Književna nagrada „Karolj Sirmai” za 2021 . godinu pripala je Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2020). Žiri u sastavu Franja Petrinović, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Miroslav Aleksić i Đeze Bordoš ocenio je da se radi o autentičnoj prozi „utemeljenoj na najboljim tradicijama vojvođanskih pripovedača o selu i zavičaju”.
Književna
nagrada „Karolj Sirmai” ustanovljena je 1975. godine, a dodeljuje se u Vrbasu i
Temerinu za dela napisana na srpskom i mađarskom jeziku. Od tada su nagrađeni: Németh
István, Aleksandar Tišma, Brasnyó István, Milica Mićić-Dimovska, Dudás Károly, Petko
Vojnić Purčar, Juhász Erzsébet, Boško Petrović, Herceg János, Milorad Grujić, Tolnai
Ottó i drugi.
O knjizi
BKC KNJIGE: Radovan Vlahović, „Sve je u glavi”
https://bkcknjige.rs/prodavnica/proza/radovan-vlahovic-sve-je-u-glavi/
„Kad se majka
razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj
krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u
žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu
i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici
Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni
znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.” – odlomak iz
naslovne priče „Sve je u glavi”.
Urednik
nagrađene knjige „Sve je u glavi” je Simon
Grabovac, a recenzenti su prof. dr Slađana Milenković, prof. dr Milutin
Đuričković.
O
knjizi „Sve je u glavi” prof. dr Milutin
Đuričković, između ostalog, zapisao je: „Nesumnjivo je da se radi o zrelom
i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o
svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u
rodnom Banatu. (...) Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi
svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta
tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je
paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.”
„Porodica
je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović.”, a beleži prof. dr Slađana Milenković o knjizi
„Sve je u glavi”. Ona dalje kaže: „Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i
maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr,
što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje
stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u
pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo,
one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio
kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.”
O knjizi „Sve je u glavi” Jelena Đorđević kažće: „Govoreći jednostavno, rečnikom Banata, odnosno rečnikom običnih ljudi, slike postaju stvarne, a pripovetka ostavlja duboki, neizbrisiv trag u svesti čitalaca. Trudeći se da u svakoj pripoveci ostane veran svom zavičaju, pisac zadržava sve one pojedinosti koje odražavaju pravi i izvorni govor Banaćana i to ne na podrugljiv nego na zanosno lep način i sa velikim poštovanjem prema porodici, okruženju i zavičaju.”
O autoru
Radovan
Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i
svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane,
kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski,
slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika
Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije
zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor
prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog
centra potpisao preko 500 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na
više jezika. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno
pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi
u Novom Miloševu.
