Gramata Pesničke
republike, koju Banatski kulturni centar dodeljuje na osnovu konkursa Propuštena prilika, uručena je Vladanu
Radovanoviću za knjigu Vokovizuel
(Nolit, Beograd, 1987) 1. 12. 2018. u Novom Miloševu u okviru manifestacije Pesnička republika.
Uručenje Gramate: Vlahović, Radovanović, Grabovac.
Vladan Radovanović.
Gramatu su Radovanoviću
uručili osnivač Pesničke republike
Radovan Vlahović i predsednik Pesničke
republike Simon Grabovac. Nagrada se sastoji od Gramate u kožnom povezu i
objavljivanja knjige dobitnika.
Gramata se prema
propozicijama konkursa Propuštena prilika
dodeljuje za knjigu koja nije bila nagrađivana, a objavljena je u poslednjih
pola veka, čime organizator želi da istakne vredna a nedovoljno zapažena ili
nepravedno zanemarena dela.
Miloš Jocić.
Radovanovićevu knjigu Vokovizuel su za Gramatu predložili: ma
Miloš Jocić, dr Sava Damjanov i dr Gojko Tešić. Odluku je doneo žiri u sastavu:
osnivač Pesničke republike Radovan
Vlahović, predsednik Pesničke republike
Simon Grabovac i vlada Pesničke republike
koju čine dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Jovan Gvero, Goran Ibrajter i
Senka Vlahović.
Simon Grabovac.
Iz
Obrazloženja žirija
Knjigom „Vokovizuel“, koja se pojavila 1987. godine, srpska avangardna i alternativna umetnost
dobila je, tada, kada se pojavila, prvu i jedinu, a ostavši takva i do danas,
monografiju, koja se, sa jedne strane, veoma uspelo bavi teorijskim
razmatranjem ove prakse, njenih oblika i pojava, a sa druge, sabira i pravi
minuciozni popis autora, dela i njihovih stvaralačkih specifičnosti i razlika;
pokazujući tako da ovaj umetnički angažman ima, ne samo pojedinačno uspele
stvaraoce i dela, nego i izuzetno bogatu i raznoliku bazu iz koje su mogla
nastati ta vrhunska dela, koja mogu da stoje rame uz rame sa vrhunskim delima
glavnog toka naše umetnosti. Ova knjiga, takođe, pokazuje koliko je svest
umetnika o umetničkom činu bila na visokom nivou, ne samo njenog autora već i
većine ostalih stvaralaca i koliko je ta svest bila utkana u umetnički, ali i
kritički čin. Takođe, ona otkriva radikalnost tog čina i dijapazon delovanja
ovih umetnika: od pojedinačnih akcija koje su bile i ostale samo to, do takvih
umetničkih zahvata koji su menjali tok umetnosti ili stvarali takva sinkretička
umetnička dela koja nisu pripadala do tada poznatim umetničkim jezicima nego su
bila začetnici neke nove prakse, ponekad ostajući kao belezi svoje
nepripadnosti i međaši za neke nove, dugačije prakse.
(...)
Postoje naravno i druge knjige i rasprave koje se bave ovom
problematikom ili nekim njenim delom, ali ni izbliza nemaju ono što ova knjiga
ima. A ima tu sreću da ju je napisao umetnik, jedan od najvećih iz prostora
ovog umetničkog izražavanja, ali i sa ovih prostora. Čovek koji je bio
prapojava stvarajući iz i u neotkrivenom prostoru istovremeno otvarajući
prostore za mnoga dela koje će kasnije nastati. I zato moja dilema da li
nagradu dati za umetničko delo ili za teorisku raspravu nije prava dilema jer
skoro sve ono što je ugrađeno u pojedina umetnička dela Vladana Radovanovića,
na izuzetno uspeo i nevidljiv način ugrađeno je i u ovu knjigu. Čestitajući
autoru na ovoj zasluženoj a zakasneloj nagradi, osećam zadovoljstvo što sam deo
ovog naknadnog izuzetnog svečanog trenutka.
Predsednik
žirija