Edicija PROZA
Slobodan Panić: „Orgazam i prosvetljenje”
„Stepčanske sveske: Knjiga 1.”
Kada se posmatra ceo kolonizacioni prostor na kojem je Kraljevina
Jugoslavija u periodu 1921‒1941. godine organizovala kolonizaciju srpskih ratnih dobrovoljaca iz svojih
dinarskih krajeva i srpskih optanata iz Mađarske, a to je područje između Virovitice
i Vršca, ka jugoslovensko-mađarskoj i jugoslovensko-rumunskoj granici (Banat, Bačka,
Baranja, Srem, Slavonija), među oko 200 formiranih kolonističkih naselja kolonija
Vojvoda Stepa je prostor najzahtevnijeg i najizazovnijeg
istraživanja.
„Grdna mešavina naroda iz svih naših krajeva”, tako je okarakterisao
Vojvoda Stepu prvi stepčanski sveštenik Radiša Berbakov odlazeći iz naselja u drugoj
polovini 30-ih godina 20. veka.
Geografija starog zavičaja u Vojvoda Stepi je izuzetno složena: Lika (Korenica, Otočac, Gospić, Gračac), Dalmacija (Knin, Benkovac), Bosna (Bosanska Krupa, Ključ, Kupres, Rudo), Kordun (Slunj), Banija (Glina, Dvor na Uni), Hercegovina (Ljubinje, Popovo polje, Bileća), Boka Kotorska (Budva ‒ Brajići, Paštrovići, Maine, Kotor), Crna Gora (Nikšić, Danilovgrad, Podgorica), Mađarska (Batanja u Pomorišju), Banat (Melenci, Kumane, Dragutinovo), rumunski Banat (Čenej, Nemet, Varjaš, Saravola) činila je istoriju nastanka ovog naselja izuzetno dramatičnom.
Sto godina od početka naseljavanja i osnivanja ove značajne
kolonije u Banatu stvorila se potreba da se više kaže o istorijatu njenog naseljavanja.
Ako je vreme surovi gospodar koji generiše zaborav, pisanje istorije je pokušaj
da se vrate pojave, događaji i ljudi i da se jedan mikroprostor (Vojvoda Stepa)
predstavi u totalitetu svoje prošle životne stvarnosti.
Zbornik radova Stepčanske sveske (knjiga 1) predstavlja bogato istoriografsko štivo upućeno pre svega potomcima ljudi koji su naselili ovo selo, ali i svim ljubiteljima istorije koji na mikroplanu mogu da sagledaju svu dramatiku jugoslovenskog kolonizacionog procesa između dva svetska rata.
(iz Predgovora)
dr Milan Micić
glavni i odgovorni urednik
Generalni sekretar Matice srpske
Milan Živanović: „Svako osvaja svoj Ararat 2: Zapisi o stvaraocima i delima“
Edicija OGLEDI
544 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-603-2
Cena: 1200 din
dr Natalija Ludoški
Radovan Vlahović: „Bapa” (drugo izdanje)
Edicija ROMAN
Prvo izdanje romana Bapa objavljeno je 2016. godine. Roman se našao u užem izboru za tri nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada Zlatni suncokret, Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma i Knjiga godine Društva književnika Vojvodine. Do sada je preveden na mađarski, slovački, rumunski i makedonski jezik. Urednik romana Simon Grabovac priredio je knjigu Kritičari o „Bapi” u kojoj su sabrani književno-kritički tekstovi brojnih autora koji su pisali o romanu. Roman Bapa je početak banatske epopeje Radovana Vlahovića koja je do sada dobila još dva nastavka: romane 1934. i Mučenici. Nastaviće se...
***
Branko nije bio plašljiv, ali je voleo red i poredak, i kad se jedanput u’vatijo jednog puta, i kad je vidijo da se tim putom dobro ide i da se napreduje, onda ga nije menjo. Takav je bio u svemu: i kad je orao, znao je da jedne godine ore na stuk, a druge godine na is. Znao je da je jutro uvek pametnije od večeri. Da se države menjaju, a da narod ostaje.
