Desanka Ristić: „Nišča“

56 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.

Ovo jeste knjiga duhovne poezije sa svim književnim, psihološkim i teološko-pravoslavnim i odlikama koje joj po prirodi žanra pripadaju, ali mnogo toga je i izdvaja iz mnoštva sličnih. Pre svega to je iskrenost koja vodi ka originalnosti i isključuje koketiranje sa već proverenim i dokazanim obrascima. Bog jeste jedan ali, i kada poštujemo propisane kanone, svako ga doživljava na svoj način. Upravo te nijanse u ličnom doživljaju i obraćanju Tvorcu posledica su iskrenosti i duboke osećajnosti koje daju kvalitet više pesmama te se u njima oseća tolika posvećenost da možemo naslutiti da je nastajanje ličilo na obred, a snaga kojom zrače i čitanje mogu pretvoriti u svojevrstan hrišćanski obred.

...osvrnimo se na sam početak knjige, to jest na ono što stoji na koricama: „Nišča“. Opet prizivajući u pomoć našeg Svetog vladiku Nikolaja, koji je rekao: “Niščeta duhovna, ili skrušenost, osobina je najboljih umova koje je svet imao. To je samosvest o svome ništavilu pred veličanstvom Božijim, samosvest o svojoj prljavštini prema čistoti Tvorčevoj, samosvest o potpunoj zavisnosti od bezgranične moći Gospodnje“ Uzimajući ovakav naslov za svoju knjigu Desanka Ristić nam kazuje da je pobedila jedan od najvećih poroka ljudskih iz kojeg proizilaze mnoga zla, a to je gordost. Tako ove pesme i treba čitati bez sopstvene gordosti i iskreno. Tada one deluju.

Dragan Batinić

Poezija Desanke Ristić poseduje ogromnu energiju duha, iskru jezika, iskustva i pamćenja, satkana od materijalnog i duhovnog, ovostranog i onostranog; nada, stvarnosti i snova. U poetskom jezgru ove poezije je rodoljublje i ljubav, mit i istorija i onaj duhovni oplod što upotpunjuje sliku o nama, svetu i vremenu.

Pesnikinja Ristić je iz pesme u pesmu, iz zbirke u zbirku stvarala svoj originalni poetski dom izatkan od neobičnih slika i metafora. To je poezija koja u najširem smislu nosi ogromnu kondenzaciju čovekovog iskustva i sna, ali i radosti i nadanja, strepnja i nesanica. Ona se bavi egzistencijalnim pitanjima nastanka i nestanka sveta, zalazeći u srž bića i jezika, proširujući pritom duhovne granice, poetska značenja i vertikale, podsećajući na Helderlinov stav: da pesništvo nije ukras, nego najintimnija struktura duha.

Radomir Stojanović

Perica Milutin: „Dveri smrti“

112 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.

Ilustracija naslovne strane: Miodrag Nadlački

U poeziji Perice Milutina, veoma uspešno se susreće ono o čemu pesnik peva sa formom (sa načinom kojim peva), ali jednako tako i sa mišljenjem i filozofijom. Tu je, na jednoj strani, pesnik, po svojoj unutrašnjoj vokaciji, blizak pesničkim putevima Georga Trakla i Paula Celana, i na drugoj strani, poeziji Helderlina (sa čijom poezijom, isključivo po svojoj unutrašnjoj vokaciji, se ponajviše sureće poezija Perice Miluti­na). Moram da ponovim da su ta susretanja unutrašnja, a ne namerna i ne epigonska, već su određena suš­tinom pesnikove nadahnutosti i nečega što bismo mogli da nazovemo – bićem pesme.

