Sajamska akcija „Banat na klik” - POPUSTI i BESPLATNA POŠTARINA

Iskoristite sajamske popuste i besplatnu poštarinu na sve porudžbine knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra do 10. novembra. 

Preporučujemo: NOVE knjige Radovana Vlahovića iz „banatskog opusa” („Prid dućanom ode vek” i „Kako sam se svetio ženama”), „Banatska epopeja”, Crnjanski, Raša Popov, Marinko Arsić Ivkov, „Srbi u Banatu”, istorija, baština, nasleđe i jezici Banata, kao i bogata produkcija savremene poezije, proze, umetnosti i nauke.

Poručite na sajtu: www.bkcknjige.rs ili telefonom 069783155

„Ilustracija knjige za decu“ – nova knjiga Senke Vlahović

Knjiga „Ilustracija knjige za decu: Ilustratorski tekst i ilustratorski kontekst“ autorke Senke Vlahović nedavno je objavljena u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Recenzenti ove stručne knjige, koja je jedna od retkih u oblasti teorije ilustracije, su istoričarka umetnosti Gorana Stevanović, bibliotekar savetnik za Umetnički fond i Grafičku zbirku Narodne biblioteke Srbije, književnica Gordana Maletić i dr Danilo Vuksanović, pomoćnik upravnika i viši konzervator-restaurator umetničkog fonda na papiru Galerije Matice srpske.

 

Knjiga sadrži radove koji su nastajali u poslednjih 10-ak godina i objavljivani su u naučnim časopisima, zbornicima, katalozima i drugim publikacijama na srpskom i engleskom jeziku, u zemlji i inostranstvu. Tekstovi sagledavaju savremenu srpsku ilustratorsku scenu kroz različite teme, u kontestu aktuelnih zbivanja u teoriji i praksi u zemlji i svetu, i praćeni su brojnim primerima ilustracija knjiga za decu koji su štampani u boji.

 

„Otvarajući brojna pitanja iz oblasti teorije ilustracije” po rečima recenzetkinje Gorane Stevanović „publikacija predstavlja važan podsticaj za buduća istraživanja, istorizaciju i različite pristupe ovoj temi”. Recenzent dr Danilo Vuksanović ističe da Senka Vlahović „uzdiže disciplinu ilustracije na zasluženu lestvicu, često nedovoljno priznatu u svetu umetnosti”. Književnica Gordana Maletić u svojoj recenziji kaže da „kompleksnost pitanja, koje zahteva promišljanje u domenu umetničkih vrednosti, posmatranja sa stanovišta istorije, sociologije, komunikacije i recepcije, čini tekstove objavljene u knjizi raznovrsnim i zanimljivim”.

 

U „Predgovoru” autorka daje jedan od odgovora na pitanje: „…zašto ova knjiga u ovom trenutku? Zato što smatramo da je potrebna svest da ‘teorija podstiče kreativno oslobađanje’ (Jaleen Grove) kod ilustratora koji je savremeni autentični vizuelni mislilac. (…) Ilustrator za decu i kao vizuelni mislilac, intelektualac, ali i kao homo ludens, ukoliko uspešno objedini u sebi oba ova entiteta, i racionalno i iracionalno, i promišljeno i spontano, može ući u red vrsnih umetnika, a ne samo zanatlija ili ‘primenjaša’ koji ostaju tik ispod lestvice koja je nepisana granica za prelazak u ‘visoku’ umetnost. Ovakvi ilustratori umeju biti pravi majstori remek dela digitalnog 21. veka, a mi smo tu da ta dela spoznamo i da im na tome čestitamo.”

 

U knjizi su zastupljene ilustracije knjiga za decu brojnih reprezentativnih autora o čijim delim autorka piše: Mladen Anđelković, Tihomir Čelanović, Manja Miladinović (Ćirić), Rastko Ćirić, Bojana Dimitrovski, Nebojša Đuranović, Aleksa Gajić, Ana Grigorjev, Marija Jevtić, Aleksa Jovanović,  Marica Kicušić, Dragana Kuprešanin, Kosta Milovanović, Dušan Petričić, Dušan Pavlić, Milica Radenković, Boban Savić Geto, Ivica Stevanović, Tanja Stevanović, Luka Tilinger, Vanja Todorić, Jovan Ukropina, David Vartabedijan, Maja Veselinović, Aleksandar Zolotić, Dobrosav Bob Živković… Pored pomenutih ilustratora, u knjizi mogu naći tekstovi o knjigama za decu koje su ilustrovali i Boris Kuzmanović, Ana Petrović, Biljana Mihajlović, Slavimir Stojanović, Sofija Miščević...

