NENAD ŠAPONJA – GOST SREMČEVIH DANA U ELEMIRU

Književno veče – portret pesnika Nenada Šaponje održaće se u okviru manifestacije „Sremčevi dani – Bal u Elemiru 2023” u subotu 1. jula od 19 časova u Mesnoj zajednici u Elemiru. Na književnoj večeri učestvuju autor, književnici dr Zoran Đerić i Radovan Vlahović i prvakinja Drame SNP-a Sonja Damjanović.

Iste večeri, održaće se i dodela Književne nagrade „Stevan Sremac” koja se dodeljuje na osnovu konkursa u saradnji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra.

Književne nagrade „Stevan Sremac” za najbolja humoristično-satirična ostvarenja će biti uručene laureatima Pop D. Đurđevu, Bojani Dončetović i Urošu Pavlovu. Nagrade uručuje žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša. 

 

NENAD ŠAPONJA

Nenad Šaponja (1964, Novi Sad), pesnik, esejista, književni kritičar, čiji su stihovi prepoznatljivi u savremenoj srpskoj poeziji po stilskoj perfekciji, hermetičnosti i oštrim metafizičkim uvidima. U oblasti književne kritike promoviše postmodernu poetku i ideosinkretički interpretativni pristup književnim delima, koji podrazumeva življenje u književnosti.

Desetak godina je bio kritičar Politike, a 2002. godine osnovao je izdavačku kuću Agora, danas jednog od najistaknutijih srpskih izdavača, sa jedinstvenim mestom u ovom polju, zahvaljujući širokim interesovanjinjma i kvalitetnom izboru.

Knjige poezije: Đokonda (1990), Odrazi varke (1993), Očevidnost (1996), More (1998), Četiri poeme (2000, 2001), Slatka smrt (2012), Postoji li dodir tvoje duše? (2014), Izgledam, dakle nisam (2017), Silazim u tišinu tega bačene kocke (2019).

Knjiga eseja i kritika: Bedeker sumnje (1997), Autobiografija čitanja (1999), Iskustvo pisanja, (2001, 2002).

Knjiga putopisa: A Brisel se da prehodati lako (2018, 2019, 2022).

Poezija Nenada Šaponje je prevođena i na engleski, španski, italijanski, mađarski, francuski, makedonski, poljski, slovački, rumunski, albanski i azerbejdžanski jezik.

Prevedene knjige: Postoji li dodir tvoje duše? - na makedonski; Slatka smrt - na rumunski, španski i slovački; Izgledam, dakle nisam - na slovački, španski i azerbejdžanski; A Brisel se dâ prehodati lako, na engleski, makedonski i arapski jezik.

Sastavio je i nekoliko antologijskih izbora: Antologija savremene novosadske priče (2000), Antologija stare novosadske priče (2003), Prosvetina knjiga krimi priče (2003), Pavle Ugrinov (u ediciji Deset vekova srpske književnosti, 2013), Nova priča Novog Sada (2018), The New Story of Novi Sad (2022). 

Nagrađen je „Brankovom nagradom” za knjigu Đokonda, „Prosvetinom nagradom” za knjigu Bedeker sumnje, nagradom „Miroslav Mika Antić“ za knjigu Izgledam, dakle nisam, nagradom „Moma Dimić“ za knjigu A Brisel se da prehodati lako  i nagradom „Milan Bogdanoviñ” za književnu kritiku. 

Radovanu Vlahoviću Nagrada „Raša Popov” u Mokrinu

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, jedan je od dobitnika Nagrade „Raša Popov” u Mokrinu 26. 6. 2023. godine. 

Vlahović je dobio Specijalnu nagradu za uzuzetan doprinos književnosti i afirmaciji mladih autora, dok je Slobodan Stanišić dobitnik Nagrade „Raša Popov” za izuzetan doprinost staralaštvu za decu. Priznanje „Rašin šešir" poneo je učenik Stefan Petković iz Vršca, pobednik pesničkog konkursa za osnovce.

Živko Ugrenović i Radovan Vlahović

 Nagrada „Raša Popov” Radovanu Vlahoviću

Dan Raše Popova

Manifestacija Dan Raše Popova održana je po šesti put na Varoškom trgu u Mokrinu u organizaciji Udruženja „Raša Popov”, pod pokroviteljstvom Mesne zajednice, Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

U programu su pored dobitnika nagrada učestvovali Tode Nikoletić, Uroš Petrović, Branimir Rosić, Peđolino i mnogi drugi muzičari i književnici, kao i brojna deca. U galeriji Doma kulture, održana je tribina „Šta o Raši misle pesnici odlikaši” i izložba portreta Raše Popova. 

Rašindan

„Raša Popov” Radovanu Vlahoviću

Vlahović je dobio Specijalnu nagradu „Raša Popov” za uzuzetan doprinost književnosti i afirmaciji mladih autora na predlog Istituta za dečju književnost iz Beograda.