Nikola Kitanović

Ako pratimo Peričinog junaka, moramo znati da je on energija koja se preliva iz jednog sveta u drugi, da on vadi bisere iz sveta tame i sa ovog sveta i skladišti ih u svet tame. Da on pleše na nevidljivoj žici varljivih nada u spozanju koja bi se mogala definisati kao očovečenje. Pesnički subjekt je virtuoz odgonetanja praznine bezvazdušja tišine i nemogućeg. On spaja nespojive epileptične napade racionalnog i iracionalnog u jednu nebesku simfoniju koja nema ni početak ni kraj. Ona je glas vanuma koji se ovaploćuje u pesničkim slikama, lišen srceparajuće logike zdravorazumskog, koje se potire u vi­rovima unutrašnjih metamorfoza jezika.

Radovan Vlahović

„Proleće Sime Cucića“ 2014.

 

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa sedmi put organizuje književnu manifestaciju „Proleća Sime Cucića“ posvećenu liku i delu Sime Cucića (1905-1988), rodonačelnika književne kritike književnosti za decu, u cilju afirmacije i kritičkog sagledavanja književnosti za najmlađe.

U okviru manifestacije, svake godine dodeljuju se nagrade za najbolje knjige iz oblasti književnosti za decu.

Žiri za Nagradu „Sima Cucić” u sastavu:

- prof. dr Tihomir Petrović (predsednik)

- prof. dr Predrag Jašović i

- Radovan Vlahović, književnik

doneo je sledeću odluku o nagradama

Nagrada „Sima Cucić” za najbolju knjigu

iz oblasti nauke o književnosti za decu:

prof. dr Snežana Šarančić Čutura

 „Branko Ćopić ‒ dijalog s tradicijom”,

„Zmajeve dečje igre”, Novi Sad, 2013.

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo 

(posthumno):

prof. dr Slavoljub Obradović

„Pisac i kritičar Sima Cucić (monografija)”,

Studentski kulturni centar ‒ Niš, 2009.

Plaketa „Sima Cucić” 

za doprinos razvoju književnosti za decu

Savo Škobić

SVEČANA DODELA NAGRADA „SIMA CUCIĆ“

Svečana dodela Nagrada „Sima Cucić“ održaće se u sredu 4. juna 2014. godine u 12h u Udruženju književnika Srbije u Beogradu (Francuska 7).

PROGRAM

- Miljurko Vukadinović, moderator, urednik Tribine UKS-a

- Milica Jeftimijević Lilić, potpredsednica UKS-a, dobitnica Nagrade „Sima Cucić” 2012. godine

- pozdravna reč organizatora direktora Banatskog kulturnog centra Radovana Vlahovića

- prof. dr Voja Marjanović, dobitnik Nagrade „Sima Cucić” za životno delo 2011. godine

- autorke knjiga za decu u izdanju Banatskog kulturnog centra: Ljubica Verbič („Priče iz limene kutije“, 2013) i Nada Kljajić („Pisma Andriji“, 2013)

- prof. dr Tihomir Petrović, predsednik žirija, uručuje dobitnicima nagrade i poklon ilustracije prof. Jugoslava Vlahovića

- prof. dr Snežana Šarančić Čutura, dobitnica Nagrade „Sima Cucić

- Miša Jović, direktor Studentskog kulturnog centra ‒ Niš, izdavača knjige „Pisac i kritičar Sima Cucić (monografija)” prof. dr Slavoljuba Obradovića

- Savo Škobić, dobitnik Plakete „Sima Cucić

- prof. dr Predrag Jašović čita obrazloženje žirija

Sedmo "Proleće Sima Cucića" podržala je Opština Novi Bečej.

PROMOCIJA MLADIH AUTORA BKC-a i Književne omladine Srbije

14. maja 2014. godine u Biblioteci „Petar Kočić “ u Beogradu 

održana je 

PROMOCIJA MLADIH AUTORA 

Banatskog kulturnog centra i Književne omladine Srbije 

Učestvovali: 

Viktor Škorić, Nikola Popović, Aleksandra Kuprešanin i Nikola Čavić 

(autori Banatskog kulturnog centra) 

i Bratislav Rosandić, Žaklina Đuričić, Vladimir Barać i Aleksandra Gavrilović 

(autori Književne omladine Srbije)

Moderatorka: Milena Milikić

 

Nikola Popović, student filozofije, 

autor knjige pesama OTISCI (NE)VREMENA u izdanju BKC-a.

