JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Nagrada Beogradskog sajma za „Izabrana zenitistička dela”

„Izabrana zenitistička dela” (1. kolo u 8 tomova) u izdanju Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” ponela su Specijalno priznanje na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.


Nagradu je na svečanoj dodeli primio Radovan Vlahović, direktor i urednik Bantskog kulturnog centra, inicijator ovog značajnog poduhvata, od strane predsednice žirija akademika Zlate Bojović. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu Zlata Bojović, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.

Povodom priznanja, Radovan Vlahović izjavio je: „Navršilo se 40 godina od kad sam 1983. godine posetio izložbu posvećenu zenitizmu čiji autor je Irina Subotić. Nepravda učinjena našem najpoznatijem u Evropi umetničkom pokretu, kako pre drugog rata, tako i posle, probudile su u meni ideju da nastavim da sledim konstruktivističku tradiciju u ‘Novom zenitu’, kroz izdavaštvo, a i moje lično stvaralaštvo, kroz pisanje kao večnu žudnju za radošću beskonačnog. Želja da iznova rehabilitujem knjige Ljubomira Micića, Branka Ve Poljanskog, Ivana Gola, Boška Tokina, Marjana Mikca i ostalih zenitista – bio je san koji je čekao punih 40 godina na svoje ostvarenje. Zahvaljujući brojnim saradnicima na ovom kapitalnom projektu ‘Izabrana zenitistička dela’ su videla svetlo dana a nagrada Beogradskog sajma koju sam danas primio samo je potvrdila da je za taj novozenitistički san vredelo živeti i raditi i da je sve to itekako imalo smisla, kako za Zenit kao umetnički pokret, takođe i za uzdizanje reputacije srpske kulture i književnosti u Evropi i u svetu.”


„Izabrana zenitistička dela” sadrže sledeće knjige zenitističkih autora (sa komentarima – 25 novih tekstova iz pera 12 saradnika): Ljubomir Micić: „Antievropa“ , Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin: „Manifest zenitizma“ , Branko Ve Poljanski: „77 samoubica“, Ljubomir Micić: „Spas duše“, Ljubomir Micić: „Ritmi mojih slutnja“, Ljubomir Micić: „Istočni greh“, Ljubomir Micić: „Aeroplan bez motora“ , Marijan Mikac: „Efekt na defektu“.


„Izabrana zenitistička dela” potpisuju – za izdavače: Radovan Vlahović, Nenad Šaponja; uredništvo: Miloš Jocić, Simon Grabovac, Radovan Vlahović; izdavački savet: Gojko Tešić, Sava Damjanov, Milan Micić; priredili: Miloš Jocić, Radovan Vlahović, Senka Vlahović; saradnici: Andrea Beata Bicok, Dragana Bošković, Maša Vujnović, Zoran Đerić, Mladen Đuričić, Vasilije Milnović, Vladimir Petrović, Milana Poučki, Snežana Savkić, Nenad Stanojević, Nina Stokić, Viktor Škorić. 


„Dela u ovoj ediciji stvarana su u skladu sa avangardom, zenitističkom poetikom koja je, između ostalog, zagovarala nestandardne tipografske intervencije i slobodna igranja jezikom, stilom, izrazom i gramatikom. Urednici izdanja su se trudili da u što većoj meri očuvaju izvorni izgled tekstova i njihov originalni, često destruktivni jezički izraz, kako bi današnji čitaoci imali prilike da se što neposrednije upoznaju sa lucidnom zenitističkom umetnošću. Međutim, zbog prilagođavanja savremenoj štampi, neka dela imaju delimično prilagođen gafičkim prelom, a zbog prilagođavanja savremenom jezičkom standardu nad tekstovima su vršene minimalne gramatičke intervencije.“ (Reč urednika)


„Zenitizam je, zapravo, najreprezentativniji i najdosledniji domaći avangardni pokret, budući da ni u jednom trenutku nije upao u zamku etabliranja u još-jedan-umetnički-pokret i da se dosledno držao čisto avangardnog puta totalnosti, što spaja dve krajnje tačke: ono što Peter Birger naziva totalni raskid s institucijom kulture (Birger 1998) i ono što s druge strane Aleksandar Flaker naziva „optimalna projekcija” (Flaker 1982) kao aktivistički princip, svojevrsna tenzija stvaranja konkretne budućnosti.“ (Vasilije Milnović)

Ovaj kapitalni projekat objavljen je uz podršku Pokrajinske vlade Vojvodine.







Zenitistička dela, Bapa na francuskom i intervjui Raše Popova na sajmu knjiga u Beogradu

Banatski kulturni centar (BKC) biće jedan od izlagača na predstojećem 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga od 21. do 29. oktobra 2023. godine. BKC će, na svom štandu u prizemlju Hale 4, predstaviti produkciju koja, u proteklih godinu dana, broji oko 50 novih izdanja, i dodeliti Nagrade i Plakete Sima Cucić u nedelju 22. oktobra od 16 časova u sali „Vasko Popa“ (Hala 1A). 


BKC redovno izlaže na Beogradskom sajmu knjiga od 2008. godine i do sada je objavio oko 650 naslova u oblasti književnosti, umentosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, autora iz više od 20 država sveta.

Izdanja BKC-a između dva sajma objavljena su u edicijama „Izabrana zenitistička dela”, „Banat”, Ogledi, Istorija, Prva knjiga, Poezija, Proza, Roman, Prevodi, Književnost za decu, Baština...

Učešće BKC-a na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga podržano je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

 

Izabrana zenitistička dela

Iz protekle produkcije posebno se izdvaja kapitalni projekat u saizdanju sa Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš Crnjanski”: „Izabrana zenitistička dela” (1. kolo u 8 tomova) koja sadrže sledeće knjige zenitističkih autora (sa komentarima – 25 novih tekstova iz pera 12 saradnika): Ljubomir Micić: Antievropa , Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin: Manifest zenitizma , Branko Ve Poljanski: 77 samoubica“, Ljubomir Micić: Spas duše“, Ljubomir Micić: Ritmi mojih slutnja“, Ljubomir Micić: Istočni greh, Ljubomir Micić: Aeroplan bez motora , Marijan Mikac: Efekt na defektu.

 

„Bapa“ na francuskom

U susret Francuskoj koja je zemlja počasni gost na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, objavljen je prevod romana „Bapa“ na francuski jezik (prevela Tamara Balaž). „Bapa“ je do sada preveden i na mađarski, slovački, rumunski i makedonski. Prvo izdanje romana Bapa objavljeno je 2016. godine. Roman se našao u užem izboru za tri nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada Zlatni suncokret, Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma i Knjiga godine Društva književnika Vojvodine. Urednik romana Simon Grabovac priredio je knjigu Kritičari o „Bapi” u kojoj su sabrani književno-kritički tekstovi brojnih autora koji su pisali o romanu. Roman Bapa je početak banatske epopeje Radovana Vlahovića koja je do sada dobila još dva nastavka: romane 1934. i Mučenici. Nastaviće se...

 

*Pored romana „Bapa“, BKC je na francuskom objavio i knjigu poezije Predraga Jašovića u prepevu mr Tanje Pajić, a prethodnih godina, u prevodu dr Borisa Lazića, i poeziju Đure Jakšića, Vladislava Petkovića Disa i „Gorski Vijenac“ P. P. Njegoša, kao i poeziju Daniela Piksijadesa na francuskom u prevodu Alicije Minjarez Ramirez.

 

Raša Popov u ediciji „Banat“

Dr Bojana Popović priredila je knjigu intervjua sa Rašom Popovim pod nazivom „Mokrinski čarobnjak“, koja je objavljena u ediciji „Banat“ koju uređuju Milivoj Nenin, Milorad Grujić i Radovan Vlahović. „Knjiga Mokrinski čarobnjak predstavlja izbor iz intervjua koje je Raša Popov davao u dužem vremenskom periodu, počev od sada već davne 1986, do smrti 2017. godine. Popov u intervjuima govori o različitim temama, pre svih o svom televizijskom iskustvu i radu na radiju, zatim često priča i o detinjstvu i o Beogradu u koji se preselio kako bi završio studije književnosti, ili o svom stvaralaštvu, ali i o položaju umetnika u tadašnjoj Jugoslaviji i kasnije u Srbiji.“ (Bojana Popović)

 

„Brana“ Milana Micića

... Brana, obogaćena ilustracijama Senke Vlahović, više je pesnička knjiga nego zbirka pesama ili poema. Nju čini dvadeset i jedno lirsko, tipično ljubavno pesničko delo sa zajedničkom temom prvog susreta lirskog subjekta i naslovne Brane. (...) Sama priroda takvog događaja, gotovo petrarkističkog sudbonosnog susreta, pesniku omogućava da oko središnjeg motiva ispeva veći broj varijacija, bez ikakvog ponavljanja; u njima se jezgro zbirke dopunjava drugim bitnim temama, kakve su njegov život pre susreta i njihov zajednički život posle njega.  (Lazar Bukumirović)

 

„Narodni muzej Zrenjanin 1911–2021”

Kapitalno delo u izdanju Narodnog muzeja Zrenjanin i BKC-a, na preko 700 strana punog kolora, čiji je urednik dr Filip Krčmar, „Narodni muzej Zrenjanin 1911–2021”, objavljeno je povodom jubileja 110 godina od osnivanje muzeja. „Krajnji rezultat je voluminozna i bogato ilustrovana knjiga sa obimnim kritičko-naučnim aparatom koju čitalac drži u rukama, a koja svedoči o ambicioznosti čitavog poduhvata i ozbiljnoj nameri autora da svojim ukupnim radom prevaziđu sve slične dosadašnje projekte, te predstave svoju ustanovu na najbolji mogući način, ostavljajući o njoj i sebi sliku u sadašnjosti za budućnost. Koliko su u tome bili uspešni, svoj konačni sud daće vreme. “ (Siniša Onjin)

 

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvaja se poezija Gojka Đoga, Nikole Kitanovića, Dragana Pop Dragana, Radeta Ćosića, knjiga kritika Milana Živanovića, proza Davora Radulja, Aleksandra Arsenijevića, Davida Kecmana...

 

Nagrade između dva sajma

Između dva sajma Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa poneo je jedno od najviših priznanja koja se dodeljuju u AP Vojvodini – Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture, Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine uručena je Radovanu Vlahoviću za roman Noćni razgovori sa sestrom, dok je u Mokrinu Radovan Vlahović je dobio Specijalnu nagradu „Raša Popov” za uzuzetan doprinos književnosti i afirmaciji mladih autora.

 

Dodela Nagrada „Sima Cucić“ na sajmu

Na sajmu knjiga u Beogradu, u sali „Vasko Popa“ (hala 1A), u nedelju 22. 10. 2023 od 16 časova, Banatski kulturni centar dodeliće Nagradu „Sima Cucić“ za najbolju knjigu u oblasti nauke o književnosti za decu, Nagradu „Sima Cucić“ za životno delo i posebne plakete. BKC ove nagrade tradicionalno dodeljuje od 2008. godine u znak sećanja na rodonačelnika književne kritike književnosti za decu u Srba Sime Cucića rođenog u Novom Miloševu.

Više o dodeli nagrada „Sima Cucić“ možete videti ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2023/10/nagrade-i-plakete-sima-cucic-2023.html


 

IZDANJA IZMEĐU SAJMOVA 2022. I 2023. GODINE

 

IZABRANA ZENITISTIČKA DELA, 1. kolo u 8 tomova
Ljubomir Micić: Antievropa
Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin: Manifest zenitizma
Branko Ve Poljanski: 77 samoubica
Ljubomir Micić: Spas duše
Ljubomir Micić: Ritmi mojih slutnja
Ljubomir Micić: Istočni greh
Ljubomir Micić: Aeroplan bez motora
Marijan Mikac: Efekt na defektu 

Edicija „Banat“
Raša Popov: „Mokrinski čarobnjak (izbor iz intervjua)“, priredila Bojana Popović 

Roman
Radovan Vlahović: „Bapa” (drugo izdanje)
Radovan Vlahović: „Mučenici: nastavak romana Bapa: knjiga treća” (drugo izdanje)
Goran Blagojević: „Zemo“ (2. izdanje)

Prevodi sa srpskog na francuski
Radovan Vlahović: „Bapa” (na francuskom), prevela Tamara Balaž
Predrag Jasovich:La vie de Nulhome de Nulleplace“ (na francuskom), prevela Mr Tanja Pajich 

Prevodi na srpski
Rišard Vasilevski: „Nesanica“, prevod sa poljskog Olga Lalić Krovicka 

Proza
Davor Radulj: „Pomerena frekvencija“
Danijela Milosavljević: „Ždral”
Sanja Obradović: „Romela”
Slobodan Panić: „Orgazam i prosvetljenje”
Aleksandar Arsenijević „Fosforescencije“
David Kecman „Zapisi iz zaumlja“ 

Posebna izdanja
„Narodni muzej Zrenjanin 1911–2021”
Radovan Vlahović: „Evropski Fejsbuk pesnički festival: 10 godina: :monografija“
Aleksandra Hajdin: „Jelena Badnjevac Ristić: Žena sa glavnog koloseka“ 

Poezija
Gojko Đogo: „Vunena vremena“
Milan Micić: „Brana”
Nikola Kitanović: „Bože, u pticu me pretvori”
Dragan Pop Dragan: „Reči o mislima/misli o rečima”
Rade Ćosić „Čovek to ne može da iskaže“
Nada Kljajić: „Izazvana”
Marija Stanković: Deo mene (2. izdanje)
„Pesnička republika: zbornik radova V“ 

Baština
Milutin Trbić: „Priče i pesme“, pripredio Nenad Stanojević 

Istorija
„Stepčanske sveske: Knjiga 1.”, zbornik radova 

Ogledi
Srđan Grubor: „Ovaploćenje u knjigama: Teološki osvrt na dela Radovana Vlahovića
Milan Živanović: „Svako osvaja svoj Ararat 2: Zapisi o stvaraocima i delima“ 

Prva knjiga/poezija
Veselin Mandarin: „Večnost je kriva“ 

Prva knjiga/Proza
Milivoj Popov: „Bezbojni plamen“ 

Prva knjiga/Studije
Dunja Brkin Trifunović: Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta 

Zavičaj
Zdravko Borojević: „Nenapisano pismo“
Grujica  Rođenkov: „Na putu bez traga”
Dragan Putnik: Putnikove pesme
Živka Torbica: „Dve kapi vode”
„Bogdan Kalabić – Čovek amaterizma”
Jelena Prćić: „Klizanje po duši”
Goran Blagojević: „Šapat razglednica“ 

Književnost za decu
Julijana Milutinović: „Milina bojanka” 

U pripremi
Nina Katana: „Beznađe
Milivoj Bajšanski : Sve junake po imenu znadem: Atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“ 
Uroš Pavlov: Nebo su razgažene cipele“
„Aleksandrovački letopis“, knjiga treća
Milena Kulić: „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)
Ivan Pravdić: „Dve izrazito različite novele 
Dušan Bilbija: „Sto godina fudbala u Ruskom selu“, knjiga druga
Dušan Vasiljev: „Pripovetke“, priredio Jovan Zivlak
Radovan Vlahović: „Ljuba“
Dušan Radak: „Krevet-zmija i mala Prosvetina enciklopedija
Nika Jasna Đukić: „Svetlost bezmenja
Piroška Budišin: „Draga moja, da ti kažem“
Predrag Peđa Stanaćev: „Bibliotekar i druge priče“
Marica Šljukić: Tezga pokraj puta
Predrag Marković: „L'imun isceđen“
Jelka Knežević: Pesme“ 
Nikolaj Velimirović: „Reči o svečoveku“
Radovan Vlahović: „Banatske pripovetke“ (drugo izdanje)

NAGRADE I PLAKETE „SIMA CUCIĆ” 2023

Nagrade i Plakete „Sima Cucić” u oblasti književnosti za decu biće uručene u nedelju 22. oktobra u 16 časova na 66. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, u sali „Vasko Popa“ (hala 1A). Nagrada za životno delo pripala je Gordani Maletić, Nagrada za najbolju knjigu u oblasti nauke o književnosti za decu prof. dr Milutinu Đuričkoviću, a Plakete „Sima Cucić“ Perici Markovu i Julijani Milutinović.


U okviru svečane dodele nagrada učestvuju: Radovan Vlahović, direktor BKC-a i osnivač nagrade, prof. emeritus dr Tihomir Petrović, predsednik žirija, prof. dr Predrag Jašović, član žirija, prof. dr Milutin Đuričković, dobitnik nagrade za najbolju knjigu, Gordana Maletić, dobitnica nagrade za životno delo, Perica Markov, dobitnik plakete, Julijana Milutinović, dobitnica plakete. Muzički deo programa: Sonja Kalajić, violina i testera.

Više o nastupu BKC-a na Sajmu knjiga:

 

SAOPŠTENJE ŽIRIJA 


Žiri u sastavu: prof. emeritus dr Tihomir Petrović (predsednik), prof. dr Predrag Jašović (potpredsednik) i književnik Radovan Vlahović doneo je sledeću odluku o Nagradama i Plaketama: 


Nagrada „Sima Cucić” za životno delo
u oblasti književnosti za decu
dodeljuje se

Gordani Maletić

 

Nagrada „Sima Cucić” za najbolju knjigu
u oblasti nauke o književnosti za decu
dodeljuje se

prof. dr Milutinu Đuričkoviću


za knjigu
„ŽUDNJA ZA IGROM : Književno delo Milenka Matickog za decu i mlade”
(„Alma“, Institut za dečju književnost, Beograd, 2022)

 

Plaketa „Sima Cucić”
dodeljuje se 

Perici Markovu

za knjigu „Izgled“ (Gradska biblioteka „Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin, 2022)

 

Plaketa „Sima Cucić”
dodeljuje se 

Julijani Milutinović

za knjigu „Milina bojanka” (BKC, 2023)

 

ISTORIJAT 

Banatski kulturni centar u poslednjih 15 godina neguje sećanje na Simu Cucića kroz dodelu Nagrada i Plaketa „Sima Cucić”, kroz ponovno objavljivanje njegovih dela, čak i prevođenje na strane jezike, organizovanje okruglih stolova, štampanje zbornika i drugih aktivnosti.

Sima Cucić je rođen 20. marta 1905. u Beodri (deo današnjeg Novog Miloševa), umro je 14. avgusta 1988. u Zrenjaninu. Njegova najpoznatija dela su: 1926. knjiga pesama u prozi Psalmi u danima čeznuća, 1936. knjiga pripovedaka namenjena učenicima osnovne škole Ravničari, 1938. roman za decu IV-b napred!, 1946. roman za decu I Moca hoće u školu u izdanju Matice srpske, 1948. omladinski roman Prvi koraci u izdanju Matice srpske, 1951. objavio je knjigu Iz dečje književnosti, 1959. Iz dečje književnosti II, 1978. Ogledi iz književnosti za decu za koju dobija Zmajevu nagradu.

Sima Cucić danas važi za oca ili rodonačelnika književne kritike književnosti za decu kod Srba.

