Banatski kulturni centar, 2015.
64 strane, broš. povez, 13x20 cm
Foto-ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov
Vladimir Bajić je pesnik žara, mladosti i nadahnuća. On nam jednako lepo i iskreno peva i u slobodnom i u vezanom stihu. Njegova poezija je satkana od vatre i nemira, od želje da se nađe most, koji ova poezija u neku ruku i jeste, između stvarnosti i sna, između lepog i ružnog, između doborog i lošeg, raja i pakla, umetnosti i života. Vladimir svoje unutrašnje bure i previranja ispisuje jezikom čistim i ekspresivnim. On ponekad lamentira nad naopakošću sveta u kome živimo, sveta koji uglavnom ne razume našu potrebu da se stopimo sa njim, ali nikako ne sami, već sa animom, koja je stvarna koliko je i snoviđenje.
Ova knjiga odiše melodičnim trubadurskim emotivnim tonom. Ona je savremena i u trendu jednako koliko može i arhaično da zvuči. Vladimir Bajić dolazi na srpsku književnu scenu kao jedno novoromantičarsko osveženje koje ponovo u prvi plan stavlja ljubljenu dragu, animu, koja je zvezda vodilja, lepa i nedostižna na trenutak, koja je večna i koja je „užas koji prija”.
Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović
