Panonsku ti dušu pružam da bi shvatio njenu jedinstvenost, autentičnost i lepotu kojom se uzdiže u nebo i u jednom beskrajnom krugu čini Jedno sa tobom i „tvojom“ avlijom. Upoznajući „moje“ otkrivaš deo slagalice, kroz ključaonicu posmatraš večnost i koračaš poljima humanosti – otvori srce i dozvoli da ti na dlanu pružim dušu panonskog čoveka, a kroz svoj poziv, umetnost i rad omogući i ti meni da rastem razumejući „tvoj“ deo ovih šarenih puzli sa kojima se u ovozemaljskom životu igramo.
Cartea anului a Societăţii scriitorilor din Vоjvodina
Premiul Laza Kostić la Salonul de carte din Novi Sad
*
196 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-487-8
Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
Despre Branko nu se putea spune că era un om fricos, dar îi plăcea ordinea şi ţinea ca toate să fie la locul lor, aşa că dacă şi-a ales un drum şi şi-a dat seama că este un drum bun, nu se mai abătea de la el. Aşa proceda mereu: şi când ara – o făcea odată de la un capăt al holdei şi altă dată de la capătul celălalt. Şi mai ştia că noaptea e mereu un sfetnic bun. Că stăpânirile sunt schimbătoare, dar poporul rămâne.
Treba biti izuzetno hrabar pa se upustiti u ovakav projekat i izuzetno jak da bi ga realizovao tako da bude dobro književno štivo koje jeste potresno, ali nije skliznulo u jeftinu patetiku. Petar Tanackov, otac i književnik, je to uspeo.
Dragan Pop Dragan
Novela ili pak kratki roman Macan Petra Tanackova pisana je istančanim, visprenim i lično proživljenim pripovednim stilom, u prvom licu, gde smo svedoci i saučesnici u bolu i uzvišenoj interpretaciji kakvu samo može, kao odu, otac napisati voljenom sinu.
Ispovedna lirika Nenada Ševića predstavlja maestralne stihovane prikaze mladosti koja je prošla i koja se može vratiti samo u sećanjima i osvrte na događaje i ljude koji su, efektom leptira, uticali na njegov život i vodili ga od sjaja do očaja i nazad, preko trnja do zvezda.
On čitaoca ne ostavlja s gorkim ukusom u ustima, već sa optimizmom potrebnim da se hrabro preguraju nevolje dana pređašnjeg i s osmehom krene u novo sutra, šta god ono donosilo.
Ovogodišnji
dobitnik Gramate Pesničke republike
za propuštenu priliku je pesnik
Bratislav R. Milanović za knjigu „Pisma iz prastare budućnostiˮ. Gramata
Pesničke republike Memento posthumno
je pripala Vojislavu V. Jovanoviću, a dobitnik Gramate
Pesničke republike za životno delo
je Dušan Belča.
Književna manifestacija Pesnička
republika, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, ove godine obeležava
svoju petogodišnjicu. U izmenjenim okolnostima prouzrokovanim sprečavanjem
širenja virusa Covid 19, manifestacije se obeležava dodeljivanjem tradicionalne
nagrade Gramata Pesničke republike i
ustanovljavanjem dve nove nagrade. Nagrade će biti uručene iduće godine kada se
za to steknu uslovi.
Bratislav R. Milanović
Gramata
Bratislavu R. Milanoviću
Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja
je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je pesniku
Bratislavu R. Milanoviću za knjigu „Pisma
iz prastare budućnostiˮ (Zavod za udžbenike, Beograd, 2009), na osnovu predloga Milice Jeftimijević Lilić.
Iz predloga Milice Jeftimijević Lilić
Bratislav R. Milanović ima
ugled koji su mu obezbedile prethodne zbirke, no „Pisma iz prastare
budućnostiˮ pokazuju da je on oduvek bio veliki a ne samo dobar pesnik, poput
Crnjanskog ili Tina Ujevića. Strast stvaranja i patnja zbog prolaznosti su
iskazane na način kako su to činila
ova dvojica velikih liričara i velikih patnika, jer ova knjiga implicite sadrži
silinu patnje i „Stražilova“ i „Svakidašnje jadikovke“, ali i lepotu ushita
ženskim bićem i poezijom kao u Lazinoj poemi „Santa Maria della saluteˮ.
