Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3, Bačka, Baranja, Srem, Slavonija”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA

184 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-662-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Istoriografska studija Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. – Bačka, Baranja, Srem, Slavonija zato ima ulogu da u kratkoj i sažetoj formi istoriografskog teksta oslika istorijsku sudbinu novih ravničarskih naselja i njihovih ljudi, osvetli kolonizacioni i ljudski napor, upozna istoriografsku nauku, potomke kolonista i srpsku kulturnu javnost sa dramatičnim i složenim procesom njihovog formiranja i gradnje, da dočara istorijski portret koloniste-dobrovoljca ili optanta i njihov životni napor, da istakne početke istorijskih procesa dugog trajanja gradnje novih lokalnih identiteta, akulturacije doseljenog stanovništva u odnosu na prostor kolonizacije, njihov kontroverzni odnos prema društvenom okruženju i državi koja ih je naseljavala, da uoči visoke amplitude velikih kolonističkih očekivanja i teških razočarenja uslovima kolonizacije, kao i da prepozna ljudske zajednice koje su činom kolonizacije pošle u proces prilagođavanja panonskom prostoru nedovršen vek posle njegovog početka.

Milan Micić

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

 

Edicija OGLEDI

204 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-661-2

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Razumevajući književnost kao put od ličnog ka kolektivnom, Stanojević posredno pokazuje sklonost za razumevanje književnosti po kome su dve njene osnovne funkcije: estetska i saznajna. Danas, u Megalopolisu u kome živimo, čini se da je književnosti data sasvim drugačija funkcija: da zabavlja i da prenosi gotove ideološke poruke, koje ne mogu biti predmet razgovora, već samo čin bespogovornog prihvatanja. Dakle, ova knjiga nije saglasna sa konceptom književnosti koji nam se danas nameće: Čitanje stvarnosti je otuda jedna pobunjenička knjiga, koja u sebi čuva humanističke vrednosti kao što su intelektualno i moralno poštenje, spremnost za kritičko mišljenje, hrabrost da se to mišljenje izrazi kao i hermeneutički stav prema književnom tekstu, koji je pošten utoliko što tekstu ništa ne nameće, nego mu dopušta da kaže šta ima da kaže.

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti.

Slobodan Vladušić

Stanislava Bakić Jokanić: „Sasvim lične priče“ (2. izdanje)

Edicija PROZA

244 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-646-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga „Sasvim lične priče“ sadrži dvadest dve priče u sedam tematski različitih celina. Od priča o precima i zavičaju, onih o mom gradu Novom Sadu, preko tekstova inspirisanih savremnim književnim stvaraocima koje osećam bliskim i podsticajnim za vlastito stvaralaštvo, do tekstova o slikama i slikarima i sasvim ličnih priča poteklih iz životnog iskustva i nekih životnih uvida. Iako tematski i žanrovski različiti, svi tekstovi su inspirisani ličnim interesovanjima i obojeni ličnim tonom i emocijma.

Ova knjiga je, sadržinom i izgledom, poput porodičnog spomenara. Objavljena sa nadom da, bar u fragmentima, nadrasta lično i lokalno i nudi drugačiji i osobeni pogled i izraz te da takva može privući pažnju čitalaca.

Stanislava Bakić Jokanić

Goran Blagojević: „Ljubav je navada” (2. izdanje)

Edicija ZAVIČAJ

80 str, broš. povez, 20 cm, 2024. god, drugo izdanje

ISBN 978-86-6029-658-2

Suizdavač: DOM KULTURE SRBOBRAN

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Ova zbirka, pored svih motivskih struktura ko­je sadrži, može se okarakterisati kao najbliža oda pe­snika sopstvenom pesničkom opusu. Pesnik ovim spi­sima zatvara jedan krug koji je započeo u svojim pr­vim zbirkama, u svojim prvim objavljenim stihovima, i pokušava da podigne uzdarja predhodnim idejnim strukturama. Poezija ove zbirke postaje potvrda pe­sničkim preokupacijama koje potiču direktno sa iz­vora, direktno iz života, ili onoga što pesnik smatra da je život. Sve je podvojeno, pa se tako podvaja i re­zonovanje stvarnosti – maštarenja i oniričko potiču iz melanholije i bola, dok ovo opipljivo potiče iz is­ku­stvenog, doživljenog.

Rajko Blagojević

Goran Blagojević je vitez i riter koji ide iz naro­da i narodnim jezikom peva o ljubavi. Njegove pesme su pevljive i mogu se veoma lako i muzički obraditi. Njegova inspiracija su žene iz njegovog okruženja, one koje svakodnevno sreće ili ih je sretao kroz život, a njegova poetska komunikacija sa njima nekada proizilazi iz stvarno izgovorenih reči a nekada je sa­mo deo unutrašnjih monologa poetskog junaka u ovoj knjizi.

Radovan Vlahović, književnik

Aglaja Metodijeva: „Srce bez lubenice“

 

Edicija POEZIJA

112 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-409-0

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Kao što su raznovrsni načini estetskog poimanja stvarnosti, tako su isto različiti umetnički postupci pesnikinje Aglaje Metodijeve u njenoj najnovijoj zbirci pesama Srce bez lubenice. U ovoj stihozbirci, umetnički postupak je uvek u korišćenju simbola, u biranim rečima i metaforama kojima je izražena pesnikinjina emocija. Piše prirodno, spontano, stihovi su joj razigrani, raspevani, netipični, nekako obasjani iznutra iz sopstvene punoće. U njenim pesmama zvone ritmovi prirode, melodije grada, spajajući u stihovima moderno i arhaično.

Zamišljao me je kako jedem lubenicu.

Kamo sreće da je on lubenica!

Bilo bi mnogo jednostavnije,

jer bi mi odmah dao svoje srce.

Jednom sam lubenicu prinela usnama

i osetila nešto nalik toploti tela

i srce je počelo da joj kuca.

Toliko sam se uplašila da je oživela,

da joj je srce palo na pod.

Radmila Stanković, iz recenzije