Osmomartovska akcija - Radovan Vlahović: Tri romana o „Bapi”

Početak banatske epopeje, u tri romana Radovana Vlahovića:

„Bapa” (knjiga prva)

„1934.” (knjiga druga)

„Mučeniciˮ (knjiga treća)

Akcijska cena povodom 8. marta je 1500 dinara za sve tri knjige + troškovi dostave.

Akcija traje od 5. do 9 marta.

Poručivanje putem online knjižare:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-tri-romana-o-bapi/

Svim ovim romanima, kao jednom celinom, obuhvaćena je najpre prva polovina dvadesetog veka, sa evokacijom stravičnih događanja  tokom Velikog rata i prvih desetak godina iza njega, potom život iza ćesara, u vreme stabilizovanja nove države i privikavanje na „nove adete“ (sadržaj prve knjige „Bapa“), zbivanja do sredine tridesetih, kada se događa atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića (drugi u nizu, roman „1934“), a trećim romanom „Mučenici“ nastavlja se život paora-salašara Branka i svih njegovih iz velike porodice Pavlovih, među kojim je svako u ponečem i „na svoju ruku“, sve do zbivanja marta 1941. godine, kada je već sasvim izvesno pristizanje novog ljudskog sunovrata. Svim tim ratnim plamenom biće zahvaćeno i to malešno pleme banatskih Srba duboko ukorenjenih, posle mnogih nevolja, koje su ih ništile, ipak, opstalih na panonskom tlu, na tako malenom prostoru kao što je Kikinda i okolna mesta, u tom tek deliću i jugoslovenskog, ali i evropskog pakla. Opstalih i po svemu što predstavlja potpuni identitet jednog naroda (jezik, vera, tradicija...) jasno prepoznatljivih u mnoštvu drugih. (David Kecman)

Mirko Čavić: „Dragomir mi kazo”

Edicija: ZAVIČAJ

128 str, broš. povez, ilustr,  13x21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-494-6

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Nedavno, kada sam na društvenim mrežama po­čeo da pratim njegove zapise o Dragomiru sinula mi je ideja da bi trebalo da ti tekstovi dobiju i svo­ju papirnatu verziju, pa sam predložio uredniku „Ki­kindskih” Željku Bodrožiću da ih objavi u svojim novinama u vidu kolumne. Uskoro su ti dragoceni Mićini tekstovi postali veoma čitani. Popularnost tih tekstova na društvenim mrežama i u „Kikindskim” rezultirala je prvom knjigom Kaže mi Dragomir, koja je već stekla kultni status u ovom našem banatskom delu sveta, ali se s uspehom širi i diljem dunjaluka. Uzgred, Dragomira, Mićinog književnog junaka i kompanjona iz birtije, upoznao sam pre mnogo go­dina u mokrinskoj biblioteci. Upoznao nas je knji­žničar Đura Đukanov. Tada mi je Đura otkrio ve­liku istinu: da mi pisci ne možemo ni u ludilu da iz­mislimo tako egzotične likove kakvi su stvarni lju­di poput Dragomira, koji je i pre Mićinih zapisa, eto u Đurinim očima već bio viđen kao književni junak par excellence. Dragomir iz Mićinih kolumni ipak, da se razumemo, nije čovek od krvi i mesa, jer literarni junaci to ne mogu da budu sve i da hoće. To se mora imati u vidu kada se čitaju Mićini tekstovi. Ono što Dragomir priča ne postaje literatura sve dok te usmene priče Mića ne uobliči u tekst. Kada mi je svojevremeno pričao kojim se narativnim po­stupcima i pripovednim strategijama koristi, Mića mi je to ovako plastično objasnio: „To ti je kao kad se kiti buklija: imaš karuce, buklijaše, svirce, konje, pa ih sve uparadiš i ulickaš.” Da nije tako, svaka bi buklija mogla i na prostom špediteru da se voza, ali to ne bi bilo to! Buklija je buklija, kao što je priča – priča samo kad je napravljena pošteno i valjano. Dakle, bez te Mićine buklijske obrade u kojoj nema kalkulisa­nja i prenemaganja ne bi bilo duhovitih i iskričavih priča o Dragomiru. 

Knjige Kaže mi Dragomir i Dragomir mi kazo Mirka Miće Čavića su poput memorijskih crnih kutija koje čuvaju autentičan mokrinski govor i svakidašnje Dragomirove zgode koje će, sva je prilika, postati legendarne i ući u korpus mokrinskih mitova. Ove etnofikcijske publicističke tekstove, u kojima se prepliću dokumentarističko autentično kazivanje i fikcijski svet literature, trebalo bi uvrstiti u čitanke upravo zbog velikih Mićinih zasluga za očuvanje jedne endemične kulture koju, zbog svih budućih naraštaja, treba zaštiti od zaborava.

Srđan V. Tešin

 

Sanja Obradović: „Isusovka”

 

Edicija PROZA

208 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-­86-­6029-­495-3

Cena: 800 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 

banatskikulturnicentar@gmail.com

Zamišljenost i zapitanost Sanje Obradović na meti je stalnih udara realnog i čudesnog koji ispu­njavaju vrt u kojem egzistira – i kao pisac i kao čovek. Naime, ova talentovana autorka Isusovke kroz svoju knjigu – čije je žanrovsko određenje nezavidno i gotovo nemoguće potpuno precizno odrediti – u izvesnom bunilu, ali i prolazeći putanju od podsvesti preko svesti do nadsvesti, nekada manje a nekada više, osvešćuje slojeve kolektivnih arhetipova koji su duboko utisnuti u svakog pojedinca, a koji podstaknuti ličnim iskustvom i doživljajem izranjaju na površinu naše ličnosti.

Jasno je: onaj ko ne želi ili ne može da sruši okove stvarnosti moći će samo da puzi po utabanim stazama književnosti i (nad)realnosti, a onaj ko je spreman da laganim koracima ide ka oslobađanju svog uma u jednom trenutku će osetiti da se igra i lebdi negde između snova i realnosti, negde u prostori­ma postmodernizma, avangarde, eksperimenta... Onaj ko je spreman da u sveopštoj centrifugi meditira oslu­šnuće zvukove (nad)realnog...

 

(iz recenzije)

Msr Milana Poučki