JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Radovan Vlahović: „Ljuba“ (nastavak Banatske epopeje, knjiga četvrta)

 

Edicija ROMAN
296 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.
ISBN 978-86-6029-651-3

Cena: 1400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155



Da sam onda umro, sad ne bi moji naj­rođeniji stradali. Oni bi se prikrjali i platili i ono što nemu, dali bi komunisti­ma danak i pokorili bi se. Ovako, ja sam im bio brana i zbog mene ćedu biti sirotinja i obeleženi. Al’ Gospod je velik i useliće se u nji’ i oni ćedu kapital opet stvo­riti, a i kad i’ na onaj svet budu pitali: „Jer si se u svome zemaljskom životu odrekô Soto­ne“, oni ćedu odgovoriti: „Jesam, odrekô sam se, jer je to naš predak Ljuba učinio za nas i, kao Hrist, dao se kao žrtva za naše spasenje.“
(odlomak iz romana)


Nalik prethodnicima koji čine objedinjeno troknjižje banatske epopeje – romanima „Bapa“, „1934.“ i „Mučenici“ – i koji evociraju uspomene na međuratni i ratni period, pa čak i naslućuju događaje koji će se odigrati, a koji će biti opisani u novoispisanom tomu, najnoviji roman Radovana Vlahovića, naslovljen po glavnom junaku „Ljuba, obuhvata sam kraj posleratne decenije, tačnije 1948. i 1949. godinu, smeštajući u središte radnje priču o porodici Ljube Vlaovića, ali i njegovom nepravednom zatočeništvu proizašlom kao odgovor na nepristajanje da se povinuje novoj političkoj misli tako što će odstupiti od sebe, zanemariti vrednosti za koje se zalaže, delati na štetu najbližih i izdati Hrista.

Milana Poučki

Vlahović je romanom „Ljuba“ napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja. Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od zloupotrebe. Zbog toga roman „Ljuba“ nije samo priča o posledicama rata i promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo.

Andrea Beata Bicok

Trenutak u romanu kad stiže poziv ocu porodice da se javi u mesni odbor zbog neizvršavanja obaveze prema državi, to je trenutak kad jedan čitav svet nestaje. Nastaje tad duga noć jugoslovenska. Oduzeta imovina postaje opšte vlasništvo koje neće imati snagu da pokrene ništa, nego će čitav jedan narod pripremiti da u budućnosti postane rob. Očekivati da u trci pobedi auto sa izvađenim motorom, ravno je onom što su komunisti pokušali. Vlahovićev junak, potomak vojnih graničara, svestan je onoga što će doći: „Kad im sve dam, onda ćedu me terati da uđem uzadrugu da mi dirdale i neradeni budu deci brigadiri i da i’ teru na kazan. Ne može tako... Zar sam to dočeko? Da me pod starost teru na kazan da idem da jem i još i decu moju tamo da gledim od sramote.”

Nenad Stanojević

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice.

Viktor Škorić


***

Banatska epopeja Radovana Vlahovića započeta je romanom „Bapa“ 2016. godine. Roman se našao u užem izboru za tri nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada „Zlatni suncokret“, Nagrada „Laza Kostić“ Novosadskog sajma i „Knjiga godine“ Društva književnika Vojvodine. Do sada je preveden na mađarski, slovački, rumunski, francuski i makedonski jezik. Urednik romana Simon Grabovac priredio je knjigu „Kritičari o Bapi“ u kojoj su sabrani književno-kritički tekstovi brojnih autora koji su pisali o romanu. Banatska epopeja je do sada dobila dva nastavka: romane „1934.“ i „Mučenici“. Roman „Ljuba“ je četvrti u nizu. Nastaviće se...

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“ (drugo dopunjeno izdanje)

 

Edicija PROZA
342 str, broš. povez, 19 cm, 2024. god.
ISBN 978-86-6029-649-0

Cena: 1600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155


Banat je i reč, i slika, i zvuk, i boja, i mi­­ris, i ukus. Banat je specifični duhovni prostor u Panoniji, spoj estetskog i erot­skog, pre­pli­ta­nje zanosnog i strasnog, umnog i raci­onalnog, ova­ploćenje slatkog pravo­­slavnog i mi­stičnog pa­ganskog, spoj pro­sve­ti­­telj­sko-kla­­sicističkog i mi­litarski ra­spo­jasa­nog, ra­­­z­­barušenog i na­de­ra­nog. Ba­nat je prostor u kome ljubuju tiske vi­le i du­nav­ski vi­le­njaci, prostor duhovni gde se ču­ju zvuci tambu­re i harmonike, gde horovi mo­­naha slave Bo­ga, onako sve­togorski posveće­no i sve­ča­no. Banat je prostor du­hovni gde se o mr­­tvi­ma pri­ča k’o o živima. Banat je u­to­či­šte za do­­bro­tu, za lepotu, za čistotu, za poeziju i ume­tnost. Banat je...

Radovan Vlahović
(pripòvētka „O Banatu)



Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija sva­ko­dnevlja.

Prof. dr Draginja Ramadanski


Ove pripovetke Radovana Vlahovića nisu sasvim u saglasnosti sa književnoteorijskom odrednicom. Razlika je u akcentu, ovde je drukčiji: dugouzlazni na drugom slogu sa dužinom na trećem. A to se izgovara kao u odgovarajućem glagolskom obliku: kad deda pripoveda. Time se tačnije određuje ova proza: nisu to pripovetke, ali jeste to pričanje, pripovedanje (u narodnom, paorskom shvatanju). Ono što su nekad stari Banaćani, kad nemaju pametnija posla, na šoru, pred kućom, ili u bircuzu, pripovedali (i po sto puta ponavljali), sada Radovan, njihov komšija pisac, piše po takozvanim društvenim mrežama na internetu („fejsbuk“ i sl.) i potom u štampanu knjigu prenosi.

Anđelko Erdeljanin

Svojim kratkim pričama Vlahović podiže svojevrstan spomenik autentičnom Banaćaninu, pomalo demodiranom i gotovo pretvorenom u endemsku vrstu, i utopljenom u masu novih po­ko­ljenja uniformisanih likova, bezličnih i pra­znih. (...) Vla­hović je svojim pripòvētkama ispisao i svo­jevrstan Terminološki rečnik banatskog sela, leksikon starih banatskih izraza i termina, ko­ji vremenom bivaju zaboravljeni i postepeno, ali neprestano nestaju iz našeg sećanja.

Prof. dr Petar V. Krestić

Poštujući jezik zavičajnog kraja, Vlahović mu se predaje sluhom i duhom vlastitog umeća. On jezik shvata kao kičmu umetničkog dela, a go­vor kao intimnu ispovest svojih ličnosti, ko­je bez obzira kako govore – govore svoju misao i poetiku života.

Prof. dr Voja Marjanović

Banat i Banaćani, lični zavičaj, detinjstvo i komšiluk, banatski duh ovaploćen u ljudskim vrednostima i navikama od vavijeka, ostaju epicentar njegovog interesovanja i ra­zmi­šljanja, jer razume da se iz tog mikrosveta, kao iz klice semenke, razvio i onaj veliki, globalni svet, a da je to najbolji, najjasniji i najkraći put od konkretnog ka opštem,od pojedinačnog ka masovnom, od specifičnog ka univerzalnom.

Jovan Veljin Mokrinski