ЂОРЂЕ ПОПОВ: АЖДАЈА У СРЦУ МОРА УМЕРЕТИ
- збирка песама младог аутора из Новог Милошева -
Застава љубави (извод из рецензије)
За мене, страсног читаоца, ова књига била је шок. Позитиван и подстицајан. Од прве до последње стране. Сваки стих, свака мисао, па и илустрација. Као да је једно из другог никло и расло. Онако каква јесте једна банатска душа, панонски мудрац, ослоњен на благородну земљу под собом и у себи. Уверен да постоји један јединствен троугао, свето тројство: Бог, човек и земља којој припада. Паор који сеје и окопава, негује и брине, моли бога за добро време и благу кишу, такав је и према свом стиху, својој песми и својој илустрацији. Окренут свом космосу који изнад равнице изгледа далеко шири него било где другде јер баш ту ни небо ни земља немају крај. Да окренемо главу у страну пред годином рођења аутора, морамо признати да је у њему ипак много више него што се сагледа и научи кроз један људски век. Као да се, а нико то и не може порећи, мудрост и надахнуће заједно са очевином преносе кроз генерације, са колена на колено, чак и не изречени, записани у генима. Он види све, јасно и храбро и не пристаје на компромисе и подвале. Пошасти модерног доба, привидни конформизам, разобличује „до костију“. Све, осим вере и љубави, песник подвргава сумњи. Све ставља на проверу оштром, прецизном оку и души. Код њега ништа није онако како се приказује, он полемише са светом у ком живи и не застаје само на томе, он је активан учесник промена. Он позива на укључење у ковање сопствене среће уз веру у себе, љубав, отаџбину и Бога.
мр Злата Ђерић
СТЕВАН ЂУКИЧИН: МОЈОЈ ДЕЦИ У СПОМЕН
Збирка религиозних песама милошевачког ратара и појца коју је
самостално објавио први и једини пут 1925, а сада је његови потомци,
с новим издањем, износе на светлост дана.
ЗБИРКА ПЕСАМА ОЗАРЈА ДЕСАНКЕ РИСТИЋ ИЗ КИКИНДЕ
Одгонетање трага љубави и лепоте
Десанка Ристић наставља у новој књизи песама Озарја своје трагање за љубављу и лепотом, враћањем у носталгију сањара и трансцендентално. Она гради своју поетику хиперсензибилности на песничким сликама, жедна мира и жељна нахрањеног живота.
Њен лирски субјекат, болан од немира, тражи лек у миловању снова и писању. Игноришући животну свакодневицу, пева, чини се, ван времена у жељи да оствари димензију свевремености. Ова поезија тражи посвећено читање преобликоване стварности измешане у измаштан свет, чак и у аркадијске слике.
Песникиња негује свој свет, своје време и тражи своје одговоре. Она негује језик, тематску и мисаону оригиналност, враћа нам лепоту песничке слике и интиму продуховљене жене. Бежећи од стварности, она пушта чула и твори камерне алегоријске минијатуре. Није оптерећена традицијом и помно трага за својим поетским изразом.
Не болујући од кризе идентитета, не пева о кривици, казни, уништењу, путеном задовољству, страстима, већ трага за универзалним складом у човеку и у свету, а у времену економске, политичке и моралне кризе друштва. Стварност је подразумевајућа константа њеног конфликта са светом око себе, конфликта интимног и јавног.
Песникиња покушава да сачува свој унутрашњи интегритет, хранећи се сновима, лепотом и љубављу. Она се препушта сновима који милују душу.
Рефлексивни приступ животу полази од чулног и емотивног доживљаја преко инстинктивног и архетипског. Реалност уступа место слутњи, магији лепог, тражењу тајни.
Она пева, чини се, лако, брзо нижући своје песничке слике и нудећи нам да дохватимо Озарја, ако смо и сами опчињени сличним трагањима.
извод из рецензије,
Марија Танацков, књижевни критичар
Банатски културни центар Ново Милошево припрема књигу под називом„Милошевачки бећарац“ (група аутора).