 

Na korici knjige nalazi se ilustracija Luke Tilingera nastala za knjigu „Roman bez ormana” Vuleta Žurića (Službeni Glasnik, 2017). 

 

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, teoretičarka ilustracije. Diplomirala je i specijalizirala ilustraciju na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu, a na temi video-ilustracije knjige odbranila je master rad na Akademiji umetnosti u Beogradu. Objavila je osam knjiga (pet stručnih knjiga, na srpskom i engleskom, i tri umetničke koje potpisuje kao autor teksta, ilustracija i dizajna). Imala je preko 30 samostalnih izložbi. Grafički je oblikovala preko 600 knjiga, u izdanju BKC-a. Bila je organizator i/ili učesnik različitih domaćih i međunarodnih izložbi, festivala, žiriranja i simpozijuma u oblasti ilustracije. Dobitnica je više značajnih nagrada (Nagrada za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu 2015, Godišnja nagrada ULUPUDS-a za 2017, i Godišnja nagrade ULUPUDS-a za 2020). Član je ULUPUDS-a i Matice srpske.

Poručivanje:

www.bkcknjige.rs

069783155

SA PISCEM NA TI – Razgovor sa Radovanom Vlahovićem u Novom Sadu

Književni razgovor sa Radovanom Vlahovićem pod nazivom „Sa piscem na ti” održaće se u utorak 2. septembra 2025. godine u Klubu pisaca u Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 9) s početkom u 18 časova. Učestvuju: Radovan Vlahović i Franja Petrinović.

Program se održava u okviru Književnog festivala „Perpetuum Mobile” koji organizuje Društvo novosadskih književnika čiji je Radovan Vlahović počasni član.

Radovan Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije, eseja, i brojnih prevoda svojih knjiga na desetak jezika sveta. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i prestižna Vukova nagrada koju je dobio ove godine. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. 

Nedavno su mu objavljene knjige poezije „Vodiči zlatnog teleta” i „Prolazna soba” i knjiga proze „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

Pored ovih novih naslova, objavljena su mu i dva prevoda na engleski jezik: romana „Bapa” i putopisa sa Svete Gore „Paterica”. U ovoj godini objavljena je i monografija koju je Vlahović priredio „Proleće Sime Cucića: petnaest godina književne manifestacije”. 

Radovan Vlahović živi i stvara u Novom Miloševu.

Dve nove knjige Radovana Vlahovića: „Vodiči zlatnog teleta“ i „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“

Dve nove knjige Radovana Vlahovića – knjiga angažovane poezije „Vodiči zlatnog teleta“ i knjiga priča „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“ – nedavno su objavljene u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Prema rečima kritičarke Vanja Kovačević „Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?“.

Recenzenti knjiga su Bratislav R. Milanović, Milivoj Bajšanski, Svetozar Marčeta i Milana Poučki. Urednica je Andrea Beata Bicok. Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije, eseja, i brojnih prevoda svojih knjiga na desetak jezika sveta. Dobitnik je više prestižnih nagrada. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. Živi i stvara u Novom Miloševu. 

VIŠE O KNJIGAMA

 

Radovan Vlahović: „Vodiči zlatnog teleta: angažovane pesme“

Radovan Vlahović je za moto svoje knjige „Vodiči zlatnog teleta“ uzeo jednu rečenicu Lava Trockog: „Politika se u sve na svetu može mešati, ali u umetnost ne“. Tako je autor obezbedio sebi potporu za sve ono što je imao nameru da iznese na videlo u ovoj svojoj knjizi satirične poezije.

