Edicija: OGLEDI
160 str, broš. povez, 12 x 19 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-586-8
Hvale je vredan trud autora ove knjige da delu Radovana Vlahovića ovako pristupi i da u prvi plan izvuče ono najesencijalnije, a to je ovaploćenje, to jest prisustvo Boga kroz potvrđivanje Hrista u sebi. Svoje uvide definisao je naslovom „Radovanozofija“ (što bi bio pandan implicitnoj poetici), te podelom na rani i pozniji period u njegovom stvaranju, koje je karakterisalo buntovništvo iskazano u prihvatanju zenitizma i nihilizma, odnosno, sugerisanje njegove pobune protiv života i potrebe da se svet razume i prihvati. Svet koji je umesto Boga na presto stavio čoveka. No, dominantna je ipak svest o tome da je život velika vrednost i da biti kroz stvaranje, znači sapostojati sa božanskim, pripremati se za večnost:
Pretvoren u urlik radosti za beskonačnim ovaploćujem se u knjigama. („Jutarnji“, Dobro jutro svete, 17)
Mr Milica Jeftimijević Lilić
Čovjek živi i oduhovljuje prirodu stvaralačkom slobodom. Dostojevski bi rekao: svi su krivi za sve. Najviše je odgovoran čovjek a najmanje kamen. Međutim, koliko smo spremni ponijeti odgovornosti i težine onog ugaonog kamena na koji se vraća Vlahović, a za njim Grubor? Može li literatura donijeti preumljenje? Ostavićemo, ipak, otvoreno pitanje može li nas umjetnost ovaplotiti... Pitajte Srđana Grubra. Pitajte Radovana Vlahovića. Zapitajte i sebe.
Aleksandra Marilović
