Održano 10. jubilarno „Proleće Sime Cucića“

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo uručena je Milutinu Ž. Pavlovu, a Nagrada „Sima Cucić” za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu Milivoju Mlađenoviću 6. maja 2017. u Banatskom kulturnom centru u okviru 10. jubilarnog „Proleća Sime Cucića”.

  

Dodela Nagrada: Pavlov. Petrović, Vlahović.

Nagrada za životno delo je Milutinu Ž. Pavlovu pripala povodom knjige eseja „Majstori plavih violina: Uglomer dečje knjige Novog Sada” (Zmajeve dečje igre, Novi Sad, 2017).

Uručenje Nagrade Milutinu Ž. Pavlovu.

Primivši nagradu, dobitnik je izneo svoje utiske: „Utisci su vrlo emotivni, jer sam ja u Miloševu provodio svoje dane detinjstva kod ujaka na salašu. Šta znači za mene ova nagrada. Prvo, znači mi da je dobijam od kulturnog centra, znači mi da je dobijam baš, evo, u samom centru Miloševa, znači mi da je dobijam od ljudi iz ravnice, znači mi da je dobijam od kolega, znači mi i to da sam ja tu knjigu radio 25 godina, pa eto, na neki način, pored nagrade, dobio sam i zaradu, tako da mi je puno srce. Puno mi je srce zato što ta nagrada nosi ime i prezime posvećenika dečjoj knjizi, koji je u vrlo ranim 50-im godinama, prepoznao prave knjževne vrednosti naših pisaca za decu. Znači, dobio sam nagradu od svedoka jednog vremena, a taj svedok se zove Sima Cucić. Šta ću lepše i koja zgoda bi mogla da bude lepša od te, nego da dobiješ nagradu od ovih njiva od kojih živimo?”

U obrazloženju žirija za Nagradu „Sima Cucić” za životno delo Milutinu Ž. Pavlovu, između ostalog, stoji: „Ova knjiga je rezultat dugotrajnog rada. Predstavlja plod dubokog promišljanja i živih, kritičkih konstruktivnih razgovara, kako neposrdno sa piscima, tako i sa značajnim proučavaocima. Ovi eseji su značajni jer sve pisce o kojima je pisao Pavlov predstavljaju u jednoj novoj poetičkoj i kritičarskoj vizuri.”

Uručenje nagrade: Mlađenović i Petrović.

Milivoju Mlađenoviću nagrada je pripala za knjigu „U zamku zamki: Dramski i scenski potencijal poezije i proze za decu” (Zmajeve dečje igre, Gradska biblioteka „Karlo Bjelicki”, Novi Sad – Sombor, 2017).

Povodom nagrade, dobitnik je izjavio: „Nagrada mi znači, pre svega, zato što je dobijam u mestu gde se setio naš prijatelj Radovan Vlahović da zaštiti jednu oblast stvaranja književnog, a imao je i zašto da štiti, imao je i razloga i povoda jer je u banatskom Novom Miloševu rođen Sima Cucić, koji je rodonačelnik savremenog pogleda na književnost za decu. To je ono što me ispunjava zadovoljstvom i radošću, a istovremeno obavezuje da u budućem periodu još radim na tom području, iako sam se ja usmerio na dramu za decu kojom se manje bave stručnjaci u našoj zemlji nego što ona to zaslužuje. A ona je, opet, u ovom korpusu književnosti za decu koju je Sima Cucić 1925. već kao učitelj, koji je završio somborsku Preparandiju, branio i borio se za njen legitimitet, za njen identitet i za prevazilaženje uzgrednosti književnosti za decu kako je ona obično tretirana od velikih književno-kritičarskih umova u to doba.”

U obrazloženju žirija za Nagradu „Sima Cucić” Milivoju Mlađenoviću, između ostalog,  stoji: „On je svojim prethodnim knjigama, kao i ovom knjigom, popunio veliku prazninu u nauci o književnosti za decu utvrđujući, ne pojam, već paradigmu dramskog stvaralaštva za decu. ”

Nagrade se sastoje od diplome i poklon slike Silvije Vlahović. 

Plakete „Sima Cucić” pripale su Peri Zupcu za knjigu „Pesme za Milenu” (Gradska biblioteka „Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin 2017), Nadi Kljajić za knjigu „Priča o Lari” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2017) i Zoroslavu Jesenskom za knjigu „IDE T-REX” (Slovački izdavački centar, Bački Petrovac, 2016).

Uručenje Plakete Zoroslavu Jesenskom.

Uručenje Plakete Nadi Kljajić

Žiri za Nagradu „Sima Cucić” radio je u sastavu: prof. dr Tihomir Petrović (predsednik), prof. dr Predrag Jašović (potpredsednik) i Radovan Vlahović, književnik.