Knjiga „Vodiči zlatnog teleta“ sastoji se iz tri celine: „Odmah naplaćujemo“, „Nevolja sa pamćenjemˮ i „Oni dolaze“. Svoju kompleksnu temu o odnosu pesnika i političara on obrađuje kroz razne motive razvijajući svoj pesnički postupak od aforističkog iskaza do većih pesničkih formi, do satiričnih balada i groteski i poentira isto takvom poemom-groteskom po kojoj je knjiga naslovljena. Ovo je knjiga satirične poezije kakva po obimu i svojoj nedvosmislenosti u značenjskom smislu nije viđena u savremenoj srpskoj književnosti, ili bar autor ovog pisanija za sličnu pojavu ne zna. Ima zasigurno manjih celina i pojedinačnih satira približne smelosti u onome što se u nas u poslednje vreme pisalo, ali po obimu i celovitosti slična se ne može naći. 

Bratislav R. Milanović

 

Pravu starozavetnu parabolu imamo u pesmi „Vodiči zlatnog teleta”, gde fukare, „od zla oca i gore matere”, svetom vode zlatno tele, da narod čuje šta će se sve lepo dogoditi kada oni dođu na vlast. Zlatno tele je ovde (kao i u Starom Zavetu) simbol prevare, idolopoklonstva i lažnog sjaja. U nekoliko pesama autor izjednačava ovakve vodiče zlatnog teleta sa farisejima. Poruka autora je da bog sa visina gleda sve i „smeška se”. 

Svetozar Marčeta

Zbirka „Vodiči zlatnog teleta” predstavlja venac pesama koji zauzima značajno mesto u savremenoj srpskoj poeziji; najpre jer govori o aktuelnom pitanju, gde umetnost, kao u začetku, postaje sluškinja, ali u druge i ciljane svrhe, gde je svaki larpurlartistički odjek odavno svenuo, a ostaju krici kao reprezenti svega što dalje nastaje. Njena angažovanost, oštra kritika i duboko promišljanje o ulozi umetnika u društvu čini ovu zbirku relevantnom i van lokalnog konteksta. 

Msr Milivoj Bajšanski

 

 

Radovan Vlahović: „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom“

 

Zbirka pripovedaka „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” Radovana Vlahovića predstavlja višeslojno prozno delo u kojem se obrađuju teme različitih sudbina ljudi sa prostora Banata, i to kroz prizmu savremene istorije, filozofije, sna i vizije. Ovo nije samo knjiga priča, već i literarno svedočanstvo o propadanju ljudskih ideja i vizija na užem planu i države i jednog naroda na širem. Vlahovićev rukopis odlikuje postmoderna struktura. U njegovim pričama se ukršta stvarno i fantastično, javljaju se hibridni žanrovski oblici, nezaobilazni su ironija, intertekstualnost i filozofska zapitanost nad vremenom u kom živimo. Junaci često deluju kao izdanci jedne slomljene stvarnosti u kojoj se mešaju religijski, mitski i istorijski obrasci. Jezik je gust, poetizovan, i meditativan, sa čestim aluzijama na Ničea, Dostojevskog, biblijske figure i kulturne simbole balkanskog prostora. Autor na vešt način prelazi između dva sveta – kod čitaoca stvara osećaj da je u isto vreme reč o izmišljenim književnim likovima ali i da su oni veoma stvarni, te da se o njima piše hronika. Kroz zbirku priča se postavljaju pitanja: Šta je ostalo od Jugoslavije ne samo kao države, već kao ideje o zajedništvu, kulturi, čoveštvu? Kakvi su to ljudi koje on deklariše kao čobane? I da li ljudske sudbine moraju teći „iščašenim“ tokovima ili se mogu vratiti na pravi put? Vlahović ne nudi jednostavne odgovore. On piše kao svedok, ali i kao pesimistični prorok, koji se kroz aluziju na Zaratustru pita – ima li života posle sloma (moralnog, istorijskog, ljudskog)?

Vanja Kovačević

 

Ipak, ovoga puta zaustavićemo se na jednom od mogućih pitanja i budućim tumačima ostaviti u amanet da rastumače da li je poruka „Zaratustrinog plesa nad Jugoslavijom” proročka i ima za cilj da nam sugeriše da će se ubrzo pojaviti barbarogenije koji će balkanizovati Evropu? Ili se pak on već pojavio? Možemo li prepoznati čoveka koji danas igra ulogu barbarogenija? Ko su današnji glumci koji igraju sporedne uloge u komadima od nacionalog značaja? Ko su umetnici koji imaju potrebu da budu budni i da pevaju? I je li lepo pevanje staraca nešto što nam može pomoći i podariti mudrost ili je pak reč o ironičnoj konstataciji koja ukazuje na nepravedno potiranje mladosti, njene veličine i snage? Naposletku, možda i najvažnije: hoće li barbarogenije zauvek ostati samo književni lik ili je moguće njegovo ovaploćenje u realnosti? 

