Banatski kulturni centar, 2015.
48 strana, broš. povez, 13x21 cm
Foto-ilustracija naslovne strane: Dragan Belić
Foto-ilustracija naslovne strane: Dragan Belić
Već od samog naslova, autor nam idiomom Marim ja otvara asocijacije koje nam taj izraz donosi svakog trenuka kad ga čujemo. Marim ja je izraz koji je odomaćen ovde, kod nas u Banatu, i govori višeznačno o onome ko ga izgovara. A upotrebljava se u mnoštvu različitih situacija. Kad postavimo pitanje prijatelju: Da li želiš nešto da jedeš?, on odgovori: Marim ja, a to znači i mogu i hoću, ali ne moram. Sam termin nam govori o mirnoći, staloženosti i spremnosti pesničkog subjekta da svet oko sebe gleda neostrašćeno i da, ne namećući svoju ličnost kao centar sveta, pokaže u svakom trenutku spremnost na kompromis i na toleranciju.
Ovaj pesnički prvenac je veoma orginalan, jer se autor ne bavi poezijom na jedan učen način, njega to i ne interesuje. Za njega je pesma sve ono što ima ritma, rime i duha, onog narodnog, domaćeg, banatskog, koji nam svima kaže: Može, a i ne mora, to jest Marim ja, ili A sada neću ni kako ja hoću.
Zavičaja ni jednog nema bez zavičajnih pesnika, a oni, kad su u dalekom svetu, najlepše iz tuge i nostalgije pevaju o njemu. Tako je i ovaj stihoplet pesama Vladimira Gavrilova pod nazivom Marim ja njegov skromni doprinos narodnom zavičajnom pevanju srednjeg Banata.
Radovan Vlahović