JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Milutin Trbić: „Priče i pesme”


Edicija BAŠTINA
176 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-604-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Od poslednje decenije 19. veka do početka 20. veka prota Milutin Trbić štampao je svoje proz­ne i poetske priloge u najznačajnijim srpskim časopisima onoga doba, počev od „Javora”, preko „Srbobrana” i „Srpskog zabavnika” iz Zagreba.

(...)

Sentimentalnost proznog i poetskog izraza prote Milutina Trbića crpi svoju snagu sa dva izvora. Jedan izvor predstavlja verziranost u literaturi takvog, sentimentalnog štimunga, a drugi je posledica sentimentalnosti misli sa­mog autora, koja opet ima dvostruki karakter. Sa jedne strane, po sili svog svešteničkog poziva i duhovne orijentacije, vere i nade, a sa druge strane pritisnut stvarnošću koja se svesrdno trudila da onemogući veru i nadu, prota je kroz književno stvaranje pokušavao da nađe odgovor na pitanja nastala u razlici potencijala ta dva op­rečna (ili možda ne?) osećanja. U takvoj razlici potencijala, njegov izraz dobijao je dominantan sentimentalni tonalitet.

Kad govorimo o uticaju literature, mislimo tu pre svega na uticaje nemačkih predromantiča­ra i romantičara, uticaje narodne epske i lirske književnosti, a zatim i uticaj srpske realistič­ke pripovetke. Specifičan odnos prema prirodi, dominantan motiv utopljene devojke, ili mladog ljubavnog para, folklorna fantastika, stihovi iz narodne epike i lirike koji najčešće obuhva­taju misaoni svet pesnika Milutina Trbića itd, sve su to elementi koji ukazuju na vrstu literatu­re koja je bila njegova lektira.

(...)

U ličnostima poput Milutina Trbića može­mo iščitati sve one zahteve dana, sve one tra­gične poteze istorije na pojedincu, a u njegovom književnom stvaralaštvu sve one onemoguće­nosti malog čoveka (iako brojniji od onih koji njime upravljaju) i, što je ovde najvažnije istaći, možemo iz ovih priča i pesama da iščitamo sve ono što je kao pojedinac prota Milutin Trbić mogao da pruži svetu, autentično njegovo, indi­vidualno, božansko i ljudsko. Nesavršenosti, podbačaji, stilske omaške, sve to nije uspelo da prekrije one autentične bisere koji nam, jer tako želimo da posmatramo svet, otkrivaju gde da tra­žimo čoveka.

Nenad Stanojević

„Bogdan Kalabić – Čovek amaterizma”

 

Edicija ZAVIČAJ

204 str, broš. povez, ilustr, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-616-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

U svakoj sredini kulturni život zavisi ne samo od finansijskih uslova i postojanja kulturnih institucija već i od pojedinaca, njihovog predanog rada, organizacionih sposobnosti, upornosti i bogatstva ideja. Takve ličnosti ne samo da daju značajan doprinos kulturnom prosperitetu svoje sredine već i okupljaju na svom programu rada i druge ljude, umetnike, kulturne pregaoce.

Među takve kulturne radnike spada i Bogdan Kalabić u Novim Kozarcima kraj Kikinde. Odnos prema kulturi on je formirao još u svojoj mladosti i na toj osnovi deluje više decenija. Bitna karakteristika Kalabićevog kulturnog aktivizma je entuzijazam koji on unosi u svoj rad, ali i prenosi na svoje saradnike.

Bogdan Kalabić je mnoge godine svoga života posvetio unapređenju kulturnog nivoa života građana Novih Kozaraca i kikindske komune, a da ga za taj dugi period nikada nije napustila vera u ispravnost te vrste delatnosti, te je ostvario visoke rezultate i stekao ugled izuzetnog kulturnog radnika.

17. 2. 2007, Beograd
Đoko Stojičić

Nada Kljajić: „Izazvana”

Edicija POEZIJA

160 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-615-5

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Pesnička zbirka pod naslovom Izazvana, autorke Nade Kljajić, sva je u znaku ispitivanja kontradikcija koje čine čovekov svet. Borba je bespoštedna/ iz dana u dan, kako kaže jedan stih. U pitanju je borba između dobra i zla, koja se, kao i uvek, vodi u centru sveta – u čovekovoj duši.

Sa jedne strane: Propaganda se sa zlom/ uortačila./ Obmanjuje i nevinost stavlja/ na muke. Sa druge strane, nalazi se suštinska potreba za nežnošću, za mirom i ljubavlju: Sunce./ Od sunca trag./ I dodir blag./ Po licu./ Vetar... 

Iako pesnička zbirka Izazvana započinje sumornom slikom u prvoj pesmi, ispod te pesimističke slike sveta, naknadnim uvidom u pročitano, vidi se Nada, i doslovno i metaforički. 