Msr Milana Poučki

Poručivanje putem sajta www.bkcknjige.rs ili na telefon 069783155

Roman „Biti” – nova knjiga Vladana Radovanovića

Životni projekat Vladana Radovanovića (1932–2023) roman „Biti: hronika jednog postojanja” objavljen je po prvi put, posthumno, u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Ovo kapitalno delo na preko 900 strana u tvrdom povezu, treća je knjiga Vladana Radovanovića u izdanju Banatskog kulturnog centra. Kao dobitniku Gramate Pesničke republike objavljena mu je knjiga „Priča o O” 2019. godine, a prošle godine i teorijsko delo „Višemedijska umetnost” u saizdavaštvu sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu. 

O knjizi 

Roman Biti počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga nisam završio. Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da sam želeo – odnosno želim, jer roman još nije završen – da obuhvatim život jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim, a koliko ja o tome znam, i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta. Drugi razlog tako dugog pisanja jeste složenost tkiva romana. I ovde je uveden muzički princip polifone gradnje (…)

 

Vladan Radovanović

 

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ.

Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti.

Miloš Jocić, urednik knjige

O autoru 

Vladan Radovanović rođen je u Beogradu 5. septembra 1932, gde je i preminuo 15. maja 2023. godine. Učestvovao je u osnivanju značajne neoavangardne umetničke grupe Mediala 1958, koju napušta 1959. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999.

Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Oblasti njegovog stvaralaštva uključuju: konceptualnu umetnost i performans, vokovizuel, taktilnu umetnost, polimedijsku, odnosno sintezijsku umetnost, elektronsku muziku i kompjutersku grafiku. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti, uključujući i Vokovizuel (Nolit, 1987), jednu od najznačajnijih studija o eksperimentalnoj umetnosti u srpskoj književnoj nauci.

Održao je preko dvadeset samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada za kompoziciju i vizuelne umetnosti, kao i šest nagrada za književno stvaralaštvo, uključujući Nolitovu nagradu 1968, „Gramatu” Pesničke republike Banatskog kulturnog centra 2018. i nagradu za moderni umetnički senzibilitet „Todor Manojlović” Gradske biblioteke „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu 2018. godine. Vukovu nagradu za poseban doprinos u kulturi, umetnosti, nauci i prosveti, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Radovanović je dobio 2014. godine.

Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo, SAD) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. 

 

Na sajtu:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/vladan-radovanovic-biti-hronika-jednog-postojanja/

Vukova nagrada Radovanu Vlahoviću

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, jedan je od dobitnika Vukove nagrada za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru za 2024. godinu.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS) je po 61. put dodelila Vukove nagrade zaslužnim pojedincima i ustanovama na svečanosti održanoj 21. februara 2025. u Predsedništvu Srbije u Beogradu.

Radovan Vlahović i akademik Darko Tanasković, predsednik žirija

Uručenje Vukove nagrade Radovanu Vlahoviću

Vukove nagrade za 2024.

Predsednik žirija, akademik Darko Tanasković je saopštio da su 61. Vukovu nagradu dobili: reditelj Predrag Antonijević, umetnički fotograf Vukica Mikača, pisci Radovan Vlahović, Vidak M. Maslovarić i Milan Micić, dirigentkinja Snežana Despotović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Goran Maksimović, profesor istorije srpskog jezika Jelica Stojanović iz Crne Gore, direktor Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu Sonja Šuković i Osnovna škola „Dobrosav Radosavljević Narod” iz Sremske Mitrovice.

Predsednik KPZS Zoran Avramović je saopštio da je Izuzetna Vukova nagrada za 2024. godinu pripala glumcu Aleksandru Berčeku, akademiku Dragi Brankoviću, operskom umetniku Željku Lučiću, profesoru Fakulteta političkih nauka Draganu Simeunoviću i Modernoj galeriji iz Valjeva.

