Приказивање постова са ознаком BKC NA SAJMU KNJIGA. Прикажи све постове

Banatski kulturni centar na Sajmu knjiga u Novom Sadu 18–24. marta

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu u periodu od 18. do 24. marta 2025. godine.

Sajam knjiga održaće se u Hali 1 Novosadskog sajma, gde će Banatski kulturni centar ponuditi više stotina svojih naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%.

Banatski kulturni centar redovno izlaže na Novosadskom sajmu od 2009. godine i do sada je objavio preko 680 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, autora iz više od 20 država sveta.

Banatski kulturni centar je između dva sajma u Novom Sadu objavio preko 30 novih naslova, dodelio više nagrada za knjige i rukopise (nagrade Prva knjiga, „Bogdan Čiplić“, „Teodor Pavlović“, „Angelina Branković“, Gramate „Pesničke republike“), a izdanja, autori i projekti Banatskog kulturnog centra poneli su više priznanja: Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Radovanu Vlahoviću, Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“, Zahvalnica Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024.godinu…

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti i putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 u periodu od 17. do 30. marta.

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO

Vladan Radovanović: „Biti: hronika jednog postojanja”

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ. Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti. (Miloš Jocić)

Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost”

(saizdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu)

Knjiga Višemedijska umetnost proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višegodišnji rukovodilac. Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potrebama shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. (Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu)

Radovan Vlahović: „Ljuba“ (nastavak Banatske epopeje, knjiga četvrta)

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice. (Viktor Škorić)

Radovan Vlahović: „Prvi nastup“

Beležeći sećanja na svoje detinjstvo, Radovan Vlahović nije samo hroničar jednog prohujalog vremena, nego je i literata, stvaralac koji na estetski način tim sećanjima daje umetničku vrednost. Tako će period polovine dvadestog veka u Banatu, kolektivna memorija kroz individualni doživljaj jednog pisca na ovaj način ući u knjige trajnog sećanja. (dr Slađana Milenković)

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“ (drugo dopunjeno izdanje)

Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija svakodnevlja. (Prof. dr Draginja Ramadanski)

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3.”

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Milan Micić: „Rakija i rane”

Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka. (Prof. dr Dušan Ivanić)

Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914. Bačka, Banat i Baranja prema viđenju srpske i mađarske štampe“

U knjizi dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića Jul 1914 – Bačka, Banat i Baranja rema viđenju mađarske štampe srpska istoriografija i stručna javnost prvi put se sreću sa percepcijom mađarskog javnog mnjenja u Bačkoj, Banatu i Baranji u odnosu na važne događaje tog za Evropu po mnogo čemu neobičnog meseca. Slike kolektivnih uzbuđenja, nadanja i strahova koji izviru iz prevoda mađarske štampe u Novom Sadu, Pečuju, Temišvaru, Velikom Bečkereku i Subotici jesu kvalitetno i vredno štivo ne samo za istoričare, već i za sve ljubitelje knjige. (mr Pavle Orbović)

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti. (Slobodan Vladušić)

Katarina Pantović „Vizuelni citati sveta: kritike i eseji o savremenoj srpskoj poeziji” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Smeli hod kroz vreme, ali i kroz različita poetička načela, koji je autorka u uvodu predstavila kao dilemu, ako ne i problem, pokazao se efektnim, jer je na pravi način ne samo dekodirao radove, pa čak i opuse nekih od najvažnijih imena savremene domaće pesničke produkcije, nego i mnoga pitanja o kojima dolepotpisana autorka-recenzentkinja nije do sada razmišljala, a koja su vezana za pisanje mlađih naraštaja. Ali, zar čari kvalitetnih knjiga ne leže upravo u tome da nas one podstiču na razmišljanje, pa i neke naše nove stvaralačke činove ili konekcije? (dr Dragana V. Todoreskov)

Milica Drndarević: „Ako je to sve” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Pesnikinja Milica Drndarević spada u generaciju novih oslobođenih pisaca koji radikalno menjaju naše predstave o realnosti poezije. (…) Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fascinaciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu. (Iz obrazloženja žirija)

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvajaju se nagrađena foto-monografija Ljubomira Kojića, zatim knjige Stanislave Bakić Jokanić, Aleksandre Ćazić Kiurski, Branke Bubanj i Višnje Bubanj Vučić, Milivoja Bajšanskog, Slobodana Panića, Gorana Blagojevća, Aleksandra Hronjeca...

