JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Radovan Vlahović: „Prvi nastup“

 

Edicija PROZA
216 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.
ISBN 978-86-6029-660-5

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155

A ja sam zadovoljno, tada prvi put sa porodicom, seo za veliki astal (do tada sam jeo za astalčićem pored peći) i dobio sam, kao i svi, porculanski tanjir (a ne mali, plehani, dečji), i viljušku i kašiku. Dakle, sa četiri godine i deset meseci seo sam za astal sa odraslima i shvatio: kad dobro deklamuješ − svi te poštuju i slušaju.

Radovan Vlahović
(iz priče Prvi nastup)

Beležeći sećanja na svoje detinjstvo, Radovan Vlahović nije samo hroničar jednog prohujalog vremena, nego je i literata, stvaralac koji na estetski način tim sećanjima daje umetničku vrednost. Tako će period polovine dvadestog veka u Banatu, kolektivna memorija kroz individualni doživljaj jednog pisca na ovaj način ući u knjige trajnog sećanja.

Čudan i čudnovat svet se krije u knjigama Radovana Vlahovića, u pričama iz prošlosti, iz detinjstva. Svojim izborom likova, sižea i mesta odvijanja radnje otkriva mnogo o sebi, ali i o drugima, jer su njegove priče uzrasle do univerzalnih. Otkriva mnogo toga o svojoj duhovnoj zrelosti i svojim životnim načelima koja su načela mnogih od nas. Priče su slika i prilika događaja iz nacionalne kulture i nedavne prošlosti. Njegovi likovi nose u sebi pečat nasleđa različitih epoha, vidljivo je nasleđe duhovnosti iz perioda pre Drugog svetskog rata u potonjem vremenu komunističkog ateizma i borba ta dva sveta, sveta tog prvorođenog nasleđa iz vremena kada je sve i počelo, iz vremena dominacije duhovnog i sveta poratnog doba.

dr Slađana Milenković



Vlahovićeve „kratke pantalone“ simbolizuju njegovo detinjstvo i ovo su zapisi i beleške, kratke priče o doživljajima koji kroz „jedinstvo jezičko-umetničke reprodukcije stvarnosti i pomoću estetskih slika i likova, složeno i višeslojno, nudi u prvom redu mladim čitaocima, konkretno svedočanstvo o vremenu i ljudima ali i skriveni smisao“.

Svega je u sećanju kroz ove priče: rađanja, gradnje, lepote života, rada i umora, tradicije, muke i umiranja, iseljavanja... Svugde je prisutan obred, kao duhovni znak jedne visoke kulture koja se stapa sa dušom našom znatiželjnom, na momente i nemarnom. Ali i pisca gane trenutak kada „za kompjuterom, kroz pisanje otkriva ono što je kao dečak prepoznao kao lepotu i kao uzvišenu svečanost trenutka“, to su njegove beleške ovde pretočene u čitljive i pamtljive priče.

Milijan Despotović

Vlahovićeve beleške izazivaju iluzije zbilje i estetsko dejstvo, podstiču osećanja kakva, na primer, stvara buket cveća. Vlahovićeve kratke priče snagom misli i toplinom osećanja, koje zrači u punoj umetničkoj verodostojnosti, primamljivošću i šarmom, pružaju uživanje, prenose izvesnu čar i radost. Otvorena lepota, osećaj lepote u apsolutnom značenju te reči, koju određuju odnosi sadržine i forme, fikcije i realnosti, pisaca i čitalaca, malih i velikih, računa na recipijentov doživljaj i njegovu asocijativnost, imaginativnost i kreativnost.

dr Tihomir Petrović

Literarni naum Radovana Vlahovića bio je da se u danima sredovečnosti vrati u zavičajni vilajet, Banat, i o njemu zapiše sve što je ostalo u njemu kao nekadašnjem dečaku, pa mladiću i čoveku, koji se seća, i to sećanje konzervira u literarno ruho. Zapisi o selu i danima iz banatskih prostora, miris zemlje i kiše, mir doline pod suncem koje „prži do usijanja“, osmehe u naivnim tumačenjima života, male dečije grehove, svet patrijarhalnih rođaka (majka, otac, deda, baba, drugovi, brojni starosedeoci okoliša, romantično-idiličnog doživljaja, svega materijalnog i duševnog) – Vlahović je zapisao kao odani privrženik zavičajnoj auri. On se seća i ne zaboravlja čak ni sitnice koje „ne čine osnovu života“, a jesu deo svega što je baš taj i takav život, u predelu mirnog Banata i njegovog mentaliteta. Od prve reči u knjizi Prvi nastup, Vlahović je ne samo hroničar već i analitičar, biograf, koji reprodukuje stvarnost na način kako to čine samo senzibilni pisci „odani svojoj duši i duhovnosti“.

dr Voja Marjanović

Uručene Nagrade „Teodor Pavlović” Draganu Staniću i obeležen veliki jubilej

Nagrade „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu uručene su dvostrukom laureatu prof. dr Draganu Staniću (Ivanu Negrišorcu), književniku i predsedniku Matice, 14. decembra 2024. godine u Banatskom kulturnom centru. 


