BANATSKI KULTURNI CENTAR: март 2022

Senka Vlahović dobitnica Godišnje nagrade ULUPUDS-a

Senka Vlahović dobitnica je Godišnje nagrade ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije) za stvaralaštvo u 2020. godini dodeljene na skupštini ovog udruženja 27. marta u Beogradu.

Senka Vlahović,

foto: Anamarija Vartabedijan

Nagrada je dodeljena na osnovu preloga Odbora slikarsko-grafičke sekcije udruženja Umetničkom savetu, u čijem obrazloženju stoji: „Senka Vlahović je tokom 2020. održala samostalnu izložbu ilustracija iz knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij“ u dva izlagačka prostora, galerija „Forma“ (UPIDIV) – Novi Sad i „Singidunum“ (ULUPUDS) – Beograd. Istovremeno je i autor i dizajner te knjige. Autor je projekta i stručnog teksta u katalogu za izložbu „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu“– galerija „Dušan Rol“, Bibiana, Slovačka i „Srećna galerija“, SKC, Beograd, na kojoj je učestvovalo 25 reprezentativnih srpskih ilustratora.“

Snežana Pešić Rančić, predsednica Umetničkog saveta, i Senka Vlahović

Skupština ULUPUDS-a

Odbori sekcija za Godišnju nagradu predlažu Umetničkom savetu po tri umetnika. Na skupštini su dodeljene Godišnje nagrade za različite sekcije (arhitektura, slikarstvo i grafika, dizajn, fotografija, istorija umetnosti, tekstil, scenografija i kostimografija i dr) za period 2018–2022. Dodeljene su i Velike nagrade ULUPUDS-a kao i Nagrade za životno delo. Neki od dobitnika su Marica Kicušić, Dragana Kuprešanin, Jugoslav Vlahović, Zoja Bojić, David Vartabedijan, Daliborka Đurić, Anamarija Vartabedijan, Tomislav Peternek, Vukica Mikača, Milan Živković, Đorđe Aralica i drugi...

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Osnovala je Festival ilustracije knjige BookILL Fest, bila je učesnica više međunarodnih žirija, simpozijuma i izložbi, dizajnirala je preko 500 objavljenih knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra, gde i radi. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Dobitnica je više nagrada u oblasti ilustracije i dizajna knjige, i teorije ilustracije. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.

RTV

TV Novi Bečej

Politika, 18.4.2022.

Uručene Nagrade i Plakete „Sima Cucić” i otvorena izložba škole „Bogdan Šuput“

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo uručena je Nedeljku Terziću, a Plakete „Sima Cucić” Srđanu V. Tešinu i Miroslavu Gašparu 18. marta u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Ovom prilikom otvorena je nova izložba radova učenika Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“ iz Novog Sada, koja je ponela Zlatnu medalju za kvalitet vaspitno-obrazovnih institucija na proteklom Sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu.

Učesnici programa: Senka Vlahović, Miroslav Gašpar, Radovan Vlahović, Nedeljko Terzić, Đura Radišić, Luka Tešin i Srđan Tešin.

Odluku o nagradama doneo je žiri u sastavu: prof. dr Tihomir Petrović (predsednik), prof. dr Predrag Jašović (potpredsednik) i književnik Radovan Vlahović.

Plaketa „Sima Cucić” dodeljena je Srđanu V. Tešinu za knjigu „Luka kaže: priče za decu i razmažene roditelje” (Arhipelag, 2020)

Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971), književnik i priređivač sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča, autor je dvanaest knjiga. Dobitnik je stipendije iz Fonda Borislav Pekić, Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine, nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, Nagrade grada Niša za knjigu godine za decu i mlade. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Član je srpskog PEN centra. Živi u Kikindi.

O knjizi Luka kaže

Otac i dečak, u 77 duhovitih epizoda, praćenih upečatljivim ilustracijama Lidije Taranović, razgovaraju o sebi i svom svetu, o odrastanju i saznanju, o nevidljivosti i o nedostajanju, o tajnama i otkrićima, o tome zašto se nekada razumeju, a nekada svađaju.

Zašto ljubav ume da boli i kako Lukine reči znaju da budu lekovite?

Zašto šale mogu da budu ozbiljne, a ozbiljne stvari tako smešne?

Zašto su dečaci ponekad nezadovoljni, a roditelji gotovo uvek razmaženi?

