Radovan Vlahović: „Prvi nastup“
Uručene Nagrade „Teodor Pavlović” Draganu Staniću i obeležen veliki jubilej
25. jubilarni Dani Teodora Pavlovića – Dragan Stanić dvostruki laureat
U godini jubileja – 220 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 170 godina od smrti Teodora Pavlovića i 25 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića – dvostruki dobitnik Nagrada „Teodor Pavlović” je prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu.
Nagrade
će biti uručene u subotu 14. decembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru
u Novom Miloševu u okviru svečanog programa manifestacije Dani Teodora Pavlovića kada će se pored pozdravnih govora, uručenja, besede predlagača
za nagradu i laureata, muzičkog programa, održati i pesnički venac „Teodoru u čast”.
Prof. dr Draganu Staniću (Ivanu Negrišoracu) pripale su Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i Nagrada „Teodor Pavlović” najbolju knjigu – za „Izabrana dela Ivana Negrišorca” u sedam knjiga: „Jezik i duša”, „Veznici i preci”, „Lučonoše i lutalice”, „Dom i svet”, „Zanosi i sukobi”, „Anđeli umiru”, „Misao i zaveti” (Arhiv Vojvodine, Prometej, Novi Sad 2023).
Dvostruki dobitnici nagrada u istoriji manifestacije, pored Dragana Stanića, bili su još i akademik Vladeta Jerotić, akademik Vasilije Krestić, Jovan Zivlak i Selimir Radulović. Pored navedenih, nosioci nagrada „Teodor Pavlović” od 2000. godine do sada su: Letopis Matice srpske, Književne novine, akademik Čedomir Popov, Đorđe Kadijević, SKC Sveti Sava Subotica, dr Petar Krestić, dr Bojan Jovanović, dr Zoran Đerić, dr Sava Damjanov, dr Milan Micić, Sava Stepanov, Vladimir Pištalo, Johan Lavundi, Slobodan Kojić, Radovan Vlahović, Ljubomir Kojić, Dragan Rauški, Nenad Šaponja, Radivoj Šajtinac, Ranko Žeravica, Simon Grabovac, Milorad Grujić, Franja Petrinović i drugi.
Kulturnu
manifestaciju
Dani Teodora Pavlovića tradicionalno organizuje
Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog
Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Ovogodišnja manifestacija,
povodom jubileja, nastaviće se kroz gostujuće programe manifestacije u Kikindi,
Novom Bečeju, Novom Sadu i Beogradu.
Teodor Pavlović (1804–1854) je rođen i umro u Karlovu, današnjem Novom Miloševu. Bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske i osnivač prve muzejske zbirke u Srba. Bio je novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik i prevodilac. Teodor Pavlović bio je jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.
O
laureatu
Prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac) rođen je
1956. godine u Trsteniku. Završio
je studije književnosti
na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1979. Magistrirao je 1991. i doktorirao
2003. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je sekretar Matice srpske
(1995–2004), glavni i odgovorni urednik Letopisa
Matice srpske (2005–2012),
a sad je predsednik Uređivačkog odbora Srpske
enciklopedije (od
2008) i predsednik Matice srpske (od 2012). Živi u Novom Sadu i kao redovni
profesor na Filozofskom fakultetu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje
poezije (od 2004).
Objavio
knjige pesama: Trula jabuka (1981), Rakljar.
Želudac (1983), Zemljopis (1986), Toplo,
hladno (1990), Abrakadabra (1990), Hop (1993), Veznici (1995), Prilozi (2002), Potajnik (2007, 2011;), Svetilnik (2010), Kamena
čtenija (2013, 2014), Čtenija
(2015), Matični
mleč (2016), Izložba oblaka (2017), Ogledala Oka Nedremana (2019). Roman:
Anđeli umiru (1998).
Radio drame: Fredi umire (1989), Kuc-kuc (1990); pozorišne drame: Istraga je u toku, zar ne? (2000, 2007), Vidiš li svice na nebu?. Kritičke studije: Legitimacija
za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: Poetički identitet i razlike (1996), Lirska
aura Jovana Dučića (2009), Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog
opstanka; Njegoševski pokret otpora (2020).
Objavio
je brojne naučne radove u oblasti književnosti. Priredio je dvadesetak knjiga i brojne zbornike. Bio je
član uredništva ili glavni urednik u više značajnih časopisa. Pesme su
mu prevođene na dvadesetak jezika.
Član je Društva književnika Vojvodine od 1983, Društva
novosadskih književnika od 2018. i počasni član Društva slovačkih pisaca od
2017. godine.
Književne nagrade: Nagrada „Goran” za mlade pesnike, 1981, Nagrada Društva književnika Vojvodine
za knjigu godine, 1990, Nagrada „Đura Jakšić”, 1996, Zmajeva nagrada, 2007, Nagrada „Branko
Ćopić”, 2010. Nagrada „Drainac”, 2011, Nagrada „Žička hrisovulja”, 2011, Nagrada „Gračanička
povelja”, 2012, Nagrade „Meša Selimović”, 2013, Nagrada „Pečat vremena”,
2014, Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, 2014, Velika bazjaška
povelja, 2014, Nagrada „Povelja Morave”, 2015, Nagrada „Despotica Angelina Branković”,
2018, Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2018, Nagrada „Slobodan Kostić”, 2019, Specijalna nagrada
Sajma knjiga u Višegradu,
2019, Nagrada „Lenkin prsten”, 2019, Nagrada „Venac Laze Kostića”, 2020, Nagrada „Stevan Pešić”, 2020, Nagrada „Aleksa
Šantić”, 2021, Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 2022. i druge.