I ako je san svakog pesnika
apsolutna poezija, a jeste, kod Milanovića:san je još uvek san, i to na javi: stvorena apsolutna
poezija.
I, kao što lirika inače čini – baci pogled iz
sadašnje tačke u prostore izgublјenog vremena, pa ih priziva, pa ih
aktuelizuje – ovde je perspektiva ukrštena; međusobno se dozivaju
sve udalјene vremenske tačke, ili dva vremenska prostora: sadašnji i
onaj koji je memorijski pohranjen kao izuzetan emocionalno i duhovno
ispunjen prostor vremena. I, kao što se s jedne strane ide retrospektivno,
tako se menja tačka gledišta pa se, u periodu koji je naravno mladalački,
ide prospektivno, imaginativno i utopistički – napred. U toj dinamici
susretanja i prožimanja stvara se jedna retka čar ovog pesništva: nešto
što doista nadahnjuje i samog čitaoca odviklog od patosa, patosa
sa dubokim pokrićem, koji nam je potreban u ovom suvilu i sivilu našeg
sadašnjeg vremena.
Iz kritike Dušana Stojkovića
Najnovija
Milanovićeva pesnička zbirka po mnogo čemu je neobična. Najpre, cizelirana
majstorski i arhitektonski skladana, pravi je pesnički hram ulaskom u koji
srećemo se sa novom pesničkom formom. Milanović je ispevao novo „Stražilovo“,
imajući na umu i drugu, takođe majstorsku, Crnjanskovu poemu, „Lament nad
Beogradom“, ukrštajući ova dva lirska ostvarenja eda bi stvorio novu,
neponovljivu, poetsku građevinu koja se ispevati može samo onda kada je
pesniku, klasično zrelom, sva poezija već u malom prstu.
Vojislav V. Jovanović
Gramata
Vojislavu V. Jovanoviću
Gramata Pesničke republike
Memento – posthumno za značajno, a zaboravljenog stvaraoca pripala je Vojislavu V. Jovanoviću (1940–2018), na osnovu
predloga Simona Grabovca i Branka Kukića.
Iz predloga Simona Grabovca
Svoju stvaralačku avanturu, u onom suštinskom njenom značenju,
Vojislav V. Jovanović je započeo jednim veoma izdvojenim romanom „Dajmonion Iˮ. I mada su ga kritičari koji su pisali
o njemu, kada se pojavio, a to je daleka 1971. godina, dovodili u vezu sa tzv. stvarnosnom
prozom, već tada je bilo jasno da je to samo površna veza, i to isključivo na tematskom
planu, dok je sve ostalogovorilo u prilog
njegovoj izdvojenosti i posebnosti. Dugo je vremena, sa još jednom, gotovo istom
takvom pauzom kasnije (od 1987. do 1996) trebalo našem autoru, da se oglasi novom
knjigom priča sa nazivom „Samoubistvoˮ (1981), da bi posle nje u jednom skoro
furioznom ritmu izlazile nove knjige i to poglavito pesničke. Bilo je i dugih formi,
npr. dijaloga ili roman u 13 priča. Sve ostalo čini poezija sa jednom hermafroditskom
knjigom, nečim što je između poezije i proze ili što je i proza i poezija: „Venezia, Riva degli Schiavoniˮ i jedan izbor poezije „Grobljaˮ. Knjiga do broja dvadeset i osam
čine različite i raznovrsne pesničke knjige. U početku su to bile kratke, jezgrovite
pesme, pa duže i dugačke slobodnog stiha da bi se konačno dohvatio vezanog stiha.
Namerno smo odabrali izraz dohvatio jer za njega je vezani stih bio slobodniji od
najslobodnijeg. On je npr, formu soneta više razgradio iznutra nego oni koji su
vršili eksperimente sa sonetnom formom. I tako i toliko ga do neprepoznatljivosti
inovirao, da mnogi koji vole pevanje na istu formu, nikada ne bi priznali da se
radi o sonetu, mada se on držao broja stihova i njihovog katrensko-tercetnog rasporeda.
Svojom posebnom poetikom i stvaralačkim
odnosom spram sveta Vojislav V. Jovanović je dao izuzetan doprinos savremenoj književnosti,
sa sada već jasno vidljivim, reverzibilnim uticajem na nju i zauzimanjem adekvatnog,
značajnog mesta.
Iz predloga Branka Kukića
U Beogradu je umro Vojislav V. Jovanović (Niška Banja, 1940), jedan od
naših najosobenijih pisaca. Pripadao je generaciji onih koji su u našu
književnost uneli važne promene, koje su predstavljale novi talas nadovezan na
našu umetničku buru iz pedesetih. Bili su to putevi vezani za našu književnost
i umetnostzapočetu između dva rata,
putevi koji su našu kulturu uvodili u tadašnje evropske tokove. O Vojislavu V.
Jovanoviću, nažalost, nije dovoljno pisano.Ali on je pisac u čijem će delu buduće generacijenaći nove putevei izazove. Svoje knjige je poslednjih
dvadeset godina objavljivao kod izdavača „Poezija“ i „Gradac“. Od svoje prve knjige
„Dajmonion Iˮ (Prosveta, 1971) – koja je jedna od najosobenijihknjiga u našoj savremenoj književnosti –
preko knjiga poezije (Sionski soneti,
Pesme za mrtvu, Bolest bogova, Mrtve reči)
do knjiga priča („Dvoglava kornjačaˮ, „Istinite priče o čoveku zvanom Veliki Maoˮ, „Metak u leđaˮ, „Neljudske pričeˮ) i dve knjige dijaloga („Sokrat,
krčmar i krčmarev sinˮ, „Sokratova smrtˮ) pisanih u duhu antičkih simposiona,
koji su beskompromisna kritika savremenog sveta, Vojislav V. Jovanović je
otvorio nove, osobene i originalne mogućnosti unašoj savremenoj književnosti.
Dušan Belča, kraj Dunava, 1998, snimio Milorad Grujić
Gramata
Dušanu Belči
Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dušanu Belči na
osnovi predloga Milorada Grujića.
Iz predloga Milorada Grujića
Pisac DušanBelča
je danas,
verovatno, najstariji aktivni književni i kulturni poslenik u Vršcu. Nekada je
bio najmlađi: objavlјuje još kao gimnazijalac, od 1955. godine, u „Mladoj
kulturi“, „Našem vesniku“, „Omladini“ i Letopisu
Matice srpske. Rođen je 1938. godine u Dobrici, u Banatu. Gimnaziju je
završio u Vršcu, a godine 1961. diplomirao je na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost. Vraća se u Vršac i
zapošlјava u Gradskoj biblioteci, gde je proveo radni vek, najviše kao upravnik.
Prvu knjigu, pesničku zbirku „Močvari“, objavila mu je Matica srpska 1958.
godine.
Napisao
je oko 40 knjiga, pripovedaka, romana, pesama i poema, eseja, dramskih
tekstova, dokumentarne proze, literature za decu, radio i tv-scenarija,
publicističkih radova, bio urednik i izdavač, osnivač Kluba pisaca u Vršcu,
osnivač Književne opštine Vršac, kao i Zajednice autora „Ugao“, pokrenuo je i
uređivao listove „Ugao“, „Vršačka kula“, „Đakov vrh“, kao i edicija „Ugao“,
„Vršac '94.“ i „Milekerove sveske“.
Pesničke zbirke: „Močvari“,
„Mirno vreme“, „Cmrt jedne slike“, „Aporije“, „Telo na kiši“, „Portreti u
napuštenim sobama“ i „Kanon Cveto Teodoru Vršačkom“. Poema: „Parabola o močvari“. Romani:
„Dnevnik o Antoniju“ i „Za Elizu“. Pripovetke:
„Smrt Antonija Mihajlovića“ (tri toma), „Osuđeni“ i „Blago pod Vršačkom kulom“.
Romani za decu: „Prijatelј sa daleke
zvezde“, „Legenda o Belom“ i „Princ sedamnaeste planete“. Naučno-fantastični romani: „Rat za Andromedu 17“, „Planeta
opčinjenih“, „Galaktička staza“, „Lov na planeti Gabon“, „Povratak Kiborga“,
„Obračun kod crne jame“, „Povratak Atlantide“, „Letovanje na Silenu“, „Igra
među actepodima“, „Duhovi Kaus Medijusa“. Zbirka
eseja: „Povratak u zavičajni predeo“. Dokumentarne,
radio i televizijske drame: „Dugo putovanje kralјa Gambrinusa“, „Balada o
Siniši i mangupu“, „Vuk i Vrščani“, i druge. Kao i više knjiga o istoriji
Vršca.