„Razgovor Luke i tate je kao brz, bistar planinski potok. Njih dvojica se slažu i ne slažu u stavovima, razmenjuju znanje i iskustvo, igraju se, nadmudruju, ljute, uče jedan od drugog... Jednom rečju, vole se. Ovo je knjiga o porodici koja je bazirana na toleranciji, poštovanju i ljubavi. Divna knjiga o divnim ljudima.“

Jasminka Petrović

„Umetnik ponekad mora da trči za dečjom maštom. Tako je i u živoj, duhovitoj, kratkoj ali ozbiljnim životnim zamkama dupke punoj knjizi Srđana V. Tešina Luka kaže."

Mića Vujičić

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo u oblasti književnosti za decu dodeljena je Nedeljku Terziću.

Nedeljko Terzić, rođen 12. maja 1949. godine, živi u Sremskoj Mitrovici, autor je knjiga poezije, proze i dramskih tekstova. Poezijom i prozom zastupljen je u više od 80 antologija i značajnijih izbora književnog stvaralaštva kod nas i inostranstvu i dobitnik je preko 50 nagrada i priznanja za književno stvaralaštvo u Srbiji i inostranstvu. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.

Prvu pesmu za decu objavile su mu „Sremske novine“ 15. marta 1967. a već od 1969, objavljuje poeziju za decu u dečjem dodatku lista Politika. Prvu knjigu za decu „Dajem cara za sladoled“ objavio je 1979. godine. Objavio je do sada 42 knjige za decu i mlade u Srbiji, Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj, Francuskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Turskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj, kao i Republici Srpskoj. Za ova književna dela dobio je i brojne naše i inostrane nagrade.

O dobitniku

U savremenoj književnosti za decu i mlade ime književnika Nedeljka Terzića je već dugo poznato. Sve ono što je napisao za decu, odgovara prirodi detinjstva, kako temama koje obrađuje, tako i sadržinom i jasnim jezičkim izrazom, Nedeljko Terzić zna da su deca, i uopšte mladi, zahvalni čitaoci i zato im se obraća s puno poštovanja i uvažavanja.

Prof. dr Slavoljub Obradović

Plaketa „Sima Cucić” dodeljena je Miroslavu Gašparu za knjigu priča za decu „Mesečina iznad našeg dvorišta“ (BKC, 2021).

Miroslav Gašpar (1989) studije žurnalistike završio је 2012. godine, a master studije komunikologije 2013. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U slovačkoj redakciji Radija Novi Sad počeo je da radi 2011. godine kao saradnik, a od 2013. godine kao novinar. Sarađuje sa časopisom za decu na slovačkom jeziku „Zornjička”, u kojem je počeo da objavljuje priče za decu. Godine 2018. Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca objavio je njegovu zbirku pripovedaka za decu na slovačkom jeziku „Mesečina iznad našeg dvorišta”.

Iz recenzije

Knjiga „Mesečina iznad našeg dvorišta” autora Miroslava Gašpara sadrži deset pripovedaka za decu i deluje iznenađujuće kompaktno, tematski i stilistički homogeno.

Priče su stvarne, pune života, dosledno ispričane realističkim stilom, autor razume decu i njihov pogled na svet, priča ih razumljivim jezikom i jednostavnim stilom, što je, svakako, pozitivna strana ove proze.

prof. dr Zoroslav Spevak

Radovan Vlahović, u ime žirija i organizatora pozdravio je skup i uručio nagrade.

Izložbu je otvorio Đura Radišić, direktor škole „Bogdan Šuput“ iz Novog Sada.

O izložbi je govorio Siniša Štetin, pomoćnik direktora Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“.

Luka Tešin, govorio je odlomke iz nagrađene knjige svoga oca.

Senka Vlahović, moderator programa.

Učesnici programa i publika u Banatskom kulturnom centru.

Gosti sa učenicima O.Š. Dr Đorđe Joanović iz Novog Miloševa.

Radovi učenika škole „Bogdan Šuput“

Iz kataloga izložbe

Bogatstvo i atraktivnost ove izložbe ogleda se u delovanju svih smerova: likovni tehničar, tehničar dizajna enterijera, tehničar dizajna tekstila, tehničar dizajna ambalaže i tehničar dizajna grafike. Zastupljenost različitih slikarskih tehnika i grafike prikazuju motive pejzaža i figure u enterijeru, koje svojim malim formatima naglašavaju intimni doživljaj sveta u kome danas živimo. Savremeni izraz podrazumeva uptrebu novih materijala u oblasti industrijskog dizajna i projektovanje prostora koji za cilj ima prilagođavanje potrebama mladog čoveka. Zatim oblikovanje odevnih predmeta koji su tkani i čuvaju tradiciju od zaborava ali i dizajniranje kostimi koji prate novine u tehnologiji izrade materijala. Kod učenika takođe postoji ideja da pojedinim proizvodima osmisle novu, savremeniju ambalažu koja bi privukla širu javnost i opravdala kvalitet samog proizvoda. Takođe svaki brend prati grafički identitet koji u skladu sa proizvodom ima svoj vizuelni prikaz, stilizovan, kaligrafski, geometrijski, jednom rečju jasan, upečatljiv i estetski skladan.