Povodom Nagrade „Žička hrisovulja” Dragan Hamović je priredio zbornik kritičkih radova Ivan Negrišorac, pesnik (Kraljevo 2012).
Nagrade i priznanja: Orden Svetog cara Konstantina
(2013), Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2014), priznanje
„Bela golubica” Teslinog globalnog foruma (2016), orden Konstantina Filosofa Slovenske
unije iz Češke (2018), Orden Svetog despota Stefana Lazarevića (2019), nagrada AP
Vojvodine „Mihajlo Pupin” (2020), Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije
(2021) i druge.
Svoj predmet izučavanja on konstituiše unutar arhetipskih
tokova i čvrstih tematskih vertikala koje u novim istorijskim okolnostima menjaju
pojavne oblike, ali zadržavaju temeljnu i trajnu funkciju bez koje se ne može razumeti
suštinska priroda srpske književnosti i kulture.
„Višemedijska umetnost” – nova knjiga Vladana Radovanovića
Knjiga „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića (1932–2023) objavljena je po prvi put u izdanju Banatskog kulturnog centra i Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Ova značajna studija „proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višegodišnji rukovodilac", navodi se u recenziji Čedomira Vasića, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Knjiga „Višemedijska umetnost”, koja će služiti i kao užbenik studentima, objavljena je u ediciji Istorija i teorija umetnosti (u obimu od 340 strana, formata 17x24 cm, u broširanom povezu, sa ilustracijama u boji) uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Za izdavače potisani su Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, i dr Mirjana Nikolić, red. prof. Univerziteta umetnosti. Urednici su: Radovan Vlahović, dr um. Ivan Pravdić, red. prof. Akademije umetnosti u Novom Sadu, i msr Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, dok su recenzenti mr Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU, i dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor Univerziteta Metropolitan, Beograd.
Recenzenti o knjizi „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića
Knjiga „Višemedijska umetnost” proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višegodišnji rukovodilac.
Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potrebama shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja.
Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu
Objavljivanje knjige „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića biće korisno ne samo studentima, već i aktivnim umetnicima i teoretičarima, jer u razmatranjima o ovoj oblasti vladaju prilična neobaveštenost i zabuna. Verujem da će knjiga doprineti raščišćavanju pojmova, preklasifikaciji i prevrednovanju, pri čemu se autor ipak ne ponaša apsolutistički, već za većinu kritičnih situacija ističe da je posredi njegovo lično viđenje i stav.
dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU
Mada se knjiga bavi zaista složenim problemima različitih umetnosti i uopšte umetnosti, a čak dodiruje i probleme graničnih oblasti, ona je pisana pregledno i jasno, kao od strane nekoga koji se sa svom tom problematikom nije suočio „spolja”, čitajući o njoj, nego se suočavao s njom i iznutra, kao stvaralac.
dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor, Univerzitet Metropolitan, Beograd
Biografija autora
Vladan Radovanović je rođen u
Beogradu 5.9.1932, gde je i umro 15.5.2023. godine. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj
akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Učestvovao je 1958. u osnivanju
Mediale, a 1959. je napušta. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio
Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva
otvorenu grupu SINTUM 1993.
Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija
i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao
je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956),
polimedij (kasnije sintezijska umetnost) i radovi s telom (1957), muzika za
traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976),
kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici
i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu
(1976) i Budimpešti (1987). Održao je 29 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu
triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog
društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima
su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju – 1969, 1972.
i 1975; Oktobarska nagrada 1971; II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku
1979; nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984; I nagrada na Međunarodnoj
tribini kompozitora u Beogradu 1998;
nagrada „Stevan Mokranjac” 2014), 8 za vizuelne umetnosti (među njima su I
nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992; I nagrada za video u Sao Paolu 1997; nagrada Grada Beograda za Sintezijsku
umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini; nagrada SANU „Milan Tabaković”
2009. za Lineariju, kao najbolju izložbu održanu u periodu
2006‒2008. godine; nagrada „Mića Popović” 2012; Politikina nagrada za
najbolju izložbu održanu u 2021. godini), 6 za
literaturu (među njima su Nolitova nagrada 1968; I nagrada Dramskog programa RB
za eksperimentalan tekst 2006; Gramata „Pesničke republike” 2018, nagrada
„Todor Manojlović” 2018) i Vukovu
nagradu 2014. za izuzetan doprinos razvoju kulture.
Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon Srbi koji su obeležili ХХ vek – pet stotina ličnosti.
Retrospektivna izložba Vladana Radovanovića „Ispred vremena i izvan“ održana je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2024. gоdine.
Poričivanje na sajtu ili telefonom na broj 069/783-155:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/istorija-i-teorija-umetnosti/vladan-radovanovic-visemedijska-umetnost/