Banatski kulturni centar na Sajmu knjiga u Novom Sadu 18–24. marta

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu u periodu od 18. do 24. marta 2025. godine.

Sajam knjiga održaće se u Hali 1 Novosadskog sajma, gde će Banatski kulturni centar ponuditi više stotina svojih naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%. 

Banatski kulturni centar redovno izlaže na Novosadskom sajmu od 2009. godine i do sada je objavio preko 680 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, autora iz više od 20 država sveta.

Banatski kulturni centar je između dva sajma u Novom Sadu objavio preko 30 novih naslova, dodelio više nagrada za knjige i rukopise (nagrade Prva knjiga, „Bogdan Čiplić“, „Teodor Pavlović“, „Angelina Branković“, Gramate „Pesničke republike“), a izdanja, autori i projekti Banatskog kulturnog centra poneli su više priznanja: Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Radovanu Vlahoviću, Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“, Zahvalnica Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024.godinu…

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti i putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 u periodu od 17. do 30. marta.

 

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO

 

Vladan Radovanović: „Biti: hronika jednog postojanja”

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ. Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti. (Miloš Jocić)

 

Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost” 

(saizdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu)

Knjiga Višemedijska umetnost proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studi­­ja Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac. Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potreba­ma shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. (Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu)

 

Radovan Vlahović: „Ljuba“ (nastavak Banatske epopeje, knjiga četvrta)

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice. (Viktor Škorić)

 

Radovan Vlahović: „Prvi nastup“

Beležeći sećanja na svoje detinjstvo, Radovan Vlahović nije samo hroničar jednog prohujalog vremena, nego je i literata, stvaralac koji na estetski način tim sećanjima daje umetničku vrednost. Tako će period polovine dvadestog veka u Banatu, kolektivna memorija kroz individualni doživljaj jednog pisca na ovaj način ući u knjige trajnog sećanja. (dr Slađana Milenković)

 

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“ (drugo dopunjeno izdanje)

Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija sva­ko­dnevlja. (Prof. dr Draginja Ramadanski)

 

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3.”

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

 

Milan Micić: „Rakija i rane”

Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka. (Prof. dr Dušan Ivanić)

 

Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914. Bačka, Banat i Baranja prema viđenju srpske i mađarske štampe“

U knjizi dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića Jul 1914 – Bačka, Banat i Baranja rema viđenju mađarske štampe srpska istoriografija i stručna javnost prvi put se sreću sa percepcijom mađarskog javnog mnjenja u Bačkoj, Banatu i Baranji u odnosu na važne događaje tog za Evropu po mnogo čemu neobičnog meseca. Slike kolektivnih uzbuđenja, nadanja i strahova koji izviru iz prevoda mađarske štampe u Novom Sadu, Pečuju, Temišvaru, Velikom Bečkereku i Subotici jesu kvalitetno i vredno štivo ne samo za istoričare, već i za sve ljubitelje knjige. (mr Pavle Orbović) 

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti. (Slobodan Vladušić) 

Katarina Pantović „Vizuelni citati sveta: kritike i eseji o savremenoj srpskoj poeziji” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Smeli hod kroz vreme, ali i kroz različita poetička načela, koji je autorka u uvodu predstavila kao dilemu, ako ne i problem, pokazao se efektnim, jer je na pravi način ne samo dekodirao radove, pa čak i opuse nekih od najvažnijih imena savremene domaće pesničke produkcije, nego i mnoga pitanja o kojima dolepotpisana autorka-recenzentkinja nije do sada razmišljala, a koja su vezana za pisanje mlađih naraštaja. Ali, zar čari kvalitetnih knjiga ne leže upravo u tome da nas one podstiču na razmišljanje, pa i neke naše nove stvaralačke činove ili konekcije? (dr Dragana V. Todoreskov)

 

Milica Drndarević: „Ako je to sve” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Pesnikinja Milica Drndarević spada u ge­neraciju novih oslobođenih pisaca koji radika­lno menjaju naše predstave o realnosti poezije. (…) Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fas­ci­naciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu. (Iz obrazloženja žirija)

 

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvajaju se nagrađena foto-monografija Ljubomira Kojića, zatim knjige Stanislave Bakić Jokanić, Aleksandre Ćazić Kiurski, Branke Bubanj i Višnje Bubanj Vučić, Milivoja Bajšanskog, Slobodana Panića, Gorana Blagojevća, Aleksandra Hronjeca... 

