PESNIČKA REPUBLIKA 2018 – najava

Pesnička republika održaće se po treći put u subotu 1. decembra 2018. godine s početkom u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Ovom prilikom biće dodeljena Gramata Pesničke republike Vladanu Radovanoviću, održan pesnički maraton i otvorena dokumentarna izložba Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda „Kaliope”.

 

Po sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsenika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...

U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Pesnički maraton

Na otvoreni poziv organizatora za učešće na pesničkom maratonu prijavilo pre pedeset  pesnika, državljana Pesničke republike, kao i onih koji to žele da postanu. Svaki učesnik govoriće jednu svoju pesmu na maternjem jeziku. Pesme učesnika maratona biće objavljene u zajedničkom zborniku.

Virtuelni matičar

Svaki učesnik, ali i ljubitelj poezije, koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike u Novom Miloševu ili elektornski putem preko virtuelnog matičara Pesničke republike.

Više o dobitniku Gramate Pesničke republike Vladanu Radovanoviću:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2018/11/vladanu-radovanovicu-gramata-pesnicke.html

Više o izložbi „Kaliope – Austrija : Žene u društvu, kulturi i nauci” Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2018/11/izlozba-kaliope-austrija-zene-u-drustvu.html

Književnu manifestaciju Pesnička republika podržala je Opština Novi Bečej.

Izložba „Kaliope – Austrija : Žene u društvu, kulturi i nauci” u Banatskom kulturnom centru

Dokumentarna izložba „Kaliope – Austrija : Žene u društvu, kulturi i nauci” Austrijskog kulturnog foruma iz Beograda biće otvorena 1. 12. 2018. u 12h u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu (JNA 35) u okviru književne manifestacije Pesnička republika.

О izložbi

Žene su suviše često zaboravljane, previđane i marginalizovane u zvaničnoj istoriografiji Austrije – što je činjenica koja daje još više značaja nastojanju ove izložbe da istraži proteklih 200 godina u svetlu biografija značajnih Austrijanki - žena čiji su talenti, snaga volje i uporna hrabrost obogatili i oblikovali njihovu zemlju. Njihovi životi i njihov rad, koji su zaslužni za makar polovinu intelektualnog identiteta Austrije, ovde će biti prepoznati u formi prominentnih primera – sa punom svešću o neizbežnim propustima, od kojih su neki neprihvatljivi, koje takva forma portretisanja podrazumeva.

Ova izložba bavi se životnim pričama aristokratkinja, umetnica, domaćica salona, naučnica, aktivistkinja za ženska prava, političarki, glumica, muzičkih umetnica i rediteljki u hronološkom sledu. Na taj način formira se luk koji počinje u 19. veku i dolazi do današnjih dana. Čitavim putem evidentna je univerzalna tema borbe žena za emancipaciju, sa svim pobedama i porazima koji su uz nju išli. Od čežnje za slobodom u vremenu bidermajera do našeg 21. veka mnogo toga je postignuto. Ali se takođe jasno vidi da istinska

jednakost tek treba da se postigne i da zaista mnogo toga tek treba da bude urađeno na tom polju.

Izložba će biti otvorena do 20. 12. 2018. godine.

Vladanu Radovanoviću Gramata PESNIČKE REPUBLIKE

Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike, koju Banatski kulturni centar dodeljuje na osnovu konkursa Propuštena prilika, je Vladan Radovanović za knjigu Vokovizuel (Nolit, Beograd, 1987).

Vladan Radovanović

Gramata se prema propozicijama konkursa Propuštena prilika dodeljuje za knjigu koja nije bila nagrađivana, a objavljena je u poslednjih pola veka, čime organizator želi da istakne vredna a nedovoljno zapažena ili nepravedno zanemarena dela.