Milena Kostić i Branislava Vranić

RTV

TV Novi Bečej

Više fotografija možete videti ovde:

https://www.facebook.com/media/set?vanity=banatculturalcenter&set=a.4993321547423000

Nagrade „Sima Cucić” i izložba škole „Bogdan Šuput“

Nagrade i Plakete „Sima Cucić” u oblasti književnosti za decu biće uručene u petak 18. marta u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Nagrada za životno delo pripala je Nedeljku Terziću, a Plakete „Sima Cucić“ Srđanu V. Tešinu i Miroslavu Gašparu.

Ovom prilikom biće otvorena nova izložba radova učenika Srednje škole za dizajn „Bogdan Šuput“ iz Novog Sada, koja je ponela Zlatnu medalju za kvalitet vaspitno-obrazovnih institucija na proteklom Sajmu obrazovanja „Putokazi“ u Novom Sadu.

Nagrade i Plakete „Sima Cucić

Žiri za Nagrade i Plakete „Sima Cucić” je radio u sastavu u sastavu: prof. dr Tihomir Petrović (predsednik), prof. dr Predrag Jašović (potpredsednik) i Radovan Vlahović, književnik.

Nagrada „Sima Cucić” za životno delo u oblasti književnosti za decu dodeljuje se Nedeljku Terziću za dugogodišnji posvećen rad u ovoj oblasti.

Nedeljko Terzić

Plakete „Sima Cucić” Srđanu V. Tešinu dodeljuje se za knjigu „Luka kaže: priče za decu i razmažene roditelje” (Arhipelag, 2020) i Miroslavu Gašparu za knjigu „Mesečina iznad našeg dvorišta“ (BKC, 2021).

Nagrade i Plakete „Sima Cucić” u različitim kategorijama do sada su dobili: prof. dr Jovan Ljuštanović, prof dr. Miomir Milinković, prof. dr Spasoje Grahovac, prof. dr Tamara Grujić, prof. dr Predrag Jašović, Gordana Maletić, prof. dr Voja Marjanović, prof. dr Milovoje Mlađenović, Ljubivoje Ršumović, Raša Popov, Pero Zubac, Timoti Džon Bajford, Đoko Stojičić, Radomir Andrić, Milutin Ž. Pavlov, prof. dr Tihomir Petrović, prof. dr Slavoljub Obradović, prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Milutin Đuričković, prof. dr Valentina Hamović, prof. dr Zorana Opačić, mr Milica Jeftimijević Lilić, Branko Stevanović i drugi.

Sima Cucić je rođen 20. marta 1905. u Beodri (današnje Novo Miloševo), umro je 14. avgusta 1988. u Zrenjaninu. Najpoznatija dela: 1926. knjiga pesama u prozi Psalmi u danima čeznuća, 1936. knjiga pripovedaka namenjena učenicima osnovne škole Ravničari, 1938. roman za decu IV-b napred!, 1946. roman za decu I Moca hoće u školu u izdanju Matice srpske, 1948. omladinski roman Prvi koraci u izdanju Matice srpske, 1951. objavio knjigu Iz dečje književnosti, 1959. Iz dečje književnosti II, 1978. Ogledi iz književnosti za decu za koju 1979. dobija Zmajevu nagradu. Sima Cucić važi za rodonačelnika književne kritike književnosti za decu u Srba.

Izložba radova učenika Škole za dizajn „Bogdan Šuput“ Novi Sad

Iz kataloga

Kontinuirani rad doveo je do toga da učenici vođeni svojim mentorima aktivno učestvuju na brojnim manifestacijama, izložbama i konkursima gde zauzimaju značajno mesto i zavidne rezultate.

Idući prema jubileju 75 godina od osnivanja škole, želja nam je da ostvarimo jedinstvo horizontale i vertikale u radu škole. Horizontalne daljine osvajaju učenici svojim idejama, a nepregledne visine su utemeljene u duhovnim i moralnim vrednostima koje nam je kao zaveštanje ostavio večno mladi Šuput.