Nenad Stanojević

Sanja Obradović: „Romela”

Edicija PROZA
80 str, broš. povez, ilustr. u boji,  24 cm, 2023. god.
ISBN 978-86-6029-614-8­

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Ilustracije
Sanja Obradović

I dok se ostali tumači stvaralaštva Sanje Obradović budu bavili analizom i otkrivanjem skrivenog, ali ipak naznačenog u njenom delu, naše razmišljanje i očekivanje ići će u ovom pravcu: da li će naredna knjiga pomenute autorke iznova pomeriti granice, otisnuti se u još više duhovne sfere, vratiti se u nagonske aspekte ili će strožom formom, sve jasnijim jezičkim izrazom i mnogo prisutnijim uplivom racionalnog, svesnog i logičkog Obradovićka prići klasičnim formama književnosti? Jedno je sigurno: sinkretizam umetnosti i neizostavni performans bile su i ostaće ključna poetička nijansa Sanje Obradović, autorke čiji je hod po bolu putanja ka književnim stazama, domu njene umetničke duše. 

Msr Milana Poučki

Grujica Rođenkov: „Na putu bez traga”

 

Edicija ZAVIČAJ

132 str, broš. povez, 21 cm, 2023. god.
ISBN 978-­86-­6029-­610-­0

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155

Nakon pesničkih knjiga Vetrovi roglja mog (2013) i Detinjstvo prašnjavog druma (2019), Grujica Rođenkov se na istom poetičkom talasu javlja i sa novom zbirkom pesama – Na putu bez traga, u okviru koje integriše nekoliko opsesivnih tema iz svog poetskog pištolja. Knjigu otvara pesma Da nazdravim, koju bismo mogli nazvati prološkom, ali i autopoetičkom, budući da u sebi sadrži sve ono što će Rođenkov suptilno glosirati u nastavku zbirke. Na primer, već u toj prvoj pesmi možemo uočiti tematsko­motivski lanac koji će se iznova javljati i u narednim naslovima, ali i upečatljive stilske osobenosti njegove poetike, među kojima su česta ponavljanja i nabrajanja, ali i gotovo neizostavna rima. Rođenkovljev Put bez traga miriše na štrudlu i gibanicu (Pitali me); na staru kuću (Vratiću se); on čezne „za danima prošlim / kojih nema više / gde je sreća / umela da diše“ (Ako nekog ima); za starim ljubavima i šetnjama „kroz proleće„ (Gde si); za hladnim i blatnjavim banatskim ulicama (Kišni Banat); ljudima i krevetom „što na slamu i ljuštiku / sav miriše“ (Nema više). poezija Grujice Rođenkova bi se simbolički mogla ovaplotiti kao fotografija, žuta od vremešnosti ili napuštena kuća u kojoj je pre mnogo godina živela porodica. u oba slučaja, imamo svedočanstva određenih životnih epoha, ali i nešto što je izgubilo prvobitnu vitalnost, čak praktičnost. Međutim, dotrajalost tih predmeta upravo im daje posebnu važnost, što se da uočiti i na primerima iz zbirke Na putu bez traga, gde pesnik uglavnom peva za iščilelim vremenima i njhihovim obeležjima. Tako bi se poezija Rođenkova mogla okarakterisati kao poezija evokacije, jer pesnik koristi sećanje da prizove minuli događaj i oživi ga, ukrasi i posadi u lirsko okruženje.

Poetska knjiga Na putu bez traga, svojim sadržajem daje utisak skorelog blata, koje čeka kišu da bi opet zamirisalo i postalo tle na kome će tragovi ponovo biti vidljivi.

Milan Tica

Održan „Bal u Elemiru”

„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” održani su po osamnaesti put 1. jula 2023. godine u Elemiru kada su uručene Nagrade „Stevan Sremac” laureatima Pop D. Đurđevu, Bojani Dončetović i Urošu Pavlovu i predstavljen pesnički portret Nenada Šaponje.


Konkurs za Nagradu „Stevan Sremac“ za dela humorističko-satiričnog žanra (proza, poezija, aforizmi) je realizovan u saradnji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra. Žiri je radio u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša. 
Više o odluci žirija možete videti ovde: 

Milan Poučki, predsednik MZ Elemir, Uglješa Šajtinac, predsednik žirija, dobitnici: Uroš Pavlov, Pop D. Đurđev, Bojana Dončetović i član žirija Srđan Tešin

Učesnici i publika

Šajtinac, Dončetović, Đurđev, Pavlov, Tešin i Poučki

Na književnoj večeri – portret pesnika Nenada Šaponje učestvovali su autor, književnici dr Zoran Đerić i Radovan Vlahović i prvakinja Drame SNP-a Sonja Damjanović. 
Milan Poučki, Zoran Đerić, Nenad Šaponja i Sonja Damjanović

Učesnici i publika

Radovan Vlahović, Nenad Šaponja, Sonja Damjanović, Zoran Đerić, Zoran Subotički

Radovan Vlahović: „Evropski Fejsbuk pesnički festival: 10 godina : monografija“

 

366 str, broš. povez, ilustr, 24 cm, 2023. god.

