SA PISCEM NA TI – Razgovor sa Radovanom Vlahovićem u Novom Sadu

Književni razgovor sa Radovanom Vlahovićem pod nazivom „Sa piscem na ti” održan je 2. septembra 2025. godine u Klubu pisaca u Novom Sadu. 

Učestvovali su: Radovan Vlahović i Franja Petrinović

Program je održanu okviru Književnog festivala „Perpetuum Mobile” koji organizuje Društvo novosadskih književnika čiji je Radovan Vlahović počasni član.

Radovan Vlahović je autor oko 70 knjiga proze, poezije, eseja, i brojnih prevoda svojih knjiga na desetak jezika sveta. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i prestižna Vukova nagrada koju je dobio ove godine. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. 

Nedavno su mu objavljene knjige poezije „Vodiči zlatnog teleta” i „Prolazna soba” i knjiga proze „Zaratustrin ples nad Jugoslavijom” u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

Pored ovih novih naslova, objavljena su mu i dva prevoda na engleski jezik: romana „Bapa” i putopisa sa Svete Gore „Paterica”. U ovoj godini objavljena je i monografija koju je Vlahović priredio „Proleće Sime Cucića: petnaest godina književne manifestacije”. 

Radovan Vlahović živi i stvara u Novom Miloševu.

U razgovoru sa ekipom Radio-televizije Vojvodine

Sa suprigom i kćerkom

Snimak kompletnog razgovora sa Radovanom Vlahovićem

Radovanu Vlahoviću nagrada Hrvatskog književnog društva

Hrvatsko književno društvo dodeliće Radovanu Vlahoviću međunarodnu književnu nagradu „Književno pero“ na 16. međunarodnom festivalu književnosti „Dani prijatelja knjige“ 10. novembra 2023. godine u Gradskoj vijećnici u Rijeci.

Na sednici Odbora za dodelu međunarodne književne nagrade „Književno pero“, koja je održana 27. 10. 2023. u Rijeci, jednoglasno je odlučeno da je Radovan Vlahović dobitnik ove nagrade. U obrazloženju se navodi da se nagrada dodeljuje „za dugogodišnje književno stvaralaštvo, promicanje međunarodne kulture i suradnje između pojedinaca i društava za 2023. godinu. Smatramo da vaše književno stvaralaštvo i doprinos koji dajete u promicanju kulture zaslužuje našu pažnju ali i šire kulturne javnosti“, Valerio Orlić, predsednik izborne komisije i počasni predsednik Hrvatskog književnog društva.

Predstavljanje knijiževnog opusa Radovana Vlahovića i uručenje nagrade „Književno pero“ održaće se u petak 10. novembra 2023. godine u 18 časova u Gradskoj vijećnici – Grada Rijeke (Korzo 16).

Svečanost dodele nagrade održaće se u sklopu programa 16. međunarodnog festivala književnosti „Dani prijatelja knjige“, u organizaciji Hrvatskog književnog društva, koji će se održati 10. i 11. novembra 2023. godine u Rijeci.

 

Biografija Radovana Vlahovića

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu.

Objavio je preko 60 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik.

Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika.

Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 600 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika.

Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo: Zahvalnica za saradnju, pomoć i podršku u ostvarivanju naučnih, književnih i kulturnih programa Matice srpske (2009), Najbolje iz Banata (2008), Ambasador kulture Banata u okviru projekta Evropske unije „Euro Banat – kulturni identitet” (2009), Nagrada Teodor Pavlović (2010), Zlatna medalja Simo Matavulj Udruženja književnika Srbije Banatskom kulturnom centru (2012), Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije (2013), Svetosavska povelja Opštine Novi Bečej (2016), Međunarodna književna nagrada Zlatni prsten (Makedonija, 2020), Nagrada Sunčani sat za književno delo i podsticaj literarnog stvaralaštva mladih (2020), Nagrada Karolj Sirmai za knjigu priča (2021), Zlatna medalja za zasluge Predsednika republike u oblasti književnosti (2022), Pokrajinsko priznanje Ferenc Feher za poseban doprinos razvoju kulture Banatskom kulturnom centru (2022), Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine (2022), Međunarodna književna nagrada Naji Naaman (Liban, 2022), Zlatna medalja Kulturno prosvetne zajednice Srbije za književno stvaralaštvo koje afirmiše život na selu  (Susreti sela Srbije, 2022), Specijalna nagrada „Raša Popov” za uzuzetan doprinos književnosti i afirmaciji mladih autora (2023), Specijalno priznanje 66. međunarodnog beogradskog sajma knjiga za Izabrana zenitistička dela, 1 kolo (2023)...

Osnivač je više kulturnih manifestacija: Dani Teodora Pavlovića, Proleće Sime Cucića, Sija knjiga majke Angeline, Slovo ljubve, Evropski Fejsbuk pesnički festival, Pesnička republika, Festival ilustracije knjige BookILL Fest.

Živi i radi u Novom Miloševu.

RAZGOVOR SA LAUREATOM, gost Radovan Vlahović

U okviru Nedelje novosadskih pisaca, održan je RAZGOVOR SA LAUREATOM Radovanom Vlahovićem, koji je vodila Nataša Bundalo Mikić, u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu 16. decembra 2022. Razgovor je upotpunio muzički program koji su izveli Nemanja Nešić i Miloš Zubac.

