JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Milana Poučki: „Panonsku ti dušu pružam : kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ

191 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-489-2

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 063/644-369

Edicija
PALEJA

Urednik
Simon Grabovac

Recenzent
prof. dr Milutin Đuričković

Panonsku ti dušu pružam da bi shvatio njenu jedinstvenost, autentičnost i lepotu kojom se uzdiže u nebo i u jednom beskrajnom krugu čini Jedno sa tobom i „tvojom“ avlijom. Upoznajući „moje“ otkrivaš deo slagalice, kroz ključaonicu posmatraš večnost i koračaš poljima humanosti – otvori srce i dozvoli da ti na dlanu pružim dušu panonskog čoveka, a kroz svoj poziv, umetnost i rad omogući i ti meni da rastem razumejući „tvoj“ deo ovih šarenih puzli sa ko­jima se u ovozemaljskom životu igramo.

Radovan Vlahović: „Bapaˮ (prevod na rumunski)

 
Ediţia
TRADUCERI

Traducere din limba sârbă în limba română
IVO MUNCIAN

Titlul originalului
Радован Влаховић: БАПА
(Банатски културни центар, Ново Милошево, 2016)

Romanul Bapa s-a aflat pe lista
scurtă pentru premiile anului 2017
Premiul Vital Floarea sorelui de aur
Cartea anului a Societăţii scriitorilor din Vоjvodina
Premiul Laza Kostić la Salonul de carte din Novi Sad

*
196 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-487-8

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 
banatskikulturnicentar@gmail.com


Despre Branko nu se putea spune că era un om fricos, dar îi plăcea ordinea şi ţinea ca toate să fie la locul lor, aşa că dacă şi-a ales un drum şi şi-a dat seama că este un drum bun, nu se mai abătea de la el. Aşa proceda mereu: şi când ara – o făcea odată de la un capăt al holdei şi altă dată de la capătul celălalt. Şi mai ştia că noaptea e mereu un sfetnic bun. Că stăpânirile sunt schimbătoare, dar poporul rămâne.

(Fragment din roman)


Petar Tanackov: „Macan”

 

72 str, broš. povez, 12x20 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-484-7

Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Edicija
ZAVIČAJ


Treba biti izuzetno hrabar pa se upu­stiti u ovakav projekat i izuzetno jak da bi ga rea­lizovao tako da bude dobro knjiže­vno štivo koje jeste potresno, ali nije skliznu­lo u jeftinu patetiku. Petar Tanackov, otac i književnik, je to uspeo. 


Dragan Pop Dragan


Novela ili pak kratki roman Macan Petra Ta­nackova pisana je istančanim, vispre­nim i lično proživljenim pripovednim stilom, u pr­vom licu, gde smo svedoci i saučesni­ci u bolu i uzvišenoj interpretaciji kakvu sa­mo može, kao odu, otac napisati voljenom sinu.


Radovan Vlahović

Nenad Šević: „Nemirenje sa ravnicom”

 

172 str, broš. povez, 13x20 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-485-4

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Edicija
ZAVIČAJ


Ispovedna lirika Nenada Ševića predstavlja maestralne stihovane prikaze mladosti koja je prošla i koja se može vratiti samo u sećanjima i osvrte na događaje i ljude koji su, efektom leptira, uticali na njegov život i vodili ga od sjaja do očaja i nazad, preko trnja do zvezda.

On čitaoca ne ostavlja s gorkim ukusom u usti­ma, već sa optimizmom potrebnim da se hra­bro preguraju nevolje dana pređašnjeg i s osmehom krene u novo sutra, šta god ono donosilo. 

(iz recenzije) 
msr Gordana Svilengaćin

Dobitnici Gramata PESNIČKE REPUBLIKE 2020: Bratislav R. Milanović, Vojislav V. Jovanović i Dušan Belča

Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku je pesnik Bratislav R. Milanović za knjigu „Pisma iz prastare budućnostiˮ. Gramata Pesničke republike Memento posthumno je pripala Vojislavu V. Jovanoviću, a dobitnik Gramate Pesničke republike za životno delo je Dušan Belča. 

Književna manifestacija Pesnička republika, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, ove godine obeležava svoju petogodišnjicu. U izmenjenim okolnostima prouzrokovanim sprečavanjem širenja virusa Covid 19, manifestacije se obeležava dodeljivanjem tradicionalne nagrade Gramata Pesničke republike i ustanovljavanjem dve nove nagrade. Nagrade će biti uručene iduće godine kada se za to steknu uslovi.

 

Bratislav R. Milanović

Gramata Bratislavu R. Milanoviću

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je pesniku Bratislavu R. Milanoviću za knjigu „Pisma iz prastare budućnostiˮ (Zavod za udžbenike, Beograd, 2009), na osnovu predloga Milice Jeftimijević Lilić.

 

Iz predloga Milice Jeftimijević Lilić

Bratislav R. Milanović ima ugled koji su mu obezbedile prethodne zbirke, no „Pisma iz prastare budućnostiˮ pokazuju da je on oduvek bio veliki a ne samo dobar pesnik, poput Crnjanskog ili Tina Ujevića. Strast stvaranja i patnja zbog prolaznosti su iskazane na način kako su to činila ova dvojica velikih liričara i velikih patnika, jer ova knjiga implicite sadrži silinu patnje i „Stražilova“ i „Svakidašnje jadikovke“, ali i lepotu ushita ženskim bićem i poezijom kao u Lazinoj poemi Santa Maria della saluteˮ.

I ako je san svakog pesnika apsolutna poezija, a jeste, kod Milanovića: san je još uvek san, i to na javi: stvorena apsolutna poezija.

 

Iz kritike Vase Pavkovića

Ovaj mu­zi­kal­ni, ele­gič­ni spev, za­mi­šlјen kao si­ste­ma­ti­čan niz pi­sa­ma ka pro­šlo­sti, pre­ci­zno: upu­će­nih jed­noj (ide­al­noj) že­ni či­ja je­di­na adre­sa ok­to­bar 1976. U njoj Mi­la­no­vić raz­ma­tra vla­sti­ta ži­vot­na is­ku­stva, pri­vat­na i isto­rij­ska, op­šta i po­je­di­nač­na, pre­tre­sa­ju­ći gor­ki ta­log lič­nog i ge­ne­ra­cij­skog... Ne­ka­ko mi se či­ni da su „Pisma iz prastare budućnostiˮ naj­bo­lјa pe­snič­ka knji­ga u Sr­bi­ji 2009. go­di­ne. Upra­vo zbog uspe­šno re­a­li­zo­va­nog for­mal­no-stil­skog pro­jek­ta ce­li­ne ru­ko­pi­sa.

 

Iz kritike Dra­gana Ha­mo­vića

I, kao što li­ri­ka ina­če či­ni – ba­ci po­gled iz sa­da­šnje tač­ke u pro­sto­re iz­gu­blјe­nog vre­me­na, pa ih pri­zi­va, pa ih ak­tu­e­li­zu­je – ov­de je per­spek­ti­va ukr­šte­na; me­đu­sob­no se do­zi­va­ju sve uda­lјe­ne vre­men­ske tač­ke, ili dva vre­men­ska pro­sto­ra: sa­da­šnji i onaj ko­ji je me­mo­rij­ski po­hra­njen kao iz­u­ze­tan emo­ci­o­nal­no i du­hov­no is­pu­njen pro­stor vre­me­na. I, kao što se s jed­ne stra­ne ide re­tro­spek­tiv­no, ta­ko se me­nja tač­ka gle­di­šta pa se, u pe­ri­o­du ko­ji je na­rav­no mla­da­lač­ki, ide pro­spek­tiv­no, ima­gi­na­tiv­no i uto­pi­stič­ki – na­pred. U toj di­na­mi­ci su­sre­ta­nja i pro­ži­ma­nja stva­ra se jed­na ret­ka čar ovog pe­sni­štva: ne­što što do­i­sta na­dah­nju­je i sa­mog či­ta­o­ca od­vi­klog od pa­to­sa, pa­to­sa sa du­bo­kim po­kri­ćem, ko­ji nam je po­tre­ban u ovom su­vi­lu i si­vi­lu na­šeg sa­da­šnjeg vre­me­na.

 

Iz kritike Dušana Stojkovića

Najnovija Milanovićeva pesnička zbirka po mnogo čemu je neobična. Najpre, cizelirana majstorski i arhitektonski skladana, pravi je pesnički hram ulaskom u koji srećemo se sa novom pesničkom formom. Milanović je ispevao novo „Stražilovo“, imajući na umu i drugu, takođe majstorsku, Crnjanskovu poemu, „Lament nad Beogradom“, ukrštajući ova dva lirska ostvarenja eda bi stvorio novu, neponovljivu, poetsku građevinu koja se ispevati može samo onda kada je pesniku, klasično zrelom, sva poezija već u malom prstu. 

 

Vojislav V. Jovanović

Gramata Vojislavu V. Jovanoviću

Gramata Pesničke republike Memento – posthumno za značajno, a zaboravljenog stvaraoca pripala je Vojislavu V. Jovanoviću (1940–2018), na osnovu predloga Simona Grabovca i Branka Kukića.

 

Iz predloga Simona Grabovca

Svoju stvaralačku avanturu, u onom suštinskom njenom značenju, Vojislav V. Jovanović je započeo jednim veoma izdvojenim romanom Dajmonion Iˮ. I mada su ga kritičari koji su pisali o njemu, kada se pojavio, a to je daleka 1971. godina, dovodili u vezu sa tzv. stvarnosnom prozom, već tada je bilo jasno da je to samo površna veza, i to isključivo na tematskom planu, dok je sve ostalo  govorilo u prilog njegovoj izdvojenosti i posebnosti. Dugo je vremena, sa još jednom, gotovo istom takvom pauzom kasnije (od 1987. do 1996) trebalo našem autoru, da se oglasi novom knjigom priča sa nazivom Samoubistvoˮ (1981), da bi posle nje u jednom skoro furioznom ritmu izlazile nove knjige i to poglavito pesničke. Bilo je i dugih formi, npr. dijaloga ili roman u 13 priča. Sve ostalo čini poezija sa jednom hermafroditskom knjigom, nečim što je između poezije i proze ili što je i proza i poezija: Venezia, Riva degli Schiavoniˮ i jedan izbor poezije Grobljaˮ. Knjiga do broja dvadeset i osam čine različite i raznovrsne pesničke knjige. U početku su to bile kratke, jezgrovite pesme, pa duže i dugačke slobodnog stiha da bi se konačno dohvatio vezanog stiha. Namerno smo odabrali izraz dohvatio jer za njega je vezani stih bio slobodniji od najslobodnijeg. On je npr, formu soneta više razgradio iznutra nego oni koji su vršili eksperimente sa sonetnom formom. I tako i toliko ga do neprepoznatljivosti inovirao, da mnogi koji vole pevanje na istu formu, nikada ne bi priznali da se radi o sonetu, mada se on držao broja stihova i njihovog katrensko-tercetnog rasporeda.

Svojom posebnom poetikom i stvaralačkim odnosom spram sveta Vojislav V. Jovanović je dao izuzetan doprinos savremenoj književnosti, sa sada već jasno vidljivim, reverzibilnim uticajem na nju i zauzimanjem adekvatnog, značajnog mesta.

 

Iz predloga Branka Kukića

U Beogradu je umro Vojislav V. Jovanović (Niška Banja, 1940), jedan od naših najosobenijih pisaca. Pripadao je generaciji onih koji su u našu književnost uneli važne promene, koje su predstavljale novi talas nadovezan na našu umetničku buru iz pedesetih. Bili su to putevi vezani za našu književnost i umetnost  započetu između dva rata, putevi koji su našu kulturu uvodili u tadašnje evropske tokove. O Vojislavu V. Jovanoviću, nažalost, nije dovoljno pisano.  Ali on je pisac u čijem će delu buduće generacije  naći nove puteve  i izazove. Svoje knjige je poslednjih dvadeset godina objavljivao kod izdavača „Poezija“ i „Gradac“. Od svoje prve knjige „Dajmonion Iˮ (Prosveta, 1971) – koja je jedna od najosobenijih  knjiga u našoj savremenoj književnosti – preko knjiga poezije (Sionski soneti, Pesme za mrtvu, Bolest bogova, Mrtve reči) do knjiga priča („Dvoglava kornjačaˮ, „Istinite priče o čoveku zvanom Veliki Maoˮ, „Metak u leđaˮ, „Neljudske pričeˮ) i dve knjige dijaloga („Sokrat, krčmar i krčmarev sinˮ, „Sokratova smrtˮ) pisanih u duhu antičkih simposiona, koji su beskompromisna kritika savremenog sveta, Vojislav V. Jovanović je otvorio nove, osobene i originalne mogućnosti u  našoj savremenoj književnosti.

