JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Milan Živanović: „Svako osvaja svoj Ararat 2: Zapisi o stvaraocima i delima“

Edicija OGLEDI
 544 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-603-2

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Saizdavač:
Arhiv Vojvodine, Novi Sad


Milan Živanović, novinar i urednik kulturnih rubrika, pesnik i slikar, književnik i antologičar, odabirajući tekstove iz svog impozantnog žurnalističkog opusa, načinio je rukopis koji predstavlja nastavak knjige Svako osvaja svoj Ararat: zapisi o stvaraocima i delima (Gradska biblioteka, Novi Sad 2020).

Rukopis čini stotinak tekstova u kojima je Živanović svojevremeno detektovao važne i značajne pojave iz oblasti književnosti i umetnosti (pozorišta, likovnosti), što se potvrđuje danas, nekoliko decenija posle njihovog nastanka. To su stvaraoci –  klasici i savremenici – najvećim brojem potekli iz regionalne, novosadske i vojvođanske sredine (Laza Kostić, Crnjanski, Raša Popov, Mladen Markov, Milan Tutorov, Stojan Trećakov, Laza Čurčić, Tomislav Bekić, Svetlana Tomin, Milorad Grujić, Vladimir Gvozden, Gorana Raičević, Sava Stepanov, Gradimir Smuđa, Lazar Vozarević, Zdravko Mandić...), potom nacionalni velikani (Vladeta Jerotić, Stevan Raičković, Jovan Deretić, Miodrag Mića Mihajlović, Olja Ivanjicki, Vojislav Lubarda...), kao i svetski umetnici (V. H. Odn, Natali Sarot,  Breton, Virdžinija Vulf, Robert Muzil, Džulijan Barns, Viktor Jerofejev, Sergej Dovlatov...)

Baveći se, decenijama, „vražjim“ novinarskim poslom, Živanović je konačno dospeo u poziciju da mimo imperativa nametnutih dnevnih tema, iz svog obimnog opusa, odabere tekstove koji i o njemu kazuju ono što je sam izrekao o jednom od onih čije delo visoko vrednuje; da na novinarstvo i književnost gleda „kao osećanje, a ne sećanje, kao živo tkivo, a ne papirnati sadržaj“, a da su iza imena uvek „ljudi, ali samo oni koje on odabere i donese na svoj način.“

Sabrani na jednom mestu, tekstovi Milana Živanovića svedoče o jednom razdoblju naše kulturne istorije, te tako predstavljaju nezaobilaznu i dragocenu, pouzdanu građu za sva buduća istraživanja kako pojedinačnih autorkih opusa, tako i sveukupne naše socio-kulturne scene.                        

dr Natalija Ludoški