132 str, broš povez, 13x20cm, ilustr, 2015 god.
Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
Svojim crtežima Nadlački, poput autentičnog arheologa svesti, uzburkava onaj
nagomilani prepotopski talog koji svi u sebi nosimo, zahvaljujući precima, ali i
velikom prasku. Iz tog taloga izranjaju arhetipski oblici, ejdetske slike, zajednički
simboli... Začudna galerija onoga što je već u nama, a umetnik nam to razotkriva,
otvara oči za pogled u sebe same (i šta više očekivati, tražiti od njega).
Goran Ibrajter
Zureći višekratno, u ove zaumne Miletove crteže, uvek bih bio zatečen njihovom
složenom simbolikom artikulisanom oniričkom imaginacijom, te iskusnom Majstorovom
rukom, njegovim svevidovnim okom i spoljašnjim, i unutrašnjim.
U ova (ako sam dobro izbrojao) osamdeset i četiri uratka, svrstana u pet ciklusa
nastanili su se i svetlost i tama, i Sunce i Mesec, i život i smrt. Takođe: sveto
i profano suvo i vlažno, nebo i zemlja... Dubina ispod površine.
Đorđe Kuburić
Sasvim mirno, slično srednjovekovnim monasima, Miodrag prati osnovnu nit svog
nadahnuća, korača stazom ka unutrašnjem svetu, silazi lagano ka najvećim dubinama
bića. Zaranja u milenijumsko iskustvo složeno u čoveku, u svet podsvesti, u svet
snova, intuicija, vizija, strahova. Raspečaćuje zapečaćeno, sakriveno i nedostupno ja, otvara vrata beskonačnih priča, koje je evolucija spremila
za generacije koje dolaze.
Zoran Čurlić
Nadlački se uspešno bavio i ilustrovanjem knjiga
poezije i proze, što uopšte nije slučajno s obzirom na prethodno izrečeno da u osnovi
njegovih apstraktnih vizuelnih poruka stoji jasna i promišljena filozofska i pesnička
misao, ideja, ili čak
priča. U osnovi ilustracije
je poruka, ona može stojati ispisana uz ilustraciju ili ne, ona je, svakako, uvek
iskazana vizuelnim jezikom. (...) dolazimo
do toga je delo Miodraga Nadlačkog jedna posebna vrsta, moglo bi se reći, apstraktne ilustracije njegovih filozofskih promišljanja.
Senka Vlahović Filipov
Dakle, ovde se nikako ne radi o onom nekakvom trenutnom beleženju doživljenih
osećaja, nego o kompleksnom ispoljavanju unutarnjih potresa, o nekakvom sistematskom
izražavanju ekspresivnih naboja što ih je u umetniku nagomilao svet u kome živimo. Možda baš zbog toga ovi crteži poseduju
nekakvu svečanu eleganciju, jednu plastičnu ubedljivost začinjenu
poetikom likovnog crtačkog dejstva. Takav crtež Miodraga Nadlačkog sposoban je
da pokrene posmatračev doživljaj te da mu priušti autentično plastičko, sadržinsko
i poetsko zadovoljstvo.
Sava Stepanov
Glavno sredstvo Nadlačkog je linija koja obrazuje međusobno prekopljena polja,
stvarajući na taj način prepoznatljive forme. Forme apstraktnog diskursa Nadlačkog,
asociraju na hibridna bića mitološke konotacije koje izviru iz umetnikovog doživljaja
stvarnosti. Crteži Nadlačkog sadrže nadrealističke elemente u kontekstu mitološke,
izmaštane ili magične predstave, čija je suština iracionalna i podsvesna.
mr Nena Daković
Stilizovane, asocijativne forme, elementi nadrealnog koji se prepliću sa nostalgičnim
osećanjima stvaraju atmosferu nedokučivosti, sna... Virtuoznim pokrivanjem površina
bezbrojnim potezima perom, preplitanjem tananih niti, Nadlački tvori venecijansku
čipku kojom oživljava bića i predmete.
Radmila Živković
Dok ih posmatramo, svaka od slika nas na nešto podseća. Začuđeni smo pitamo
se na šta? Osećamo nemoć, zbunjeni smo, uplašeni. Strah nas je od vlastite upitanosti.
Čini nam se da ih ne razumemo, nismo sigurni u njihovo značenje. Na njima ne prepoznajemo
naš spoljašnji svet. Kako ih racionalizovati? Ove slike, zapravo, predstavljaju
otiske arhetipskog sećanja i pamćenja naše duše. One su koncentracija vekovnih
čovekovih traganja da, kroz radost stvaranja, od pećinskog čoveka
do danas, otkriju ključ od sedam nebesa, za spasenje čovekove
posrnule i tragične duše.
Radovan Vlahović
Miodrag Nadlački se iz te čamotinje
izvukao stvaralačkim praskom. Uzdigao se primetnom razlikom
stvaranja.
On ne da nema parnika
u tematskom i filozofskom poimanju, već je postao ona vrsta osamljenika, koja se vidi i sa druge
strane brda.
On je samosvojstven i utemeljen umetnik, koji se nije podavao okolini i njenoj
estetici, već svojoj, filozofskoj, koja je u strukturi svake slike. Postao je prepoznatljiv.
Nesreća je u tome što Homolje nije dovoljno prepoznalo njega.
Nadlački je slikar, koji je svaku vrstu sebičnosti prekoračio
kao plitak potok. On je postao deo velike vode... Koje u budućnost vode.
Slobodan Ristović
