Vlasta Mladenović: „Pesme za prekosutra”

Edicija: POEZIJA

80 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2020. god.

ISBN 978-86-6029-491-5

Cena: 400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/poezija/vlasta-mladenovic-pesme-za-prekosutra/

Bez suvišnih reči Vlasta Mladenović portretiše svoje lirsko biće kao suptilno ali angažovano, senzibilno ali glasno, leporeko ali ne i gizdavo, biće koje traga za mestom poezije u oholom svetu, u tehnokratiji i dominaciji jednokratnih vrednosti od kojih nastoji pobeći. Prirodno, ono što jedino ostaje i njemu i poeziji, kao i onim piscima koji ne žive za trenutne slave, laskanja i nagrade, jeste snažna uzajamna sraslost, kao vid duhovnog bratstva, zajedništva, zavičaja.

Dragana V. Todoreskov

Već je naglašeno kako je Vlasta Mladenović pesnik kontinuiteta. Da svaka sledeća zbirka obogaćuje njegovu poetiku. Tako će biti i ostati. Jer Vlastina pesnička energija uvek je sveža. I generiše samu sebe.

Đorđe Kuburić

Konkurs za objavljivanje prvih knjiga mladih autora 2021.

Konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora iz Kikinde, Srbije i dijaspore 2021.

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritorije Grada Kikinde, na autore iz Srbije i na autore iz dijaspore. 

Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr) od kojih će žiri, odabrati tri rukopisa za obajvljivanje u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore. 

Žiri radi u sastavu: Milena Živkov, predsednica žirija (prof. srpskog jezika i književnosti, članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu i jedna od pobednica ovog konkursa 2019. godine), Senka Mudrinić (organizatorka programa Kulturnog centra Kikinda i jedna od pobednica ovog konkursa 2014. godine) i Radovan Vlahović (književnik i direktor BKC-a). 

Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com 

Konkurs je otvoren od 17. 03. 2021. do 01. 6. 2021. godine. 

Rezultati konkursa biće objavljeni 01. 07. 2021. godine, a knjige će biti objavljene do kraja oktobra 2021. godine (i pojaviti se na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ukoliko prilike dozvole da sajam bude održan). 

Ovaj konkurs BKC tradicionalno raspisuje uz podršku Grada Kikinde više od deset godina. 

Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na e-mail:
banatskikulturnicentar@gmail.com ili na telefon 063/644-369. 

Jovan Zafirović: „Dragi dnevniče”

Edicija: KNJIŽEVNOST ZA DECU

80str, broš. povez, 13x21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-496-0

Cena: 400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/knjizevnost-za-decu/jovan-zafirovic-dragi-dnevnice/

Jovan Zafirović je pesnik za decu koji se nalazi na Zmajjovinom putu, ali ne kao arhaični zvuk iz prošlosti, već kao lirski glas iz devetnaestog veka koji odjekuje u dvadeset i prvom kao eho poetičkog nasleđa kojim se odlikuje pesnički diskurs za decu. U ovoj zbirci nailazimo na niz lepih pesama u kojima postoji jasno određena poruka koja saopštava lirskim diskursom lako i nenametljivo.

Prof. dr Predrag Jašović

Osmomartovska akcija - Radovan Vlahović: Tri romana o „Bapi”

Početak banatske epopeje, u tri romana Radovana Vlahovića:

„Bapa” (knjiga prva)

„1934.” (knjiga druga)

„Mučeniciˮ (knjiga treća)

Akcijska cena povodom 8. marta je 1500 dinara za sve tri knjige + troškovi dostave.

Akcija traje od 5. do 9 marta.

Poručivanje putem online knjižare:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-tri-romana-o-bapi/

Svim ovim romanima, kao jednom celinom, obuhvaćena je najpre prva polovina dvadesetog veka, sa evokacijom stravičnih događanja  tokom Velikog rata i prvih desetak godina iza njega, potom život iza ćesara, u vreme stabilizovanja nove države i privikavanje na „nove adete“ (sadržaj prve knjige „Bapa“), zbivanja do sredine tridesetih, kada se događa atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića (drugi u nizu, roman „1934“), a trećim romanom „Mučenici“ nastavlja se život paora-salašara Branka i svih njegovih iz velike porodice Pavlovih, među kojim je svako u ponečem i „na svoju ruku“, sve do zbivanja marta 1941. godine, kada je već sasvim izvesno pristizanje novog ljudskog sunovrata. Svim tim ratnim plamenom biće zahvaćeno i to malešno pleme banatskih Srba duboko ukorenjenih, posle mnogih nevolja, koje su ih ništile, ipak, opstalih na panonskom tlu, na tako malenom prostoru kao što je Kikinda i okolna mesta, u tom tek deliću i jugoslovenskog, ali i evropskog pakla. Opstalih i po svemu što predstavlja potpuni identitet jednog naroda (jezik, vera, tradicija...) jasno prepoznatljivih u mnoštvu drugih. (David Kecman)

Mirko Čavić: „Dragomir mi kazo”

Edicija: ZAVIČAJ

128 str, broš. povez, ilustr,  13x21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-494-6

Cena: 600 din

Knjigu možete poručiti pouzećem 

na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com

Nedavno, kada sam na društvenim mrežama po­čeo da pratim njegove zapise o Dragomiru sinula mi je ideja da bi trebalo da ti tekstovi dobiju i svo­ju papirnatu verziju, pa sam predložio uredniku „Ki­kindskih” Željku Bodrožiću da ih objavi u svojim novinama u vidu kolumne. Uskoro su ti dragoceni Mićini tekstovi postali veoma čitani. Popularnost tih tekstova na društvenim mrežama i u „Kikindskim” rezultirala je prvom knjigom Kaže mi Dragomir, koja je već stekla kultni status u ovom našem banatskom delu sveta, ali se s uspehom širi i diljem dunjaluka. Uzgred, Dragomira, Mićinog književnog junaka i kompanjona iz birtije, upoznao sam pre mnogo go­dina u mokrinskoj biblioteci. Upoznao nas je knji­žničar Đura Đukanov. Tada mi je Đura otkrio ve­liku istinu: da mi pisci ne možemo ni u ludilu da iz­mislimo tako egzotične likove kakvi su stvarni lju­di poput Dragomira, koji je i pre Mićinih zapisa, eto u Đurinim očima već bio viđen kao književni junak par excellence. Dragomir iz Mićinih kolumni ipak, da se razumemo, nije čovek od krvi i mesa, jer literarni junaci to ne mogu da budu sve i da hoće. To se mora imati u vidu kada se čitaju Mićini tekstovi. Ono što Dragomir priča ne postaje literatura sve dok te usmene priče Mića ne uobliči u tekst. Kada mi je svojevremeno pričao kojim se narativnim po­stupcima i pripovednim strategijama koristi, Mića mi je to ovako plastično objasnio: „To ti je kao kad se kiti buklija: imaš karuce, buklijaše, svirce, konje, pa ih sve uparadiš i ulickaš.” Da nije tako, svaka bi buklija mogla i na prostom špediteru da se voza, ali to ne bi bilo to! Buklija je buklija, kao što je priča – priča samo kad je napravljena pošteno i valjano. Dakle, bez te Mićine buklijske obrade u kojoj nema kalkulisa­nja i prenemaganja ne bi bilo duhovitih i iskričavih priča o Dragomiru. 

Knjige Kaže mi Dragomir i Dragomir mi kazo Mirka Miće Čavića su poput memorijskih crnih kutija koje čuvaju autentičan mokrinski govor i svakidašnje Dragomirove zgode koje će, sva je prilika, postati legendarne i ući u korpus mokrinskih mitova. Ove etnofikcijske publicističke tekstove, u kojima se prepliću dokumentarističko autentično kazivanje i fikcijski svet literature, trebalo bi uvrstiti u čitanke upravo zbog velikih Mićinih zasluga za očuvanje jedne endemične kulture koju, zbog svih budućih naraštaja, treba zaštiti od zaborava.

Srđan V. Tešin

 

Sanja Obradović: „Isusovka”

 

Edicija PROZA

208 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-­86-­6029-­495-3

Cena: 800 din

Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl: 

banatskikulturnicentar@gmail.com

Zamišljenost i zapitanost Sanje Obradović na meti je stalnih udara realnog i čudesnog koji ispu­njavaju vrt u kojem egzistira – i kao pisac i kao čovek. Naime, ova talentovana autorka Isusovke kroz svoju knjigu – čije je žanrovsko određenje nezavidno i gotovo nemoguće potpuno precizno odrediti – u izvesnom bunilu, ali i prolazeći putanju od podsvesti preko svesti do nadsvesti, nekada manje a nekada više, osvešćuje slojeve kolektivnih arhetipova koji su duboko utisnuti u svakog pojedinca, a koji podstaknuti ličnim iskustvom i doživljajem izranjaju na površinu naše ličnosti.

Jasno je: onaj ko ne želi ili ne može da sruši okove stvarnosti moći će samo da puzi po utabanim stazama književnosti i (nad)realnosti, a onaj ko je spreman da laganim koracima ide ka oslobađanju svog uma u jednom trenutku će osetiti da se igra i lebdi negde između snova i realnosti, negde u prostori­ma postmodernizma, avangarde, eksperimenta... Onaj ko je spreman da u sveopštoj centrifugi meditira oslu­šnuće zvukove (nad)realnog...

 

(iz recenzije)

Msr Milana Poučki