U
kulturnom i književnom životu Vršca aktivan i predan preko šest decenija, a
Vršani za njega kažu da je „ikona Vršca“.
Manifestaciju je podržala Opština Novi
Bečej. U okviru manifestacije, štampana je knjiga prošlogodišnjeg dobitnika
Gramate Dragoslava Mihailovića Crveno i
plavo, kao i zbornik prošlogodišnjih učesnika manifestacije Pesnička republika: zbornik radova IV.
Smestivši radnju svog romana u, uslovno rečeno, tri vremenske lente,
Vlahović je oblikovao siže svoga romana tako da se naracija premešta unazad, u
1934. godinu kao najraniju tačku u pripovedanju, pa sve do 22. marta 1941. godine.
Dakle, treći tom romana Bapa zatvoren je u periodu intenzivnih istorijskih
događaja međuratnog perioda. Ako su prva dva romana ove epopeje negovala sećanje
na rat i događaje iz (Velikog) rata, onda ova knjiga naslućuje onaj koji će se zbiti
i čiji će odjeci verovatno biti opisani u narednom tomu. Važno je istaći da za ovaj
roman okvir od sedam godina omogućava piscu da svoje likove dinamički oblikuje,
ne samo u okviru jedne knjige, nego i u okviru čitave epopeje. To su likovi poznati
iz ranijih knjiga (Bapa, Marinko, Danica) i u čijim pojavama vidimo kontinuitet,
ali i poneki epizodni likovi ili neki koji će tek dobiti veću ulogu u kasnijim delovima.
Naposletku, Vlahović postepeno razvija i porodični roman u okviru svoje priče o
Bapi i njegovim potomcima.
Treća knjiga, koliko je u promeni, toliko je i u očuvanju
vrednosti ranijih Vlahovićevih knjiga. Nema sumnje da je on jedan od najbolјih
poznavalaca narodnih govora sa područja Banata. Ti govori i narečja, koja
polako gube bitku sa militantnim standardnim jezikom, u ovom romanu
doživlјavaju svoj procvat (kao što je bio slučaj sa ranijim knjigama). I to s
punim pravom. Ako možemo da se divimo Sofkinom i Koštaninom jeziku, ako možemo
da čitamo narodne pesme po Vukovim zapisima, ako nalazimo razumevanja i lјubavi
prema Kočićevim opisima gorštaka sa Zmijanja, ako „Petrijin venacˮ veličamo kao dijamant kosovsko-resavskog
dijalekta, zašto onda ne bismo imali i romane koji bi kao malo vode na dlanu
čuvali govor Banata? I ne samo kao malo vode na dlanu, jer ni to nije dovolјno
– čitave knjige živog, bogatog i slikovitog govora i jezika Banaćana!
Viktor Škorić
Nijedan istorijski proces nije
završen. Sve vri pod površinom i čeka svoj momenat da izbije, bez obzira na to
što mi često mislimo da je nešto ostalo „iza nas“ i da to što se dešavalo našim
precima nema nikakve veze sa nama. Čuje se zahtev iz grla stanovnika
megalopolisa: Živeti sad, živeti u trenutku! A prošlost se, kao ponornica,
vrati da svet dovede u meru.
Troknjižje o Bapi, Branku Pavlovom, glavnom
junaku romana Radovana Vlahovića, zaokruženo je istraživanjem o životu ovog paora,
njegove porodice i svih onih sa kojima oni dolaze u kontakt pred početak Drugog
svetskog rata. Naslov trećeg romana ovog troknjižja, „Mučeniciˮ,kao da jednako sugeriše da je u pitanju verski
praznik, kao i posledice uticaja sile koja se nadnosi nad svima njima kao fatum,
čineći od njih mučenike, ali ovog puta ne po svom opredelјenju za Hrista.
Nije slučajna
aluzija na pisca „Seobaˮ i „slatko pravoslavlјeˮ, budući da je i
on jedan od junaka Vlahovićevog romana „Mučeniciˮ.
Crnjanski se pojavlјuje, kao i braća Micić, zenitisti, u prethodnom, drugom
romanu o Bapi, između ostalog, da nagoveste duhovnu potku na kojoj se tka život
srpskog naroda i da mu daju legitimitet.
