JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Franji Petrinoviću i Selimiru Raduloviću Nagrade „Teodor Pavlović”

Žiri u sastavu prof. dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu pripadne Franji Petrinoviću za knjigu „Konačni izveštaji o ravnoteži” (Akademska knjiga, Novi Sad 2020), a Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo književniku Selimiru Raduloviću.

Nagrade će Franji Petrinoviću i Selimiru Raduloviću biti uručene u petak 1. oktobra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru.

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija će se održati po dvadeset i drugi put u Novom Miloševu od 25. septembra do 1. oktobra 2021. 

Program manifestacije možete videti ovde: 
https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2021/09/22-dani-teodora-pavlovica-program.html

 

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se Franji Petrinoviću za knjigu „Konačni izveštaji o ravnoteži” (Akademska knjiga, Novi Sad 2020).

 

Franja Petrinović (Novi Slankamen, 1957) je srpski književnik, književni kritičar i urednik književnih časopisa. Studirao je u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu. Objavio je više romana i eseja. Član je Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine. Bio je urednik časopisa „Polja”, novinar kulturne rubrike lista Dnevnik i urednik u izdavačkom preduzeću „Stilos”. Dobitnik je više književnih priznanja.

Dela: Mimezis, mimezis romana, roman, 1983, Tkivo, opsene: povest, roman, 1988. (n. izdanje 2001.), Izveštaj anđela, roman, 1997, Pred vratima raja, eseji, 2002, Poslednji tumač simetrije, roman, 2005, Trauma – stečajne legende, zbirka priča, 2009, Almaški kružoci lečenih mesečara, roman 2011, Popravljač ogledala, roman 2017, Konačani izveštaji o ravnoteži, roman 2020.

Nagrade: nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine 1997, nagrada Branko Bajić 2002, Iskre kulture 2006, nagrada Laza Kostić 2006, Nagrada Stevan Pešić 2010. i Nagrada Dušan Vasiljev 2012.

 

O knjizi (iz kritike Nine Stokić)

Ukoliko bismo želeli da imenujemo nukleus romanesknog triptiha Franje Petrinovića koji čine Almaški kružoci lečenih mesečara (2011), Popravljač ogledala (2017), kao i Konačni izveštaji o ravnoteži (2020), to bi sasvim sigurno bio gubitak ravnoteže. Pobunjenici i njihov trud da se odupru potresima društveno-političkih anomalija u godinama završetka HH veka, kao i u onima koje su usledile, i da se izbore za ideale i pronalazak pravde u obesmišljenim, novonastalim kulisama Novog Sada, tematizovani su u „neuravnoteženim hronikama“ Almaških kružoka lečenih mesečara. Osećaj odbačenosti u Popravljaču ogledala preuzima Sergej Vukelić, kamenslanski povratnik, tragično zapetljan u mrežu sadašnjeg i prošlog, ličnog i sudbine jednako nepodobnih, pesnika Stevana Pavlovića i pisca Jakova Ignjatovića. Junaci tog romana pokušavaju da isprave sliku sveta i upravo u tom pokušaju se krije smisao čitavog Petrinovićevog književnog poduhvata zaokruženog u Konačnim izveštajima o ravnoteži, romanu koji je, kako Vladislava Gordić Petković ističe „novo poglavlje starog beznađa“. Ima li književnost moć da nas izvede iz lavirinta? – pitanje je kojim možemo otključati srž ovog dela.

 

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se Selimiru Raduloviću na osnovu predloga koji potpisuju: Ivan Negrišorac, Milan Micić, Franja Petrinović, Nenad Šaponja, Perica Milutin, Goran Ibrajter i Zoran Đerić.

 

Selimir Radulović (Cetinje,1953) objavio je deset pesničkih knjiga: Poslednji, dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016, 2018), Dvanaest  (2018), O dukatu s likom starca (2020), knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996, 1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017), Ispovest tumača carevog sna (2019).  

U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela (I–V). O njegovom delu objavljeno je više knjiga. Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova. Autor je pet antologija/hrestomatija. Knjige izabranih pesama objavljene su mu na makedonskom, ruskom, grčkom i nemačkom jeziku.

Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović za najbolju knjigu, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir Kosovke devojke, Teslinu golubicu, Medalju Konstantina Filosofa, Slovenske unije iz Češke, Nagradu za životno delo Kulturnog centra Vojvodine Miloš Crnjanski, Nagradu Đura Jakšić, Zmajevu nagradu Matice srpske, Nagradu Laza Kostić, Nagradu Stevan Pešić, Zlatnu medalju za zasluge Predsednika Republike, Orden Svetog Stefana Lazarevića, Svetog Sinoda Srpske Pravoslavne crkve, Nagradu Milan Bogdanović, Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije.