Radovanovićevu knjigu Vokovizuel su za Gramatu predložili: ma Miloš Jocić, dr Sava Damjanov i dr Gojko Tešić. Odluku je doneo žiri u sastavu: osnivač Pesničke republike Radovan Vlahović, predsednik Pesničke republike Simon Grabovac i vlada Pesničke republike koju čine dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Jovan Gvero, Goran Ibrajter i Senka Vlahović.

Povodom odluke žirija laureat je izjavio: „Na prvom mestu, ispunila me je zadovoljstvom izvanredna ideja da se zasnuje jedna ustanova kulture, koja neće funkcionisati pretežno na osnovu političkih kriterija, prioriteta moći i stranačke koristi, nego isključivo na osnovu prisustva umetničkih i misaonih vrednosti. I još je značajno to što fokus sagledavanja vrednosti i brige za isticanje onoga što je zanemareno nije samo tekuća godina, nego je obuhvaćeno sve što se manifestovalo tokom proteklih pedeset godina. Time je otvorena izuzetna prilika za ponovno vrednovanje svega onoga u čemu je ređe carovao kriterij vrednosti. Naravno, izuzetno sam se obradovao i saznavši da će Gramatu Pesnička republika ove godine poneti moja teorijska knjiga Vokovizuel, koju je 1987. godine objavio Nolit. Pošto knjiga pripada oblasti kojom se bavi veoma mali broj teoretičara a jedva da iko zalazi u njene dubine, ne bih očekivao da je se iko i seti. Međutim, desilo se da knjiga nije promakla vrsnim teoretičarima avangarde i neoavangarde, mr Milošu Jociću, dr Savi Damjanovu i dr Gojku Tešiću, koji su knjigu predložili za Gramatu, a taj predlog su usvojili osnivač Radovan Vlahović, predsednik Simon Grabovac i vlada Pesničke republike – na čemu sam svima zahvalan.”

Gramata će Vladanu Radovanoviću biti uručena u subotu 1. decembra u 12 časova u Banatskom kulturm centru u Novom Miloševu u okviru manifestacije Pesnička republika.

IZVOD IZ PREDLOGA ZA GRAMATU

„Vladan Radovanović, rođen 1932. u Beogradu, jedan je od najvažnijih i najpreviđenijih srpskih autora druge polovine XX veka; ujedno, Radovanović predstavlja ključnu figuru srpske neoavangardne književnosti i umetnosti. Radovanovićev opus, odnosno njegov značaj za našu savremenu umetnost, raznorodan je. Delima poput grafičke poeme PUSTOLINA ili višemedijske antologije snova NOĆNIK, Radovanović je jedan od začetnika savremene srpske eksperimentalne umetnosti, odnosno autor koji bio jedan od najzaslužnijih za revitalizaciju avangardističke stvaralačke poetike u drugoj polovini prošlog veka, bivajući tako prethodnikom srpske neoavangardne, odnosno postmoderne književnosti. Značaj Vladana Radovanovića ne ogleda se samo u njegovoj umetnosti, nego i naučnom radu.

Njegova studija VOKOVIZUEL, manifest tzv. vokovizuela, Radovanovićeve specifične stvaralačke poetike koja je objedinjavala medijume teksta i slike, istovremeno je i najsveobuhvatnija naša teorijsko-istorijska studija o svetskoj, evropskoj, srpskoj i južnoslovenskim neoavangardnim književnostima. (...) U ovoj knjizi, Radovanović je pružio pregled istorije vizuelnih postupaka u književnosti, od antičkih pesma u obliku jajeta i sekire pesnika Simije, preko srednjovekovnih rukopisnih imažerija i baroknih manirizama, pa sve do moderne poezije: kaligrama, konstruktivizma, konkretističke i vizuelne poezije. Kao mešavina autopoetike, manifesta i teorijske knjige, VOKOVIZUEL je važan kao svedočanstvo o jednom stvaralaštvu i o jednoj stilskoj formaciji, ali i kao inovativna knjiga književne teorije – u VOKOVIZUELU se nalazi i jedno od prvih tumačenja prirode otvorenog dela, odnosno ergodičke književnosti u našoj umetnosti uopšte.