Nedelja novosadskih pisaca održana je od 12. do 16. decembra u organizaciji Društva novosadskih književnika, u saradnji sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu, а uz podršku Gradske uprave za kulturu.

Radovan Vlahović je ove godine postao počasni član Društva novosadskih književnika i dobitnik više značajnih priznanja koja su povod za ovo veče (Zlatna medalja za zasluge Predsednika republike u oblasti književnosti, Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture za BKC, Nagrada za knjigu godine DKV, Međunarodna književna nagrada „Naji Naaman“ iz Libana i Zlatna medalja Kulturno prosvetne zajednice Srbije za književno stvaralaštvo koje afirmiše život na selu, u okviru manifestacije Susreti sela Srbije).

U programu bilo je reči o novim Vlahovićevim knjigama (pre svega o dva novozenitistička triptiha – jednom romanesknom koji sadrži dela: „Noćni razgovori sa sestrom“, „Dnevnik virtuelnog zavodnika“ i „Gospodin Snevalo“, a drugom pesničkom koji sadrži zbirke: „Šta traži Beket u mom krevetu?“, „Soba što noću svetli“ i „Ja ću se vratiti“), o Banatskom kulturnom centru koji je osnovao, o najnovijem izdavačkom poduhvatu koji je inicirao – „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), o vezi autora i njegove književnosti sa Novim Sadom i mnogim drugim temama koje su približile portret pisca publici.

Foto: Nikola Čavić

Otvorena izložba Senke Vlahović u SKC-u u Beogradu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 14. oktobra u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a trajaće do do 30. oktobra 2021. godine.

foto: M. Spasojević

Knjiga „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi.

O knjizi i izložbi

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti

(iz recenzije knjige)

O autorki

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.

Politika, 15. 10. 2021.

 

 

 

 

 

  

Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set/?vanity=senkavlahovicart&set=a.414352360240700

Naučna Brainz TV 

Izložba ilustracija za decu na Mamutfestu u Kikindi

Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena је u Narodnom muzeju u Kikindi u okviru programa otvaranja Mamutfesta 18. 9. 2021. 

Lidija Milašinović, Senka Vlahović, Milena Živkov

Izložba je do sada bila realizovana u Međunarodnoj ustanovi umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi (koja je značajan međunarodni centar ilustracije sa 50-ogodišnjom tradicijom) u saradnji sa ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj 2019. godine, i u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu 2020. godine, u okviru ciklusa izložbi „Strip i ilustracija”. 

Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu. 

Izložbu zajednički realizuju Narodni muzej Kikinda i Banatski kulturni centar Novo Miloševo, a biće dostupna za posetioce u periodu od 18. 9. do 16. 10. 2021. 

 

O izložbi

 

Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”. 

Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove. 

Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall) 

(Izvod iz teksta kataloga)

msr Senka Vlahović, autorka postavke

 

 

Katalog izložbe je moguće pogledati preko linka:

https://online.fliphtml5.com/diaid/hfra/

 

Senka Vlahović

 

O autorki

Senka Vlahović  je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu 2015. za delo „Video-ilustracija knjige”, i dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2017. godinu. Bila je dugogodišnji organizator međunarodnog Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma o ilustraciji i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Bavi se i ilustrovanjem i dizajniranjem knjiga i izdavaštvom, radi u Banatskom kulturnom centru, a imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. 

 

TV Kikinda

Otvorena izložba „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović u Beogradu

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, otvorena je 30. jula za posetioce u Galeriji Singidunum u Beogradu (Kneza Mihaila 40), a trajaće do 7. avgusta 2020. godine.

Senka Vlahović i Lidija Cvetić Vučković.

Radno vreme galerije je: pon–pet: 10.00–20.00 / sub: 10.00–17.00.

Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. 

Marija Jeftimijević Mihajlović, Senka Vlahović i Lidija Cvetić Vučković.

 

 

 

O knjizi i ilustracijama

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,

teoretičarka umetnosti i medija

Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,

književna kritičarka

O autorki

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, kod prof. Sibile Petenji Arbutine, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige, kod prof. Doru Bosioka. Master studije Kreiranje imidža u umetnosti i medijima završila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kod prof. dr Dejane Prnjat. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn). Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za delo Video-ilustracija knjige. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija i učesnik simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi. Članica je žirija za Nagradu Zaharije Orfelin Novosadskog sajma. Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

ww.senkavlahovic.blogspot.rs

Politika 30.7.2020.

Politika 31.7.2020.

TV Novi Bečej, 5. 8. 2020.

RTS, Jutarnji program, 6. 8. 2020.

Otvorena izložba ilustracija Senke Vlahović u Novom Sadu

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, otvorena je u Galeriji Forma Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu (Ilije Ognjanovića 3) 29. juna, a trajaće do 7. jula 2020. godine.

Foto: Miloš Vojnović

Izložbu je otvorila dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija.

Izložba će nakon postavke u Galeriji Forma biti preseljena u Galeriju Singidunum Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS u Beogradu (Kneza Mihaila 40) gde će biti otvorena u periodu od 30. jula do 7. avgusta 2020. godine.

Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. Realizaciju projekta podržala je Opština Novi Bečej.

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2020/06/senka-vlahovic-banatska-venera-i-junak.html

Prilog RTV-a

 

Dnevnik i Politika, 29.6.2020.

Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/pg/senkavlahovicart/photos/?tab=album&album_id=149000230109249