BANATSKI KULTURNI CENTAR
BANAT CULTURAL CENTER, BANATER KULTURZENTRUM
Uručene gramate i održana „Pesnička republikaˮ
PESNIČKA REPUBLIKA 2024 – dodela nagrada i pesnički maraton
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2024/11/pesnicka-republika-2024-poziv-za-pesnike.html
Pesnička republika održava se po osmi put pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, uz podršku Opština Novi Bečej. BKC je objavio i drugo izdanje nagrađene knjige pesama prethodnog dobitnika Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku – Predraga Markovića pod nazivom L'imun. Isceđen.
VIŠE O DOBITNICIMA NAGRADA
Gramata Đorđu Pisarevu
Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ, Vidici, Beograd, 1985.
Đorđe Pisarev (1957, Vizić) je srpski prozni pisac,
esejista, dramaturg, književni kritičar i novinar. Diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost
na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Urednik je „Nedeljnog Dnevnika“ i zamenik
glavnog i odgovornog urednika „Dnevnika”.
Bio je glavni
urednik časopisa „Polja”, urednik „Glasa omladine”, urednik kulturne rubrike
„Dnevnika”, Prve knjige Matice srpske, Srpskog književnog magazina, edicije
Nova proza u „Prometeju”. Zastupljen u tridesetak antologija
i izbora srpske priče. Autor je preko 30
knjiga (romani, priče, eseji). Njegove drame su izvođene na više scena.
Prevođen je na brojne svetske jezike. Član udruženja SKD, DNK, DKV.
Nagrade: „Borislav Pekić“, „Laza
Kostić“, „Stevan Pešić“, „Karolj Sirman“, „Stanislav Lem“, Plaketa „Sima
Cucić“, Nagrada za najbolju knjigu godine za decu Novosadskog sajma knjiga, DKV
za knjigu godine, Pokrajinski fond kulture – knjiga godine, Medalja za ukupno
stvaralaštvo KCV „Miloš Crnjanski“.
Živi
i radi u Novom Sadu.
Gramata Jovici Aćinu
Gramate Pesničke republike za životno delo pripala je književniku Jovici Aćinu.
Jovica Aćin (1946, Zrenjanin) srpski je esejista,
pripovedač i prevodilac.
Bio je urednik lista Student, časopisa Delo, Književna
reč, Gradac, i
izdavačkih kuća Rad, Službeni glasnik... Uprkos političkim pretnjama i
zabranama, priredio je prvo izdanje u Srednjoj i Istočnoj Evropi Solženjicinove
knjige Arhipelag Gulag.
Objavio je preko 20 knjiga priča i eseja. Priče i eseji
zastupljeni su mu u nizu srpskih i stranih antologija, časopisa i zbornika u
Srbiji, ali i u Francuskoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Rusiji,
Poljskoj, Ukrajini, Vijetnamu, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj,
Grčkoj...
Preveo je na srpski više od četrdeset klasičnih i novijih
književnih i filozofskih dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika.
Između ostalog preveo je sabrana dela Franca Kafke.
O njegovom književnom delu priređeni su temati u časopisima Reč,
Polja, Ulaznica i Braničevo. Monografsku studiju o
njegovom esejističkom delu napisao je dr Svetislav Jovanov, Jeretik
u oltaru. Tekstovi o
Aćinu nalaze se u autorskim knjigama na desetine eminentnih književnika. O
njegovim radovima objavljeno je i stotinak studija, osvrta i prikaza u
književnim časopisima, listovima, dnevnoj i nedeljnoj štampi, na radiju i
televiziji. Svojevrsni esej za sebe, napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan
Lovrenović (Sarajevo), Ljubomir Simović i Jovan Hristić.
Dobitnik je prestižnih priznanja: Nagrada
„Milan Bogdanović”, Nagrada „Pavle Marković Adamov”, Nagrada „Ivo Andrić”,
Nagrada „Dušan Vasiljev”, Nagrada „Stanislav Vinaver”, Nagrada „Karolj Sirmai”,
Nagrada „Stevan Pešić”, Nagrada „Todor Manojlović”, Andrićeva nagrada, Nagrada
„Zlatni suncokret”, Njegoševa nagrada, Nagrada „Stanislav Lem”, Nagrada
„Milovan Vidaković”, Nagrada „Laza Kostić” i dr.
Član je Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.
Gramata Mariji Šimoković
Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Mariji Šimoković.
Marija
Šimoković (1947. Subotica) je
pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Bavila se i pisanjem za pozorište,
filmskih scenarija i novinarstvom. Studije filozofije, smer estetika i etika,
završila na Beogradskom univerzitetu.
Objavila
je trinaest knjiga poezije. U srpskoj periodici je objavila više desetina
članaka i eseja. Dve njene knjige prevedene su na mađarski jezik.
Dobitnica
je više priznanja: Prva nagrada na jugoslovenskom festivalupoezije mladih u
Vrbasu, Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine, dva puta je dobitnica nagrade „Dr
Ferenc Bodrogvari“ za stvaralaštvo, Nagrada „Branko Miljković“ za najbolju
knjigu pesama, Nagrada Gradske
biblioteke u Subotici za najbolje zavičajno ostvarenje, „Zmajeva nagrada“ Matice
srpske i Nagrada „Stevan Pešić“.
Živi
i radi u Beogradu.
Gramata Mili Mihajlović
Gramata Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji između Srbije i Italije pripala je Mili Mihajlović.
