„Zlatna značka“ Radovanu Vlahoviću

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, dodelila je tradicionalno priznanje „Zlatna značka“ pojedincima za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti 20. 11. 2013. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. 

Književnik Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, 

jedan je od dobitnika ovog priznanja.

U ime Radovana Vlahovića, koji je bio sprečen da nagradu lično primi, priznanje koje se sastoji od pozlaćene značke i povelje, primila je njegova kćerka Senka Vlahović Filipov.

Nagrade su uručili Ljubivoje Ršumović, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i predsednik žirija Rastko Janković.

Žiri u sastavu Rastko Janković, pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i književnici Milovan Vitezović i Marija Bišop jednoglasno je doneo odluku.

Priznanje je dobilo više istaknutih umetnika i kulturnih aktivista, među kojima su Nenad Jezdić, glumac, Mirjana Bobić Mojsilović, novinarka i književnica, Aleksandar Timofejev, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV „Studio B“, Branko Stanković, autor emisije RTS-a „Kvadratura kruga“, Nataša Mihajlović, urednica emisije RTS-a „Šta radite, bre“, Bojan Suđić, dirigent, Jelena Tomašević, vokalna solistkinja, Jasmina Zotović, izvršni direktor Narodnog pozorišta, Svetlana Bojčević Cicović, solistkinja Opere, Miloš Jović (Leo Martin), vokalni solista, arheolog Miomir Korać, direktor „Viminacijuma“, Dragan Jakovljević, urednik budimpeštanskih „Srpskih nedeljnih novina“, Zorica Zec,  književnica, Rade Dragović, novinar „Večernjih novosti“, Hadži Zoran Lazin, književnik, Milica Bakrač, pesnikinja iz Nikšića, Svetlana Matić, književnica iz Beča, i drugi.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije „Zlatnu značku“ dodeljuje od 1976. godine.

Zdravica Ljubivoja Ršumovića, predsednika Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Rastko Janković, predsednik žirija, pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima.

Glumac Nenad Jezdić prima nagradu.

Aleksandar Timofejev prima nagradu.

Mirjana Bobić Mojsilović.

 Jelena Tomašević.

 Nagrađeni i publika.

Ljubivoje Ršumović i Senka Vlahović Filipov.

 Živorad Ajdačić i Senka Vlahović Filipov sa Poveljom Radovana Vlahovića.

 Nenad Jezdić.

 Jelena Tomašević.

  Milica Jeftimijević Lilić, potpredsednica UKS-a.

Prof. dr Petar V. Krestić.

Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 20 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, mađarski i slovenački jezik.

Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturni pregelaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra.

Promocija knjige „Rakija i rane“ dr Milana Micića u Sečnju

09. novembra 2013. godine u većnici Skupštine Opštine Sečanj 
u organizaciji Obrazovno kulturnog centra (OKC) Sečanj i Banatskog kulturnog centra 
održana je promocija knjige 
„Rakija i rane“ dr Milana Micića 
u izdanju Narodne biblioteke „Branko Radičević“ iz Žitišta.

O knjizi govorili: dr Milan Micić, autor, Vesna Ćuk, izdavač, Dušan Milićev, književnik,

i Senka Vlahović Filipov, moderator.

Dr Milan Micić, autor knjige.

Vesna Ćuk, izdavač.

 Dušan Milićev, književnik.

Prisutne je pozdravila i predsednica Kulturno-prosvetne zajednice Opštine Sečanj Dragana Slijepčević.

Senka Vlahović Filipov, moderator.

Publika.

„Čudne su to i na svoj način volšebne sudbine gorštaka sa Banije, Korduna, Bosanske krajine, Like i Hercegovine koje je vihor krvavih događaja zavitlao po svetu, nosio ih do šuma i rudnika Amerike i Kanade da bi ih po povrtaku opet prst sudbine i lakomislenosti ministara bacile u budžake novonastalih država da brane njihove granice, jer, zaboga, ti kvrgavi i čvornovati gorštaci teško napuštaju svoje korene, a kad se sele nose svoje ikone, krstove pa i kosti svojih predaka, sve u potrazi za takozvanom srećom i korom hleba.

(...)

Zato u knjizi pesama Rakija i rane Micić na najdelotvorniji način tim đedovima pušta na volju da govore svojim sirovim i surovim jezikom jednostavnim poput telegramske poruke. Njihova saznanja su okrutna, zato je i jezik koji Micić koristi ogoljen, a sva saznanja staju u poruke, skoro indijanske dimne signale koje su razumljive, škrgutave i opore.“

Izvod iz recenzije Milana Nenadića

„Micićevi poetski junaci su epski suprotstavljeni stvarnosti kroz čitav prošli vek, a u tranzicionom vremenu, taj sukob doživljava kulminaciju. Oni složenost egzistencijalnih situacija i nedaća retroaktivno proživljavaju sa podsmehom koji je uglavnom uperen protiv vlastite nesavršenosti. Ti đedovi, u mladosti hrabri i snalažljivi mladi ljudi su od kruva do kruva prokrtstarili svet, a posle Kanade i Amerike došli da se bore za kralja i otadžbinu, da bi nakon prvog rata ostali u Banatu kao neprivilegovani i uvek tlačeni i gaženi paori. Njihov jezik je opor, miriše na znoj, krv, na presnu rakiju i gnev onih što vlastitu žrtvu života stavljaju kao zalogu za vremena buduća za novu generaciju, za nas.“

Izvod iz recenzije Radovana Vlahovića

Promocija troknjižja „Hodaj" Ljubice Vukov Mihajilo u Biblioteci u Subotici

8. 11. 2013. u Gradskoj biblioteci u Subotici 

održano je predstavljanje troknjižja HODAJ Ljubice Vukov Mihajilo u izdanju BKC-a:

„Hodaj uspravno: knjiga 1“

„Na keju Tise: knjiga 2“

„Ljubavlju bih zahvalila: knjiga 3“

O troknjižju su, osim autorke, govorili i recenzenti knjige: Pero Zubac i mr Jovan Mihajilo. 

Moderator večeri bila je Jelena Stoisavljević.

Više o knjizi:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/10/ljubica-vukov-mihajilo-hodaj.html

Ljubica Vukov Mihajilo, autorka troknjižja „Hodaj".

 Pero Zubac, recenzent.

Mr Jovan Mihajilo, recenzent.

Publika.

Uručena Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA Đorđu Nikoliću

Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA uručena je laureatu Đorđu Nikoliću, pesniku iz Čikaga, iz ruku predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića 30. 10. 2013. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu. 

Stanić je, na dan manifestacije SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE i svečane dodele Nagrade 12. avgusta u manastiru Krušedolu, umesto laureata, usled nemogućnosti njegovog dolaska iz Amerike u Srbiju, primio Nagradu iz ruku akademika Matije Bećkovića. 

Predsednica žirija Sofija Ljukovčan uručila je poklon slike dobitniku, ikonu Prepodobne mati Angeline, rad Silvije Vlahović, sliku akademske slikarke Vere Zarić i dar Galerije Matice srpske. 

Nagradu su ustanovili Banatski kulturni centar i Kulturno prosvetna zajednica Opštine Sečanj, u saradnji sa Pravoslavnom eparhijom sremskom i Radio-televizijom Vojvodine, a uz podršku Matice srpske. 

Više o Nagradi možete pročitati ako pogledate sledeće linkove:

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/08/urucena-knjizevna-nagrada-despotica.html

http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/08/ore-nikolic-prvi-dobitnik-knjizevne.html

 Đorđe Nikolić, dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA, 
i dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.

Dr Dragan Stanić, predsednica žirija Sofija Ljukovčan i laureat Đorđe Nikolić - uručenje ikone Prepodobne mati Angeline autorke Silvije Vlahović.

Ikona Prepodobne mati Angeline.

Predsednica žirija Sofija Ljukovčan uručuje laureatu Đorđu Nikoliću sliku Vere Zarić.

Đorđe Nikolić, povodom Nagrade, primio je i dar Galerije Matice srpske. 

Sestra pesnika Đorđa Nikolića, Sofija Ljukovčan i Senka Vlahović Filipov.  

BKC na sajmu knjiga u Beogradu 2013.

Banatski kulturni centar bio je jedan od izlagača na proteklom 58. međunardnom beogradskom sajmu knjiga od 20. 10. do 27. 10. 2013. godine.

Štand Banatskog kulturnog centra nalazio se u prizemlju Hale 4 Beogradskog sajma. 


Nova izdanja knjiga promovisana su u sali „Beogradski sajam“.

Banatski kulturni centar objavio je 38 novih naslova u proteklih godinu dana.

Predstavljanje Banatskog kulturnog centra na 58. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga finansijski je podržala Opština Novi Bečej.