Nagrada Banatskom kulturnom centru za fotomonografiju Ljubomira Kojića na sajmu knjiga u Beogradu

Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga pripala je Banatskom kulturnom centru Novo Miloševo za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“.

Senka Vlahović sa članovima žirija

Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) tradicionalno na sajmu knjiga dodeljuje priznanja iz oblasti ilustracije, stripa, dizajna, istorije i teorije umetnosti, kompletne opreme knjige, kao i za monografska izdanja. Dodeljeno je ukupno 13 nagrada u različitim kategorijama autorima i izdavačima.

Dobitnici nagrada

Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Jelena Pavićević (predsednica žirija, sekcija za teoriju, kritiku i istoriju primenjene umetnosti), David Vartabedijan (slikarska sekcija) i Dejan Vukelić (dizajn sekcija).

Nagradu za fotomonografiju „Svetlopis kao beskraj“, u ime izdavača i autora, primila je Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, na svečanoj dodeli održanoj 27. 10. 2024. na Beogradskom sajmu.

Diploma i nagrađena knjiga

Obrazloženje

Banatski kulturni centar Novo Miloševo dugi niz godina objavljuje knjige od izuzetnog značaja za kulturnu scenu Republike Srbije. Ove godine su objavili fotomonografiju umetnika Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“. Kroz dokumentaciju stvarnosti, autor nas sprovodi kroz svakodnevni život pojedinaca i prikazuje klasnu poziciju nepoznatih ličnosti koje postaju akteri nelinearnog (vizuelnog) narativa. Atmosferični i gotovo filmski kadrovi nam stvaraju iluziju metastvarnosti, a likovnost u predstavljenim fotografijama nam ukazuje na jasnu poetiku autora i podseća na značaj individualnosti u savremenom društvu.

Više o nagradama:

https://www.ulupuds.org.rs/Aktuelnosti.htm

Knjige iz Banata na sajmu u Beogradu 19–27. oktobra

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u periodu od 19. do 27. oktobra 2024. godine.

Štand Banatskog kulturnog centra nalaziće se u Hali 4 Beogradskog sajma, gde će čitalačkoj publici ponuditi više stotina svojih naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%.

Banatski kulturni centar redovno izlaže na sajmu knjiga u Beogradu od 2008. godine. Do sada je objavio oko 650 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, posebno negujući istoriju, nasleđe, jezik i kulturu Banata.

Ove godine Banatski kulturni centar ima zajednički štand sa suizlagačem Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski” uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Banatski kulturni centar je u proteklih godinu dana poneo više nagrada: Specijalno priznanje Beogradskog sajma knjiga za „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), Zahvalnicu Matice srpske za saradnju, pomoć i podršku Matici srpskoj u 2023. godini, „Književno pero“ Hrvatskog književnog društva Radovanu Vlahoviću za dugogodišnje književno stvaralaštvo, promicanje međunarodne kulture i suradnje između pojedinaca i društava za 2023. godinu, Specijalnu nagradu „Raša Popov” Radovanu Vlahoviću za uzuzetan doprinos književnosti i afirmaciji mladih autora, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine za knjigu poezija Dušana Radaka „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija”.

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti i putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 do 1. novembra.