Dr Radmila
(Mila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, umetnik, novinar,
prevodilac. Diplomirala je u Rimu na Konzervatorijumu „Santa Ćećilija“, odsek solo pevanja. Magistrirala je
u Beogradu
na Fakultetu muzičkih umetnosti. Doktorirala je
na Fakultet za
kulturu i medije u Beogradu na temu „Kulturno pamćenje tršćanskih Srba“.
Odlukom Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je
zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka. Član je UKS-a, UNS-a.
Autor je preko deset naučnih knjiga od kojih su neke
prevedene na strane jezike. Svečanim predstavljanjem njene knjige „Za srpsku
vojsku – jedna zaboravljena priča“ u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih
snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100 – godišnjice od
početka Prvog svetskog rata.
Dobitnik je Nagrade Grada Zrenjanina, Specijalne nagrade
žirija italijanske književne nagrade „Čeruljo“, Priznanja UKS „Blagodarje“,
Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Povelje „Rastko Petrović“ za
najbolje prozno delo godine, Srebrne medalje za zasluge predsednika Republike
Srbije.
Prevodilac je i priređivač zbornika srpskih i italijanskih
pesnika „Novi duhovni most (Novi Sad – Bari)“.
PESNIČKA REPUBLIKA 2024 – poziv za pesnike
Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike,
Banatski kulturni centar po osmi put organizuje
književnu manifestaciju Pesnička republika 9. 11. 2024. od 12h u Novom
Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na pesničkom maratonu
državljana Pesničke republike i onih koji to žele da postanu.
U okviru programa manifestacije biće dodeljene i
ovogodišnje nagrade Pesničke republike.
Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku
mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje,
očekujemo Vas u Novom Miloševu.
Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.
Prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu
Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke
republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, prijavljuju se 11–12 časova u Banatskom kulturnom centra, pre početka programa.
Savaki pesnik, učesnik maratona, imaće priliku da kazuje
1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4
strane. Molimo pesnike da poštuju dužinu zbog vremenskog ograničenja programa.
Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj
republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti
pasoš i državljanstvo Pesniče republike.
Dobitnici nagrada
Gramata Pesničke republike za propuštenu
priliku za nenagrađenu knjigu
pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ (Vidici, 1985), Gramata
Pesničke republike za životno delo
pripala je Jovici Aćinu, Gramate Pesničke republike za poetsko
književno stvaralaštvo pripala je Marija Šimoković, a dobitnica Gramate Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji je Mila
Mihajlović.
Više o nagradama:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2024/11/pesnicka-republika-2024-dodela-nagrada.html
VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI
Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.
Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana
je 2016. u Novom Miloševu kao deo
projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz
podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.
Struktura
Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država
i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.
Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da
učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke
republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji
se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji,
čitaoci i afirmatori poezije.
Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države
(ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore,
počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da
ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.
Pesnička republika svojim
osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše ideju decentralizacije i
demetropolizacije kulturnih zbivanja.
Ustav Pesničke republike
Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne
da ratuje.
Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije
ili politike.
Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da
ima posebno pravo.
Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja
u iskazivanju sebe same.
Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju
pravo da budu državljani Pesničke republike.
Ambasadori, vlada, predsednik i državljani Pesničke
republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i
pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u
vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju
vlastitih poetičkih ideja.
Državljani Pesničke republike iznova
afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.
Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema
prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim
delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i
simbolično je formalizujemo.
Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga
povedu, u vremena buduća, pesnici.
Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava
da učestvuju.
(Ustav napisao Radovan Vlahović)
Nagrada Banatskom kulturnom centru za fotomonografiju Ljubomira Kojića na sajmu knjiga u Beogradu
Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga pripala je Banatskom kulturnom centru Novo Miloševo za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“.
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) tradicionalno na sajmu knjiga dodeljuje priznanja iz oblasti ilustracije, stripa, dizajna, istorije i teorije umetnosti, kompletne opreme knjige, kao i za monografska izdanja. Dodeljeno je ukupno 13 nagrada u različitim kategorijama autorima i izdavačima.
Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Jelena Pavićević (predsednica žirija, sekcija za teoriju, kritiku i istoriju primenjene umetnosti), David Vartabedijan (slikarska sekcija) i Dejan Vukelić (dizajn sekcija).
Nagradu za fotomonografiju „Svetlopis kao beskraj“, u ime izdavača i autora, primila je Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, na svečanoj dodeli održanoj 27. 10. 2024. na Beogradskom sajmu.
Obrazloženje
Banatski kulturni centar Novo
Miloševo dugi niz godina objavljuje knjige od izuzetnog značaja za kulturnu
scenu Republike Srbije. Ove godine su objavili fotomonografiju umetnika
Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“. Kroz dokumentaciju stvarnosti, autor
nas sprovodi kroz svakodnevni život pojedinaca i prikazuje klasnu poziciju
nepoznatih ličnosti koje postaju akteri nelinearnog (vizuelnog) narativa. Atmosferični
i gotovo filmski kadrovi nam stvaraju iluziju metastvarnosti, a likovnost u
predstavljenim fotografijama nam ukazuje na jasnu poetiku autora i podseća na
značaj individualnosti u savremenom društvu.
Više o nagradama:
Branka Bubanj, Višnja Bubanj Vučić: „Učimo srpski: Pregled gradiva iz gramatike, pravopisa, leksike, istorije jezika i književnoteorijskih pojmova“
ZA UČENIKE OD
5. DO 8. RAZREDA
ZA PRIPREMU PRIJEMNOG
ISPITA