Jednoglasnu odluku o dobitnicima Vukovih nagrada, između 78 predloženih kandidata, doneo je žiri u kome su pored akademika Darka Tanaskovića, predsednika žirija, bili i Živorad Ajdačić, Zoran Gutović, Uroš Dojčinović, Bora Dugić, Selimir Radulović, Elizabeta Ristanović, Dragan Stojkov i Peđa Marković.

U svom obraćanju, Tanasković je istakao da je Vukova nagrada „uprkos krizi sistema vrednosti u našem društvu i dalje zadržala svoj ugled”, dok je generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić istakao da je Vukova nagrada „jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci”.

Radovan Vlahović, dobitnik Vukove nagrade

Radovan Vlahović

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je oko 70 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija, časopisa i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.

Zahvalnica Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024. godinu

Zahvalnicu Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024. godinu predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić uručio je Senki Vlahović, umetničkoj direktorki Banatskog kulturnog centra, na tradicionalnom svečanom prijemu održanom u čast dobrotvora Matice sprske 25. decembra u Novom Sadu.

 

Zahvalnica se dodeljuje za saradnju, pomoć i podršku Matici srpskoj u 2024. godini - u godini kad je obeležen jubilej 25 godina trajanja manifestacije posvećene Teodoru Pavloviću. Dani Teodora Pavlovića, od samog osnivanja na ideju književnika Radovana Vlahovića, organizuju se u saradnji sa Maticom srpskom u čast velikog reformatora Matice, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Glalerije Matice srpske...

Dan dobrotvora obeležava se na rođendan velike dobrotvorke i dobročiniteljke Matice srpske Marije Trandafil. 

Foto: Branko Lučić

Više o Danu dobrotvora na sajtu Matice:

https://www.maticasrpska.org.rs/obelezhen-dan-dobrotvora-matitse-srpske/#more-26545

RTV

„Višemedijska umetnost” – nova knjiga Vladana Radovanovića

Knjiga „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića (1932–2023) objavljena je po prvi put u izdanju Banatskog kulturnog centra i Univerziteta umetnosti u Beogradu. 

Ova značajna studija „proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac", navodi se u recenziji Čedomira Vasića, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu. 

Knjiga „Višemedijska umetnost”, koja će služiti i kao užbenik studentima, objavljena je u ediciji Istorija i teorija umetnosti (u obimu od 340 strana, formata 17x24 cm, u broširanom povezu, sa ilustracijama u boji) uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. 

Za izdavače potisani su Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, i dr Mirjana Nikolić, red. prof. Univerziteta umetnosti. Urednici su: Radovan Vlahović, dr um. Ivan Pravdić, red. prof. Akademije umetnosti u Novom Sadu, i msr Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, dok su recenzenti mr Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU, i dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor Univerziteta Metropolitan, Beograd. 

 

Recenzenti o knjizi „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića

Knjiga „Višemedijska umetnost” proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac.  

Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potreba­ma shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. 

Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu

 

Objavljivanje knjige „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića biće korisno ne samo studentima, već i aktivnim umetnicima i teoreti­ča­rima, jer u razmatranjima o ovoj oblasti vladaju prilična neobavešte­nost i zabuna. Verujem da će knjiga doprineti raščišćavanju pojmova, prekla­sifikaciji i prevrednovanju, pri čemu se autor ipak ne ponaša apsolu­ti­sti­čki, već za većinu kritičnih situacija ističe da je posredi njego­vo li­čno viđenje i stav.  

dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU

 

Mada se knjiga bavi zaista složenim problemima različitih umetno­sti i uopšte umetnosti, a čak dodiruje i probleme graničnih oblasti, ona je pisana pregledno i jasno, kao od strane nekoga koji se sa svom tom pro­blematikom nije suočio „spolja”, čitajući o njoj, nego se suočavao s njom i iznutra, kao stvaralac. 

dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor, Univerzitet Metropolitan, Beograd

 

Biografija autora

Vladan Radovanović je rođen u Beogradu 5.9.1932, gde je i umro 15.5.2023. godine. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Učestvovao je 1958. u osnivanju Mediale, a 1959. je napušta. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993.