Milena Kostić i Branislava Vranić

Aleksandar Mitrevski: „Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941)“

Edicija: PRVA KNJIGA / STUDIJE

204 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-542-4

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2021. godinu.

Publikacija Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja rezultat interesovanja prema arhivskom radu u domenu primenjene muzikologije i spoznavanju toka razvoja muzičke kulture u lokalnoj sredini. Kroz prizmu prisutnosti, kvaliteta i potencijalnog uticaja na razvoj muzičkog života Velike Kikinde, izvršena je procena značaja i pozicije muzičkih napisa i kritike u nekoliko lokalnih listova. Pisana reč o muzici doprinosi boljem razumevanju funkcionisanja programskih odrednica brojnih kulturnih društava, pružajući svojevrsnu sliku o značaju i mestu muzike tokom određenog razdoblja. Ovaj poduhvat se može smatrati krajnje opravdanim, s obzirom na skromniji broj sačuvane dokumentacije, podataka i publikacija o kulturnom razvitku grada između dva svetska rata.

U listovima Narodni glasnik, Nedeljni glasnik, Jugosloven i Kikindska nedelja obuhvaćen je period objavljivanja muzičkih napisa tokom razdoblja od 13 godina, tačnije od 1928. do 1941. godine, što je predstavljeno kroz kvalitativno-deskriptivnu analizu sadržaja odabranih tekstova o muzici, izvođaštvu i događajima.

Autor, iz Predgovora

Muzički život Velike Kikinde kroz napise u lokalnoj štampi (1928–1941) predstavlja zgodan priručnik za one koje interesuju manje istraživani aspekti istorije srpskog muzičkog života. Uprkos rasprostranjenim verovanjima u pasivnost malih sredina, ovim radom autor nas podseća da su i one plodonosne i iz te pozicije sagledava razvoj i aktivnosti muzičke scene i muzičke kritike u velikokikindskoj oblasti (danas grad Kikinda) u prvoj polovini dvadesetog veka.

Tisa Jukić, iz recenzije

Grupisanje istorijskih podataka o napisima muzičkih dešavanja na jedno mesto može se smatrati pionirskim doprinosom ovoj sredini, a piščeva spretnost u selekciji značajnih informacija i konciznom oblikovanju produkta ovog arhivskog istraživanja, uz brojne vizuelne priloge dokumenata i novinskih isečaka, čini ovaj rad pogodnim i uzbudljivim štivom za sve vrste čitalaca.

Anita Sommer, iz recenzije

100 novih naslova i 5 promocija na Sajmu knjiga u Novom Sadu

Na proteklom Sajmu knjiga u Novom Sadu u periodu od 3. do 10. marta 2022. godine Banatski kulturni centar izložio je na svom štandu oko 100 novih naslova objavljenih od poslednjeg održanog sajma 2020. godine i organizovao pet promocija novih izdanja.

PROMOCIJE BANATSKOG KULTURNOG CENTRA

Izabrana dela Bogdana Čiplića (saizdavač: KCV „Miloš Crnjanski”) i Edicija „Banatˮ predstavljeni su 3. marta na centralnoj bini „Laza Kostić“ u hali Master Novosadskog sajma.

O delima Bogdana Čiplića govorili su: izdavači Radovan Vlahović i Nenad Šaponja, urednica Bojana Popović i saradnici Viktor Škorić, Milana Poučki, Nenad Stanojević i Gordana Svilengaćin.

Izabrana dela Bogdana Čiplića sadrže knjige:
STRAVIČNA ZVONA, priredio Viktor Škorić
ĐURA JAKŠIĆ, priredio Nenad Šaponja
NA VELIKO I NA MALO, priredila Milana Poučki
PESME, priredila Gordana Svilengaćin
IZABRANE DRAME, izbor i predgovor Bojana Popović
TRAGOM „MEZIMČETA SRBSKOG”, priredila Bojana Popović

Uredništvo čine: dr Bojana Popović, prof. dr Milivoj Nenin i Radovan Vlahović.

O novi knjigama iz Edicije "Banat" govorila je autorka i priređivač Bojana Popović: "Izabrane pesme" Raše Popova i "Todor Manojlović i pozorište".

Banatska epopeja Radovana Vlahovića - predstavljanje tri romana Radovana Vlahovića: „Bapa”, „1934.” i „Mučenici” održano je 5. marta na bina „Laza Kostić“ Novosadskog sajma.

