Miroslav Topić: „Piknik sa sirenama”

Edicija: POEZIJA

132 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-469-4

Cena: 500 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Nastavljamo igru, pomeramo šahovske figure, sve dok moj kralj ne podigne na jarbol belu zastavu. O, ne brini, svako ima svoju belu zastavu, teši me u šali. U pitanju je samo izabrati vreme. I izabrao je.

Ostalo je samo pitanje koje je lebdelo nad njim:

Kako da uđem oče

U pustu spaljenu zemlju

Skamenjen

Kako da pređem

Tu strašnu granicu

Ne boj se sine

Veru

Ta bodljikava žica

Biće ti samo vrpca

Kojom je označen cilj

Sunčano je danas.

U Bulevaru je soba puna svetlosti. Novo posađeni platani još nisu dosegli do prozora na drugom spratu.

Sunčani zraci padaju na Puškinovu bradu. Neka sena je za stolom.

Iznad nje rojevi reči, onih, koje je toliko razdvajao na slogove, ispitivao korene i rodoslov, merio im zvučnot, slušao akcenat premeravao dužinu, upoređivao lepotu.

One sada,

za njihovog Alhemičara Reči,

od MIROSLAVA, složiše:

MIR I SLAVA.

Miodrag Topić

Goran Blagojević: „Zemo”

Edicija: ZAVIČAJ

300 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-476-2

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

– Ideš li ikako tamo, u to svoje mjesto? Kome je pripalo u toj podjeli posle rata? Kad te toliko muči nostalgija, trebalo bi ići češće. 

– Pripalo je federaciji, Muslimanima. Ali nemam ja problem da odem tamo, osim finansijskih i slobodnog vre­mena, jer nisam bio vojnički angažovan, ali već se to dobro sleglo i smirilo. Bio sam samo jednom, na kratko. Baš zato što volim toliko svoj zavičaj, želim da ga pamtim onako starog, lijepog, mirnog i punog sreće i jarana. Ne bih sada da kvarim te mile uspomene novim izgledom prilagođenim sadašnjim sastavom, novim licima, ne­kim drugačijim navikama, mjestima za izlazak i naviknu­­­tom drugarskom ze­zanju bez ljutnje. A ovdje u Vojvodini vo­­­lim Frušku goru, tamburaše, stare okićene fijakere sa sjajnim i silnim čila­šima, riblju čorbu i paprikaš, moćne i velike silose, stari, štrkljasti i nakrivljeni đeram, štrudlu sa makom, ljutu ko­basicu, bučne i vesele seoske slave i vašare, male i isturene čarde pune davnašnjih predmeta jedinstvenog izgleda i domaćih specijaliteta i ovaj interesantni, starinski, otegnu­ti lalinski divan. 

(odlomak)

Roman Gorana Blagojevića „Zemo” pisan je rečima od mirisa, koje damaraju i prlje – rečima nalik svicima pepeljastih krila i stajaćeg mirisa. Onog koji se čuva pod ključem u vojničkom sanduku, a ključarka mu baba ili strina, starica, strpljiva i otrebljena od lične alavosti, naklonjena novim izdancima svoje loze. 

Blagojević zida vreme temeljnim kamenom od svile da ne povredi ni pauka u njemu – da kad škrgutne zid, barut pod rogom ne uzavri i ne probudi se stršljen u kratežu. 

Ma kako ova knjiga bude prihvaćena, spreman sam posvedočiti da do sada nije ovolika ljudskost koričena. Ona treba da bude Čitanka iz koje će novi đaci moći učiti kako se zajednička kuća zida.

Slobodan Ristović, književnik

Maja Belegišanin: „Svetlo prepoznavanje: (prikazi, eseji)”

Edicija: KRITIKA

240 str, broš. povez, 13x21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-477-9

Cena: 1000 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

ili telefon 069/793-155

Tumač književnoumetničkog teksta uzima lupu i poput de­tektiva traga za formalnom arhitektonikom i du­binskom semiotikom stvaraoca kako bi ih osvetlio i iz svog ugla razjasnio čitalačkoj publici. Nalik lučonoši koji tamu nerazumevanja ili površinskog odnosa prema složenosti savremenog autorskog pisma rasvetljava ili arheologu koji iskopava dragocenost književne tra­di­cije, Maja Belegišanin nas svojim esejističkim i knji­ževnokritičkim izrazom podse­ća da je radost čitanja upravo radost prepoznavanja, ozarenje i sozercanje.

Nataša Kljajić

Kritičarski rad Maje Belegišanin odlikuje se po veoma brižljivom čitanju rukopisa o kome pisac na­me­rava da iznese svoj sud. Maja Belegišanin vrlo stu­­diozno pristupa analizi pojedinih pesama, odlo­maka, celina. Njen osnovni čitalački poriv je u to­me da pronikne u piščevu poeti­ku, da odredi pesni­ko­ve osnovne ili opsesivne teme, da ih osvetli iz perspektiva različitih ciklusa i lirskih strategija, odnosno njihovih variranja unutar pesničkih zbirki.

Dr Boris Lazić

Rezultati konkursa za nagradu „Stevan Sremac” 2020.

Žiri za dodelu Književne nagrade „Stevan Sremac”, za najbolja humoristično-satirična ostvarenja, doneo je odluku da nagradi Draginju Ramadanski, Aleksandru Jovanović i Marjana Angjelovskog.

Draginja Ramadanski 

Nagrada se, na osnovu konkursa, više od decenije, dodeljuje u okviru manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” u Elemiru. Nagradu dodeljuje Mesna zajednica Elemir u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom.

Žiri: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.

Saopštenje žirija

Žiri nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru“, koji su činili Uglješa Šajtinac, Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, doneo je jednoglasnu odluku da prvu nagradu dodeli književnici iz Sente Draginji Ramadanski za venac priča „Smokvin petolisnik“, drugu nagradu osvojila je pesnikinja iz Vranja Aleksandra Jovanović za ciklus pesama, dok je treća nagrada pripala autoru iz Skoplja Marjanu Angjelovskom za izbor aforizama.

Nagrađeni rad Draginje Ramadanski suštinski zadovoljava sve propozicije konkursa; u pitanju je venac humorističko-satiričnih proznih minijatura visokog stila, umešno zanatski napisanih i koherentnih, čiji estetski domet primetno odskače od svih ostalih priča koje su bile u konkurenciji za nagradu „Stevan Sremac – Bal u Elemiru“, od kojih bismo, kao uspeliju, izdvojili priču Milene Živkov. Posebnu pohvalu zaslužuju i poetski radovi Jelene Marinkov, kao  i aforističarski radovi  Živka Đuze i Nenada Perića.

Nagrade će laureatima biti uručene u skladu s epidemiološkim merama. 

Uglješa Šajtinac, predsednik žirija

Jelena Blanuša, članica žirija

Srđan V. Tešin, član žirija

U Elemiru, 25. avgusta 2020.