Upravnik je Biblioteke Matice srpske. Živi u Novom Sadu.

 

Iz predloga za nagradu

Pisanje, za Selimira Radulovića, savremenog srpskog pesnika, predstavlja način približavanja čoveka Apsolutu, a kad imamo u vidu i teurgijsku funkciju umetnosti, onda je to takođe i mogućnost dosezanja do Boga.

Već od samih naslova njegovih pesničih knjiga,  očigledno je da ovaj pesnik pridaje umetnosti religiozni vid; potom, uz estetski, i etički vid; pri tom, ostaju da egzistiraju, uporedo, nacionalna tradicija, prošlost i sadašnjost, mitsko i realno, univerzalno i svakodnevno.

Poezija prožeta religioznim duhom u Srbiji je posle Drugog svetskog rata bila potisnuta na margine, uklonjena iz antologija i čitanki, da bi se poslednje decenije HH veka počela vraćati, najpre u kontekst savremene srpske književnosti, a potom i u širi korpus srpskog duhovnog (ili religioznog) pesništva.

 

 

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

 

22. DANI TEODORA PAVLOVIĆA – PROGRAM


Dani Teodora Pavlovića održaće se po dvadeset i drugi put od 25. septembra do 10. oktobra 2021. godine u Novom Miloševu. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednikLetopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.



PROGRAM

 

subota, 25. 9, 19 časova, Žitni magazin Novo Miloševo

- promocija tri romana o Bapi autora Radovana Vlahovića („Bapa”, „1934.”, „Mučenici”), govore:  autor Radovan Vlahović, kritičari msr Nenad Stanojević, msr Milana Poučki, msr Viktor Škorić i msr Jelena Đorđević, i moderator Senka Vlahović

- otvaranje nove muzejske postavke i izložbe o Hermanu Helfgotu (autori Dragan Rauški, Iskra Popov i Saša Stokić), govori autor izložbe Dragan Rauški

 

sreda 29. 9, 12 časova, Banatski kulturni centar Novo Miloševo

- otvaranje izložbe radova učenika Škole za dizajn „Bogdan Šuput” iz Novog Sada, govore Đura Radišić, direktor Škole za dizajn „Bogdan Šuput”, i Đorđe Mirkov, direktor OŠ „Đorđe Joanović” Novo Miloševo

 

petak, 1. 10, 12 časova, Banatski kulturni centar Novo Miloševo

SVEČANA DODELA NAGRADA

Muzička tačka, solistkinja Milica Dosković, članica Opere SNP-a

Voditelj Branislav Ugrinov, urednik RTV-a

Pozdravni govori

prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej

Muzička tačka, solistkinja Milica Dosković

prof. dr Srđan Šljukić, potpredsednik Matice srpske i član žirija

prof. dr Zoran Đerić, upravnik SNP-a, u ime predlagača za nagradu

Muzička tačka, solistkinja Milica Dosković

Dodela Nagrada

Obrazloženje za nagradu, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija

Dodela nagrade Franji Petrinoviću za najbolju knjigu

Beseda laureata Franje Petrinovića

Obrazloženje za nagradu, prof. dr Sava Damjanov, predsednik žirija

Dodela Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo Selimiru Raduloviću

Beseda laureata Selimira Radulovića

Muzička tačka, solistkinja Milica Dosković

Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića



Miroslav Gašpar: „Mesečina iznad našeg dvorišta”

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU
64 str, broš. povez, 12 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-515-8

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Knjiga  „Mesečina iznad našeg dvorišta” autora Miroslava Gašpara sadrži deset pripovedaka za decu i deluje iznenađujuće kompaktno, tematski i stilistički homogeno, što je retko kod debitantskih ostvarenja. 

U knjizi nema lika, koji se pominje u svakoj priči i premešta iz jedne u drugu, ali bez obzira na to, epski prostor u kojem se junaci kreću jedinstven je, definisan i prepoznatljiv. Reč je o dobro poznatoj seoskoj sredini, definisanoj njenim ruralnim, prirodnim i mentalnim karakteristikama. Radnja ovih priča odigrava se u neposrednom idiličnom okruženju deteta sa sela: rodna kuća, dvorište, bašta, škola, vrtić, polja, kuća bake i deke...

Priče su stvarne, pune života, dosledno ispričane realističkim stilom, autor razume decu i njihov pogled na svet, priča ih razumljivim jezikom i jednostavnim stilom, što je, svakako, pozitivna strana ove proze.

prof. dr Zoroslav Spevak 

Vladan Simić: „Intermezzo sećanja”

Edicija: PROZA
236 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-518-9

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Zašto Intermezzo sećanja? Naslovna pripovetka ove knjige veliki je opit o čovekovoj svesti. Veoma moderna, ovo je priča o čovekovoj usamljenosti i osamljenosti pred samim sobom. Prihvatajući neminovnost svoje bolesti, glavni junak pokušava da kroz sve kraće intervale (intermezza) svoje samosvesnosti otkrije nešto više o životu koji oko njega protiče. „Samoća i tuga su od iste krvi“, reći će autor u drugoj priči, ali ta sentenca kao da doziva glavnog junaka ove pripovetke. Došavši do krajnjih granica fizičke i mentalne izdržljivosti, glavni junak podvrgava se zahvatu koji jedini može da ga oslobodi njegove osuđenosti. Sećanje se briše, život se ukida. Međutim, naratorov glas – glas glavnog junaka – i dalje se čuje, što nam daje legitimitet da se zapitamo nad stvarnom sudbinom junaka. Da li je život samo ono kroz šta svesno prolazimo? Da li postoji nadnaravna stvarnost koju ne možemo spoznati čulima? Da li smrt nastupa u trenutku kada fizički nestanemo ili je konac životu mnogo pre/posle njega? To su samo neka od pitanja koja nam ova knjiga postavlja. Koliko odgovora dobijamo na ta pitanja, teško je reći, ali važno je da smo stali ispred ogledala kada smoih sebi postavili.

Viktor Škorić

Nada Kljajić: „Hajde da se igramo!: Kreaktivna knjiga baš za tebe”

 

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU
136 str, broš. povez, 17 x 24 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-517-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Sam naslov knjige određuje svrhu njenog pojavljivanja. Ovo je zaista knjiga puna izazova, i za decu i za prosvetne radnike. Osmišljena je tako da nas vešto vodi iz izazova u izazov. Čitalac dopisuje knjigu, crta, razmišlja, istražuje, pa se s pravom može potpisati kao ilustrator i kao stvaralac knjige. Pred nama je pametan udžbenik dečje radoznalosti, svojevrsno polje kojim mladi čitalac šeta i bere plodove mašte, kreirajući sopstveni svet, oblačeći ga u boje koje želi. Treći deo knjige je posebno važan, jer nas on radioničarskim pristupom vodi kroz zanimljiv svet u kome vlada, ili bi trebalo da vlada, tolerancija, današnjem svetu i te kako potrebna. U njemu se vidi topla duša autorke i moć da nas kroz igru posavetuje i obogati naše detinjstvo. Na svakoj stranici osećamo koliko Nada veruje u decu i koliko se nada boljem svetu. Deca koja ovako uče učiniće svet boljim!

Vlasta N. Cenić

Radovan Šoklovački: „Mokrinski rodoslovi II”

 

Edicija: ISTORIJA
232 str, broš. povez, ilustr, 21 x 29 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-507-3

Cena: 2000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Mokrinski rodoslovi, druga knjiga autora Radovana Šoklovačkog je pred nama. Ona je plod petogodišnjeg istraživačkog rada i predstavlja nastavak prve knjige Mokrinski rodoslovi, štampane 2015. godine.

U obe knjige obrađeno je po 26 prezimena. Mokrin ima nekoliko stotina različitih prezimena i ovo predstavlja dobar iskorak u težnji da se obrade sva. Radovan Šoklovački je, istražujući i obrađujući rodoslove, istražio i mokrinske rodove tih prezimena. Sve je to obradio i istorijski i sociološki i na taj način dao veliki doprinos proučavanju srpskih porodica Mokrina u poslednje 252 godine, koliko postoji ovaj Mokrin.

 Miloš Despotov


Zlatomir Bokinac: „Farkaždin: Monografija sela 1363–2014. godine”

 

Edicija: ISTORIJA
288 str, broš. povez, 17 x 24 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-509-7

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Živka Torbica: „Banaćanka”

 

Edicija: ZAVIČAJ
192 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-516-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

U Banaćanki pesnikinja ispevava svojevrsnu odu zavičaju i prirodi i sudbinsko preplitanje čo­­veka sa okolinom, utemeljenost života koga ne­ma bez zemlje Hraniteljice, ljubavi čovekove i bla­go­rodnosti Gospodnje. Ona se poistovećuje sa plo­dnom zemljom i svim njenim blagotvornim oso­be­no­stima i atributima.