„Ova nagrada ima poseban značaj za mene, jer sam bio prijatelj sa Rašom više od 40 godina. Banatski kulturni centar ima izuzetnu saradnju sa Mesnom zajednicom Mokrin i Udruženjem Raša Popov. Zato smo ove godine odlučili da objavimo knjigu Mokrinski čarobnjak dr Bojane Popović, koja sadrži intervjue sa Rašom Popovim od 1986. do 2016. godine”, izjavio je Vlahović ovim povodom. Prethodno je objavljena i knjiga izabranih pesama za odrasle Raše Popova u izdanju BKC-a.

Kad je u pitanju književnost za decu i stvaralaštvo mladih, Vlahović je idejni tvorac i organizator književne manifestacije posvećene književnosti za decu „Proleće Sime Cucića”, u okviru koje se već 15 godina dodeljuju nagrade „Sima Cucić”. Kao urednik i izdavač, objavio je preko 50 knjiga mladih autora u ediciji PRVA KNJIGA, od kojih je 30-ak objavljeno na osnovu konkursa u saradnji BKC-a i Grada Kikinda. Vlahović je i sam je autor proze za decu i mlade („Džems Bond u kratkim pantalonama”, „Sve je u glavi”).

Radovan Vlahović (1958) je objavio preko 60 knjiga. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Rezultati konkursa za nagradu „Stevan Sremac” 2023.

Žiri za dodelu Književne nagrade „Stevan Sremac”, za najbolja humoristično-satirična ostvarenja, doneo je odluku da nagradi Pop D. Đurđeva, Bojanu Dončetović i Uroša Pavlova. 

Pop D. Đurđev

Konkurs za Nagradu je realizovan u saradnji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra u okviru manifestacije „Sremčevi dani – Bal u Elemiru 2023”. Žiri je radio u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.  

Žiri

Nagrade će laureatima biti uručene 1. jula od 19 časova u Mesnoj zajednici u Elemiru. Iste večeri, pored dodele nagrada, održaće se i književno veče – portret pesnika Nenada Šaponje. Na književnoj večeri učestvuju autor, dr Zoran Đerić, Sonja Damjanović i Radovan Vlahović.   

Saopštenje žirija 

Žiri nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru”, koji su činili Uglješa Šajtinac (predsednik), Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, doneo je jednoglasnu odluku da PRVU nagradu dodeli Popu D. Đurđevu iz Novog Sada za kolekciju kratkih priča „Dekamoron iliti deset debilnih priča”.

Druga nagrada pripala je aforističarki Bojani Dančetović iz Beograda, dok je treću nagradu osvojio pesnik Uroš Pavlov iz Novog Sada.

Žiri je odlučio da pohvali priče „Izuzetno prilagodljiva vrsta čija se brojnost povećava” Dragane Mokan iz Beograda, „Pričaj sa mnom!” Tihane Tice iz Beograda i „Dežurni krivci” Dragana Vasića iz Kikinde.

U ciklusu od deset mini-priča objedinjenih pod naslovom „Dekamoron iliti deset debilnih priča” Pop D. Đurđev, u cilju postizanja satiričnog efekta, demonstrira izuzetnu veštinu poigravanja jezikom. Njegov kalamburski jezik u prvom redu dekonstruiše bajke i basne iz književne starine, dajući im neočekivan obrt, poentu i efekat, a tipični primeri su urnebesna minijatura o mitu o Iksionu ili apokrif o holandskom matematičaru Ludolfu van Cojlenu. Kroz priče Popa D. Đurđeva promiču još i Đepeto, Zvjezdočkin, Bik Koji Sedi, Tom Džons, vuk i lisica, patuljci Slinakvo i Srećko i svi oni bivaju akteri komičnih situacija i neočekivanih radnji koje se odigravaju isključivo u jeziku koji u ovim prozama ima tri funkcije: kao piščev materijal, kao njegova alatka, ali i kao glavni lik sličan onima iz dosetki i paradoksa braće Marks.

Pop D. Đurđev ili Dušan Đurđev (1953) piše satiru i poeziju za mlade, a bavi se i vizuelnim istraživanjima. Osnovnu školu pohađao je u Kovilju, Novom Sadu i Kaću, srednju u Kraljevu, a studije šumarstva na Univerzitetu u Beogradu. Objavio je tridesetak knjiga različitih žanrova, od satiričnih pesama i zapisa, do slikovnica, vizuelnih pesama i kratke proze za mlade. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada, među kojima su i nagrade: „Brana Cvetković”, „Radoje Domanović”, „Gašino pero”, „Gordana Brajović”, „Plavi čuperak”, „Zlatna kaciga” i druge. Živi i radi u Novom Sadu.