(...) Nakon njegovog višemedijskog delovanja na ponovnom oživljavanju avangardističkih poetika, u Srbiji je stasala čitava generacija postmodernih autora (Vojislav Despotov, Vujica Rešin Tucić, Sava Damjanov, Đorđe Pisarev...) čije je prozno i pesničko stvaralaštvo bilo obeleženo upravo radikalnim, avangardističkim vizuelnim eksperimentima. Na drugoj strani, Radovanovićeva bavljenja hipertekstom, kako umetnička tako i teorijska, vrhunac su dostigla u svetskim bestselerima Milorada Pavića. (...)”

ma Miloš Jocić, u ime predlagača

BIOGRAFIJA LAUREATA

Vladan Radovanović, Beograd, 1932. Kompoziciju diplomirao u klasi prof. Milenka Živkovića. Stvara u više oblasti: slikarstvo i kompjuterska grafika, vokalnoinstrumentalna i elektroakustička muzika, književnost, taktilizam, zapisi snova, projektizam, vokovizuel, ideogrami, rad s telom, sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o novim tendencijama u umetnosti. Objavio je 11 knjiga, 2 mape, 6 partitura, 3 autorske ploče, 2 kasete i 5 autorskih kompakt diskova. Radio je u studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti. Održao je 27 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC). Dobio je 11 nagrada za muziku, 3 za literaturu i 8 za vizuelne umetnosti. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2012. predavao je kao profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007 – počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Promocija knjige „Sanja i Bubiška Mariška” u Mokrinu

Promocija knjige za decu Milica Njari Lazić „Sanja i Bubiška Mariška” održana je 18.11.2018. u Domu kulture u Mokrinu. 

O knjizi su govorili: Jovan Veljin, recenzent, Radovan Vlahović, urednik, 

Darinka Maljugić, moderator, i autorka. 

Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prve knjige mladog autora koji su raspisali Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Grad Kikinda za 2018. godinu. Odluku je doneo žiri u sastavu: Marija Tanackov (predsednik), Stanislava Hrnjak i Radovan Vlahović.

Više o knjizi: 

https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2018/10/milica-njari-lazic-sanja-i-bubiska.html

Promocija romana „Predatori” Nine Lalić-Jankov u Novom Bečeju

Predstavljanje romana Nine Lalić-Jankov „Predatori: mali priručnik za virtualne avanturice”, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održano je 23. novembra 2018. u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju. 

Učestvovali su: Agneš Đukičin, direktor biblioteke, Radovan Vlahović, urednik, 

Ana Lalić Josimoviić i autorka. 

Autorka.

Knjiga je prethodno predstavljena na Sajmu knjiga u Beogradu 

i u Kulturnom centru Zrenjanina.

Više o knjizi: 

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2018/10/nina-lalic-jankov-predatori-mali.html

Promocija „Bape” na slovačkom na Sajmu knjiga u Bratislavi

Predstavljanje prevoda romana „Bapa” Radovana Vlahovića na slovački jezik, u izdanju Slovačkog izdavačkog centra, u prevodu Ane Žikić, održana je na Sajmu knjiga u Bratislavi 9. novembra 2018.

O knjizi su govorili autor Radovan Vlahović i Vladimir Valenćik, direktor Slovačkog izdavačkog centra iz Bačkog Petrovca. Odlomke na slovačkom govorila je Katarina Mosnak Bagljašova.

Roman „Bapa”, objavljen na srpskom jeziku 2016. godine i našao se u tri najuža izbora za nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada „Zlatni suncokret”, Nagrada „Laza Kostić” Novosadskog sajma i „Knjiga godine” Društva književnika Vojvodine. 2017. godine objavljen je i nastavak ovog romana pod nazivom „1934.” Prevod „Bape” na slovački objavljen je 2018. godine.

