Edicija: PROZA
288 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-632-2
Predrag Stanaćev: „Bibliotekar i druge priče”
Predrag Marković: „L’imun. Isceđen”
Edicija: POEZIJA
Gramata Pesničke republike za 2022. godinu, na osnovu konkursa Propuštena prilika – za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka, pripala je Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu L’imun. Isceđen (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). Ovo izdanje knjige objavljeno je kao nagrada autoru povodom dodeljivanja Gramate.
Zbirka L’imun. Isceđen objavljena je osamdesetih godina dvadesetog stoleća, u periodu u kom lirska poezija pravi otklon od uobičajenog štimunga koji se vezuje za doživljaje i refleksije pesničkog subjekta. (...) Marković se u svojoj zbirci pesama oglašava kao neko ko prekida tradicionalnu nit pevanja u srpskoj poeziji i to čini na više načina. Najpre, njegovi tematski odabiri u tri ciklusa su glas visprenog pesničkog duha koji na dovitljiv način pronalazi asocijativne i aluzivne veze među najneočekivanijim značenjskim poljima i kroz njih vešto gradi poentu pesama. Otklon od tradicije pojačava tako što upotrebljava kreativne potencijale jezika i kroz dosetku, višeznačnost i aluzivnost pravi iskorake iz naviknutih pesničkih slika i raspoloženja lirske poezije. Tradicionalne norme su ne samo potisnute suptilno, već se protiv njih direktno nastupa, naglašeno depatetično i kroz sve to pesnički čin se potpuno demistifikuje. Subjekat zbirke okružen je neprijateljski raspoloženom okolinom i predmetima u njoj. No, on nije pasivan posmatrač i statičan poput objekta, već je aktivan učesnik u kreiranju poruka koje iskorak iz tradicionalnih prostora lirske poezije nudi.
Andrea Beata Bicok
Jelka Knežević: „Kad ljubav zamiriše”
Dušan Radak: „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija”
Edicija: POEZIJA
... pesnik se priklanja fantastici, ali na potpuno svojstven način, iskačući iz „mejn strim tokova“, stvarajući ironijski otklon, i prema sadašnjosti, i prema prošlosti i „realan svet sa svim svojim protivrečnostima, nije ni kritikovan, ni osporavan“, on naprosto ne postoji. Spajajući „pseudo-realizam i disparatne pojmove“, Radak, kroz svoju poeziju, ostvaruje status modernog, savremenog i samosvojnog pesnika. Osim navedenog, u jednoj fazi stvaralaštva, on radi, ono što je u našoj literaturi (ali, ne i svetskoj) malo zastupljeno, eksplicitno polemiše sa više ličnosti u sebi, opet koristeći apsurd, fantastiku, ironiju, neretko humor, pa i cinizam. U ovoj knjizi vidimo presek kroz dosadašnje Radakovo stvaralaštvo, kao i nove pesme koje nisu lišene onoga što je pesnikova osobenost, ali ipak predstavljaju još jednu – novu fazu.
U svakom slučaju, Dušan Radak je svoje mesto u istoriji književnosti već odavno obezbedio.
Simon Grabovac
Milena Kulić: „Pozorišne priče: od srednjeg veka do dubrovačke drame“
Pozorišne
priče: od srednjeg veka do dubrovačke drame Milene Kulić
svedoče o paradoksalnoj sudbini pozorišta: budući prolazno i neuhvatljivo, ono traje
kao legenda koja živi i raste dok god biva prenošena. Zahvatajući iscrpno postojeću
literaturu, bilo onu posvećenu istoriji pozorišta, bilo istraživanja istorije srednjovekovnog
slikarstva, etnološka, sociološka, muzikološka, folkloristička, autorka gradi mozaičnu
i fragmentarnu, ali izuzetno privlačnu priču o srednjovekovnom pozorištu u srpskim
zemljama, od vizantijskog religioznog pozorišta do različitih tragova i refleksa
nekadašnjeg pučkog teatra. Tako tumačeći dečansku fresku „Sveti Nestor ubija Lija“,
ona pokazuje da je arena u kojoj se protivnici suočavaju potencijalna pozorišna
scena, sa izvođačima, kostimom i rekvizitom.
Prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović
Knjiga ima i uvodni dio i bogat spisak literature, tako da bi mogla poslužiti kao odličan informator i ljubiteljima teatra i studentima teatrologije.
Riječ je, dakle, o knjizi koja, s obzirom na autorkine godine, predstavlja iznenađenje i po zrelosti obrade problema, i po zaključcima, i po hrabrosti da se upusti u tematiku koja je relativno skromno obrađivana.
Prof. dr Jovan Delić, dopisni
član SANU
Koristeći
i konsultujući obimnu literaturu, Milena Kulić nam je na interesantan, stručan,
naučno-popularan način ispričala pozorišne priče od vremena Teodosija do Marka Foteza
i savremenih Dubrovačkih letnjih igara. Čitanje će, verujem, svim pozorišnim sladokuscima,
biti uživanje.
Prof. dr Nevena Varnica
Ivan Pravdić: „Dve izrazito različite novele“
U silovitom sudaru „dve izrazito različite
novele“ oklop udobnog čitanja prvi strada. Krhko se čulo naviknuto na udobnost sastava
koji se lako prepoznaje i prati slama i rasipa. Tako hoće pisac, da odmah razoruža
svoje čitateljstvo, da ih smesti među srču onoga što je nekad bila kapsula bezbednog
doživljavanja. Oslobođen stečenih navika očekivanja onaj što čita i sam postaje
nalik ličnostima koje Ivan Pravdić poput vrača-pripovedača priziva u prostore i
vremena svojih novela....
Između ova dva krika, dve oštrice, čitaoci
će pronaći sebe ili uzaludno odbijati da tu za njih ničega nema. Kad Ivan Pravdić
okreće svetu ogledalo u „kojem videće se sav“ on to radi predkolumbovski, u ime
svih iščezlih pesnika.
Uglješa
Šajtinac
Obe novele, prva koja govori o jednom
izrazito varvarskom i bezumnom sukobu, u situaciji kada akteri misle, pogrešno
dabome, da su svi ratovi završeni, i druga, koja govori o gubitku dostojanstva,
slobode, jednakosti, pravde, istine... imaju za cilj samo jedno – osvešćenje!
A osvešćenje ne dolazi umiljavanjem čitaocu, nego naprotiv: Dve izrazito
različite novele imaju za cilj da se svi mi, kao čitaoci, suprotstavimo
onima koji slave rat i novac!...
Ove su proze napisane jezički sirovo,
surovo, kalamburno i stilski ekvilibristički, jer čitalac sve vreme ide po
Pravdićevim rečenicama kao traumatizovani hodač po žici. Otuda sva zavodljivost
ovih proza, endemski različitih od svega što danas postoji na književnoj sceni.
Nema čitaoca koji se nakon čitanja Dve izrazito različite novele neće
složiti s tim da je došlo vreme za pravdu i Pravdu!
Srđan V. Tešin
Uroš Pavlov: „Nebo su razgažene cipele“
Milivoj Bajšanski: „Sve junake po imenu znadem : atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“
Nika Jasna Đukić: „Svetlost bezmenja”
Edicija: POEZIJA