JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Danijel Piksijades / Daniel Pixiades: „Putnici na jug / Viajeros hacia el Sur”

124 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-458-8

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
______________________________

Edicija
PREVODI

Edición
TRADUCCIONES

Prevod na španski
Alicija Minjarez Ramirez

Traducción al Español
Alicia Minjarez Ramírez


Mnogi stihovi su lirski obojeni, a u svojoj skrivenoj kompleksnosti i figurativnoj slojevitosti imaju čitav niz pitanja („Kamo su krenuli moji puti, gdje povijena sjena hodi?), nedoumica i promišljanja, koja nimalo nisu naivna ili slučajna. Naprotiv, pesnik je duboko zapitan i zamišljen nad svekolikom svojom („Tko kaže da sam vagabund?”) i sudbinom drugih („Putuju raštrkani i sjedinjeni i razdvojeni). Otuda potiču pesnikove etičke dileme i retorička pitanja, na koja nema uvek odgovora već samo može da se naslućuje ili pak pretpostavlja, kao u pesmi „Obale.

Dr Milutin Đuričković


Muchos versos tienen un color lírico, y en su complejidad oculta y estratificación figurativa, tienen toda una serie de preguntas (dónde se fueron mis caminos, dónde está caminando la sombra...), confusión y reflexión, que no son ingenuas ni coincidentes, por el contrario, el poeta está profundamente informado y concebido por todos los suyos y el destino de los demás. Los dilemas éticos y las preguntas retóricas del poeta, que no siempre son contestadas, solo pueden ser percibidos o asumidos, como en el poema “Costas”.

Dr. Milutin Đuričković

Danijel Piksijades / Daniel Pixiades: „Svečanost vode / La Célébration de L‘eau”

132 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-457-1 

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
______________________________

Edicija
PREVODI

Collection
TRADUCTIONS

Prevod na francuski
Alicija Minjarez Ramirez

Traductions de
Alicia Minjarez Ramírez 



Piksijades se ovoga puta predstavlja čitaocima neobičnom i složenom knjigom poezije Svečanost vode, koju u idejno-tematskom smislu sačinjavaju četiri sro­dna i ujednačena ciklusa. Njegova poezija je u dobroj meri metafizička i hibridna, lirski kompleksna i semanti­čki usložnjena, budući da poseduje mnoštvo metafo­ra, simbola i drugih stilskih figura, odnosno kalambura, zavodljivih slika, melodija i poruka. Otuda nije nimalo lako i jednostavno prodreti u suštinu njegove poetike i pesničke izražajnosti, zasnovane na sentimentalnoj i figurativnoj snazi.


Dr Milutin Đuričković

La Célébration de L‘eau est un livre de poésie inhabituel et complexe. Il se compose de quatre cycles liés et uniformes. Sa poésie est dans une large mesure métaphysique et hybride. Elle regorge de métaphores, de symboles et d’autres personnages stylés, d’images séduisantes, de mélodies et de messages. C’est pourquoi il n’est pas facile et simple de pénétrer l’essence de sa poésie et de son expression poétique, fondée sur le pouvoir sentimental et figuratif.


Dr. Milutin Đuričković

Promocija knjige „Seoski trgovi u Banatu“ u Muzeju Vojvodine

Promocija knjige „Seoski trgovi u Banatu“ autorke dr Marie Silađi, u izdanju BKC-a, održana je 29. januara 2020. u Muzeju Vojvodine.


Govorili su: dr Drago Njegovan, mr Lidija Mustedanagić, dr Ferenc Nemet, dr Milan Micić, Bogdan Šekarić i autorka.


Iz recenzije dr Ferenca Nemeta:

„Počev od prvih decenija 18. veka, nakon progona Turaka sa prostora Banata, otpočeo je period njegovog intenzivnog, (ponovnog) naseljavanja, te je taj region sa aspekta migracija postao jedan od najživljih i etnički najšarenijih u okruženju. Kao rezultat uspešnih i manje uspešnih akcija naseljavanja, u Banat su pristizali Srbi, Mađari, Španci, Bugari, Francuzi, Italijani, Rumuni, Slovaci, Nemci ali i mnogi drugi, koji su, pristižući i formirajući svoja naselja oblikovali i javni prostor svojih seoskih naselja. Suživot u tim multikulturalnim zajednicama iznedrio je i neke specifičnosti osmišljavanja i razvoja prostornog uređenja, razmeštaja i izgleda ulica, javnih zgrada, centra itd.