Sajam knjiga pod nazivom „Biblioteka” održan je od 8. do 11. novembra u „Inhebi” u Bratislavi.

Izdanja Slovačkog izdavačkog centra izložena su na štandu broj 305 u hali D na kom su predstavljene knjige na slovačkom objavljene u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji.

Pored Vlahovićevog romana predstavljena su i dela Jana Tazberika, Katarine Mosnak Bagljaš i Miroslava Demaka, a Dagmar Marija Anoca govorila je o knjizi pesama Viere Benkove.

Više o knjizi „Bapa”:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2016/10/radovan-vlahovic-bapa.html

 
Radovan Vlahović. 

Vladimir Valenćik.

  

Učesnici zajedničke promocije.

Promociji je prisustvovao Peter Tvrdonj, direktor Bibiane iz Bratislave.

Na fotografiji: Radovan Vlahović, Senka Vlahović i Peter Tvrdonj.

  

Štand slovačkih izdavača iz dijapsore. 

Radovan Vlahović i Jan Varšo na štandu.

Jan Varšo je nekadašnji ambasador Slovačke u Srbiji i aktuelne predsednik 

Kancelarije Slovaka u dijaspori, u Ministarstvu spoljnih poslova Slovačke.

PESNIČKA REPUBLIKA 2018 – poziv za učešće i konkurs za Gramatu Pesničke republike

Svet treba da peva, a ne da ratuje!

Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike,

Banatski kulturni centar po treći put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 1. 12. 2018. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na  pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu, ili konkurišete za nagradu Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena.

Kako je Pesnička republika proistekla iz Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala, ovogodišnji pobednik festivala, u konkurenciji od oko 500 pesnika iz 20 država, biće proglašen u okviru programa Pesničke republike.

Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.

Konkurs za Gramatu Pesničke republike

Za nagradu Gramata Pesničke republike potrebno je poslati jedan primerak knjige, objavljene u poslednjih 50 godina, koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada. Knjigu poslati zajedno sa pismenim predlogom udruženja, institucije ili pak individualnih predlagača (najmanje troje) na adresu Banatskog kulturnog centra (JNA 35, 23273 Novo Miloševo) do 20. 11. 2018. Nagrada će biti dodeljena na dan manifestacije 1. 12. 2018. O nagradi odlučuju osnivač, predsednik i vlada Pesničke republike (Radovan Vlahović, Simon Grabovac, dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Jovan Gvero i Senka Vlahović).

Način prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu

Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, treba da pošalju jednu svoju pesmu, čime se prijavljuju za učešće na pesničkom maratonu 1. 12. 2018. od 12h u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Za učešće je potrebno poslati 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane (Time New Roman, 12 pt, prored 1) na mejl: pesnickarepublika@gmail.com do 25. 11. 2018. godine.
Uz pesmu, molimo Vas da nam pošaljete i kontakt podatke.
U programu se čita isključivo poslata pesma, dužine prema propozicijama.
Slanjem pesme, autor potvrđuje svoj dolazak na pesnički maraton. Autor sami finansiraju putne troškove.

Pesme samo onih autora koji budu prisutni na maratonu, biće objavljene u zajedničkom zborniku, koji će autor dobiti na poklon na predstojećem jubilarnom 10. evropskom Fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu, marta 2019.

Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.

 

VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI

Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.

Struktura

Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.

Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.

Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.

Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.

Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.

Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.

Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.

Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.

Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.

Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.

Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.

(Ustav napisao Radovan Vlahović)

Predstavljena nova izdanja na sajmu knjiga u Beogradu 2018.

Banatski kulturni centar (BKC), kao jedan od izlagača na proteklom 63. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (21–28. 10. 2018), predstavio je svoju produkciju knjiga objavljenih u proteklih godinu dana koja broji 50 novih naslova, od čega je 12 na stranim jezicima.