Novi Bečej kroz vihore prošlosti, Kristijan Nađ
Knjiga „Novi Bečej kroz vihore prošlosti” mladog književnog stvaraoca Kristijana Nađa je jedno veoma neobično, intrigantno i hrabro publicističko štivo koje se nudi savremenom čitaocu kao priča o gradiću na obali Tise kroz njegovu a i opštu oluju istorijskih događanja.
Ova knjiga ujedno, i podučava, i polemiše, povremeno grebe po naslagama istorijskih zbivanja, ostavljajući pri tom jasan i upečatljiv trag vremena u kom je nastala, a ujedno i trag autora koji svoje istraživanje, maštu i mladalčku percepciju prošlih događaja nudi kao jedinstveno i celovito književno štivo.
Kristijan Nađ stešnjenog savremenog čoveka „svetskim, tuđim, zavičajima” oslobađa od zagledanosti u ono što se našeg banatskog čoveka mnogo i ne tiče, bez čega može da živi, a što su mu mediji i savremena sredstva komunikacije nametnuli, oslobađa i nudi mu kao predmet interesovanja jedno zavičajno viđenje istorije u preseku globalnih dešavanja, a kroz prizmu autorove veoma smele istorijske percepcije i interpretacije.
Odlučivši se da podrži Kristijana Nađa kao autora i knjigu „Novi Bečej kroz vihore prošlosti”, Banatski kulturni centar kao izdavač i moja malenkost kao urednik, želimo podržati i uvažiti kontinuitet bavljenja, kako zavičajnom istorijom tako i zavičajnom umetnošću i kulturom, polazeći od maksime: „drvo da bi moglo ići u visinu mora ići u dubinu”. izvod iz recenzije,
Radovan Vlahović, književnik
Калеидоскоп од соли, Анђелка Грујић
„Калеидоскоп од соли” je књига прича које су спој завичајне наративне историје и митске рефлексије. Спој маринистичких слика и снажне креативне интуиције која причама даје преко потребну заводљивост читања, интригантност, а уједно читаоцу са ових простора усталасава душу до несвакидашњег узбуђења.
Приче говоре о људима у Банату у времену док је још био ретко насељен, у Банату где Срби живе у земуницама, о времену док су Срби једнако били пагани као и верници, о времену кад се још нису довољно везали, кад још нису довољно срасли за Банат који је био под Турцима, о народу и људима који су свој живот на простору Баната доживљавали као нешто привремено. Приче говоре о времену кад је владао закон јачег, кад је оружје било основно средство за комуникацију, а морал сведен на грабежљиву и анималну борбу за опстанак. Ове приче говоре о људима у једном времену који су своју традицију, културу донету из Србије почели заборављати, а нову, ћесарску и европску још није примио или бар не у довољној мери. Анђелка Грујић нам домишља, домаштава и оживљава завичајне приче из прошлости, стављајући увек у средини приповедања човека, појединца, жену, који сучељени са собом и светом око себе проживљавају своју муку и патњу у тражењу разрешења.
извод из рецензије,
Радован Влаховић, књижевник
Изабраник провиђења, Добривој Мартоноши
Roman Dobrivoja Martonošija ima meru, on je filigranski precizan, pedagoški odmeren, jezički veoma suptilan, rečenica mu je laka, pitka, jednostavna i čitav tekst kao dobro vino klizi niz grlo, ulazi u dušu čitaoca kroz zadovoljstvo čitanja, ali je i signal i opomena da življenje može da postane samo vegetiranje, samo fizičko bivstvovanje, samo psihičko postojanje, gde se duša gubi i nestaje u svakodnevnim ispiranjima mozga banalnostima koje nudi moderno potrošačko društvo i globalna ideologija.
„Izabranik proviđenja“ je roman u kome je sjajan spoj prefinjene naracije, futurističke maštovitosti, osmišljenog trilera i uvek intrigantne negativne utopije, da bi nam kao šlag na tortu, a ujedno i srž priče, dao melodramu snažnog zapleta u klasi najboljih holivudskih produkcija. Izabranik proviđenja se čita u dahu, ne ostavljajući pri tom nikoga ravnodušnim.
„Izabranik proviđenja“ se može čitati i kao roman o krahu zapadne civilizacije i njenom ponovnom vaskrsnuću na Istoku.
izvod iz recenzije,
Radovan Vlahović, književnik
