Otvorena izložba ilustracija Senke Vlahović u Zrenjaninu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 24. februara 2022. godine u Izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina.

Izložbu je otvorila Olivera Skoko, istoričarka umetnosti i recenzentkinja knjige. 

Knjiga „Antologija budućih snova” Senke Vlahović, objavljena u izdanju Banatskog kulturnog centra, i sama je, pored dvadesetak radova velikog formata, eksponat na izložbi. Izložba je otvorena do 8. marta 2022. 

Utisak je da su Senkine reči lagodne, a ilustracije lagane. Kao takve, prijanjaju za naša čula, stvarajući u nama sopstvene potrebe za ekspresijom. Kakvom god. No, i pored lakoće sa kojom stvara i prenosi zagledanost u svoju unutrašnju sazdanost, znamo da je najteže sebe razumeti. Otuda toliko introspekcija u radu Senke Vlahović; ljubav prema sebi, ali i oštrina i budnost prema svom biću. Nije pravdanje kada kaže „ako preživim samu sebe”, već odgovoran pristup i ozbiljan naum. Kao što je, uprkos toj nesumnjivo ženskoj poetici, Senka Vlahović nam predstavila jedan ozbiljan rad. Bilo da ga posmatramo kao knjigu, bilo kao izložbu, bilo da je u pitanju „red slika i(li) red pesama… ljubav je čista…”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti

iz recenzije knjige

Celu recenziju možete pročitati ovde: http://senkavlahovic.blogspot.com/2022/01/olivera-skoko-uzgajanje-buducih-snova-u.html

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.

YT prilog KCZR

Otvaranje izložbe

List Zrenjanin, intervju

Radovan Vlahović: „I zato Pesnička republika : konceptualna izložba”

148 str, broš. povez, ilustr, 21 x 13 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-550-9

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Pesnička Republika predstavlja državu svih pesnika i ideja o njenom osnivanju 26. i 27. novembra 2016. godine je proistekla iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala koji se održava već dugi niz godina na salonu knjiga u Novom Sadu. Osnovao ga je Banatski kulturni centar u saradnji sa Novosadskim sajmom. Idejni tvorac, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra Radovan Vlahović je kulturni pregalac koji je književnost kao način življenja pretočio u stvarnost. Jedini na ovim prostorima, u Evropi i širom sveta uspeo je da poveže pesnike iz bilo kog kutka na zemljinoj kugli. «Umrežio» je pesnike tako što ih je otkrivao, pratio i pozvao da učestvuju u ovom jedinstvenom «projektu».

Ova autentična Konceptualna izložba prikazuje da su fotografija i tekst neodvojivi. Da između slike i teksta postoji neraskidiva veza koja pruža jedinstven doživljaj ekspresije stvaraoca i percepcije posmatrača. Fotografije su nastajale tokom održavanja Evropskog Fejbuk pesničkog festivala ali i na različitim lokacijama gde je Banatski kulturni centar negovao saradnje i prijateljstva krčeći put kulture i književnosti.

Pesnička republika ima svoj cilj i svrhu postojanja koju nam Radovan predočava u tekstu koji prati svaku fotografiju. Kroz minijature, konstatacije, Radovan koristi reči poput mača da jednim potezom ostavi jaku poruku o književnom svetu koju će čitalac dugo pamtiti. U poetskoj državi svi pesnici su jednaki i razumevanje postižu univerzalnim jezikom poezije. Govore glasom koji poznaje samo ljubav, istinu i lepotu življenja.

Nataša Bundalo Mikić

Radovan Vlahović: „O Fejsbuk književnosti”

 

Edicija: OGLEDI

132 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-524-0

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

U novoj knjizi Radovana Vlahovića O FEJSBUK KNJIŽEVNOSTI upoznajemo autorovo viđenje književne virtuelne stvarnosti sagledavajući sve aspekte književnosti i literature koja nam je na taj način otvorena i data „na dlanu“. Tastaturom i mišem plovimo carstvom društvenih mreža prvenstveno Fejsbukom, kroz koje nam naš autor, izvrsni književnik i pregalac u kulturi Radovan Vlahović predočava književnu reč na svojevrstan način i piše o svojim razmišljanjima dajući pogled na situaciju i stanje u savremenom književnom svetu.

Autor govori o nasušnoj čovekovoj potrebi da stvara, koristi jezik, piše poeziju i prozu. Postavlja pred nas i daje odgovore na pitanja o prednostima i manama takvog poimanja književnosti, brzine prenosa napisanog, lajkovanja i čitanja pratilaca na Fejsbuk profilima stvaralaca, o pisanju uopšte, o dnevnicima, stvarnosti i fikciji, citiranju i razmišljanju, poetici nesvesnog, selektorima, Fejsbuk pesnicima i o paraleli (paralelnom književnom univerzumu) između aktuelnih pisaca, priznatih i poznatih i piscima iz senke: kako menjaju i kako utiču na književnost. Takođe govori i o svom izdavačkom poduhvatu i umeću, o maloj porodičnoj „kulturnoj fabrici” i o ličnoj velikoj potrebi i strasti za čitanjem i pisanjem/stvaranjem.

Radovan Vlahović je idejni tvorac jednog od najvećih i najznačajnijih festivala u Srbiji i Evropi koji je negovao proteklu deceniju i više, pravu pesničku reč: Evropski Fejsbuk pesnički festival. 

Nataša Bundalo Mikić

Rodila sam se po drugi put, tamo na toj bini, pred ljudima koji su slušali moje stihove, na jednom festivalu koji će kasnije izrasti u moju drugu kuću ‒ u sve ono što sam želela i jedva čekala da se svake godine ponovi.

Fejsbuk festival spojio je nespojivo, ljudi su putovali satima da bi se konačno, sa valjanim razlogom i legitimnim izgovorom, sreli sa svojim virtuelnim prijateljima. Pretvarali smo stihove u opipljiva druženja, u energiju koja nas je nosila, u reči... Festival je oživeo, dobio svoj oblik i kao takav živeo u nama.

Često osporavani kao Fejsbuk pesnici, pod lupom školovanih kritičara koji često teže da stvaralaštvo stave u okvire, zanemarujući pri tom činjenicu da ono tako odumire, disali smo za priliku da otkrijemo sebe, svoj unutrašnji svet i podelimo ga među sobom uvažavajući svaku emociju. Poezija mora imati krila, nadrasti norme opšte poznatog i prihvatljivog, postojati kao entitet izvan ograničenog prostora.

Prerasli smo društvenu mrežu i okupirali savremenu književnost kao bujica, kao talas nekog novog digitalnog doba, kao generacija o kojoj će se tek pričati i pisati, kao nepresušna snaga!

Ivana Papeš Bogosavljev