Nagrade su dodeljene u okviru manifestacije 25. jubilarni Dani Teodora Pavlovića, u godini velikih jubileja – 220 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 170 godina od smrti Teodora Pavlovića i 25 godina trajanja ove manifestacije.


U okviru svečanog programa manifestacije Dani Teodora Pavlovića učestovali su: prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), književnik i predsednik Matice srpske, Saša Maksimović, predsenik Opštine Novi Bečej, Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i osnivač manifestacije, književnici Franja Petrinović, Đorđe Pisarev, Perica Milutin... Učesnici su u okviru pesničkog venca govorili stihove „Teodoru u čast”. Voditelj programa bio je Branislav Ugrinov, a program je muzički obojila solistkinja Milica Dosković, članica hora Opere Srpskog narodnog pozorišta.

Prof. dr Draganu Staniću (Ivanu Negrišoracu) pripale su Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i Nagrada „Teodor Pavlović” najbolju knjigu – i to za „Izabrana dela Ivana Negrišorca” u sedam knjiga: „Jezik i duša”, „Veznici i preci”, „Lučonoše i lutalice”, „Dom i svet”, „Zanosi i sukobi”, „Anđeli umiru”, „Misao i zaveti” (Arhiv Vojvodine, Prometej, Novi Sad 2023).

Nagrade se sastoje od povelja, poklon knjiga u izdanju BKC-a: kapitalnog izdanja monografije 110 godina Narodnog muzeja Zrenjanina, „Izabranih zenitističkih dela” (1. kolo u 8 tomova), „Izabranih dela Bogdana Čiplića” (1. kolo u 6 tomova), kao i poklon ilustracije Senke Vlahović iz knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij”.


Dvostruki laureat govorio je stihove posvećene Teodoru Pavlovića iz pesme „Dva plača o odlivu krvi” iz ciklusa „Matični mleč”, istakao izuzetan značaj Pavlovićeve ličnosti za srpsku kulturu i Maticu, ali i svu nesreću tragičnog završetka njegovog života koji je u potpunosti bio predan kulturi i srpskom narodu.

Dvostruki dobitnici nagrada u istoriji manifestacije, pored Dragana Stanića, bili su još i akademik Vladeta Jerotić, akademik Vasilije Krestić, Jovan Zivlak i Selimir Radulović. Pored navedenih, nosioci nagrada „Teodor Pavlović” od 2000. godine do sada su: Letopis Matice srpske, Književne novine, SKC Sveti Sava Subotica, akademik Čedomir Popov, Đorđe Kadijević, dr Petar Krestić, dr Bojan Jovanović, dr Zoran Đerić, dr Sava Damjanov, dr Milan Micić, Sava Stepanov, Vladimir Pištalo, Johan Lavundi, Slobodan Kojić, Radovan Vlahović, Ljubomir Kojić, Dragan Rauški, Nenad Šaponja, Radivoj Šajtinac, Ranko Žeravica, Simon Grabovac, Milorad Grujić, Franja Petrinović i drugi.


Kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića tradicionalno organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Ovogodišnja manifestacija, povodom jubileja, nastaviće se kroz gostujuće programe manifestacije u Kikindi, Novom Bečeju, Novom Sadu i Beogradu.

Teodor Pavlović (1804–1854) je rođen i umro u Karlovu, današnjem Novom Miloševu. Bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske i osnivač prve muzejske zbirke u Srba. Bio je novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik i prevodilac. Teodor Pavlović bio je jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

 

 

  




 

RTV

TV NOVI BEČEJ

TV KIKINDA


POLITIKA

NOVOSTI

GRADSKI ONLINE

KIKINDSKI PORTAL

WEB INFO

MAGAZIN DANI

25. jubilarni Dani Teodora Pavlovića – Dragan Stanić dvostruki laureat

U godini jubileja – 220 godina od rođenja Teodora Pavlovića, 170 godina od smrti Teodora Pavlovića i 25 godina trajanja manifestacije Dani Teodora Pavlovića – dvostruki dobitnik Nagrada „Teodor Pavlović” je prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac), književnik i predsednik Matice srpske u Novom Sadu.


Nagrade će biti uručene u subotu 14. decembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru svečanog programa manifestacije Dani Teodora Pavlovića kada će se pored pozdravnih govora, uručenja, besede predlagača za nagradu i laureata, muzičkog programa, održati i pesnički venac „Teodoru u čast”.