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO

„Ljuba”, Radovana Vlahovića

„Ljuba”, roman o konfiskaciji 1948/49. u Banatu, je četvrta knjiga Banatske epopeje Radovana Vlahovića kojoj su prethodili romani „Bapa“, „1934” i „Mučenici”. „Vlahović je romanom Ljuba napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja. Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od zloupotrebe. Zbog toga roman Ljuba nije samo priča o posledicama rata i promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo. ” (Andrea Beata Bicok)

„Rakija i rane” Milana Micića

(saizdavači: Kulturni centar „Lukijan Mušicki”, Temerin, i Biblioteka „Branko Radičević”, Žitište)

„Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka.” (Prof. dr Dušan Ivanić)

„L’imun. Isceđen” Predraga Markovića

Gramata Pesničke republike za 2022. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu L’imun. Isceđen (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). Ovo izdanje knjige objavljeno je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate.

„Subjekat zbirke okružen je neprijateljski raspoloženom okolinom i predmetima u njoj. No, on nije pasivan posmatrač i statičan poput objekta, već je aktivan učesnik u kreiranju poruka koje iskorak iz tradicionalnih prostora lirske poezije nudi.“ (Andrea Beata Bicok)

„Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija” Dušana Radaka

„U ovoj knjizi vidimo presek kroz dosadašnje Radakovo stvaralaštvo, kao i nove pesme koje nisu lišene onoga što je pesnikova osobenost, ali ipak predstavljaju još jednu – novu fazu. U svakom slučaju, Dušan Radak je svoje mesto u istoriji književnosti već odavno obezbedio.“ (Simon Grabovac)

Knjige kao nagrade na konkursu „Bogdan Čiplić“ i „Prva knjiga“ 2023.

Na osnovu konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić” objavljene su knjige: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“ Milene Kulić i „Dve izrazito različite novele“ Ivana Pravdića. Na osnovu Konkursa „Prva knjiga” u saradnji sa Gradom Kikinda objavljene su knjige mladih autora do 35 godina: „Nebo su razgažene cipele“ Uroša Pavlova, „Beznađe“ Nine Katane i „Sve junake po imenu znadem: atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“ Milivoja Bajšanskog.

Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta”

(u zajedničkom izdanju BKC-a i Filozofskog fakulteta Novi Sad)

„Naučna monografija „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane” predstavlja bogati naučni, prije svega sociološki doprinos Sociologiji sela koji se ogleda, ne samo u pogledu značaja istražene teme, nego i u vrlo vještom, nadahnutom i stručnom pristupu zadatoj temi koja može imati nemjerljiv doprinos u kreiranju budućih strateških dokumenata razvoja malih proizvođača hrane, kao i načina njihovog pozicioniranja u lokalnim i globalnim tržišnim odnosima.“(Prof. dr Ranka Perić Romić)

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvajaju se knjige Stanislave Bakić Jokanić, Aleksandre Ćazić Kiurski, Branke Bubanj i Višnje Bubanj Vučić, Ljubomira Kojića, Nike Jasne Đukić, Predraga Stanaćeva...

U pripremi

U pripremi su dva značajna neobjavljena dela Vladana Radovanovića: eksperimentalni roman „Biti” i „Višemedijska umetnost”.

IZDANJA IZMEĐU SAJMOVA 2023. I 2024. GODINE

Roman
Radovan Vlahović: „Ljuba: nastavak Banatske epopeje: knjiga četvrta”

Istorija
Milan Micić: „Nezapamćena bitka”, 3. izd.
„Aleksandrovački letopis: zbornik radova: knjiga treća“

Poezija
Milan Micić: „Rakija i rane”
Predrag Marković: „L'imun isceđen“
Dušan Radak: „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija“
Nika Jasna Đukić: „Svetlost bezmenja“
Ivo Munćan: „Stare priče iz ravnog Banata”

Proza

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“2. izd.
Radovan Vlahović: „Sve je u glavi“ 2. izd.
Ivan Pravdić: „Dve izrazito različite novele“
Slobodan Panić: „Era istine i svesti“
Alisa Aleksandrić: „Đubre do kraja“
Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče“
Piroška Budišin: „Draga moja, da ti kažem“
Predrag Peđa Stanaćev: „Bibliotekar i druge priče“
Neda Ibrajter: „925“

Baština
Ostoja Vojinović: „Rusija među nama“

Književnost za decu
Aleksandra Ćazić Kiurski: „Male priče o velikim piscima“

Fotografija
Ljubomir Kojić: „Svetlopis kao beskraj. Knj. 3“

Posebna izdanja
Branka Bubanj, Višnja Bubanj Vučić: „Učimo srpski“

Sociologija
Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane“

Pozorište
Milena Kulić: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“

Prva knjiga/studije
Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“
Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“ , 2. izd.

Prva knjiga/proza
Nina Katana: „Beznađe“

Prva knjiga/poezija
Uroš Pavlov: „Nebo su razgažene cipele“

Zavičaj
Radovan Subin: „Zlatnom varjačom po svetu“
Željko Višić: „Cvrkut na drveću bez lišća”
Jelka Knežević: „Pesme“
Veselin Mandarin: „Nisam ti rekao“

U pripremi
Vladan Radovanović: „Biti”
Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost”
Radovan Vlahović: „Džems Bond u kratkim pantalonama”, 2. izd.
Milan Micić: „Kolonistička naselja: knj. 3. ”
Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914.”
Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti”
Katarina Pantović: „Vizuelni citati sveta“
Milica Drndarević: „Ako je to sve“
Goran Blagojević: „Ljubav je navada”
Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče”, 2 izd.
Radovan Vlahović: „Proleće Sime Cucića: 15 godina: monografija”
Radovan Vlahović: „Dani Teodora Pavlovića: 25 godina: monografija”
Senka Vlahović: „Ilustracija knjiga za decu”
Milorad Grujić: „Život bez snova”
Dragan Batinić: „Ne žuri! : Pismo početnicima u odrastanju“, ilustr. Julijana Milutinović
Aglaja Metodijeva: „Srce bez lubenice”
Nikolaj Velimirović: „Reči o svečoveku“
Dušan Bilbija: „Prvih sto godina ruskoselskog fudbala 1921–2021.”
Ksenija Golubović: „Svi smo se rodili ljubomorni na ptice”
Čarna Cvijić: „Dok se večnost ne završi”
Sara Balaž: „Kad sam verovala u jednoroge”

Banatski kulturni centar na Novosadskom sajmu knjiga 18–25. marta

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem Novosadskom sajmu knjiga u periodu od 18. do 25. marta 2024. godine gde će izložiti oko 50 novih naslova objavljenih u periodu između dva sajma.

Novosadski sajam knjiga održaće se u Hali 1 Novosadskog sajma, gde će Banatski kulturni centar na svom štandu ponuditi više stotina naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%. Ulaz na sajam je besplatan.

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 u periodu od 12. do 26. marta.

BKC redovno izlaže na Novosadskom sajmu od 2009. godine i do sada je objavio oko 650 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, autora iz više od 20 država sveta.

Između dva sajma Banatski kulturni centar poneo je više nagrada: Specijalno priznanje Beogradskog sajma knjiga za „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), Zahvalnicu Matice srpske za saradnju, pomoć i podršku Matici srpskoj u 2023. godini, „Književno pero“ Hrvatskog književnog društva Radovanu Vlahoviću za dugogodišnje književno stvaralaštvo, promicanje međunarodne kulture i suradnje između pojedinaca i društava za 2023. godinu, Specijalnu nagradu „Raša Popov” Radovanu Vlahoviću za uzuzetan doprinos književnosti i afirmaciji mladih autora.

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO

Izabrana zenitistička dela – Priznanje Beogradskog sajma knjiga
U protekloj godini izdavački poduhvat „Izabrana zenitistička dela” (1. kolo u 8 tomova) nagrađen je SPECIJALNIM PRIZNANJEM BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA koji je Banatski kulturni centar zajednički objavio sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski”. Izabrana dela sadrže knjige zenitističkih autora Ljubomira Micića, Ivana Gola, Boška Tokina i Branka Ve Poljanskog, sa komentarima – 25 novih tekstova iz pera 12 saradnika.