Živka Torbica nam je u ovim pesmama do­ča­rala i svu raz­novrsnost osećajnosti u ljubavi, od zaljubljenosti do razočarenja, od prevrele stra­snosti do zagrobne hladnoće, od neutoljive čežnje do ravnodušnog za­borava, od sumnjičavosti i ljubo­mo­­re do bezgrani­čnog verovanja, od fizičke za­vi­snosti do duševne indolentnosti.

Druga knjiga će, po mnogima, za pisce i naj­važnija, Živke Torbice, pesme Banaćanka, po mom mišljenju, imati dobar odjek u javnosti i samim tim, pomoći našoj pesnikinji Živki, da nastavi da piše i dalje, ono što joj iskustvo i mašta omogućavaju i ona­ko kako joj Muza poezije došaptava.

Jovan Veljin Mokrinski

Promocija knjiga Radovana Vlahovića u Novom Miloševu

Promocija dve knjige priča Radovana Vlahovića „Sve je u glavi” i „Pun mesec i harmonika” i knjige „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ autorke Milane Poučki održana je 4. septembra 2021. godine u Banatskom kulturnom centru . 

O knjigama govorili: Radovan Vlahović, Milana Poučki, Jelena Đorđević i Senka Vlahović.




 


O knjizi „Sve je u glavi”

„Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.” (prof. dr Milutin Đuričković)

 

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.” (prof. dr Slađana Milenković)

 


O knjizi „Pun mesec i harmonika”

„Neosporno je da je najteže od običnog, svakodnevnog i dobro poznatog napraviti intrigantno, začuđujuće i vredno. Ali, zar nije upravo u tome veličina jednog pisca – da u 'malim' i svima dostupnim stvarima, dešavanjima i ljudima, uvidi naizgled skriveno, te da, ukazujući na isto, čitaocu otvori nove vidike? Radovan Vlahović, pisac i Čovek iz naroda, i ovom zbirkom uspeva upravo na ovom teškom polju. (...) Jednostavnim stilom, razumljivim jezikom, a karakterističnim izrazima i jezičkim formama, Vlahović je na papir prosuo dušu panonskog čoveka, ogolio njegov mentalitet, psihički sklop i fingirao sitnice od kojih je sačinjen njegov život. Odao je počast Čoveku, prijateljima, poznanicima i znalcima. Kroz humoristično-satirični hvalospev podsetio nas je ko smo i odakle potičemo i, bar za trenutak, vratio nas je tradicionalnim vrednostima i duhu prošlih vremena za kojima, ma kakva ona zaista bila, ipak, svi čeznemo.” (Milana Poučki)

 

 

O knjizi „Panonsku ti dušu pružam: kritička razmatranja kratke proze Radovana Vlahovićaˮ

Panonsku ti dušu pružam da bi shvatio njenu jedinstvenost, autentičnost i lepotu kojom se uzdiže u nebo i u jednom beskrajnom krugu čini Jedno sa tobom i „tvojom“ avlijom. Upoznajući „moje“ otkrivaš deo slagalice, kroz ključaonicu posmatraš večnost i koračaš poljima humanosti – otvori srce i dozvoli da ti na dlanu pružim dušu panonskog čoveka, a kroz svoj poziv, umetnost i rad omogući i ti meni da rastem razumejući „tvoj“ deo ovih šarenih puzli sa ko­jima se u ovozemaljskom životu igramo. (Milana Poučki)



Snimak celikupne večeri, TV Novi Bečej

Prilog za vesti, TV Novi Bečej

Izložba ilustracija za decu na Mamutfestu u Kikindi

Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena је u Narodnom muzeju u Kikindi u okviru programa otvaranja Mamutfesta 18. 9. 2021. 

Lidija Milašinović, Senka Vlahović, Milena Živkov

Izložba je do sada bila realizovana u Međunarodnoj ustanovi umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi (koja je značajan međunarodni centar ilustracije sa 50-ogodišnjom tradicijom) u saradnji sa ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj 2019. godine, i u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu 2020. godine, u okviru ciklusa izložbi „Strip i ilustracija”. 


Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu. 

Izložbu zajednički realizuju Narodni muzej Kikinda i Banatski kulturni centar Novo Miloševo, a biće dostupna za posetioce u periodu od 18. 9. do 16. 10. 2021. 

 

O izložbi

 

Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”. 

Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove. 

Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall) 

(Izvod iz teksta kataloga)

msr Senka Vlahović, autorka postavke

 

 

Katalog izložbe je moguće pogledati preko linka:

https://online.fliphtml5.com/diaid/hfra/

 

Senka Vlahović
 

O autorki

Senka Vlahović  je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu 2015. za delo „Video-ilustracija knjige”, i dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a za 2017. godinu. Bila je dugogodišnji organizator međunarodnog Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma o ilustraciji i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Bavi se i ilustrovanjem i dizajniranjem knjiga i izdavaštvom, radi u Banatskom kulturnom centru, a imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. 


 




TV Kikinda

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić”

Na osnovu konkursa za novoustanovljenu književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Ilija Bakić i njegov roman Dvostav.

 


Pored Ilije Bakića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Draginje Ramadanski, Davida Kecmana, Miomira Milinkovića i Jasmine Malešević. Na konkurs je pristiglo ukupno 34 rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr... 

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej. 

 

Iz obrazloženja žirija 

Dvostav je roman podeljen na dva dela naslovljena: Ležećki i Klekećki, ali je ovo prozno delo po stilu, formulaciji rečenica, poetici koju nosi i mogućnostima za dramatizaciju blisko i pozorišnoj, pa i filmskoj umetnosti, to jest dramskom književnom rodu, što nam je posebno bilo interesantno s obzirom na činjenicu da je Bogdan Čiplić s jedne strane bio književnik koji je stvarao u okviru svih književnih rodova, a sa druge strane i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, koji je za vreme svog poslovnog angažmana ponovo uspostavio Operu i uticao na to da se iznova konsoliduje dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu. Dakle, u iznetim činjenicama iz Čiplićeve biografije pronašli smo vezu sa sadržinom i koncepcijom Bakićevog Dvostava, njegove temeljne ideje i poetičke postavke. 

Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju, prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. I iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja. 

Msr Milana Poučki, član žirija

 

Biografija dobitnika nagrade 

Ilija Bakić (Vršac, 1960) je pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik. Član je Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić, Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine. Saradnik mnogih eminentnih izdavačkih kuća i periodičnih izdanja u Srbiji. Njegove književne aktivnosti i stvaralaštvo vezani su za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela su objavljena ili samostalno ili su zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike. Potpisuje veliki broj kritičkih tekstova i eseja na temu fantastike, na taj način je značajno doprineo popularizaciji tog žanra.

Objavio je preko dvadeset knjiga: Resurekciona seča početnog položaja (poezija) 1993, Ortodoksna opozicija alternative slobodnog izbora - Artefakt 1 (poezija) 1995, Prenatalni život (roman) 1997, 2005, 1999, Želite li besplatno da letite (poezija), koautorski sa Zvonkom Sarićem, 1997, Novi Vavilon (proza brutalis) 1998, 2000, Koren ključa, naličje ravnodnevnice (poezija) 1999, Dole, u Zoni (izabrane priče, priredio Zoran Stefanović) 2000, Slava dekadnog sistema ili o A E I O U (poezija), 2000, 2002 (vizuelna poezija) 2002, Protoplazma (poezija) 2003, Jesen Skupljača (izabrane priče) 2007, Filmovi, poezija, 2008, Bagra diše, zbirka priča, 2009, Nastaviće se... (stripopriče br.1), 2009, U odvajanju, zbirka priča, 2009, Led, dvoroman, 2010, Mudrijaši: svemirska ujdurma, pucačina, vizueloroman-roman/grafički roman, 2012, Futurista u odstupanju ili Unezverijada, roman, 2012, 101 lice fantastike: leksikon žanrovskih pisaca, 2015, Čitanje signala, književni prikazi, 2017, Od i do, poezija, 2017, Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe, 2019, Perfektni perfekt, roman 2021. 

Dobitnik je više nagrada: Nagrada Srpskog društva za naučnu fantastiku iz Beograda za najbolju srpsku dugu priču; Nagrada društva za naučnu fantastiku iz Beograda Lazar Komarčić za najbolju kratku srpsku priču, Nagrada Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu godine, Nagrada Stanislav Lem za fantastiku u književnosti, Nagrada Festivala fantastične književnosti Art-Anima za doprinos popularizaciji fantastike.