ISBN 978-86-6029-613-1

Cena: 2000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:
069/783-155


U monografiji koja je pred tobom, poštovani čitaoče, sabrali smo samo deo materijala koji je ostao sačuvan nakon prerastanaja Evropskog fejsbuk pesničkog festivala u Pesničku republiku. Za tih deset godina koliko je festival trajao, trudili smo se da mu damo onu demokratsku i narodnu notu, tako da je postojalo dva žirija, a uz sve sporadične podrške koje smo od strane države imali, a bez želje da od učesnika festivala naplaćujemo kotizaciju, objavili smo 6 elektronskih knjiga pesama (zbornika) sa svim učesnicima, takođe smo objavili pet zbornika pesama izabranih od strane prvostepenog žirija, a takođe smo i objavali 19 pobedničkih knjiga sa dvadeset i tri autora. U monografiji ćemo biti u prilici da pogledamo spiskove nekoliko hiljada učesnika iz preko trideset država iz čitavog sveta, a takođe i fotografije koje potvrđuju da je naš festival bio jedan od najposećenijih programa na novosadskom Sajmu knjiga.

Moja velika želja da mnoge pesnike, sa kojima sam se družio na Fejsu i čije sam pesme čitao, upoznam, i lično da sa njima komuniciram, se ostvarila, a blagi kriterijumi konkursa i davanje šanse svima da učestvuju su učinili da imamo tako masovan odziv pesnika. Na samom Festivalu se potvrdilo moje predviđanje da internet, a pogotovo društvena mreža kao što je Fejsbuk, daju poeziji, i književnosti uopšte, novu šansu.

Radovan Vlahović

Za deset godina postojanja ovog festivala na njegovo učešće se prijavilo izeđu pet i deset hiljada učesnika, a na završnim sesijama učestvovalo je preko hiljadu pesnika. Naročito je bilo plodotvorno tlo za učešće pesnika sa prostora bitisanja Južnoslovenskih naroda, onda Evrope, a bilo je i onih sa nama dalekih meridijana i egzotičnih jezika. Završna svečanost i proglašenje najuspelijih pesama i pesnika vrvilo je od mnoštva pesnika, a čule su se i pesme na mnoštvu različitih jezika. Novi Sad  je u to vreme bio jedna prava pesnička republika slobode stvaralaštva, lepote misli i različitosti izraza i melodija jezika. Iz tog agona i te atmosfere je nastala i jedinstvena stvaralačka država Pesnička republika. Žiri festivala je imao ozbiljne i teške zadatke. Trebalo je doneti prave odluke između raznorodnih rukopisa (u smislu savladane tehnike i originalnosti pristupa), na pravi način prodreti u nivo i kvalitet  pesama koje su napisane na nepoznatim jezicima, ponekad ocenjujući prevod a ne pesmu. I sada, posle proticanja značajnog vremena od poslednjeg održanog festivala, može se na fesbuku ili na drugim mestima susresti sa nekim od imena koja već sada slove kao književna, a koja su pobedila ili učestvovala na ovom festivalu.

Šta bi mogli da budu zaključci o ovom ili ovakvom festivalu. Prvo (u širem smislu): ponovo se pokazalo da kod nas postoje potencijali za prepoznavanje aktuelnih trenutaka za inovaciona rešenja i njihovu uspešnu odgovarajuću upotrebu; da ta rešenja nisu privilegija velikih centara i da mogu biti inicirana od bilo koga i bilo gde. Potrebna je samo posvećenost. Da je izuzetno uspešno iskorišćena elektronska platforma kako za komunikaciju tako i za širenje i popularizaciju (marketing, nažalost, značajno manje) jedne danas od najzapostavljenijih aktivnosti ljudskog duha. Da je u jednom trenutku Novi Sad bio kultno mesto pesničke reči, a Novo Miloševo i Srbija u nekom malo dužem periodu u sferi povećanog umetničkog interesovanja. U užem, književnom smislu, ti rezultati su istaknutiji i vidljiviji. Kako je već konstatovano otkriveno je mnogo talenata, a nagrađeno skoro pedeset mladih pesnika, od toga bar polovina potvrđuje opravdanost odluka žirija i sada su oni nagrada za te prave odluke svakom svojom novom i uspelom knjigom. Pored diploma za sve učesnike završnog takmičarskog dana odšampane su i njihove zajedničke zbirke, a pobednicima je naknadno štampana zbirka njihove poezije. Mnogima su to bile i prve knjige, što je nezamisliva podrška mladom stvaraocu. Pravi, suštinski smisao ovog događaja je poezija, ali da bi do nje stigli trebalo je klasični oblik komunikacije obogatiti nekim od mnogih novih danas dostupnih sredstava.

Simon Grabovac