„Bapa“ na francuskom
Između dva sajma, objavljen je prevod romana „Bapa“ Radovana Vlahovića na francuski jezik (prevela Tamara Balaž). „Bapa“ je do sada preveden i na mađarski, slovački, rumunski i makedonski. Roman Bapa je početak banatske epopeje Radovana Vlahovića koja je do sada dobila još dva nastavka: romane 1934. i Mučenici. Nastaviće se...

Raša Popov u ediciji „Banat“
Dr Bojana Popović priredila je knjigu intervjua sa Rašom Popovim pod nazivom „Mokrinski čarobnjak“. „Popov u intervjuima govori o različitim temama, pre svih o svom televizijskom iskustvu i radu na radiju, zatim često priča i o detinjstvu i o Beogradu u koji se preselio kako bi završio studije književnosti, ili o svom stvaralaštvu, ali i o položaju umetnika u tadašnjoj Jugoslaviji i kasnije u Srbiji.“ (Bojana Popović)

„Brana“ Milana Micića
... Brana, obogaćena ilustracijama Senke Vlahović, više je pesnička knjiga nego zbirka pesama ili poema. Nju čini dvadeset i jedno lirsko, tipično ljubavno pesničko delo sa zajedničkom temom prvog susreta lirskog subjekta i naslovne Brane. (Lazar Bukumirović)

„L’imun. Isceđen” Predraga Markovića
Gramata Pesničke republike za 2022. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu L’imun. Isceđen (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). Ovo izdanje knjige objavljeno je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate. „Subjekat zbirke okružen je neprijateljski raspoloženom okolinom i predmetima u njoj. No, on nije pasivan posmatrač i statičan poput objekta, već je aktivan učesnik u kreiranju poruka koje iskorak iz tradicionalnih prostora lirske poezije nudi.“ (Andrea Beata Bicok)

Knjige kao nagrade na konkursu „Bogdan Čiplić“ i „Prva knjiga“
Na osnovu konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić” objavljene su knjige: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“ Milene Kulić i „Dve izrazito različite novele“ Ivana Pravdića. Na osnovu Konkursa „Prva knjiga” u saradnji sa Gradom Kikinda objavljene su knjige mladih autora do 35 godina: „Nebo su razgažene cipele“ Uroša Pavlova, „Beznađe“ Nine Katane i „Sve junake po imenu znadem: atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“ Milivoja Bajšanskog.

Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta”
(u zajedničkom izdanju BKC-a i Filozofskog fakulteta Novi Sad)
„Naučna monografija „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane” predstavlja bogati naučni, prije svega sociološki doprinos Sociologiji sela koji se ogleda, ne samo u pogledu značaja istražene teme, nego i u vrlo vještom, nadahnutom i stručnom pristupu zadatoj temi koja može imati nemjerljiv doprinos u kreiranju budućih strateških dokumenata razvoja malih proizvođača hrane, kao i načina njihovog pozicioniranja u lokalnim i globalnim tržišnim odnosima.“(Prof. dr Ranka Perić Romić)

Poezija Dušana Radaka „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija”
„U ovoj knjizi vidimo presek kroz dosadašnje Radakovo stvaralaštvo, kao i nove pesme koje nisu lišene onoga što je pesnikova osobenost, ali ipak predstavljaju još jednu – novu fazu. U svakom slučaju, Dušan Radak je svoje mesto u istoriji književnosti već odavno obezbedio.“ (Simon Grabovac)

„Narodni muzej Zrenjanin 1911–2021”
Kapitalno delo u izdanju Narodnog muzeja Zrenjanin i BKC-a, na preko 700 strana punog kolora, čiji je urednik dr Filip Krčmar, „Narodni muzej Zrenjanin 1911–2021”, objavljeno je povodom jubileja 110 godina od osnivanje muzeja.

Još izdvajamo
Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvaja se monografija „Evropski fejsbuk pesnički festival: 10 godina“ Radovana Vlahovića, poezija Dragana Pop Dragana, Radeta Ćosića, Gorana Blagojevića, Nike Jasne Đukić, knjiga kritika Milana Živanovića, proza Davora Radulja, Predraga Stanaćeva, Danijele Milosavljević...