Prof. dr Draganu Staniću (Ivanu Negrišoracu) pripale su Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i Nagrada „Teodor Pavlović” najbolju knjigu – za „Izabrana dela Ivana Negrišorca” u sedam knjiga: „Jezik i duša”, „Veznici i preci”, „Lučonoše i lutalice”, „Dom i svet”, „Zanosi i sukobi”, „Anđeli umiru”, „Misao i zaveti” (Arhiv Vojvodine, Prometej, Novi Sad 2023). 

Dvostruki dobitnici nagrada u istoriji manifestacije, pored Dragana Stanića, bili su još i akademik Vladeta Jerotić, akademik Vasilije Krestić, Jovan Zivlak i Selimir Radulović. Pored navedenih, nosioci nagrada „Teodor Pavlović” od 2000. godine do sada su: Letopis Matice srpske, Književne novine, akademik Čedomir Popov, Đorđe Kadijević, SKC Sveti Sava Subotica, dr Petar Krestić, dr Bojan Jovanović, dr Zoran Đerić, dr Sava Damjanov, dr Milan Micić, Sava Stepanov, Vladimir Pištalo, Johan Lavundi, Slobodan Kojić, Radovan Vlahović, Ljubomir Kojić, Dragan Rauški, Nenad Šaponja, Radivoj Šajtinac, Ranko Žeravica, Simon Grabovac, Milorad Grujić, Franja Petrinović i drugi. 

Kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića tradicionalno organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Ovogodišnja manifestacija, povodom jubileja, nastaviće se kroz gostujuće programe manifestacije u Kikindi, Novom Bečeju, Novom Sadu i Beogradu.

Teodor Pavlović 1840, Pavle Simić

Teodor Pavlović (1804–1854) je rođen i umro u Karlovu, današnjem Novom Miloševu. Bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske i osnivač prve muzejske zbirke u Srba. Bio je novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik i prevodilac. Teodor Pavlović bio je jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi. 

O laureatu

Prof. dr Dragan Stanić (Ivan Negrišorac) rođen je 1956. godine u Trsteniku. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1979. Magistrirao je 1991. i doktorirao 2003. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je sekretar Matice srpske (1995–2004), glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (2005–2012), a sad je predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije (od 2008) i predsednik Matice srpske (od 2012). Živi u Novom Sadu i kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije (od 2004).

Objavio knjige pesama: Trula jabuka (1981), Rakljar. Želudac (1983), Zemljopis (1986), Toplo, hladno (1990), Abrakadabra (1990), Hop (1993), Veznici (1995), Prilozi (2002), Potajnik (2007, 2011;), Svetilnik (2010), Kamena čtenija (2013, 2014), Čtenija (2015), Matični mleč (2016), Izložba oblaka (2017), Ogledala Oka Nedremana (2019). Roman: Anđeli umiru (1998). Radio drame: Fredi umire (1989), Kuc-kuc (1990); pozorišne drame: Istraga je u toku, zar ne? (2000, 2007), Vidiš li svice na nebu?. Kritičke studije: Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija: Poetički identitet i razlike (1996), Lirska aura Jovana Dučića (2009), Istraga predaka: Iskušenja kolektivnog i individualnog opstanka; Njegoševski pokret otpora (2020).

Objavio je brojne naučne radove u oblasti književnosti. Priredio je dvadesetak knjiga i brojne zbornike. Bio je član uredništva ili glavni urednik u više značajnih  časopisa. Pesme su mu prevođene na dvadesetak jezika. Izabrana dela Ivana Negrišorca objavljena su u sedam knjiga 2023. godine.

Član je Društva književnika Vojvodine od 1983, Društva novosadskih književnika od 2018. i počasni član Društva slovačkih pisaca od 2017. godine.

Književne nagrade: Nagrada „Goran” za mlade pesnike, 1981, Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, 1990, Nagrada „Đura Jakšić”, 1996, Zmajeva nagrada, 2007, Nagrada „Branko Ćopić”, 2010. Nagrada „Drainac”, 2011, Nagrada „Žička hrisovulja”, 2011, Nagrada „Gračanička povelja”, 2012, Nagrade „Meša Selimović”,  2013, Nagrada „Pečat vremena”, 2014, Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke”, 2014, Velika bazjaška povelja, 2014, Nagrada „Povelja Morave”, 2015, Nagrada „Despotica Angelina Branković”, 2018, Nagrada „Zlatni krst kneza Lazara”, 2018, Nagrada „Slobodan Kostić”, 2019, Specijalna nagrada Sajma knjiga u Višegradu, 2019, Nagrada „Lenkin prsten”, 2019, Nagrada „Venac Laze Kostića”, 2020, Nagrada „Stevan Pešić”, 2020, Nagrada „Aleksa Šantić”, 2021, Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću”, 2022. i druge.