Nagrade i Plakete „Sima Cucić” u različitim kategorijama dobili su u poslednjih petnaestak godina brojni ugledni stvaraoci, a među njima su: prof. dr Luka Hajduković, prof. dr Jovan Ljuštanović, prof dr. Miomir Milinković, prof. dr Spasoje Grahovac, prof. dr Tamara Grujić, prof. dr Predrag Jašović, prof. dr Voja Marjanović, prof. dr Milovoje Mlađenović, Ljubivoje Ršumović, Raša Popov, Pero Zubac, Timoti Džon Bajford, Đoko Stojičić, Radomir Andrić, Milutin Ž. Pavlov, prof. emeritus dr Tihomir Petrović, prof. dr Slavoljub Obradović, prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, prof. dr Valentina Hamović, prof. dr Sunčica Denić, prof. dr Zorana Opačić, mr Milica Jeftimijević Lilić, prof. dr Slađana Milenković, prof. dr Snežana Šarančić Čutura, Dušan Pop Đurđev, Nedeljko Terzić, Nada Kljajić, Marina Grujić, Srđan V. Tešin, Uglješa Šajtinac, Igor Kolarov, Branko Stevanović i drugi. 

Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2023

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednici, koji će biti nagrađeni objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, budu Ivan Pravdić za rukopis „Dve izrazito različite novele i Milena Kulić za rukopis „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame).


Pored nagrađenih, u najuži izbor ušli su i rukopisi Jelene Gavrilović („Čekajući kartu za Albukerki i druge priče”), Milorada Grujića („Život bez snova), Dejana Bogojevića („Vozim svoj beli auto”). Na konkurs je pristiglo 32 rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr.

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej. 

Iz obrazloženja žirija

„Ivan Pravdić u dve, kako stoji u naslovu, izrazito različite novele, kao da slika dve etape jednog istog sveta, jedne iste stvarnosti, koja svoje temelje ima u prvoj noveli, a krajnje konsekvence dostiže u drugoj. Prva novela, i mizanscenom i radnjom, donosi pred čitaoce atmosferu sukoba, neimenovanih naoružanih ljudi i bespomoćne dečije vedrine, zgarišta, ruralne sredine, dok druga novela u sasvim drugom registru govori o urbanom, o tranziciji (transiciji), o shizofrenosti modernog, o lažnom životu itd. Iako samo naizgled deluje da su to odvojene priče, sa različitim junacima i različitim tematskim okvirima, karakterologija i neobična sličnost sa ličnostima i događajima oko nas upućuju nas da povežemo ove dve izrazito različite novele u jednu priču o nama i ne tako davnim istorijskim događajima čiji smo svedoci. Ove dve novele su toliko različite koliko smo različiti mi u odnosu na ono što smo bili pre dve decenije.” (msr Nenad Stanojević)

„Osim intrigantne tematike, rukopis Milene Kulić izdvojio se zbog jedinstvenog stila kojim je napisan. Jezgrovitim rečenicama koje teku u logičnom sledu, informacijama koje su zanimljive i živopisne čak i čitalačkoj publici čiji poziv nije vezan ni za pozorište ni za književnost, kao i sposobnosti da u formi naučne priče-eseja prenese znanje, rekli bismo da je Milena Kulić uspela da postigne ono što je za svakog pisca i naučnika veoma zahtevno: njeno široko obrazovanje poslužilo joj je kao osnova, no njen očigledan dar za pripovedanje doprineo je tome da rukopis koji u neku ruku može poslužiti i kao udžbenik bude štivo koje će sasvim sigurno biti rado viđeno u kućnim bibliotekama.” (msr Milana Poučki)

Iz biografija dobitnika nagrade

Dr um. Ivan Pravdić je redovni profesor, šef katedre za dramaturgiju, rukovodilac doktorskih studija i predsedavajući saveta Akademije umetnosti u Novom Sadu. Rukovodilac je grupe za višemedijsku umetnost interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Dopisni je član centra za interdisciplinarne izvođačke umetnosti Univerziteta grada Birmingena u Velikoj Britaniji. Član je veća za umetnost Univerziteta u Novom Sadu i interdisciplinarnog stručnog veća Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Milena Kulić (1994, Bačko Dobro Polje). Osnovne i master akademske studije srpske književnosti završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je 2018. godine odbranila master rad na temu „Komedije Marina Držića u dramatizaciji Marka Foteza“, a trenutno je na doktorskim studijama gde završava disertaciju „Teorijsko-kritička misao Slobodana Selenića o drami“.