo čitati i kao svojevrsnu duhovnu brojalicu, u kojoj se sme­njuju java, san, prozaično i uzvišeno, čovekov duh i telo. I naizgled sve nasuprot jedno drugom da bi se na kraju spojilo u jedno. Pesnik peva o „ludilu zla” nasuprot „jednom snu od vode … od sebe”, opijen letom i njegovim mirisima, peva o blatu, mulju – stvarnom, a i onom čovekovom samotnom, o ptici koja leti u plavetnilo, ali i ptici u čoveku, željnoj da se vine u božanske visine, da se smiri i shvati bol, muke i suštinu života, kako bi gore, na nebu makar dodirnula blaženstvo. 

                                                 Dušan Radak 

Dobrana (Miljanić) Zeković: „Simana”

 

Edicija: PROZA
96 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-569-1

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Simana potpisuje ime i prezime palcem. Nepismena, ona je knjiga za sebe. I kada joj se muž Jakov na perfidan način nerazumno i grubo gubi sa decom iz njenog života, Simana ne gubi miris i boju svoje životne jabuke, već je kotrlja koferom od Like do ravničarskog sokaka, malog mesta u Vojvodini, s nadom da će tu istu jabuku razdeliti na jednake kriške sa decom sraslom u srčanom nervu unutar njene duše. Pred našim očima Simana se kao majka otvara poput ogledala u čijim su obrisima likovno odražena lica njene ćerke i sina.

Simana jeste retko upečatljiva hiperrealistička proza čiji igrokazni motivi ne ostavljaju čitaoca ravnodušnim. Nema tu šta dodati, niti oduzeti, sve je u biti tako  kako i jeste upisano rukom Dobrane Zeković alijas Miljanić, koja se već odavno inventariše rukopisnim imenom i prezimenom. 

Milutin Ž. Pavlov