Vukova nagrada Radovanu Vlahoviću

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, jedan je od dobitnika Vukove nagrada za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru za 2024. godinu.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS) je po 61. put dodelila Vukove nagrade zaslužnim pojedincima i ustanovama na svečanosti održanoj 21. februara 2025. u Predsedništvu Srbije u Beogradu.

Radovan Vlahović i akademik Darko Tanasković, predsednik žirija

Uručenje Vukove nagrade Radovanu Vlahoviću

Vukove nagrade za 2024.

Predsednik žirija, akademik Darko Tanasković je saopštio da su 61. Vukovu nagradu dobili: reditelj Predrag Antonijević, umetnički fotograf Vukica Mikača, pisci Radovan Vlahović, Vidak M. Maslovarić i Milan Micić, dirigentkinja Snežana Despotović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Goran Maksimović, profesor istorije srpskog jezika Jelica Stojanović iz Crne Gore, direktor Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu Sonja Šuković i Osnovna škola „Dobrosav Radosavljević Narod” iz Sremske Mitrovice.

Predsednik KPZS Zoran Avramović je saopštio da je Izuzetna Vukova nagrada za 2024. godinu pripala glumcu Aleksandru Berčeku, akademiku Dragi Brankoviću, operskom umetniku Željku Lučiću, profesoru Fakulteta političkih nauka Draganu Simeunoviću i Modernoj galeriji iz Valjeva.

Jednoglasnu odluku o dobitnicima Vukovih nagrada, između 78 predloženih kandidata, doneo je žiri u kome su pored akademika Darka Tanaskovića, predsednika žirija, bili i Živorad Ajdačić, Zoran Gutović, Uroš Dojčinović, Bora Dugić, Selimir Radulović, Elizabeta Ristanović, Dragan Stojkov i Peđa Marković.

U svom obraćanju, Tanasković je istakao da je Vukova nagrada „uprkos krizi sistema vrednosti u našem društvu i dalje zadržala svoj ugled”, dok je generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić istakao da je Vukova nagrada „jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci”.

Radovan Vlahović, dobitnik Vukove nagrade

Radovan Vlahović

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je oko 70 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija, časopisa i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.

Milica Drndarević: „Ako je to sve”

 

Edicija POEZIJA

72 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-664-3

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu

Pesnikinja Milica Drndarević spada u ge­neraciju novih oslobođenih pisaca koji radika­lno menjaju naše predstave o realnosti poezije. Ako pođemo od premise  da je književnost, pesnički tekst, konstrukt koji nalaže da se samo odobre­ni, podrazumevani jezički gestovi mogu smatrati poezijom, onda se Miličini tekstovi mogu opaziti kao promenjeni u odnosu na prethodeću realnost književnosti. Onda ćemo videti kako su jezik i postupci ove poezije promenjeni i oslobođeni mnogih uslovnosti kakve su zahtevane u klasičnoj slici poezije. Pri tom Miličini postupci se ne mogu smatrati neoavangardstičkim, nego po­stu­pcima koji vraćaju književnost iz tamnih ma­glina ezoterije teksta u egzoterizam realnosti.Njeni široki nerimovani stihovi otkrivaju unu­tar poznatih sižea napetosti realnosti kakve svi živimo, nisu to sociološki traktati o dru­štvenim grupama, nego povesti o pojedincu ko­­ji je uronjen u emocionalni i materijalni pro­vozorij sirovog života u okruženju njegovog aktu­alnog tehničkog sveta. Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fas­ci­naciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje  utemeljenja društvenih istina u višem smislu. 

Iz obrazloženja žirija

Katarina Pantović „Vizuelni citati sveta: kritike i eseji o savremenoj srpskoj poeziji”

Edicija OGLEDI

172 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-663-6

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu

U tri odeljka knjige Vizuelni citati sveta, napravljenih prema različitim poetičkim usmerenjima autora o kojima je reč, nalazi se niz tekstova o savremenim pesničkim knjigama, u rasponu od poslednje posthumne zbirke PoPev Milutina Petrovića do prvih ostvarenja pripadnika najmlađe pesničke generacije. Jedna od najvrednijih odlika kritičarskog rukopisa Katarine Pantović jeste to što navedene pesničke knjige, od kojih je za neke već sada jasno da predstavljaju važna mesta našeg pesništva 21. veka, ona najčešće čita u različitim kontekstima – kontekstu opusa autora ili autorke o kojima piše, pesničke generacije kojoj njen pisac pripada ili savremenog srpskog pesništa uopšte. Tako se ova kritičarka ispostavlja kao dobar poznavalac savremene poezije, što joj omogućava i da donosi neke opštije zaključke, koji posebno mogu biti interesantni publici zainteresovanoj za istoriju novijeg srpskog pesništva.

                                                                                                dr Marko Avramović

 

Smeli hod kroz vreme, ali i kroz različita poetička načela, koji je autorka u uvodu predstavila kao dilemu, ako ne i problem, pokazao se efektnim, jer je na pravi način ne samo dekodirao radove, pa čak i opuse nekih od najvažnijih imena savremene domaće pesničke produkcije, nego i mnoga pitanja o kojima dolepotpisana autorka-recenzentkinja nije do sada razmišljala, a koja su vezana za pisanje mlađih naraštaja. Ali, zar čari kvalitetnih knjiga ne leže upravo u tome da nas one podstiču na razmišljanje, pa i neke naše nove stvaralačke činove ili konekcije?

dr Dragana V. Todoreskov

 

Vizuelni citati sveta Katarine Pantović, zbirka osamnaest kritičko-esejskih radova o savremenom pesništvu, ujedno je i kreativna antologija najistaknutijih i žanrovski najfascinantnijih dela savremene srpske poezije kraja ’10-ih i početka ’20-ih godina dvadeset i prvog veka. Tokom nepune decenije bavljenja pesničkom kritikom, autorkino oko privlačila su naročito izazovna dela: žanrovski hibridi, poeme, romani u stihu, fragmentarije, prozaide, mikroproza, kreativna fikcija i dramski lirizmi. Kao književna teoretičarka, pesnikinja i urednica, Katarina Pantović bila je prisutna u svim krajevima književnog ekosistema – što ju je učinilo detaljnom i maštovitom kritičarkom čija će mapiranja savremene srpske poezije biti korisna novim, a nadahnjujuća iskusnim čitaocima.

doc. dr Miloš Jocić

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3, Bačka, Baranja, Srem, Slavonija”

 

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA

184 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-662-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Istoriografska studija Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. – Bačka, Baranja, Srem, Slavonija zato ima ulogu da u kratkoj i sažetoj formi istoriografskog teksta oslika istorijsku sudbinu novih ravničarskih naselja i njihovih ljudi, osvetli kolonizacioni i ljudski napor, upozna istoriografsku nauku, potomke kolonista i srpsku kulturnu javnost sa dramatičnim i složenim procesom njihovog formiranja i gradnje, da dočara istorijski portret koloniste-dobrovoljca ili optanta i njihov životni napor, da istakne početke istorijskih procesa dugog trajanja gradnje novih lokalnih identiteta, akulturacije doseljenog stanovništva u odnosu na prostor kolonizacije, njihov kontroverzni odnos prema društvenom okruženju i državi koja ih je naseljavala, da uoči visoke amplitude velikih kolonističkih očekivanja i teških razočarenja uslovima kolonizacije, kao i da prepozna ljudske zajednice koje su činom kolonizacije pošle u proces prilagođavanja panonskom prostoru nedovršen vek posle njegovog početka.

Milan Micić

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

 

Edicija OGLEDI

204 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-661-2

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Razumevajući književnost kao put od ličnog ka kolektivnom, Stanojević posredno pokazuje sklonost za razumevanje književnosti po kome su dve njene osnovne funkcije: estetska i saznajna. Danas, u Megalopolisu u kome živimo, čini se da je književnosti data sasvim drugačija funkcija: da zabavlja i da prenosi gotove ideološke poruke, koje ne mogu biti predmet razgovora, već samo čin bespogovornog prihvatanja. Dakle, ova knjiga nije saglasna sa konceptom književnosti koji nam se danas nameće: Čitanje stvarnosti je otuda jedna pobunjenička knjiga, koja u sebi čuva humanističke vrednosti kao što su intelektualno i moralno poštenje, spremnost za kritičko mišljenje, hrabrost da se to mišljenje izrazi kao i hermeneutički stav prema književnom tekstu, koji je pošten utoliko što tekstu ništa ne nameće, nego mu dopušta da kaže šta ima da kaže.

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti.

Slobodan Vladušić