Promocija autora Banatskog kulturnog centra

23. 10. 2013, sala „Beogradski sajam“

Predstavljene su knjige više autora: Simon Grabovac („Zingiber“), Mirjana Marinšek Nikolić („Dieses kleine Kino in unseren Köpfen“), Senka Vlahović Filipov („O ilustrovanju knjiga poezije: istorija, teorija, praksa"), Radoje Drašković („Čika Uroš“), Marija Tanackov („Oblikovanje tradicije II“), Dijana Subotički („Životne priče političarki iz Vojvodine“), Ljubomir Kojić („Duše tela“).  

 Simon Grabovac, autor knjige „Zingiber“ (prevod knjige pesama „Isiot“ 
na nemački jezik, preveo Johann Lavundi).

 Slobodan Ivkov, urednik novoosnovane edicije „Primenljivo“ iz oblasti primenjene umetnosti i recenzent knjiga „Čika Uroš“ i „Duše tela“.


Senka Vlahović Filipov, autorka knjige „O ilustrovanju knjiga poezije: istorija, teorija, praksa", prve knjige u ediciji „Primenljivo“ Banatskog kulturnog centra. 

 Marija Tanackov, autorka knjige „Oblikovanje tradicije II“.

 Dijana Subotički, autorka knjige „Životne priče političarki iz Vojvodine“.

 Mirjana Marinšek Nikolić, autorka knjige „Dieses kleine Kino in unseren Köpfen“ (prevod knjige „Taj mali bioskop u našim glavama“ na nemački jezik, preveo Johann Lavundi).

 Radoje Drašković, autor knjige „Čika Uroš“ (monografija o Urošu Prediću).

Recenzent Slobodan Ivkov i Senka Vlahović Filipov predstavili su 
knjigu fotografija Ljubomira Kojića „Duše tela".

Publika.

Promocija autora Banatskog kulturnog centra
25. 10. 2013, sala „Beogradski sajam“

Predstavljene su knjige više autora: Zoe Byford („Alhemija misli“), Slaviša Krstić („Ovde i sad“), Maja Pantelić („Vrtlog vremena“), Danijela Jevtić („Duša moje duše”) i Mirjana Brkljač Hemun („Poljubac“).

 Zoe Byford, autorka knjige poezije „Alhemija misli“.

Jasmina Mihajlović, recenzentkinja knjige „Alhemija misli“.

Slaviša Krstić, autor knjige „Ovde i sad: roman o nenapisanim pričama".

Danijela Jevtić, autorka knjige duhovne poezije „Duša moje duše".

Mirjana Brkljač Hemun, autorka knjige „Poljubac" i Igor Truca Dobrosavljević.

Maja Pantelić, autorka romana „Vrtlog vremena".

Publika.

Ljubica Vukov Mihajilo, autorka troknjižja „Hodaj" koje je promovisano na štandu BKC-a.

Gosti na štandu BKC-a

 Posetioci štanda Banatskog kulturnog centra.

Atmosfera na štandu BKC-a.

Prof. dr Predrag Jašović, autor knjige „Veritas banatske ravnice: Radovan Vlahović u književnoj kritici“, i Senka Vlahović Filipov.

Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika Srbije,

 i Senka Vlahović Filipov.

Đorđe Nikolić, pesnik iz Čikaga, dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA, 

i Senka Vlahović Filipov.

Književnici Franja Petrinović i Simon Grabovac i Senka Vlahović Filipov.

Milica Jeftimijević Lilić, potpredsednica UKS-a, i Senka Vlahović Filipov.

Živko Nikolić, Senka Vlahović Filipov, Raša Popov i Slobodan Ivkov.

 Miroslav Mušić, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, i Senka Vlahović Filipov.


Jugoslav Vlahović, karikaturista i profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, i Senka Vlahović Filipov. 


 Akademik Časlav Ocić i Senka Vlahović Filipov.


Jasmina Mihajlović, književnica i recenzentkinja knjige Zoe Byford „Alhemija misli".


Književnici Ivo Munćan i Lučian Aleksiju iz Temišvara.

 Raša Popov daje izjavu za televiziju na štandu BKC-a .

 Zoran Inđić, direktor izdavaštva RTS-a, Senka Vlahović Filipov i ilustratorka Jelena Pešić.


Urednik edicije „Primenljivo" Slobodan Ivkov i autorke iste edicije Milena Vermezović i Senka Vlahović Filipov.

Vladimir Vesović, ilustrator, i Senka Vlahović Filipov.

Aleksandra Ćazić Kiurski, prof. književnosti, i Senka Vlahović Filipov.

