Gramatu „Pesničke
republike” književniku i akademiku Dragoslavu Mihailoviću za roman „Kad su cvetale
tikve” (Matica srpska, Novi Sad, 1968) uručio je Radovan Vlahović, direktor Banatskog
kulturnog centra, 11. decembra u Mihailovićevom kabinetu u Srpskoj akademiji
nauka i umetnosti u Beogradu.
Gramata „Pesničke republike” dodeljuje se, na osnovu konkursa „Propuštena
prilika”, za nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola
veka.
Dragoslav Mihailović i Radovan Vlahović |
Povodom uručenja nagrade, Mihailović je izjavio: „Ja sam do sad primio 25 ili
možda čak i 30 nagrada. Ovo je najneobičnija nagrada koju sam dobio, njome se
nagrađajue moja knjiga Kad su cvetale
tikve. Ona je izašla do sad, ako se ne varam, u 45 izdanja i jako sam
polaskan time što ste je izabrali za vašu nagradu. Želim da vam se zahvalim i da vam poželim dobar
rad i u budućnosti i svaku sreću.”
Mihailović je najavio izazak iz štampe sabranih dela kod čak dva izdavača
„Lagune” i „Službenog glasnika”. Za nagrađenu knjigu on još
kaže: „Ona je i u školskom programu i
moram da kažem da ima mnogo mladih ljudi koji su je pročitali. Ona se i dalje
čita. Evo, sad je u tom Laguninom izdanju izašlo jedanaesto njihovo izdanje i
oni su vrlo zadovoljni. Nisu uopšte očekivali da će se nešto takvo dogoditi.”
Nagrada se dodeljuje
u okviru manifestacije „Pesnička
republika” koja je po četvrti put održana 23. 11. 2019. u
Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu pod sloganom „Svet treba da peva a
ne da ratuje”. Dobitnik je bio opravdano sprečen da prisustuje manifestaciji te
mu je nagrada ovom prilikom naknadno uručena. Nagrada podrazumeva povelju,
poklon sliku (rad karikaturiste Jugoslava Vlahovića iz ciklusa „Flower power”) i
objavljivanje knjige dobitnika u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Iz
obrazloženja odluke žirija
U
okviru manifestacije Pesnička republika, koju tradicionalno
organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, za roman „Kad su cvetale
tikve” (Matica srpska, Novi Sad, 1968), književnik Dragoslav Mihailović
nagrađen je Gramatom Pesničke republike koja se, na osnovu
konkursa Propuštena prilika, dodeljuje za nenagrađenu knjigu
objavljenu u poslednjih pola veka u srpskoj književnosti. Na predlog Udruženja
za negovanje tradicije Novi Bečej, odluku
o nagradi su doneli osnivač, predsednik i vlada Pesničke
republike (Radovan Vlahović, Simon Grabovac, dr Zoran Đerić, Franja
Petrinović, Goran Ibrajter, Jovan Gvero i Senka Vlahović).
U
vremenu socrealizma i jednoumlja, kad se literatura sklanjala u metafore,
fantastiku, apstrakciju, ili pak metafiziku, nadrealizam i simbolizam, kad je
svako kritičko mišljenje branjeno i osuđivano, u trenucima kad su na prevaru
slomljene studentske demonstracije 1968. godine, pojavio se roman „Kad su
cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića kao svetlo na kraju tunela. Ovo delo je
svojim angažmanom i skidanjem ideoloških naočara sa lica stvarnosti dalo
materijal, ali i podsticajnu hrabrost da se i drugi, kako pisci, tako i
umetnici, okrenu kritičkom preispitivanju društva u kome se tada živelo. Tako
se otvorio put za stvaranje jugoslovenskog „crnog talasa” čija su umetnička
dela bila zabranjivana i godinama u bunkerima, a umetnici su završavali u
zatvorima zbog takozvanog „delikta mišljenja”.
Prateći
životnu ispovest glavnog junaka Ljube Sretenovića zvanog Šampion sa Dušanovca,
roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića otvara niz tabua, počev od
svemoći komunističke diktature i njene birokratije i policije, preko
huliganstva i nasilja nad ženama, otkrivanja javnosti postojanja Golog Otoka,
čiji je i sam autor bio jedan od stradalnika, i tako portretiše čitavo
jugoslovensko društvo toga vremena, koristeći jezik beogradskog asfalta.
Oslikavajući slabosti tog društva i države u celini, čini ih vidljivim i
javnim, što mu vlast nikako ne može oprostiti, tako da roman više od devet
godina nije štampan, ali, ipak, nadrastao je i preživeo i svoje tamničare i
ideologiju, a njegova svevremenost i genijalnost učinila je da čitaoci i onog i
sadašnjeg vremena jednako uživaju u čitanju i promišljaju sudara pojedinca sa
društvom i totalitarnim režimom.
Gramatom Pesničke
republike Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa između ostalog
potvrđuje mišljenje deset književnih kritičara koje je redakcija NIN-a i Zavod
za izdavanje udžbenika okupila i koji su knjigu izabrale na off-listu deset
najboljih romana koji su u periodu od 1954. pa do 2004. godine ostali bez
NIN-ove nagrade. Gramatom se ukazuje da, na srpskoj književnoj sceni, koja ima
više od sto književnih nagrada, postoje dela koja nisu bila nagrađena od strane
društva i relevantnih institucija kulture, a veliki broj izdanja dokaz je o
njihovoj trajnoj književnoj i kulturološkoj vrednosti, u ovom slučaju oko
četrdeset u zemlji, što svakako govori da knjiga sa takvom čitanošću i
popularnošću, kao što je roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića,
zaslužuje da ponese epitet najbolje knjige koju je potvrdilo vreme i trajanje i
koja je u poslednjih pola veka propustila mnoge prilike da bude nagrađena.
Biografija
laureata
Dragoslav
Mihailović, rođen 1930. godine u Ćupriji, je srpski književnik, redovni član
SANU, dobitnik mnogih nagrada, prevođen na većinu evropskih jezika. Diplomirao
je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i
srpskohrvatski jezik.
Njegov
opus obuhvata romane, pripovetke, drame, ali i publicistiku, studije, oglede,
članke. Objavljena dela: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin
venac”, „Čizmaši”, „Uhvati zvezdu padalicu”, „Gori Morava”, „Goli otok” 1–5,
„Crveno i plavo”, „Vreme za povratak”, „Lov na stenice”, „Zlotvori”, „Kratka istorija
satiranja”, „Jalova jesen”, „Treće proleće”, „Majstorsko pismo”, „Skupljač”,
„Preživljavanje” i dr.
Izabrana
dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990.
godine.
Nagrade
i priznanja: Oktobarska nagrada Beograda, Andrićeva nagrada, „Zlatna arena” za
scenario u Puli, NIN-ova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije, Nagrada
„Bora Stanković”, Nagrada Vukove zadužbine, Kočićeva nagrada, „Račanska
povelja“, „Vitalova” nagrada i dr.
Roman
„Kad su cvetale tikve” je prvi put objavlјen 1968. godine. Iduće
godine, prema motivima svog romana, Mihailović je napisao istoimenu dramu.
Predstava je zabranjena, posle mnogobrojnih napada, lične intervencije
Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, zbog eksplicitnog
pominjanja golootočkih zatočenika. Autor je i sam kao student uhapšen i bio na
Golom Otoku. Ove okolnosti, značajno su obeležile njegov život i stvaralaštvo,
ali nisu sprečile da danas važi za jednog od najvećih živih srpskih pisaca.
Živi
i stvara u Beogradu.
Dragoslav Mihailović i Radovan Vlahović |