Aleksandra Saša Kuprešanin, studentkinja književnosti 
i autorka knjige pesama INTIME u izdanju BKC-a.

Viiktor Škorić, student književnosti i autor knjige pripovedaka 

DAVNINA, RUŽA I PRAH u izdanju BKC-a

Nikola Čavić, student književnosti i autor 

knjige pesama ŽIVOTOM BOEMA u izdanju BKC-a.

Milka Tomić: „Nikad nije kasno“

200 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.

Franjo Frančić: „Pravljice iz Istre / Pripovetke iz istre“

40 strana, broš. povez, 10x20 cm, 2014. god.

Prevod sa slovenačkog na srpski:

Franjo Frančič in Olga Lalić - Krowicka

Pripovetke iz Istre su kratka dvojezična slovenačko-srpska niska narativnih bisera koji su zabeleženi u narodu ili izmišljeni od strane pisca tako da na narodne liče, koji nas vraćaju našim balkanskim arhetipima i otvaraju nam svojom jednostavnošću i jezgrovitošću zaumene pore u promišljanju života i sveta, nudeći nam sublimaciju duhovnih i egzistencijalnih iskustava kroz kratku formu gde je snaga genija sabijena u orahovu ljusku. Pripovetke iz Istre je jedna od knjiga koja stvara nevidljivu arkadu kroz dva jezika i dva naroda i pokazuje da književnost ne poznaje i ne priznaje nikakve barijere među narodima, a da je stvaranje novih književnih dela, zajedno sa njihovim prevođenjem, jedan permanentni angažman pobunjenih koji samo slede svoju misiju doricanja postojećeg i davanje šanse novom, humanijem, čovečnijem i lepšem svetu...

Radovan Vlahović

Pravljice iz Istre je kratek dvojezični pri­po­vedni niz biserov, ki so zapisani v spominu istrskih ljudi, delno pa tudi izmišljiji in prire­dbi avtorja. Vračajo nas v jedro in bistvo ra­­z­mi­šljanju o večnih stalnicah življenja, eksi­sten­čnih izkušnjah in večnih resnicah. Vse to v kratki formi, kjer je moč genija ujeta v oreho­vo lupino. Pravljice iz Istre je ena od tistih knjig, ki tke skrivno vez med dvema jezikom, med dvema narodoma in kaže, da književnost ne pozna pregrad in mej ter, da je ustvarjanje in prevajanje tisti stalni upor, ki sledi svoji poti, prispeva k temu času in svetu človečnost, humanost, lepoto…

Radovan Vlahović

KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar u okviru kulturne manifestacije

BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI raspisuju

KONKURS

za Književnu nagradu „Stevan Sremac“ 

 za dela humorističko-satiričnog žanra (proza, poezija, aforizmi)

Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 10 strana teksta (slova veličine 12pt), kod proze i aforizama, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na prošlogodišenjem konkursu.

Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2014. godine. Radove slati u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2014“.

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi tročlani stručni žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Siniša Tucić, a uručenje nagrada obaviće se 27. juna 2014. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

Promocija romana za decu PISMA ANDRIJI Nade Kljajić u Kikindi

29. aprila 2014. u Kulturnom centru u Kikindi
za učenike OŠ "Djura Jakšić" iz Kikinde (5.i 6. razred)
u okviru manifestacije Pozdrav proleću
održana je se promocija romana za decu
PISMA ANDRIJI Nade Kljajić
u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Govorili: autorka, Radovan Vlahović, urednik i recenzent, Vladimir Mirkov, bibliotekar, i Tanja Nožica, urednica tribinskog i dečjeg programa.

Više o knjizi:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/01/nada-kljajic-pisma-andriji.html