Jovan Pejin.

Janoš Sekereš, Senka Vlahović Filipov i Ivana Papeš Bogosavljev.

Duško Vlajković Mitrovanov iz Biblioteke iz Vršca sa koleginicom i Senka Vlahović Filipov.

Dr Dejana Prnjat, profesor Akademije umetnosti u Beogradu, i Senka Vlahović Filipov.

Dobrica Erić fotografiše Rašu Popova sa fanovima na štandu BKC-a.

  Recenzent i autor knjige o Urošu Prediću, Slobodan Ivkov i Radoje Drašković.

Ivana Papeš Bogosavljev iz Subotice, autorka BKC-a.

Radoje Drašković i Ivo Munćan.

  Zoe Byford potpisuje knjigu književnoj kritičarki Mariji Tanackov.

Prof. dr Milutin Đuričković i Senka Vlahović Filipov.

  Jovan Gvero, urednik u SKC-u Novog Sada, i Senka Vlahović Filipov.

Jovana Vlahović, Dobrica Erić i Desanka Ristić.

Autori BKC-a: Zoe Byford i Slaviša Krstić.

Danko Đurić, multimedijalni umetnik, sa porodicom i Senka Vlahović Filipov.

Slobodan Ristović, pesnik, i Senka Vlahović Filipov.

Vladimir Mirkov, bibliotekar, i Desanka Ristić, pesnikinja.

Senka Vlahović Filipov i Slađana Bušić, pesnikinja.

Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Gojko Rikalović i mr Dejan Molnar 

i Senka Vlahović Filipov.

Perica Milutin, književnik.

Dragoljub Badrljica, direktor OŠ „Vasa Stajić" u Mokrinu.

Maja Pantelić, autorka romana  „Vrtlog vremena".

Jasmina Mihajlović, književnica, i Dragan Kojić, direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu.

Novinar Dragan Tankosić iz Bačke Palanke sa koleginicom i Senka Vlahović Filipov.

Nada Kljajić, autorka BKC-a.

 Senka Vlahović Filipov sa učenicima Radoje Draškovića, autora knjige „Čika Uroš".

Izdavač iz Bačke Palanke.

Slaviša Krstić, autor BKC-a sa sinom i Senka Vlahović Filipov. 

Branka Selaković, književnica, i Senka Vlahović Filipov.

Ani Stajkova Ivanova, pesnikinja i Bugarske.

Ištvan Kaić, autor knjige „Iz sna ka čemuu" u izdanju BKC-a i Službenog glasnika.

Vojka Pajkić, novinarka Radia 202, intervjuisala je autorku BKC-a Dijanu Subotićki povodom knjige „Životne priče političarki Vojvodine".

Radoje Drašković i Jovica Đurđić, pesnik iz Rijeke.

Fotograf Neđo Medić iz Zrenjanina.

Mr Nera Legac Rikić, književnica, i Senka Vlahović Filipov.

Senka Vlahović Filipov, Slobodan Ivkov, Zoran Tucić iz Udruženja stripskih umetnika Srbije sa kolegom i Raša Popov.

Jelena Ćirić, pesnikinja iz Praga i Senka Vlahović Filipov.

Darinka Maljugić, bibliotekarka iz Mokrina.

  Cvija Mitrović, pesnikinja iz Australije i Senka Vlahović Filipov.

   Dr Ljiljana Fijat i Senka Vlahović Filipov.

Aleksandra Petrović, pesnikinja, i Senka Vlahović Filipov.

Mirjana Brkljač Hemin, Zoe Byford i Senka Vlahović Filipov.

Raša Popov i Jovana Vlahović, saradnica BKC-a.

Pesnik Mišel Boltres iz Smedereva.

Pesnik Novak Đukić.

Mirjana Danilović sa prijateljem i Senka Vlahović Filipov.

  Gordana Jović s knjigama Radovana Vlahovića i Mirjane Brkljač Hemun.

Pesnikinja Mirjana Marinković i i Senka Vlahović Filipov.

Ćerka ilustratora Vincenta Gadomskog kupila ocu knjigu "O ilustrovanju knjiga poezije" Senke Vlahović Filipov.

Veroljub Vukašinović, književnik, i Senka Vlahović Filipov.

Vlasnica knjižare iz Kanade i Senka Vlahović Filipov.

Valerija Đurković iz Novosadskog sajma i Senka Vlahović Filipov.

Nada Batur Kostić, autorka BKC-a, i Senka Vlahović Filipov.