Govorili su: autor, urednik Simon Grabovac i književni kritičari Viktor Škorić, Milana Poučki, Vladimir Petrović, Jelena Đorđević.

Zajednička promocija autora novih izdanja Banatskog kulturnog centra održana je 6. marta na bina „Laza Kostić“ Novosadskog sajma.

Govorili su: autori BKC-a i urednik Radovan Vlahović, moderator Milana Poučki.

Autori i knjige:

Viktor Škorić: „Melanholični otpor forme”

Mladen Đuričić: „Fragmenti o Lazi Kostiću”

Milena Živkov: „Pokušaj života”

Nataša Bundalo Mikić: „Godovi bliskostiˮ

Jasmina Malešević: „Isusove sandale”

Andrea Beata Bicok: „Avangardna poezija Rastka Petrovića”

Jelena Milošev: „Svetlost bačena u oči”

Katarina Đorđievska: „Rečnik stradanja”

Miroslav Gašpar: „Mesečina iznad našeg dvorišta”

Aleksandar Mitrevski: „Muzički život Velike Kikinde kroz napise u

lokalnoj štampi (1928–1941)“

Predstavljanje knjige dr Mladena Đuričića "Fragmenti o Lazi Kostiću" održano je 6. marta na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

O knjizi su govorili autor Mladen Đuričić, urednik i izdavač Radovan Vlahović i recenzent Marko Tošović.

Zajednička promocija autora novih izdanja održana je 9. marta na bini „Laza Kostić“ u hali Master Novosadskog sajma.

Govorili su: autori BKC-a i urednik Radovan Vlahović, moderator Nataša Bundalo Mikić.

autori i knjige:
Snežana Aleksić Stanojlović: „Koraci”
Nada Kljajić: „Hajde da se igramo!: Kreaktivna knjiga baš za tebe” i „Zbog čoveka u ljudima”
Sanja Obradović: „Isusovka”
Jelena Milić: „Moj vetar banatski”
Mirko Čavić: „Dragomir mi kazo”
Tijana Rapaić: „Zvono otvara vrata”
Špejtim Sojeva Sole: „Kroz vreme”
Janko Šerfeze: „Kako napraviti svoj grad”
Živka Torbica: „Banaćanka”
Dragica Oličkov: „Kao bosiljakˮ
Milan Mađarev: „Nove priče”
Tatjana Većkalov: „Voleti očima”

Na štandu

Ilija Bakić, autor romana "Dvostav" u izdanju BKC-a, sa Radovanom Vlahovićem i Milanom Poučki na štandu. Roman je objavljen na osnovu konkursa za Nagradu "Bogdan Čiplić" za najbolji prozni rukopis.

Zoran Đerić, dobitnik glavne sajamske nagrade "Laza Kostić", jedan od naših najmlađih autora Jovan Zafirović, koji je nedavno dobio Vibovu nagradu, i domaćin, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra Radovan Vlahović.

Nakon promocije Izabranih dela Bogdana Čiplića: Viktor Škorić, Bojana Popović, Nenad Šaponja, Milana Poučki, Gordana Svilengaćin i Radovan Vlahović

Roman "1934." (nastavak romana "Bapa", knjiga druga) Radovana Vlahovića preveden je na slovački jezik. Prevodilac je Miroslav Gašpar a izdavač Vladimir Valenćik, Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca. Isti izdavač je prethodno objavio i prvi u nizu ovih romana "Bapa" na slovački jezik. 

Nakon zajedničke promocije autora novih izdanja: Nataša Bundalo Mikić, Milana Poučki, Andrea Beata Bicok, Jelena Milošev, Jasmina Malešević, Mladen Đuričić, Milena Živkov, najmlađi Marko Mikić i Radovan Vlahović.

Nakon promocije Banatske epopeje Radovana Vlahovića: Vladimir Petrović, Jelena Đorđević, Radovan Vlahović, Milana Poučki, Simon Grabovac, Jovana Vlahović i Viktor Škorić.

Nakon zajedničke promocije autora novih izdanja: Tatjana Većkalov, Radovan Vlahović, Snežana Aleksić Stanojlović, Sanja Obradović, Nada Kljajić, Špejtim Sojeva Sole, Jelena Milić, Nataša Bundalo Mikić i Milana Poučki.

Više fotografija sa sajma možete videti na stranici FB BKC knjige

RTV na Sajmu uživo

Gost: Radovan Vlahović, 6:15 min