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost) i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 29 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju – 1969, 1972. i 1975; Oktobarska nagrada 1971; II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979; nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984; I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u  Beogradu 1998; nagrada „Stevan Mokranjac” 2014), 8 za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992; I nagrada za video u Sao Paolu 1997; nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini; nagrada SANU „Milan Tabaković” 2009. za Lineariju, kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006‒2008. godine; nagrada „Mića Popović” 2012; Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), 6 za literaturu (među njima su Nolitova nagrada 1968; I nagrada Dramskog programa RB za eksperimentalan tekst 2006; Gramata „Pesničke republike” 2018, nagrada „Todor Manojlović” 2018) i Vukovu nagradu 2014. za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon Srbi koji su obeležili ХХ vek – pet stotina ličnosti. 

Retrospektivna izložba Vladana Radovanovića „Ispred vremena i izvan“ održana je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2024. gоdine.

 

Poričivanje na sajtu ili telefonom na broj 069/783-155:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/istorija-i-teorija-umetnosti/vladan-radovanovic-visemedijska-umetnost/

Prva promocija novog romana „Ljuba” Radovana Vlahovića u Novom Miloševu

Prva promocija novog romana „Ljuba” Radovana Vlahovića održaće se u petak 6. septembra 2024. godine u 20 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. 

Učestvuju: književni kritičari Viktor Škorić, Andrea Beata Bicok, Nenad Stanojević i Mladen Đuričić; moderator Senka Vlahović; odlomke govori Teodora Vlahović; Vid Vašalić, gitara; i autor Radovan Vlahović. U okviru promocije biće otvorena i dokumentarna izložba „Ljuba” posvećena ovom romanu.

„I Bapa i Ljuba su strešine, ali u različim društvenim i istorijskim okolnostima. Bapinu priču pratimo u vreme kraljevine a Ljubinu u vreme komunističke Jugoslavije. I Bapa i Ljuba su heroji koji su pokazivali otpor prema nametnutoj kolektivizaciji, sa jednom razlikom – što je Ljuba preuzimanjem odgovornosti osuđen na zatvorsku kaznu, oduzeta mu je celokupna imovina i odveden je zajedno sa ostalim 'žitarima' u Požarevac u zatvor, gde je protestovao postom i molitvom, kao štajkom glađu do smrti, protivu nepravde koja je njemu i njegovoim najbližim naneta. Dok ćemo Bapinu starešinsku sudbinu pratiti u novom romanu koji se dešava u ratnom periodu na njegovom salašu i nosi radni naziv 'Baza'. U romanu 'Ljuba' sam pokušao da intoniram da je diktatura proletarijata i uskraćivanje građanskih sloboda samo treninig i uvertira za jedno novo vreme koje sada živimo i koje neki nazvaju korporativnom diktaturom”, izjavio je, u nedavnom intervjuu, Radovan Vlahović o svom novom romanu „Ljuba”, koji je četvrta knjiga „Banatske epopeje” započete romanom „Bapa”. 

IZ KRITIKA 

„Iako Dragoslav Mihailović nije bio prvi koji je u našu literaturu uveo dijalekt – pre njega su dijalektski govor koristili Stevan Sremac, Borisav Stanković i mnogi drugi pisci – on je, ipak, uspeo da napravi svojevrsnu književnu revoluciju. Upotrebom dijalekta, gotovo po pravilu kada je skaz u pitanju, Dragoslav Mihailović zapravo preokreće paradigmu. Dijalekt prestaje da bude sredstvo za dobijanje „autentičnosti“, on nije ni upoznavanje sa drugačijim i egzotičnim. Dijalekt postaje način da se ljudske sudbine predstave sa svešću i iskustvima samih književnih junaka. Tako je srpska literatura kroz delo Dragoslava Mihailovića dobila jedinstveni uvid u jezički, ali i životni i svetonazorski prostor pomoravskog čoveka. Isto to čini i Radovan Vlahović predstavljajući svet i životni prostor Banata. 