Povodom Nagrade „Žička hrisovulja” Dragan Hamović je priredio zbornik kritičkih radova Ivan Negrišorac, pesnik (Kraljevo 2012). 

Nagrade i priznanja: Orden Svetog cara Konstantina (2013),  Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2014), priznanje „Bela golubica” Teslinog globalnog foruma (2016), orden Konstantina Filosofa Slovenske unije iz Češke (2018), Orden Svetog despota Stefana Lazarevića (2019), nagrada AP Vojvodine „Mihajlo Pupin” (2020), Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije (2021) i druge.

Svoj predmet izučavanja on konstituiše unutar arhetipskih tokova i čvrstih tematskih vertikala koje u novim istorijskim okolnostima menjaju pojavne oblike, ali zadržavaju temeljnu i trajnu funkciju bez koje se ne može razumeti suštinska priroda srpske književnosti i kulture.

 

„Višemedijska umetnost” – nova knjiga Vladana Radovanovića

Knjiga „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića (1932–2023) objavljena je po prvi put u izdanju Banatskog kulturnog centra i Univerziteta umetnosti u Beogradu. 


Ova značajna studija „proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac", navodi se u recenziji Čedomira Vasića, profesora emeritusa Univerziteta umetnosti u Beogradu. 

Knjiga „Višemedijska umetnost”, koja će služiti i kao užbenik studentima, objavljena je u ediciji Istorija i teorija umetnosti (u obimu od 340 strana, formata 17x24 cm, u broširanom povezu, sa ilustracijama u boji) uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. 

Za izdavače potisani su Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, i dr Mirjana Nikolić, red. prof. Univerziteta umetnosti. Urednici su: Radovan Vlahović, dr um. Ivan Pravdić, red. prof. Akademije umetnosti u Novom Sadu, i msr Senka Vlahović, umetnički direktor Banatskog kulturnog centra, dok su recenzenti mr Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU, i dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor Univerziteta Metropolitan, Beograd. 

 

Recenzenti o knjizi „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića


Knjiga „Višemedijska umetnost” proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višego­di­šnji rukovodilac.  

Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potreba­ma shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. 

Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu

 

Objavljivanje knjige „Višemedijska umetnost” Vladana Radovanovića biće korisno ne samo studentima, već i aktivnim umetnicima i teoreti­ča­rima, jer u razmatranjima o ovoj oblasti vladaju prilična neobavešte­nost i zabuna. Verujem da će knjiga doprineti raščišćavanju pojmova, prekla­sifikaciji i prevrednovanju, pri čemu se autor ipak ne ponaša apsolu­ti­sti­čki, već za većinu kritičnih situacija ističe da je posredi njego­vo li­čno viđenje i stav.  

dr Melita Milin, naučni savetnik Muzikološkog instituta SANU

 

Mada se knjiga bavi zaista složenim problemima različitih umetno­sti i uopšte umetnosti, a čak dodiruje i probleme graničnih oblasti, ona je pisana pregledno i jasno, kao od strane nekoga koji se sa svom tom pro­blematikom nije suočio „spolja”, čitajući o njoj, nego se suočavao s njom i iznutra, kao stvaralac. 

dr um. Katarina Kaplarski, vanredni profesor, Univerzitet Metropolitan, Beograd

 

Biografija autora

Vladan Radovanović je rođen u Beogradu 5.9.1932, gde je i umro 15.5.2023. godine. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Učestvovao je 1958. u osnivanju Mediale, a 1959. je napušta. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993.

Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij (kasnije sintezijska umetnost) i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.

Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 29 samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).

Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju – 1969, 1972. i 1975; Oktobarska nagrada 1971; II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979; nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984; I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u  Beogradu 1998; nagrada „Stevan Mokranjac” 2014), 8 za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992; I nagrada za video u Sao Paolu 1997; nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. godini; nagrada SANU „Milan Tabaković” 2009. za Lineariju, kao najbolju izložbu održanu u periodu 20062008. godine; nagrada „Mića Popović” 2012; Politikina nagrada za najbolju izložbu održanu u 2021. godini), 6 za literaturu (među njima su Nolitova nagrada 1968; I nagrada Dramskog programa RB za eksperimentalan tekst 2006; Gramata „Pesničke republike” 2018, nagrada „Todor Manojlović” 2018) i Vukovu nagradu 2014. za izuzetan doprinos razvoju kulture.

Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon Srbi koji su obeležili ХХ vek – pet stotina ličnosti. 

Retrospektivna izložba Vladana Radovanovića „Ispred vremena i izvan“ održana je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 2024. gоdine.

 

Poričivanje na sajtu ili telefonom na broj 069/783-155:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/istorija-i-teorija-umetnosti/vladan-radovanovic-visemedijska-umetnost/