 

Dušan Belča, kraj Dunava, 1998, snimio Milorad Grujić

Gramata Dušanu Belči

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dušanu Belči na osnovi predloga Milorada Grujića.

 

Iz predloga Milorada Grujića

Pisac Dušan Belča je danas, verovatno, najstariji aktivni književni i kulturni poslenik u Vršcu. Nekada je bio najmlađi: objavlјuje još kao gimnazijalac, od 1955. godine, u „Mladoj kulturi“, „Našem vesniku“, „Omladini“ i Letopisu Matice srpske. Rođen je 1938. godine u Dobrici, u Banatu. Gimnaziju je završio u Vršcu, a godine 1961. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost. Vraća se u Vršac i zapošlјava u Gradskoj biblioteci, gde je proveo radni vek, najviše kao upravnik. Prvu knjigu, pesničku zbirku „Močvari“, objavila mu je Matica srpska 1958. godine.

Napisao je oko 40 knjiga, pripovedaka, romana, pesama i poema, eseja, dramskih tekstova, dokumentarne proze, literature za decu, radio i tv-scenarija, publicističkih radova, bio urednik i izdavač, osnivač Kluba pisaca u Vršcu, osnivač Književne opštine Vršac, kao i Zajednice autora „Ugao“, pokrenuo je i uređivao listove „Ugao“, „Vršačka kula“, „Đakov vrh“, kao i edicija „Ugao“, „Vršac '94.“ i „Milekerove sveske“.

Pesničke zbirke: „Močvari“, „Mirno vreme“, „Cmrt jedne slike“, „Aporije“, „Telo na kiši“, „Portreti u napuštenim sobama“ i „Kanon Cveto Teodoru Vršačkom“. Poema: „Parabola o močvari“. Romani: „Dnevnik o Antoniju“ i „Za Elizu“. Pripovetke: „Smrt Antonija Mihajlovića“ (tri toma), „Osuđeni“ i „Blago pod Vršačkom kulom“. Romani za decu: „Prijatelј sa daleke zvezde“, „Legenda o Belom“ i „Princ sedamnaeste planete“. Naučno-fantastični romani: „Rat za Andromedu 17“, „Planeta opčinjenih“, „Galaktička staza“, „Lov na planeti Gabon“, „Povratak Kiborga“, „Obračun kod crne jame“, „Povratak Atlantide“, „Letovanje na Silenu“, „Igra među actepodima“, „Duhovi Kaus Medijusa“. Zbirka eseja: „Povratak u zavičajni predeo“. Dokumentarne, radio i televizijske drame: „Dugo putovanje kralјa Gambrinusa“, „Balada o Siniši i mangupu“, „Vuk i Vrščani“, i druge. Kao i više knjiga o istoriji Vršca.

U kulturnom i književnom životu Vršca aktivan i predan preko šest decenija, a Vršani za njega kažu da je „ikona Vršca“.

 

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej. U okviru manifestacije, štampana je knjiga prošlogodišnjeg dobitnika Gramate Dragoslava Mihailovića Crveno i plavo, kao i zbornik prošlogodišnjih učesnika manifestacije Pesnička republika: zbornik radova IV.

TV Novi Bečej

Radovan Vlahović: „Mučeniciˮ („Bapaˮ, knjiga treća)

 

236 str, tvrdi povez, 12x19 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-486-1

Cena: 1200 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 063/644-369

Edicija
ROMAN

Urednik
Simon Grabovac

Smestivši radnju svog romana u, uslovno rečeno, tri vremenske lente, Vlahović je oblikovao siže svoga romana tako da se naracija premešta unazad, u 1934. godinu kao najraniju tačku u pripovedanju, pa sve do 22. marta 1941. godine. Dakle, treći tom romana Bapa zatvoren je u periodu intenzivnih istorijskih događaja međuratnog perioda. Ako su prva dva romana ove epopeje negovala sećanje na rat i događaje iz (Velikog) rata, onda ova knjiga naslućuje onaj koji će se zbiti i čiji će odjeci verovatno biti opisani u narednom tomu. Važno je istaći da za ovaj roman okvir od sedam godina omogućava piscu da svoje likove dinamički oblikuje, ne samo u okviru jedne knjige, nego i u okviru čitave epopeje. To su likovi poznati iz ranijih knjiga (Bapa, Marinko, Danica) i u čijim pojavama vidimo kontinuitet, ali i poneki epizodni likovi ili neki koji će tek dobiti veću ulogu u kasnijim delovima. Naposletku, Vlahović postepeno razvija i porodični roman u okviru svoje priče o Bapi i njegovim potomcima. 

Treća knjiga, koliko je u promeni, toliko je i u očuvanju vrednosti ranijih Vlahovićevih knjiga. Nema sumnje da je on jedan od najbolјih poznavalaca narodnih govora sa područja Banata. Ti govori i narečja, koja polako gube bitku sa militantnim standardnim jezikom, u ovom romanu doživlјavaju svoj procvat (kao što je bio slučaj sa ranijim knjigama). I to s punim pravom. Ako možemo da se divimo Sofkinom i Koštaninom jeziku, ako možemo da čitamo narodne pesme po Vukovim zapisima, ako nalazimo razumevanja i lјubavi prema Kočićevim opisima gorštaka sa Zmijanja, ako „Petrijin venacˮ veličamo kao dijamant kosovsko-resavskog dijalekta, zašto onda ne bismo imali i romane koji bi kao malo vode na dlanu čuvali govor Banata? I ne samo kao malo vode na dlanu, jer ni to nije dovolјno – čitave knjige živog, bogatog i slikovitog govora i jezika Banaćana! 

Viktor Škorić

 

Nijedan istorijski proces nije završen. Sve vri pod površinom i čeka svoj momenat da izbije, bez obzira na to što mi često mislimo da je nešto ostalo „iza nas“ i da to što se dešavalo našim precima nema nikakve veze sa nama. Čuje se zahtev iz grla stanovnika megalopolisa: Živeti sad, živeti u trenutku! A prošlost se, kao ponornica, vrati da svet dovede u meru. 

Troknjižje o Bapi, Branku Pavlovom, glavnom junaku romana Radovana Vlahovića, zaokruženo je istraživanjem o životu ovog paora, njegove porodice i svih onih sa kojima oni dolaze u kontakt pred početak Drugog svetskog rata. Naslov trećeg romana ovog troknjižja, „Mučeniciˮ, kao da jednako sugeriše da je u pitanju verski praznik, kao i posledice uticaja sile koja se nadnosi nad svima njima kao fatum, čineći od njih mučenike, ali ovog puta ne po svom opredelјenju za Hrista.  

Nije slučajna aluzija na pisca „Seobaˮ i „slatko pravoslavlјeˮ, budući da je i on jedan od junaka Vlahovićevog romana „Mučeniciˮ. Crnjanski se pojavlјuje, kao i braća Micić, zenitisti, u prethodnom, drugom romanu o Bapi, između ostalog, da nagoveste duhovnu potku na kojoj se tka život srpskog naroda i da mu daju legitimitet. 

Nenad Stanojev

Novi Vlahovićev roman – „Mučeniciˮ („Bapaˮ, knjiga treća)

Novi roman Radovana Vlahovića pod nazivom „Mučenici: nastavak romana Bapa: knjiga trećaˮ upravo je izašao iz štampe u izdanju Banatskog kulturnig centra. 




„Eto, mislio je Branko tog dana za Mučenike, taman je prošo jedan rat kad smo se Zorka i ja uzeli i kad smo krenuli u život, kad, evo, decu još nismo poudavali i poženili, a sprema se nov rat sotim ’Itlerom, a i ne sprema se, već je kreno, i kod nas je gotovo prid avlinjska vrata stigo. Samo se mi malko pravimo prosti da ga ne vidimo, a u stvari se bojimo i da pomislimo na tako veliko zlo.ˮ

(odlomak iz romana)

 


Urednik knjige je Simon Grabovac, a recenzenti su književni kritičari Viktor Škorić i Nenad Stanojević. Objavljivanje knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. 



Roman „Bapaˮ našao se u najužem izboru za tri nagrade 2017. godine, Simon Grabovac priredio je knjigu „Kritičari o Bapiˮ. 


Izvodi iz recenzija 


Smestivši radnju svog romana u, uslovno rečeno, tri vremenske lente, Vlahović je oblikovao siže svoga romana tako da se naracija premešta unazad, u 1934. godinu kao najraniju tačku u pripovedanju, pa sve do 22. marta 1941. godine. Dakle, treći tom romana Bapa zatvoren je u periodu intenzivnih istorijskih događaja međuratnog perioda. Ako su prva dva romana ove epopeje negovala sećanje na rat i događaje iz (Velikog) rata, onda ova knjiga naslućuje onaj koji će se zbiti i čiji će odjeci verovatno biti opisani u narednom tomu. Važno je istaći da za ovaj roman okvir od sedam godina omogućava piscu da svoje likove dinamički oblikuje, ne samo u okviru jedne knjige, nego i u okviru čitave epopeje. To su likovi poznati iz ranijih knjiga (Bapa, Marinko, Danica) i u čijim pojavama vidimo kontinuitet, ali i poneki epizodni likovi ili neki koji će tek dobiti veću ulogu u kasnijim delovima. Naposletku, Vlahović postepeno razvija i porodični roman u okviru svoje priče o Bapi i njegovim potomcima. 

Treća knjiga, koliko je u promeni, toliko je i u očuvanju vrednosti ranijih Vlahovićevih knjiga. Nema sumnje da je on jedan od najbolјih poznavalaca narodnih govora sa područja Banata. Ti govori i narečja, koja polako gube bitku sa militantnim standardnim jezikom, u ovom romanu doživlјavaju svoj procvat (kao što je bio slučaj sa ranijim knjigama). I to s punim pravom. Ako možemo da se divimo Sofkinom i Koštaninom jeziku, ako možemo da čitamo narodne pesme po Vukovim zapisima, ako nalazimo razumevanja i lјubavi prema Kočićevim opisima gorštaka sa Zmijanja, ako „Petrijin venacˮ veličamo kao dijamant kosovsko-resavskog dijalekta, zašto onda ne bismo imali i romane koji bi kao malo vode na dlanu čuvali govor Banata? I ne samo kao malo vode na dlanu, jer ni to nije dovolјno – čitave knjige živog, bogatog i slikovitog govora i jezika Banaćana! 

Viktor Škorić

  

Nijedan istorijski proces nije završen. Sve vri pod površinom i čeka svoj momenat da izbije, bez obzira na to što mi često mislimo da je nešto ostalo „iza nas“ i da to što se dešavalo našim precima nema nikakve veze sa nama. Čuje se zahtev iz grla stanovnika megalopolisa: Živeti sad, živeti u trenutku! A prošlost se, kao ponornica, vrati da svet dovede u meru. 

Troknjižje o Bapi, Branku Pavlovom, glavnom junaku romana Radovana Vlahovića, zaokruženo je istraživanjem o životu ovog paora, njegove porodice i svih onih sa kojima oni dolaze u kontakt pred početak Drugog svetskog rata. Naslov trećeg romana ovog troknjižja, „Mučeniciˮ, kao da jednako sugeriše da je u pitanju verski praznik, kao i posledice uticaja sile koja se nadnosi nad svima njima kao fatum, čineći od njih mučenike, ali ovog puta ne po svom opredelјenju za Hrista.  