Između dva sajma iz produkcije BKC-a izdvajaju se: prevod „Gorskog vijenca” P. P. Njegoša na francuski Borisa Lazića; knjiga tekstova Tihomira Ostojića koju je priredila Milica Ćuković; novi romani Milorada Grujića i Radovana Vlahovića; prevodi na nemački Dobrila Nenadića, Selimira Radulovića i Radovana Vlahovića (preveo Johan Lavundi); prevod Dušana Vasiljeva na rumunski Ive Munćana; nove istoriografske studije dr Milana Micića i dr Zoltana Čemerea; knjiga o Mini Karadžić Svetlane Matić povodom 190 godina Mininog rođenja; iz brojnih pesničkih knjiga izdvaja se nova zbirka Dušana Radaka; prve knjige mladih kritičara i istraživača Nenada Stanojvića, Milane Poučki, Srđana Grubora; knjige koje neguju baštinu i zavičajno stvaralaštvo poput „Miloševačkog bećarca” i druge... (kompletan spisak naslova je u prilogu).

Od 50 novih naslova, čak 12 knjiga je na drugim jezicima: nemački, francuski, mađarski, makedonski, slovački, hrvatski, rumunski (prevodi sa srpskog, dvojezična izdanja ili knjige pisane na drugom jeziku).

Spisak novih BKC-a objavljenih između dva sajma možete videti ovde:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2018/10/50-novih-naslova-na-sajmu-knjiga-u.html

Nova izdanja knjiga promovisana su na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i na Platou „Branko Miljković“.

PROMOCIJE NOVIH IZDANJA NA SAJMU KNJIGA

22. 10. 2018. na štandu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu održana je zajednička promocija novih izdanja sledećih autora: Milan Micić („Amerikanci – srpski dobrovoljci iz SAD (1914-1918)”), Milica Ćuković (priređivač knjige Tihomir Ostojić „Pitanja srpske književnosti 18. i 19. veka"), Radovan Vlahović („1934.: nastavak romana "Bapa": knjiga druga”), Sofija Živković („Trojna monarhija”).

23. 10. 2018. na Platou „Branko Miljković“ održana je zajednička promocija novih izdanja sledećih autora: dr Boris Lazić (prevodila na fransuki knjige: Petar II Petrović Njegoš, „Les lauriers de la montagne”), Radovan Vlahović („Miloševački bećarac”), Snežana Aleksić Stanojlović („Travke u travi / Травке во травата”), Vesna Stefanović („Tužna zabava za lakomislene”), Mariana Kunbar („Žena sa dušom kameleona”, „Šaka mraka“), Toni Perdić („Vrtlar u romingu“), Ljubica Verbič („Kamenčići u mozaiku”), Svetlana Petrović („Da me sete na trenutke neke”), Goran Blagojević („Ljubav je navada”).

27. 10. 2018. na Platou „Branko Miljković“ održana je zajednička promocija novih izdanja sledećih autora: dr Peter Rokai („Doža Đerđ: zbornik radova”), Milana Poučki („Je li Andrić nadigran?”), Srđan Grubor („Način postojanja u ostvarenjima Ingmara Bergmana”), Nina Lalić-Jankov („Predatori: Mali priručnik za virtualne avanturice”), Nataša Bundalo Mikić („Kratki espreso sa gospodinom”), Ivana Papeš Bogosavljev („Nebo je svuda iste boje“), Violeta Grujičić („Rečima”), Mira Rakanović („Razotkrivena neosećanja”), Jovan Veljin Mokrinski („Goca lepotica”), Milica Njari Lazić („Sanja Bubiška i Mariška”).

Knjiga Svetlane Matić „Pevam danju, pevam noću : pisma Mini Karadžić” predstavljena je na štandu Ministarstva za soljnih poslova 27.10.2018.

Više fotografija možete videti na sledećim linkovima:

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1977319742356544&type=1&l=ea21020f15

i

https://www.facebook.com/media/set/?set=a.1970597839695401&type=1&l=281287352b