Rad arhitekte, dr Marie Silađi upravo sagledava i analizira tu trovekovnu, konstantnu transformaciju seoskih javnih prostora na području Banata, ukazujući na činjenicu, da su razni faktori (društveni, politički, kulturološki, religijski i ekonomski) uticali na nju. Ona je posmatrani period od 18. do 21. veka, koji je detaljno analizirala, podelila na četiri razdoblja, razmatrajući transformaciju prostora, i to sa aspekta njenog mesta u seoskoj kulturi, njenog oblika, načina formiranja ulica, funkciju slobodnog prostora, arhitektonski okvir kao i mobilijar javnih prostora. Kao rezultat naučnih sagledavanja teme, utvrdila je da naselja imaju svoje planske osobenosti, svoj prostorni «profil», svoju prepoznatljivu arhitekturu i autentičnu strukturu naselja, ulica...

Maria Silađi u svojoj knjizi ukazuje i na važne aspekte međuzavisnosti raznih okolnosti (društveno-političkih, ekonomskih, kulturoloških i drugih), odnosno vladajuće ideologije s jedne i transformaciju seoskih javnih prostora s druge strane. Pre svega na važnu činjenicu, da su javni prostori, kao i njihova transformacija tokom istorije, u ruralnim naseljima konstatno imali presudan značaj u životu seoske zajednice. Na osnovu toga ukazuje i na važnu spoznaju, da bi njihovo ponovno oživljavanje podiglo kvalitet života u seoskim sredinama...“

Grujica Rođenkov: „Detinjstvo prašnjavog druma”

Edicija ZAVIČAJ
96 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­450-2

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pоuzećem: 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com 
ili telefon 069/783-155

Objavljivanje ove knjige podržala je Mesna zajednica Novo Miloševo.

„Detinjstvo prašnjavog druma” Grujice Rođenkova je druga po redu knjiga ovog „malideračkog slavuja” koja nam nudi jednu zavičajnu matricu pevanja narodnog, kao i u prvoj knjizi, i usput nam otvara i neke nove teme koje je njegova pesnička lira poslednjih godina dotakla.

Grujica Rođenkov, u ovoj knjizi, koristi zavičajne motive i teme kao što su: zemlja, konji, salaši, drveće, bilje, hrana, potom igre dečije i sve ono što se kao sećanje prelilo, kao neka pesnička lepota, u njegovu beležnicu, ali, takođe, uvodi i ljubavne, socijalne i aktivistički angažovane motive, kojima kao da želi reći on staru Vujičinu: „Okrenite se, drugovi, malo i šifonjeru sirotinjskom”.

Radovan Vlahović, književnik

Pesme Rođenkova plene jednostavnošću, iskrenošću i istinitošću i zahvalne su za čitanje, naročito onome, ko je čulima i umom, osetio dah i duh banatskih prostranstava, i barem se okrznuo o njihovog tipičnog žitelja, stamenog i mudrog paora u opancima, vazda ophrvanog radom, ali i radostima prirode i života. Zanimljivo je ovo štivo i za one, koji Banat i Banaćane, tek treba da upoznaju. Vredi iščitati ovu knjigu pesama Grujice Rođenkova.

Jovan Veljin Mokrinski

„Stojan Mesaroš – Pola veka u kulturi”

Edicija ZAVIČAJ
192 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978­-86-­6029­-451-9
drugo izdanje

Izdavači
Banatski kulturni centar
 Novo Miloševo
i
DOM KULTURE OPŠTINE NOVI BEČEJ
Novi Bečej

Stojan Mesaroš je srcem bio u muzici budući da ga je otac, zajedno sa braćom Šandorom i Draganom, kod kuće, u porodičnim uslovima, trenirao i spremao za nastupe. Ali pored muzike, Stojan je od oca primio još jednu osobinu koju je avangarda radničke klase profilisala kao vrednost, a to je bio društveni aktivizam. Stojan se prihvatio, kao omladinac, te tradicije i nije do dana današnjeg u tome, ma koliko se vreme menjalo, odustajao. Lokal-patriotizam je poneo iz kuće, pored talenta za muziku, glumu i sport, a i spremnost da se uvek i na svakom mestu radi za opšte dobro, kako svoga sela, opštine, tako i šire društvene zajednice.