Nije slučajna aluzija na pisca „Seobaˮ i „slatko pravoslavlјeˮ, budući da je i on jedan od junaka Vlahovićevog romana „Mučeniciˮ. Crnjanski se pojavlјuje, kao i braća Micić, zenitisti, u prethodnom, drugom romanu o Bapi, između ostalog, da nagoveste duhovnu potku na kojoj se tka život srpskog naroda i da mu daju legitimitet.

 

Nenad Stanojević


O autoru 

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Autor je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, rumunski, slovački, makedonski i slovenački jezik. Član je DKV-a, UKS-a, Exil–PEN-a, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Živi i radi u Novom Miloševu.



Poručivanje knjige:


Branka Jajić: „Svetlosna izvorišta”


92 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-483-0

Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Edicija
ZAVIČAJ


Detalji pre­dela i primarni inti­mi­stički redukovan tekst, ovoj po­eziji, u stilskom smislu, donose onu nepatvo­renu auten­tičnost koja se žrtvuje za komunikaciju, koja se ne brani od pri­strasnosti kad su u pitanju večne vre­dnosti i Molitva, vera u snagu jasnoće i jasnoću snage.

Radivoj Šajtinac

Brankina knjiga Svetlosna izvorišta shvata se kao svojevrsna oda životu, gde je život PO­BEDNIК uz božiju pomoć kao izvor i uz svetlost koja leči i okrepljuje dušu bića koje je voljeno i koje voli. 

Nataša Bundalo Mikić

„Crveno i plavo” Dragoslava Mihailovića u izdanju BKC-a

 

Knjiga „Crveno i plavo” Dragoslava Mihailovića objavljena je u izdanju Banatskog kulturnog centra. U ovoj knjizi je izbor njegovih članaka, govora i ogleda, pi­sanih od 1968. do 1999. godine.

 


Knjiga je objavljena u ediciji „Ogledi” BKC-a, urednik je Radovan Vlahović, a u predgovoru Mila Gligorijevića stoji:

 

O čemu pripoveda ponekad raspričani, pone­kad bre­vi­lokventni Mihailović? O „prestup­nom političkom mi­šlje­nju”, o verbalnom deliktu, o glu­­postima nacionalne i državne politike, o mo­ral­nim ogrešenjima javnih li­čno­sti, o velikim knji­­ževnim i političkim aferama, o konformi­zmu, o zlu i o dobroti, o književnim delima, o jav­nim nedelima, o ljubavnoj vezi tajne policije i li­terature, o likvidatorima i likvidiranima, o događajima koji su potresli državu, o neovlašće­nom uvlačenju naro­da Srbije u besmislicu zvanu treća Jugoslavija, o izmišlje­noj crnogorskoj na­ciji, o srbofobiji na Zapadu, o reži­mu Slobodana Milo­ševića, o svojim prijateljima i sebi. Ova njegova knjiga liči na svedočenje pred sudom i pod zaklet­vom da će se govoriti istina i samo istina. Ona je svojevrstan podsetnik na borbu najglasovitijih srpskih disidenata protiv živog i mrtvog Tita.” 

 

Gramata „Pesničke republike”

Knjiga „Crveno i plavo” Dragoslava Mihailovića objavljena je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate „Pesničke republike”, na osnovu konkursa „Propuštena prilika” za najbolju knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, za knjigu „Kad su cvetale tikve” (Matica srpska, Novi Sad 1968), uz podršku Opštine Novi Bečej.

 

O autoru

Dragoslav Mihailović je rođen 1930. godine u Ćupriji. Objavio je sledeće knjige: Frede, laku noć, Kad su cvetale tikve, Petrijin venac, Uhvati zvezdu padalicu, Čizmaši, Uvođenje u posao, Goli otok 1–5, Crveno i plavo, Vijetnamci, Vreme za povratak, Lov na stenice, Gori Morava, Zlotvori, Kratka istorija satiranja, Jalova jesen, Treće proleće, Majstorsko pismo, Skupljač, Preživljavanje i dr. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada. Prevođen je na većinu evropskih jezika. Živi i stvara u Beogradu.