Živka Torbica: „Dve kapi vode“
Edicija ZAVIČAJ
„Pesnička republika: zbornik radova V“
Edicija POEZIJA
Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, književna manifestacija Pesnička republika po šesti put je održana 21. avgusta 2021. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. U okviru manifestacije dodeljena je Gramata Pesničke republike i održan tradicionalni pesnički maraton.
Na osnovu konkursa za Gramatu Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka a nije bila nagrađena – proglašen je dobitnik Gojko Đogo za knjigu Vunena vremena (Prosveta, Beograd 1981).
Na otvoreni poziv organizatora, za učešće na pesničkom maratonu, prijavljivali su se pesnici-državljani Pesničke republike, kao i oni koji su to želeli da postanu. Pesme učesnika maratona objavljene su u ovom zborniku.
Pesnička republika osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – Grada u fokusu – uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...
U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga, u vremena buduća, povedu pesnici.
Danijela Milosavljević: „Ždral”
Tridesetak proznih tekstova, koji se iz jednog u drugi prenose, nastavljaju i menjaju temom i izrazom, realnim, bajkovitim, filigranskim vezom, lirskim, starodrevnim, putopisnim, umereno feminističkim, odlikuju se skrivenim ali bitnim podtekstom, koji autorku oslobađa od raspričanosti, ali i od nedorečenosti. Naizgled započevši iz sredine ili samog finala događaja, zgode, situacije ili aksidenta, poetsko-prozni fragmenti sna i jave, uz diskretnu poentu, produžavaju trajanje u svesti, iskustvu ili emociji onih koji će ih čitati.
Zoran SLAVIĆ
Priče nisu feljtonističke, već su u dosluhu sa realnom životnom stvarnošću, ali i sa prelepom imaginacijom spisateljice, koja želi da je dohvati. Tematski i idejno raznorodne. Imaju razrađenu fabulu, kompoziciju i dinamiku, koji odgovaraju ovom proznom žanru. Fond reči odiše bogatstvom. Svaka priča donosi Slike sa izložbe, jer su detalji verno, pažljivo i strpljivo napisani... Lep dar zapažanja je, na momente, prožet maštom i lirskim osećanjima.
Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ
Još od pradavnih vremena ljudi su bili fascinirani lepotom ždralova i njihovim spektakularnim svadbenim plesom, pa tako im nije odolela ni naša spisateljica. Jer: Život je taj koji nas neprestano lomi, a mi smo ti koji biraju da budu običan papir ili ždral (...) Ždral kao simbol šta možemo da učinimo sa svojim životima... Da li let ili pad?
Zoran ILIĆ
KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“ 2023
Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar
u okviru kulturne manifestacije
BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI
raspisuju
KONKURS
za Književnu nagradu „Stevan Sremac“
za dela humorističko-satiričnog žanra
(proza, poezija, aforizmi)
Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana.
Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.
Rok prijema radova za konkurs je 10. jun 2023. godine. Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2023“.
Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 30. juna 2023. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.
Banatski kulturni centar izlaže na Sajmu knjiga u Podgorici
KONKURS ZA PRVU KNJIGU I JUBILEJ
Konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora se odnosi na autore do 35 godina starosti koji žive na teritoriji Grada Kikinde, na autore iz Srbije i na autore iz dijaspore.
Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr) od kojih će žiri odabrati tri rukopisa za obajvljivanje u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore.
Žiri radi u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija).
Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
Konkurs je otvoren od 01. 05. 2023. do 01. 08. 2023. godine.
Rezultati konkursa biće objavljeni 01. 09. 2023. godine, a knjige će biti objavljene do kraja oktobra 2023. godine i pojaviti se na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Za sve
dodatne informacije o konkursu obratiti se na e-mail: