Predavanje prof. dr Dragana Stanića o Teodoru Pavloviću u Novom Miloševu

Predavanje prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, na temu „Teodor Pavlović kao urednik Letopisa Matice srpske” održaće se u ponedeljak, 22. decembra, u 17:30 časova u biblioteci O.Š. „Dr Đorđe Joanović” u Novom Miloševu.

Dani Teodora Pavlovića održavaju se po 26. put u organizaciji Banatskog kulturnog centra, u saradnji sa Maticom srpskom, a pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.

Predavanja profesora Stanića je završni program ovogodišnje manifestacije. Prethodno je održana svečana dodela Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu prof. dr Milivoju Neninu, dopisnomi članu SANU. Održane su projekcije projekcija filma „Kajmakčalan” u režiji Dragana Gavrilovića i Borisa Trbića. Predstavljanje novih knjiga i dokumentarna izložba upriličeni su povodom pola veka književnog stvaralaštva Radovana Vlahovića.

Teodor Pavlović (1804–1854) je rođen i umro u Karlovu, današnjem Novom Miloševu. Bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske i osnivač prve muzejske zbirke u Srba. Bio je novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik i prevodilac. Teodor Pavlović bio je jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora iz Kikinde, Srbije i dijaspore 2025.

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina starosti. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritoriji Grada Kikinde, na autore iz Srbije i autore iz dijaspore.

Grad Kikinda i BKC već 17 godina zajednički objavljuju prve knjige, a štampano je skoro 40 naslova u okviru ove saradnje.

Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr) od kojih će žiri odabrati tri rukopisa za obajvljivanje u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore.

Žiri radi u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija).

Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Konkurs je otvoren od 12.12. 2025. do 01. 04. 2026. godine.

Rezultati konkursa biće objavljeni 01. 06. 2026. godine, a rukopisi će biti objavljeni do kraja 2026. godine.

Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na e-mail:

banatskikulturnicentar@gmail.com

Promocija i izložba povodom 50 godina stvaralaštva Radovana Vlahovića održani u subotu u prepunom BKC-u

Predstavljanje novih knjiga Radovana Vlahovića i otvaranje dokumentarne izložbe ‒ povodom 50 godina stvaralaštva autora ‒ održani su 6. decembra u prepunoj sali Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu, u okviru programa manifestacije 26. Dani Teodora Pavlovića.

Povodom jubileja predstavljene su nove knjige proze Radovana Vlahovića „Prid dućanom ode vek”, „Kako sam se svetio ženama” (u izdanju BKC-a, 2025) i otvorena je dokumentarna izložba „Knjige Radovana Vlahovića“.

O knjigama su govorili recenzenti Nenad Stanojević i Gordana Svilengaćin i autor Radovan Vlahović. Moderator programa bio je Branislav Ugrinov, a odlomke je čitala Dajana Mirkov.

Dokumentarnu izložbu „Knjige Radovana Vlahovića: povodom 50 godina književnog stvaralaštva” otvorila je Ilinka Đuran.

Prvu priču pod nazivom „Uzgred zabeleženo” Radovan Vlahović objavio je decembra 1975. godine u listu „Đačka tribina” Ekonomske škole u Kikindi, čiji je odgovorni urednik bila Ilinka Đuran. Ovaj jubilej povod je za dokumentarnu izložba „Knjige Radovana Vlahovića: povodom 50 godina književnog stvaralaštva”. 

Izložba sadrži sva dosadašnja dela autora: romane, pesme, priče, kritike i eseje, prevode na strane jezike, ponovljena izdanja poezije i proze, priređene knjige i knjige o delu Radovana Vlahovića (ukupno 87 izdanja). Izložba je uvertira za obleževanje Vlahovićevog jubileja koji BKC priprema za naredni period.

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej) je književnik, osnivač, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i prestižna Vukova nagrada koju je dobio ove godine.

26. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.

RTV - najava

TV Novi Bečej

Snimak celokupnog događaja

Promocija novih knjiga i izložba povodom 50 godina stvaralaštva Radovana Vlahovića

Predstavljanje novih knjiga Radovana Vlahovića i dokumentarna izložba održaće se ‒ povodom 50 godina stvaralaštva autora ‒ u subotu 6. decembra u 18 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, u okviru programa manifestacije 26. Dani Teodora Pavlovića.

Povodom jubileja biće predstavljene nove knjige proze Radovana Vlahovića „Prid dućanom ode vek”, „Kako sam se svetio ženama”, „Misli o životu i stvaranju” i knjiga pesama „Vodiči zlatnog teleta” (sve u izdanju BKC-a, 2025) i biće otvorena dokumentarna izložba „Knjige Radovana Vlahovića“.

O knjigama govore recenzenti Nenad Stanojević, Milivoj Bajšanski, Gordana Svilengaćin, Vanja Kovačević i autor Radovan Vlahović. Moderator programa je Branislav Ugrinov, a odlomke čita Dajana Mirkov. Dokumentarnu izložbu „Knjige Radovana Vlahovića: povodom 50 godina književnog stvaralaštva” otvoriće Ilinka Đuran.

Prvu priču pod nazivom „Uzgred zabeleženo” Radovan Vlahović objavio je decembra 1975. godine u listu „Đačka tribina” Ekonomske škole u Kikindi, čiji je odgovorni urednik bila Ilinka Đuran. Ovaj jubilej povod je za dokumentarnu izložba „Knjige Radovana Vlahovića: povodom 50 godina književnog stvaralaštva”. Izložba sadrži sva dosadašnja dela autora: romane, pesme, priče, kritike i eseje, prevode na strane jezike, ponovljena izdanja poezije i proze, priređene knjige i knjige o delu Radovana Vlahovića (ukupno 87 izdanja). Izložba je uvertira za obleževanje Vlahovićevog jubileja koji BKC priprema za naredni period..

Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej) je književnik, osnivač, direktor i urednik izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i prestižna Vukova nagrada koju je dobio ove godine.

26. Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej.

O knjigama

O knjizi „Prid dućanom ode vek“ recenzent Viktor Škorić kaže: „Kroz celo svoje stvaralaštvo, Vlahović se vraćao formi pripovetke kao sigurnom utočištu koje je moglo da izrazi ono što sažeta emotivnost poezije ili razgoropađenost romana ne bi mogla. Te otuda ne čudi što knjiga ‘Prid dućanom ode vek’ nudi upravo tu sigurnost u pripovedanju koje samo vrsni pripovedač poznaje.“

O knjizi „Kako sam se svetio ženama” Gordana Svilengaćin kaže: „…Vlahović svojim junacima daje smisao u trajanju, u trpljenju, u osveti životu, krvniku, kako kaže Andrić, pred kojim samo pričanjem možemo da produžimo iluziju trajanja. ‘U životu ništa nije tako jednostavno i lako kao u priči’, kaže naš pripovedač. A Vlahovićeva kazivanja nisu priče – ona su sam život. “

Vladimir Petrović knjigu „Misli o životu i stvaranju” dovodi u vezu sa „Meditacijama” Marka Aurelija i kaže: „… na jednoj strani je autorov pogled na samoga sebe, dobrim delom i na korene svog stvaralaštva, a s druge strane prisutan je pogled na svet, njegove vrline i ništa manje mane. Taj pogled nije gnevna rezigniranost kao u Sioranovom slučaju, nije ni prihvatanje datosti i uslovnog poraza kao u Aurelijevom, iako odjeci takvih pogleda na stvarnost postoje i u Vlahovićevom delu.“

„Zbirka ‘Vodiči zlatnog teleta’ predstavlja venac pesama koji zauzima značajno mesto u savremenoj srpskoj poeziji; najpre jer govori o aktuelnom pitanju, gde umetnost, kao u začetku, postaje sluškinja, ali u druge i ciljane svrhe, gde je svaki larpurlartistički odjek odavno svenuo, a ostaju krici kao reprezenti svega što dalje nastaje.“ beleži Milivoj Bajšanski.