Aforizmi Bojane Dančetović golicaju drugačije od drugih. Poput paunovog pera sa urođenim finim nitima, u gomili drugih pera, prepoznaćete ga po tome što vas u ovim kratkim mislima, duhovitim zaključcima i ironičnim obrtima ne golica samo iščekivanje osmeha već i nešto nalik melodiji mudrosti i pesničkoj veštini.

U ciklusu od devet pesama, Uroš Pavlov predstavlja različite istorijske ili subjektivne momente iz perspektive lirskog subjekta nesvesnog značaja trenutka. Kroz niz sukcesivnih, naizgled nasumičnih slika i impresija, bez iznošenja zaključaka i vrednosnih sudova, predstavljena je tragedija poznatih i nepoznatih ljudskih sudbina i doživljaja. 

Uglješa Šajtinac, predsednik žirija
Jelena Blanuša, članica žirija
Srđan V. Tešin, član žirija

U Elemiru, 20. jun 2023.

Jelena Prćić: „Klizanje po duši”

 

Edicija ZAVIČAJ

132 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-611-7

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Za čitanje ovog predivnog ogledala života pripre­mite brdo maramica, jer ko zakliže sa Jelenom na krhkom ledu duše, ne može ostati ravnodušan!

Ivana Mitić

profesor srpskog jezika i književnosti

Ži­vot je blagoslov i svaka anegdota iz Jeleninog pera nas na to podseća.

dr Tamara Rokvić

Uživala sam u svakoj reči, svakom stihu i poruci, čitajući ih u rasponu od radosti i razdraganog smeha do duboke tuge u očima prepunim suza.

Jasmina Kukić

profesor predškolske pedagogije

Dragan Pop Dragan: „Reči o mislima / misli o rečima”

 

Edicija POEZIJA

48 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-599-8

Cena: 400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Poezija je najiskreniji, najsuptilniji i najuzvišeniji vid komunikacije. Dijalog. Prvo sa sobom, a onda pokušaj uspostavljanja dijaloga sa drugim ljudima, ali i sa drugim svetovima...

Komunikacija u smislu preispitivanja, istraživanja, otkrivanja, proveravanja, nadgradnje, dogradnje, drsko rušenje starih i još drskije postavljanje novih temelja... i naravno čuđenje.

Samo radoznao, začuđen i ushićen čovek ide napred i gore, tražeći odgovore na postavljena i na nepostavljena pitanja. Neke odgovore dobije, neke nasluti, a neki i dalje ostaju tajne zarad novih razotkrivanja.

Dragan Pop Dragan

Rade Ćosić: „Čovek to ne može da iskaže : izabrane pesme”

 

Edicija POEZIJA

92 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-609-4

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Izbor i pogovor

Dragan Batinić

Kad god ga sretnem učini mi se da je, Rade Ćosić, tog trenutka „ispao“ iz neke svoje pesme i ne shvatajući do kraja šta ga je snašlo, onako začuđen, opet uleće u borbu sa realnim svetom i vlastitim životom. I po ko zna koji put pokušava da taj svet preoblikuje u novu pesmu u kojoj će se nastaniti, dok ga i ona ne potrese, protrese i iz sebe istrese, u sred sveta u kojem se baš ne snalazi najbolje, kao ni svet sa njim. I sve tako iznova i iznova, iz svake njegove pesme u pesmu, iz dana u dan, decenijama sam u zapitanosti da li je život Ćosića pretvorio u pesmu, ili on život prevodi u poeziju.

Dragan Batinić

Dragan Putnik: „Putnikove pesme”

 

Edicija POEZIJA

 88 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-608-7

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga Dragana Putnika, pod naslovom Puтnikove pesme, nesvakidašnja je ne samo po svo­joj strukturi, nego i po utisku koje ostavljaju stihovi unutar nje. U pitanju je, najopštije re­čeno, zbirka pesama. Međutim, ako bismo je ta­ko jednostavno formalno odredili, ništa ne bismo rekli o njoj. Nešto čudno će se dogoditi u čitaočevoj recepciji niza poetskih isečaka iz života autora kad ih, prethodno, kao neka vr­­sta prologa, na ulazu u knjigu dočeka kratka pri­ča pod naslovom „Odlazak”. Motiv odlaska, poz­nat u književnosti, filozofiji i religij­skoj li­te­raturi odvajkad, postaje nadređeni po­jam mo­ti­vu povratka, introspekciji, sećanju, iro­­ničnim i autoironičnim motivima, pre­is­pitivanjima, snovima itd. Od tog trenutka, od trenutka odla­ska, pesme počinju da pričaju priče. 

Nenad Stanojević

 

Pesnički maraton „Tisa reka ljubavi”

Pesnički maraton Tisa reka ljubavi održan je u 15. 6. 2023. u Turističkoj organizaciji Opštine Novi Bečej na keju u saradnji Banatskog kulturnog centra i manifestacije KAD TISA CVETA.