Nedavno preminuli pisac i prevodilac Ivan Ivanji, takođe Banaćinin poreklom, čovek koji je u svojim ideološkim uverenjima ostao do poslednjeg dana veran jugoslovenskoj verziji komunizma, govorio je da se u kritici druge Jugoslavije pravi ogromna greška, i to najviše preko kuđenja sasvim pogrešnih stvari, dok se one prave i velike greške potpuno zaobilaze. Jedna od njih – po Ivanjiju i najveća – bila je prisilni posleratni otkup po selima, praćen krajnje pogrešim i, što je još gore, potpuno nepotrebnim nasiljem. ” 

Vladimir Petrović 

„Poznato nam je da je moderna književnost, za razliku od tradicionalne, poverenje prepustila priči po sebi, a pripovedača stavila u drugi plan dovodeći u pitanje status sveznajućeg naratora. U toj pripovednoj promeni u jednom trenutku verodostojnost i istinitost priči donosila su u narativ inkorporirana dokumenta. Setimo se Danila Kiša koji je oživeo snažnu sintagmu „časnih ljudi i pouzdanih svedoka“ oko koje se razvila čitava jedna pripovedna poetika. Autor Vlahović u ovom delu prevazilazi bilo kakvu isključivost u pogledu opredeljenja za jedan od navedenih poetičkih smerova. Kod njega i pripovedač i priča i likovi i dokumenta koja su našla mesto u ovom romanu čine harmoničnu strukturu sastavljenu iz delova koji se savršeno uklapaju jedan sa drugim u celokupnoj slici i poruci dela. Na taj način pripovedanje je došlo do one tačke u kojoj se iz mnoštva perspektiva pripoveda o istom događaju, a svaka, bez obzira što je drugačija u nijasnama koje joj daju likovi koji pripovedaju ili se prisećaju, ostaje nepromenjena u osnovi koja potvrđuje istinitost. Tako je i tema romana potpuno ogoljena i ne preostaje ni jedan neosvetljen ugao u kom bi mesto mogla naći bilo kakva pripovedna namera koja bi osujetila osnovnu frekvencu prirode književnog teksta – da pripoveda istinu o svetu i životu.

Vlahović je romanom Ljuba napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja. Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od zloupotrebe. Zbog toga roman Ljuba nije samo priča o posledicama rata i promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo.” 

Andrea Beata Bicok 

 

VIŠE O KNJIGAMA 

Ceo intervju:
https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2024/08/intervju-radovan-vlahovic-knjizevnik.html 

„Ljuba”:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-ljuba-nastavak-banatske-epopeje-knjiga-cetvrta/ 

„Banatska epopeja”:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/cetiri-romana-banatske-epopeje-bapa-1934-mucenici-ljuba/ 

Knjiga je objavljena uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

„Banatska epopeja” Radovana Vlahovića u Iđošu

Predstavljanje „Banatske epopeje” Radovana Vlahovića (romana „Bapa”, „1934”, „Mučenici” i novog romana „Ljuba”) održaće se 16. avgusta 2024. godine u 20 časova u Mesnoj biblioteci u Iđošu u organizaciji Narodne biblioteke „Jovan Popović” Kikinda.

Učestvuju: Dunja Brkin Trifunović, Senka Vlahović i autor.

„Banatska epopeja” Radovana Vlahovića nudi autorovo viđenje Banata u 20. veku. Do sada su objavljena četiri romana koja prate period do 1950. godine. Nastaviće se…

 

„Ako je Niš imao Stevana Sremca, Vranje Boru Stankovića, Banat nesumnjivo ima jedinstvenog Radovana Vlahovića, koji je u današnje vreme, kada narodni govor Banata pod uticajem standardnog jezika polako iščezava, uspeo da prikaže ne samo običaje, verovanja i način života u Banatu u prvoj polovini XX veka, nego je i živopisno preneo govor i leksiku tadašnjice. Ovaj maestralni poduhvat učinio je da Banat XXI veka bude ponosan što ima ova izvanredna dela koja svedoče o postojanju onih iskrenih, toplih, radnih i pametnih ljudi, o kojima je naš autor govorio potpuno iskreno, bez ulepšavanja, ali sa tolikom ljubavlju koja se oseti na bilo kojem kraju sveta. Ovo četvoroknjižje svakako je dokaz da se o jednoj maloj regiji toliko može reći i da je ono što je ostalo za nama u prošlosti, i dalje aktuelno i živo, samo ukoliko mi to prihvatimo.” (Jelena Đorđević)

 

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je preko 60 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.