IZDANJA IZMEĐU SAJMOVA 2023. I 2024. GODINE

Edicija „Banat“

Raša Popov: „Mokrinski čarobnjak (izbor iz intervjua)“, priredila Bojana Popović

Roman

Radovan Vlahović: „Bapa” (drugo izdanje)

Radovan Vlahović: „Mučenici: nastavak romana Bapa: knjiga treća” (drugo izdanje)

Goran Blagojević: „Zemo“ (2. izdanje)

Proza

Ivan Pravdić: „Dve izrazito različite novele“

Davor Radulj: „Pomerena frekvencija“

Predrag Peđa Stanaćev: „Bibliotekar i druge priče“

Danijela Milosavljević: „Ždral”

Sanja Obradović: „Romela”

Slobodan Panić: „Orgazam i prosvetljenje”

Piroška Budišin: „Draga moja, da ti kažem“

Slobodan Panić: „Era istine i svesti“ (u pripremi)

Neda Ibrajter: „925“(u štampi)

Milorad Grujić: „Život bez snova“ (u pripremi)

Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče“ (u pripremi)

Poezija

Milan Micić: „Brana”

Predrag Marković: „L'imun isceđen“

Dušan Radak: „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija“

Dragan Pop Dragan: „Reči o mislima/misli o rečima”

Rade Ćosić „Čovek to ne može da iskaže“

Nada Kljajić: „Izazvana”

Marija Stanković: „Deo mene“ (2. izdanje)

Nika Jasna Đukić: „Svetlost bezmenja“

Ivo Munćan: „Stare priče iz ravnog Banata”

Milan Micić: „Rakija i rane“(u pripremi)

Istorija

„Stepčanske sveske: Knjiga 1.”, zbornik radova

„Aleksandrovački letopis: zbornik radova: knjiga treća“

Ogledi

Milan Živanović: „Svako osvaja svoj Ararat 2: Zapisi o stvaraocima i delima“

Sociologija

Marica Šljukić: „Tezga pokraj puta: sociološka analiza karakteristika i položaja malih proizvođača na srpskom tržištu hrane“

Baština

Milutin Trbić: „Priče i pesme“, pripredio Nenad Stanojević

Ostoja Vojinović: „Rusija među nama“ (u štampi)

Prevodi

Radovan Vlahović: „Bapa” (na francuskom), prevela Tamara Balaž

Predrag Jašovich: „La vie de Nulhome de Nulleplace“ (prevela Mr Tanja Pajich)

Pozorište

Milena Kulić: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“

Posebna izdanja

„Narodni muzej Zrenjanin 1911–2021”

Radovan Vlahović: „Evropski Fejsbuk pesnički festival: 10 godina:monografija“

Aleksandra Hajdin: „Jelena Badnjevac Ristić: Žena sa glavnog koloseka“

Prva knjiga/studije

Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“, 1. izdanje

Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“, 2. izdanje

Prva knjiga/proza

Nina Katana: „Beznađe“

Prva knjiga/poezija

Uroš Pavlov: „Nebo su razgažene cipele“

Zavičaj

Grujica Rođenkov: „Na putu bez traga”

Dragan Putnik: „Putnikove pesme“

Živka Torbica: „Dve kapi vode”

„Bogdan Kalabić – Čovek amaterizma”

Jelena Prćić: „Klizanje po duši”

Goran Blagojević: „Šapat razglednica“

Jelka Knežević: „Kad ljubav zamiriše“

Veselin Mandarin: „Nisam ti rekao“ (u pripremi)

Željko Višić: „Cvrkut na drveću bez lišća“ (u štampi)

Dodela nagrada "Sima Cucić" na Sajmu knjiga u Beogradu

Nagrade i Plakete „Sima Cucić” u oblasti književnosti za decu uručene su 22. oktobra na 66. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Nagrada za životno delo pripala je Gordani Maletić, Nagrada za najbolju knjigu u oblasti nauke o književnosti za decu prof. dr Milutinu Đuričkoviću, a Plakete „Sima Cucić“ Perici Markovu i Julijani Milutinović.