Edicija: POEZIJA
... pesnik se priklanja fantastici, ali na potpuno svojstven način, iskačući iz „mejn strim tokova“, stvarajući ironijski otklon, i prema sadašnjosti, i prema prošlosti i „realan svet sa svim svojim protivrečnostima, nije ni kritikovan, ni osporavan“, on naprosto ne postoji. Spajajući „pseudo-realizam i disparatne pojmove“, Radak, kroz svoju poeziju, ostvaruje status modernog, savremenog i samosvojnog pesnika. Osim navedenog, u jednoj fazi stvaralaštva, on radi, ono što je u našoj literaturi (ali, ne i svetskoj) malo zastupljeno, eksplicitno polemiše sa više ličnosti u sebi, opet koristeći apsurd, fantastiku, ironiju, neretko humor, pa i cinizam. U ovoj knjizi vidimo presek kroz dosadašnje Radakovo stvaralaštvo, kao i nove pesme koje nisu lišene onoga što je pesnikova osobenost, ali ipak predstavljaju još jednu – novu fazu.
U svakom slučaju, Dušan Radak je svoje mesto u istoriji književnosti već odavno obezbedio.
Simon Grabovac
