Milan Micić: „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje : (1914–1918)”

Edicija ISTORIJA

272str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­463-2

Izdavači: 

Banatski kulturni centar Novo Miloševo 

i Dom kulture Srbobran

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu. Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 

dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik 

U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914–1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 

Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...) Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 

mr Pavle B. Orbović, istoričar

Jovan Zafirović: „Šta ćeš da budeš kad porasteš”

Edicija PROZA

120 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­462-5

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Autor „kazuje” priče iz vizure glavnog junaka, koji je često antijunak čime se postiže sugestibilnost iskaza i pojačava ironijski otklon.

Kratke rečenice, raznovrsne stilske figure i jasan stil sa dobro izbalansiranim rečnikom kojim se vrši karakterizacija likova, grade portreti ili se iznosi autorski stav, odaju pisca koji svoju poetiku podvlači u stilskim nijansama.

Ova knjiga će nas na mah rastužiti a povremeno nasmejati i oraspoložiti, a na pitanje iz naslova ćete lako sklopiti odgovor: biću čovek!

Ideal vredan truda i čitanja knjige.

Milica Jeftimijević Lilić

Ovo nije dečija knjiga. Ovo je knjiga za sve nas koji smo još uvek duboko u sebi neka deca koja umeju da vole i to nikada ne treba da zaboravimo.

Jovan Zafirović nije zaboravio da voli i da neguje tradiciju. Uspeo je da postane čovek i vrlo dobar pisac o kome će se tek govoriti u godinama koje su ispred njega.

Nataša Bundalo Mikić

Snežana Aleksić Stanojlović: „Koraci”

Edicija POEZIJA

162 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.

ISBN 978-­86-­6029-­461-8

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Pesnikinja, prevodilac i kritičar iz Novog Sada, Snežana Aleksić Stanojlović, javlja se svojom četvrtom pesničkom knjigom pod naslovom „Koraci”. Knjigu čini šezdeset pesama raspoređenih u tri ciklusa čiji naslovi su varijacije naslova knjige. Naime, pesnikinja varira naslov „Koraci” sa odrednicama: u sebe, do sebe i iz sebe. Odmah je jasno da je reč o poeziji čiji lirski subjekat teži ka spozaji sopstvenog identiteta. Već u prvoj pesmi, koja je programska i nosi naslov „Poznajem put”, prvi stihovi najavljuju šta nas očekuje u knjizi: „Poznajem put/ koji mi je ostao na stopalima/ kao neminovnost povratka/ u sopstvo”. Reč sopstvo koja je češća u filozofskim nego u pesničkim tekstovima, slikovito ukazuje na intenciju autorke da definiše egzistencijalnu poziciju lirskog subjekta. I ne samo da taj lirski subjekat filozofski pozicionira, već ga pozicionira u odnosu na istoriju, na predanje, na mit, na geografiju. Zato ponekad vidimo fusnote kao prateći pomoćni izvor značenja, kao da je reč o nekom naučnom radu a ne o knjizi pesama. 

Miroslav Aleksić

Snežana Aleksić Stanojlović je zrela i kao pesnikinja i kao čovek. Vidimo to po jedinstvu formalnog i gnozeološkog aspekta njenih stihova, ali takođe i po tematizaciji postepenosti životnih procesa kao jedne od osnovnih zakonitosti postojanja. Kada u pesmi Zvezdana kiša kaže: „U iščekivanoj slutnji / zvezdanog pljuska / sazrela je / slućena želja / u zvezdanu kap...” pesnikinja nam poručuje da strpljenje i procesualnost igra značajnu ulogu u svakom postojanju. Pesnikinja takođe tematizuje sazrevanje i u pesmi Kraj detinjstva u kojoj bismo detinjstvo mogli da shvatimo i kao mataforu faze odlaska ili poniranja u prostor duhovnog: „Umrlo je dete / I niko nije znao / kada... U povratku ostade / jedna reka, / jedna kuća, / i lavež pasa / dugo u noć.” Međašima u pesmi: reka, kuća i lavež obeležila je lični granični prelaz ka metafizičkom. Put nije samo dvosmeran, nego je i ograničen. „Dalje nećeš moći” kako stoji u Knjizi o Jovu a pesnikinja okončanjem faze odrastanja imenuje neminovnost postojanja u svetu materijalnog i pojavnog. 

Zdenka Valent Belić