Kompletno obrazloženje žirija možete pročitati ovde:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/05/nagrade-sima-cucic-obrazlozenje-zirija.html

Predsednik žirija prof. dr Tihomir Petrović.

Pred prisutnih dobitnika Nagrada i Plaketa, u okviru programa učestvovali su i prof. dr Tihomir Petrović, Radovan Vlahović, kao i najmlađi učesnici: Marija Garić, recitatorka iz Srpske Crnje i učesnica republičkog recitatorskog takmičenja, učenici OŠ „Dr Đorđe Joanović”, uz podršku nastavnice srpskog jezika i književnosti Jelene Golušin (Tihomir Kojić, pesnik, Slavko Popov, autor prikaza pesama Tihomira Kojića, i recitatorka Branislava Miucin). Voditelj programa: Jovana Vlahović.

Marija Garić.

Stevan Popov i Tihomir Kojić.

Branislava Miucin.

Jovana Vlahović i Radovan Vlahović.

Nakon deset održanih manifesacija u čast Sime Cucića, organizator i idejni tvorac manifestacije Radovan Vlahović zaključuje: „Ova nagrada je svojevresni podsticaj za sve one koji se bave književnom kritikom književnosti za decu i za sve one koji su svesni da se mora, i u književnosti za decu kao i u književnosti za odrasle, deliti žito od kukolja. Dakle, posle uspešnog 10. jubilarnog „Proleća Sime Cucića” u Novom Miloševu, moram da kažem da smo veoma zadovoljni jer još uvek  stojimo, opstojimo i podstičemo na dalje stvaranje kako književne kritike i nauke o književnosti za decu, a isto tako podržavamo i pisce i stvaraoce koji pišu za decu.”

Dobitnici nagrada i plaketa.

Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1348343001920891.1073741930.218186431603226&type=1&l=6031fe179e

Nagrade „Sima Cucić” – obrazloženje žirija

OBRAZLOŽENJE STRUČNOG ŽIRIJA ZA DODELU NAGRADA I PLAKETA

KOJE NOSE IME SIME CUCIĆA ZA

 DESETO JUBILARNO PROLEĆE SIME CUCIĆA

Kao i prethodnih godina i ove jubilarne desete godine Siminog proleća stručni žiri je jednoglasno doneo sledeće odluke:

Plakete „Sima Cucić“ iz oblasti beletrističkog stvaralaštva ove godine su ravnopravno dobili Nada Kljajić za roman Priča o Lari u izdanju BKC Novo Miloševo, te naš znameniti pesnik Pero Zubac za knjigu Pesme za Milenu u izdanju gradske biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina i Zaroslav Jasenski za jednu zanimljivu knjigu Ide t-rex o kojoj će se, prema našem skromnom mišljenju tek pisati.

Nagrada „Sima Cucić“ za živono delo dodeljuje se Milutinu Ž. Pavlovu za knjigu  Majstori plavih violina. Pavlov je naš poznati književnik koji se svojim esejističkim izrazom već odavno etablirao u srpskoj književnosti. Nizom romana i zbirki pripovedaka za koje je dobio i značajna priznanja, on je jasno odredio svoju poetiku u romanesknom i pripovedačkom stvaralaštvu. Prema tome, knjiga eseja Majstori plavih violina predstavlja tek povod da se Pavlovu dodeli ova nagrada za životno delo, pravi uzrok je njegovo delo i književni angažman u celini. Smatramo da je ova nagrada, koju su ponela neka od najznačajnih imena u srpskoj književnosti, u oblasti nauke Tiomir Petrović, ili u oblasti umetničkog stvaralaštva Raša Popov, Ljubivoje Ršumović i dr. došla u prave ruke.

Ova knjiga je rezultat dugotrajnog rada. Predstavlja plod dubokog promišljanja i živih, kritičkih konstruktivnih razgovara, kako neposrdno sa piscima, tako i sa značajnim proučavaocima kao što su bili Slobodan Ž. Marković i danas Jovan Ljuštanović koji se danas, bez ustezanja može reći angažuje na bedemu odbrane, razvoja i utvrđianja paradigme književnosti za decu sa pregalaštvom misionara.

Pavlov je u ovoj knjizi eseja ostavio značajne zapise o Radetu Obrenoviću, Peri Zupcu, Laslu Blaškoviću, Pavlu Jankoviću Šoli, Miroslavu nastasijeviću, Oliveri Šijački, Anđelku Erdeljaninu, Popu D. Đurđevu, Dušku Trifunoviću i Miroslavu Antiću.

