Roman Biti počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga nisam završio. Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da sam želeo – odnosno želim, jer roman još nije završen – da obuhvatim život jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim, a koliko ja o tome znam, i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta. Drugi razlog tako dugog pisanja jeste složenost tkiva romana. I ovde je uveden muzički princip polifone gradnje (…)
Vladan Radovanović (1932–2023)
Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ.
Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti.
Miloš Jocić
