JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Snežana Aleksić Stanojlović: „Koraci”

Edicija POEZIJA
162 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­461-8

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155



Pesnikinja, prevodilac i kritičar iz Novog Sada, Snežana Aleksić Stanojlović, javlja se svojom četvrtom pesničkom knjigom pod naslovom „Koraci”. Knjigu čini šezdeset pesama raspoređenih u tri ciklusa čiji naslovi su varijacije naslova knjige. Naime, pesnikinja varira naslov „Koraci” sa odrednicama: u sebe, do sebe i iz sebe. Odmah je jasno da je reč o poeziji čiji lirski subjekat teži ka spozaji sopstvenog identiteta. Već u prvoj pesmi, koja je programska i nosi naslov „Poznajem put”, prvi stihovi najavljuju šta nas očekuje u knjizi: „Poznajem put/ koji mi je ostao na stopalima/ kao neminovnost povratka/ u sopstvo”. Reč sopstvo koja je češća u filozofskim nego u pesničkim tekstovima, slikovito ukazuje na intenciju autorke da definiše egzistencijalnu poziciju lirskog subjekta. I ne samo da taj lirski subjekat filozofski pozicionira, već ga pozicionira u odnosu na istoriju, na predanje, na mit, na geografiju. Zato ponekad vidimo fusnote kao prateći pomoćni izvor značenja, kao da je reč o nekom naučnom radu a ne o knjizi pesama. 

Miroslav Aleksić

Snežana Aleksić Stanojlović je zrela i kao pesnikinja i kao čovek. Vidimo to po jedinstvu formalnog i gnozeološkog aspekta njenih stihova, ali takođe i po tematizaciji postepenosti životnih procesa kao jedne od osnovnih zakonitosti postojanja. Kada u pesmi Zvezdana kiša kaže: „U iščekivanoj slutnji / zvezdanog pljuska / sazrela je / slućena želja / u zvezdanu kap...” pesnikinja nam poručuje da strpljenje i procesualnost igra značajnu ulogu u svakom postojanju. Pesnikinja takođe tematizuje sazrevanje i u pesmi Kraj detinjstva u kojoj bismo detinjstvo mogli da shvatimo i kao mataforu faze odlaska ili poniranja u prostor duhovnog: „Umrlo je dete / I niko nije znao / kada... U povratku ostade / jedna reka, / jedna kuća, / i lavež pasa / dugo u noć.” Međašima u pesmi: reka, kuća i lavež obeležila je lični granični prelaz ka metafizičkom. Put nije samo dvosmeran, nego je i ograničen. „Dalje nećeš moći” kako stoji u Knjizi o Jovu a pesnikinja okončanjem faze odrastanja imenuje neminovnost postojanja u svetu materijalnog i pojavnog. 

Zdenka Valent Belić