 

***

Poručivanje preko sajta 

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/cetiri-romana-banatske-epopeje-bapa-1934-mucenici-ljuba/

ili na telefon 069/783-155

NOVI ROMAN RADOVANA VLAHOVIĆA – „LJUBA“

Roman „Ljuba“ Radovana Vlahovića, kao četvrta knjiga Banatske epopeje započete romanom „Bapa“, nedavno je objavljen u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

O novom romanu, Radovan Vlahović kaže: „Iznenadna smrt, na Srpsku Novu godinu, mog brata Vlaste, kao poslednjeg svedoka porodičnog stradanja, kom su lokalni komesari, kao bebi od tri meseca u kolevci, uzeli št'ikano jastuče ispod glave, me je potakla da, 75 godina nakon prinudnog otkupa, objavim roman Ljuba, koji govori o tome kako je moja porodica, zbog neizmirenja prevelike obaveze, obležena kao državni neprijatelj, proglašena krivom i kažnjena konfiskacijom celokupne imovine i zatvorom. Ovaj roman je dokument, ali i fikcija. Ovaj roman je genetski i duhovni kod koji sam posisao sa majčinim mlekom. Ovaj roman i priča o Ljubi prate me od rođenja do današnjih dana, a da ključna čvorišta, kako u njemu, tako i u životu, još uvek nisu razmršena.“

***

Da sam onda umro, sad ne bi moji naj­rođeniji stradali. Oni bi se prikrjali i platili i ono što nemu, dali bi komunisti­ma danak i pokorili bi se. Ovako, ja sam im bio brana i zbog mene ćedu biti sirotinja i obeleženi. Al’ Gospod je velik i useliće se u nji’ i oni ćedu kapital opet stvo­riti, a i kad i’ na onaj svet budu pitali: „Jer si se u svome zemaljskom životu odrekô Soto­ne“, oni ćedu odgovoriti: „Jesam, odrekô sam se, jer je to naš predak Ljuba učinio za nas i, kao Hrist, dao se kao žrtva za naše spasenje.“

(odlomak iz romana)

 

Izvodi iz recenzija

 

Nalik prethodnicima koji čine objedinjeno troknjižje banatske epopeje – romanima „Bapa“, „1934.“ i „Mučenici“ – i koji evociraju uspomene na međuratni i ratni period, pa čak i naslućuju događaje koji će se odigrati, a koji će biti opisani u novoispisanom tomu, najnoviji roman Radovana Vlahovića, naslovljen po glavnom junaku „Ljuba, obuhvata sam kraj posleratne decenije, tačnije 1948. i 1949. godinu, smeštajući u središte radnje priču o porodici Ljube Vlaovića, ali i njegovom nepravednom zatočeništvu proizašlom kao odgovor na nepristajanje da se povinuje novoj političkoj misli tako što će odstupiti od sebe, zanemariti vrednosti za koje se zalaže, delati na štetu najbližih i izdati Hrista.

Milana Poučki

Vlahović je romanom „Ljuba“ napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja. Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od zloupotrebe. Zbog toga roman „Ljuba“ nije samo priča o posledicama rata i promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo.

Andrea Beata Bicok

Trenutak u romanu kad stiže poziv ocu porodice da se javi u mesni odbor zbog neizvršavanja obaveze prema državi, to je trenutak kad jedan čitav svet nestaje. Nastaje tad duga noć jugoslovenska. Oduzeta imovina postaje opšte vlasništvo koje neće imati snagu da pokrene ništa, nego će čitav jedan narod pripremiti da u budućnosti postane rob. Očekivati da u trci pobedi auto sa izvađenim motorom, ravno je onom što su komunisti pokušali. Vlahovićev junak, potomak vojnih graničara, svestan je onoga što će doći: „Kad im sve dam, onda ćedu me terati da uđem uzadrugu da mi dirdale i neradeni budu deci brigadiri i da i’ teru na kazan. Ne može tako… Zar sam to dočeko? Da me pod starost teru na kazan da idem da jem i još i decu moju tamo da gledim od sramote.”

Nenad Stanojević

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice.

Viktor Škorić

Urednik romana je Simon Grabovac. Roman je objavljen uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je preko 60 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.

 

"Ljuba" u web knjižari:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-ljuba-nastavak-banatske-epopeje-knjiga-cetvrta/

Banatska epopeja u web knjižari:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/cetiri-romana-banatske-epopeje-bapa-1934-mucenici-ljuba/