Svako vreme je imalo svoje vrednosti i one su se menjale za ovih pola veka, ali Stojan se nije menjao, već je ostajao jednako na liniji amaterizama i aktivizma, da se i u našem selu, u skladu sa mogućnostima, kulturno-zabavni i sportski život neguje i da se uvek, iz generacije u generaciju, talenti afirmišu.

U umetnosti amatera je važniji umetnički kreativni i stvaralački put, nego neki takmičarsti duh, znao je tokom svog stvaralaštva i Stojan Mesaroš. Ostvariti svoje kreativne ideje nekada je važnije nego ih se sramiti, kako to čine mnogi kulturni čistunci iza kojih nikada ništa ne ostane i ništa se ne pamti. Stojan je čovek koji je svoje talente, kako dramske, tako i muzičke, ispoljavao sa lakoćom i vedrinom koje u sebi nosi, onu radost kreativnog stvaranja koja je pojedincu važna koliko neki visoki estetski kriterij. 



Iz Predgovora
Radovan Vlahović, urednik

Radovan Vlahović: „Bdenje nad smislom”

Edicija POEZIJA
112 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­455-7

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155

Vlahovićeva pesnička umetnost realizuje se kao vera u smisao, u životnu i spasonosnu dijalogičnost, u molitveni razgovor sa Bogom, gde pred sobom iskušava čvrstinu svoje vere u dobro, u Božije poslanje, u razumevanje čoveka i njegovih nagrada i grehova. I sve se to iscenira sa stanovišta proživljenosti i razaznavanja života kao ogledala prolazne i neprolazne čovekove sudbine, kao neponovljiva istorija života u geografiji i govoru jednog jezika u kojem Vlahović iz pesme u pesmu traga za tajnom Boga, tajnom smisla. 

Jovan Zivlak 

Radovan Vlahović kenoovski varira temu Prometejeve pesničke ljubavi, vatre koju pesnik daje ljudima kako bi ih grejala u vremenima zebnje ili očaravala sjajem. U ovom vremenu, kada malo ima ljubavi i istinske poezije, takva žrtva deluje mazohistički. Pa ipak, sada i uvek, samo istinske vrednosti traju jer nema velike poezije bez žrtve, požrtvovanja. 

Vlasta Mladenović

Svetozar Ml. Bajić: „Srpske narodne pripovetke iz Banata”

Edicija BAŠTINA
96 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­453-3

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pоuzećem: 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com 
ili telefon 069/783-155

Prvo izdanje 
SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE IZ BANATA 
Sakupio ih: Svetozar Ml. Bajić 
Knjige za narod, Izdaje Matica srpska 
Iz zadužbine Petra Konjevića, Sveska 115. 
U Novom Sadu, 1905. 

Objavljivanje ove knjige podržala je Mesna zajednica Novo Miloševo.

Za narodne pripovetke, kao i za ostale vrste narodnih umotvorina, nikad se ne može pod jamačno kazati ko ih je smislio, izumeo. Kad pripovedača zapitamo od koga je čuo svoju pripovetku, on nam odgovori da se sad već ne seća; štaviše, ima slučajeva da će se začuditi našem pitanju, pa reći: „Za Boga, to ceo svet zna; i ja sam je od drugoga čuo.”

Svetozar Ml. Bajić, priređivač

Nova izdanja, 2019, press clipping, izbor

Politika, Kultura, 13. 12. 2019.

Dnevnik, 20. 10. 2019.

Alo, oktobar 2019.

Politika, Kultura, 1. 7. 2019.

Danas, decembar 2019.

Zrenjanin, januar 2020.