Ovi eseji su značajni jer sve pisce o kojima je pisao Pavlov predstavljaju u jednoj novoj poetičkoj i kritičarskoj vizuri. Pavlov, koji je, pre svega umetnik, tako i deklariše svoje eseje. On ono o čemu piše ne tumači, niti obrazlaže zašto je nešto dobro, već piše o onome što se njemu dopada. To ove eseje čini lako čitljivim, a sa druge strane i dvostruko zanimljivim. Ovim esejima, Pavlov otkriva svoje viđenje ljudi koje je znao i sa kojima je delio isto parče hleba i sudbinu. Na drugoj strani, neminovno, ovi eseji predstavljaju i njegovu eksplicitnu poetiku pa se, u neku ruku, mogu uzeti kao autopoetički iskazi. Kao takvi će u budućnosti, kad se bude težilo utvrđivanju integralne stvaralačke poetike Milutina Ž. Pavlova pedstvaljati izvanrednu građu istraživačima i književnim istoričarima.

Nagradu Sima Cucić za najbolju knjigu iz oblasti nauke o književnosti za decu ove, jubilarne, desete godine, jednoglasnom odlukom žirija dobija Milivoje Mlađenović za knjigu U zamku zamki u izdanju Gradske biblioteka Karlo Bijelicki i Zmajevih dečjih igara.

Knjiga Milivoja Mlađenovića je u ovoj godini najbolja knjiga iz oblasti nauke o književnosti za decu. Njena jedinstvenost je višestruka. Ova stručna knjiga je jedina u oblasti književnosti za decu, koliko je nama poznato, da se u novijem vremenu bavi konkretno dramskim stvaralaštvom za decu. To nije iznenađujuće ako uzmemo u obzir da su iz radionice istog autora izašle značajne naučene opservacije Scenske bajke Aleksandra Popovića (2005) i Odlike dramske bajke (2009), što ga, uključujući i ovu nagrađenu knjigu, dakleriše najkompententnijim stručnjakom u ovoj oblasti. On je svojim prethodnim knjigama, kao i ovom knjigom, popunio veliku prazninu u nauci o književnosti za decu utvrđujući, ne pojam, već paradigmu dramskog stvaralaštva za decu.

Ovom knjigom on je to uradio na nivou teorije i problemskog utvrđivanja značaja i značenja pojma dramskog stvaralaštva za decu, te na nivou poetike bajke i poezije i njihovog žanrovskog preoblikovanja i transponovanja sadržine kroz žanr drame i, na kraju je to učinio na metodičkom nivou izučavanja, prezentiranja, da kažemo praktične primene ovih sadržaja.

Knjiga je tako i strukturina. Obuhvata pet poglavlja. U uvodnom poglavlju, autor knjigom pokazuje osobenosti dramske književnosti za decu i njeno mesto u HHI veku.  On ističe da drama za decu u srpskoj književnosti nije sagledana na sveobuhvatan način. On je na primeru Igora Bojovića, Branka Milićevića, Branka Dimitrijevića, Aleksandra Novakovića, Ljubinka Stojanovića, Mile Mašović, Milene Bogavac, i drugih pokazao kao se to „razbajčuje“ bajka i transponuje u žanr dramske igre. On, poput fenomenologa nekad (Huserl, Ingarden, Kajzer, Šerer), zapravo pokazuje značaj fenomenalnosti prisustva dramske tenzuje. Drugim rečima, gde god ima dramskog zapleta, moguće je preoblikovanje ma kog žanra u žanr drame.

U prvom poglavlju Zamke ideološke Mlađenović se bavi odnosom ideoloških nanosa, humora i satiričnim značenjem drame za decu. U ovom poglavlju teži teorijskom određenju samog pojma drame za decu, njegovog značaja, značenja i diferenciranosti od pojma drame uopšte.

Drugo i treće poglavlje Zamke bajkovno i Zamke u poeziji, jesu poglavlja u kojima se sa različitih aspekata u odnosu na različite pisce, autor bavi poetikom drame, preoblikovanjem sadržine i žanra. Ova poglavlja su apsolutno koherentna uvodnom poglavlju.

Četvrto poglavlje je u službi metodike. Mlađenović ovim poglavljem pokazuje mogućnosti prezentiranja drame za decu u školama, kao za učenike mlađeg uzrasta, tako i za predškolski uzrast. Ovim delom knjige, autor dokazuje didaktičke modele i edukativnu svrsishodnost drame za decu, diskretno potvrđujući njeno preimućstvo u „traganju za smislom dela“ i oblikovanju „vlastitog intelektualnog i estetičkog identiteta“ (Ljiljana Pešikan Ljuštanović).

Zbog svega toga ova knjiga, ne samo da predstavlja nezaobilaznu literaturu u izučavanju drame za decu na učiteljskim fakultetima i visokim školama za vaspitače, već predstavlja i paradigmatsko utemeljenje ovog žanra u nauci o književnosti za decu. Zato je smatramo u ovoj oblasti delom od kapitalnog značaja i dostojnom nagrade koja nosi ime Sime Cucića.

prof. dr Predrag Jašović