Pesnici su na javni poziv organizator nastupali sa po jednom svojom ljubavnom pesmom.  Pesnicima su se obratili Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, i Saša Dujin, direktor Turističke organizacije, koji je učesnicima uručio zahvalnice. Program je vodio Danilo Gurjanov. Program je upotpunio kantautor David Tanasijan na gitari.

U Novom Bečeju je fenomen cvetanja Tise povod za manifestaciju Kad Tisa cveta, koja je ove godine organizovana od 9-18 juna po 15. put. U našoj zemlji cvetanje reke dešava se u Novom Bečeju i na još po nekim delovima obale Tise, dok je u ostatku sveta ovaj fenomen skoro potpuno iščezao. Manifestaciju Kad Tisa cveta zajednički organizuju Turistička organizacija Novi Bečej, Udruženje građana Tri reke i agencija Promolajn uz podršku opštine Novi Bečej.

TV NOVI BEČEJ

Poziv pesnicima za učešće na Pesničkom maratonu „Tisa reka ljubavi”

Dragi pesnici,

Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo da uzmete učešće na Pesničkom maratonu Tisa reka ljubavi u okviru turističke manifestacije KAD TISA CVETA u Novom Bečeju.

Pesnički maraton Tisa reka ljubavi održaće se u četvrtak 15. 6. 2023. s početkom u 18 časova u Turističkoj organizaciji na keju (adresa: Tiski kej bb, Novi Bečej) u saradnji Banatskog kulturnog centra i manifestacije KAD TISA CVETA.

Pozivamo Vas da uzmete učeće i nastupite sa jednom svojom ljubavnom pesmom (dužine do 1 A4 strane, može biti i objavljena i neobjavljena).

Program:

17:30 časova - skup pesnika i prijavljivanje za program

18:00 časova - Pesnički maraton Tisa reka ljubavi

19:30 - koktel i zakuska

Molimo Vas da potvrdu učešća pošaljete najkasnije do ponedeljka 12. 6. na mejl adresu banatskikulturnicentar@gmail.com

 

Više o manifestaciji KAD TISA CVETA

 

U Novom Bečeju je fenomen cvetanja Tise povod za manifestaciju Kad Tisa cveta, koja će ove godine biti organizovana od 9-18 juna. Već 15 godina, sredinom juna, iz cele Vojvodine i šire, okupljaju se ljubitelji ovog retkog prirodnog fenomena da bi mu se divili. Po lokalnoj legendi, Tisa tih dana ispunjava ljubavne želje, ako u nju spustite licidersko srce, u koje je utisnuta plamteća svećica od pčelinjeg voska. Svi materijali su biorazgradivi.

U našoj zemlji cvetanje reke dešava se u Novom Bečeju i na još po nekim delovima obale Tise, dok je u ostatku sveta ovaj fenomen skoro potpuno iščezao. Kada zbog zagađenja Tiski cvet na nekom mestu nestane više se ne vraća.

Na ovom linku https://youtu.be/MLdwDCmIsdo u jednominutnom video klipu možete videti na koji način setokom godina manifestacija razvijala i koliko estetike i romantike je prati.

Kad Tisa cveta juna 2023. tokom deset dana slavljenja prirodnog fenomena cvetanja, ljubavi, prirodnih lepota i podizanja ekološke svesti, organizuje niz aktivnostiu ovim oblastima.

Manifestaciju Kad Tisa cveta zajednički organizuju Turistička organizacija Novi Bečej, Udruženje građana Tri reke i agencija Promolajn uz podršku opštine Novi Bečej.

Milan Micić: „Brana”

 

Edicija POEZIJA

96 str, tvrdi povez, ilustr, 19 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-605-6

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Saizdavač: Dom kulture Srbobran
Urednik i recenzent: Radovan Vlahović
Ilustracije: Senka Vlahović

Milan Micić, rođen 1961. u Zrenjaninu. Istoričar i književnik. Objavio 50 knjiga istoriografskih studija, istorijskih eseja, dokumentarne proze, proze i poezije. Generalni sekretar Matice srpske.

Knjige proze: Mesec od venecijanskog sapuna (2013); Kod živahnog ogledala (2014); Spisak senovitih imena (2016); Ab ovo (2018); Dan koji je stao da se odmori (2018); Dugo putovanje u Tabanu: severna priča (2020).

Odabrane knjige poezije: Naš mozak je krijumčarena roba (2006); Mi smo mila zenitistički svet (2008); Rakija i rane (2010); Zove se Brana (2017).

Književne nagrade: za poeziju – Lenkin prsten; za prozu – Andrićeva staza, Braća Micić, Teodor Pavlović, Karolj Sirmai.

Prevođen na nemački, češki, mađarski i rumunski jezik.